Prošlo je već mesec dana od kada je pokrenuta inicijativa uvođenja „Zelene stolice“ u rad skupštinskog Odobra za zaštitu životne sredine i ja se nadam da će ovih dana ona biti ozvaničena i u potpunosti funkcionalna. Guglajući i tražeći da li ima sličnih tekstova ili informacija o mehanizmu uspostavljanja „zelene stolice“ nisam pronašao mnogo toga. Stoga želim da kroz dijalog na ovom blogu dođemo do relevantnog teksta koji bi bio koristan svima koji se ovom temom bave ili o njoj izveštavaju.
Institucionalni mehanizam predstavlja meru (odluku) kojom se uspostavlja zvanični način komunikacije, sa zainteresovanim javnostima, ili rada institucije u određenoj oblasti. Ova tela se najčešće pojavljuju u oblasti rodne ravnopravnosti, životne sredine, ljudskih prava, učešća građana… S obzirom da nisam pronašao ni jednu definiciju kojom bi bili definisani mehanizmi u oblasti životne sredine (dobrodošla je svaka sugestija ili primer) daću definiciju koju je Zorica Mršević definisala za oblast rodne ravnopravnosti.
„Mehanizmi za ravnopravnost polova su institucije u vladama, ili parlamentarna tela, koji su službeno uspostavljeni kako bi se starali o uvođenju principa jednakosti i ravnopravnosti polova u sve oblasti života i rada, u skladu sa svojim nadležnostima. Njihova osnovna funkcija je da nadziru i koordiniraju primenu domaćih i međunarodnih pravnih standarda zasnovanih na principima nediskriminacije i ravnopravnosti žena i muškaraca.“
Kada bi preneli ovu definiciju u oblast životne sredine onda bi ona glasila „Zelena stolica predstavlja mehanizam učešća građana u donošenju odluka ili zakona koja je službeno uspostavljena odlukom tela (ili institucije) u kom će funkcionisati, a u skladu sa statutom ili poslovnikom. Njena uloga je da obezbedi staranje o većoj javnosti rada i uticaju zaineresovanih strana u proces donošenja odluka „.
Koja je njena uloga?
Institucionalni mehanizmi nam pomažu da ojačamo same institucije i njihov rad učinimo transparentnijim. Na ovaj način siguran sam da će i odluke koje Odobor za zaštitu životne sredine u budućnosti bude donosio biti kvalitenije, transparentnije i uz podršku šire javnosti.
Naša ideja je bila da uključimo relevantne eko organizacije u celokupan proces i da pokažemo da civilni sektor u Srbiji poseduje znanja i kvalitet da se uključi u rad tela na najvišem zakonodavnom nivou. Broj prijavljenih organizacija kao i podrška koja je stizala pokazuje da smo na pravom putu.
Naša ideja je da osoba koja bude prisutna na sastancima predstavlja glas struke i građanskog društva sa jedne strane, a sa druge da imamo informacije o tome šta se i na koji način diskutovalo na sednicama odbora.
Koja je korist?
Opšte društvena korist će biti da ćemo imati direktan uvid u rad Odbora kao i mogućnost da o svakoj predloženoj tački dnevnog reda iskažemo svoje mišljenje. Velika je odgovornost na svakome od nas da ovaj prvi primer institucionalnog učešća bude uspešan. Takođe velika je i odgovornost na organizacijama civilnog društva da iskoriste na pravi način ukazanu priliku i budu konstruktivan činilac u radu Odbora. Na ovaj način uspećemo da pokažemo da civilni sektor nije tu samo radi projekata, jer ovo nije nečiji projekat već aktivistička inicijativa. To ne znači da svaka pomoć nije dobro došla, jer je uvek dobro kada postoji fond za izveštavanje, tehničke stvari kao putne troškove ili već sastanke pre održavanja sednica odbora.
Verujem da ćemo ovaj, novouvedeni, mehanizam pametno iskoristiti i zauzeti politički prostor koji će se otvoriti. Očekujem i podršku medija kojima bi naše prisustvo na sednicama odbora kao i pozicija relevantnog sagovornika omogućila kvalitetnije izveštavanje o svima aspektima i problemima u oblasti životne sredine.
Srećno nam bilo!
