Znanjem čuvamo vodu
Voda igra važnu ulogu u životu čoveka. U našim narodnim pesmama i pripovetkama voda se češće pominje nego hleb, ili odelo i obuća, nego kuća ili njiva. Osim toga što je potrebna za piće, za pranje , za plovidbu- ili upravo zbog toga, zapisao je naš Nobelovac Ivo Andrić, oko nje se stvorio neki oreol misterije. Ona dolazi odmah posle sunca, ili uporedo s njim.
Voda je kolevka celokupnog života na Zemlji i, kao bitan sastojak svih živih bića, igra presudnu ulogu u ekosistemu. Voda je istovremeno uslov života, životna sredina i sredstvo za proizvodnju. Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprekidno kruženje, zbog čega je neiscrpni prirodni izvor.
Voda pokriva zemljine površine.Ukupne količine vode na Zemlji, uključujući podzemne vode i vodenu paru u atmosferi, procenjuje se na oko 160 miliona kubnih kilometara. Jedan kubni kilometar sadrži milijardu kubnih metara odnosno hiljadu milijardi litara- ove podatke navodimo zbog toga da biste stekli utisak o koliko ogromnoj masi je reč.
Međutim, i pored ovolikog obilja vode na našoj “plavoj” Planeti , za zadovoljavanje vlastitih bioloških i tehnoloških potreba, čoveku je dostupan samo vrlo mali deo. Naime, čak 97 odsto vode nalazi se u okeanima i slanim morima, a oko dva odsto je zamrznuto u polarnim ledenim kapama i glečerima, tako da je u obliku dostupne, slatke vode, svega oko 1,5 miliona milijardi kubnih metara u vodotocima i u podzemnim vodama. Zato naučnici upozoravaju da nedostatak upotrebljive vode može da postane ograničavajući faktor života i proizvodnje.
Predviđanja ukazuju na svetsku krizu u narednom milenijumu. Ona crnja, čak nagoveštavaju ratove zbog vode. U mnogim svetskim gradovima voda se već pije samo flaširana, a oko polovine čovečanstva oskudeva u vodi.
Zbog naglog porasta broja stanovnika na Zemlji, demografske eksplozije kako kažu stručnjaci, sa ubrzanim procesima urbanizacije i industrijalizacije, posebno sve intenzivnije poljoprivredne proizvodnje i uništavanja šuma, potrebe za vodom postaju svakim danom sve veće. Već danas se, spravom, postavlja pitanje kako u budućnosti osigurati čoveku, životinjama i biljkama dovoljno kvalitetne vode.
Sadašnje stanje vodnih resursa je kritično i ugrožava čovečanstvo. Vodu najviše zagađuju ljudske aktivnosti: industrija, termoelektrane,prerada ruda, poljoprivreda, saobraćaj, komunalne delatnosti, proizvodnja i prerada nafte. Svake godine se u mora i okeane baca 6,5 miliona tona otpadaka, na primer. Ili, jedan od četiri Evropljanina pije vodu u kojoj je nivo nitrata viši od dozvoljenog maksimuma od 25 miligrama po litru.
Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprestano kruženje, koje je posledica toplotnog delovanja Sunca i termičke dinamike atmosfere. Pod dejstvom sunčeve energije, svakoga dana ispari velika količina čiji se veći deo ponovo vraća u mora i okeane, a manji deo kao padavine raspodeljuje se po kopnu, napajajući izvore i jezera, omogućavajući život.
Poznati francuski akademik Žan Rostan ukazuje da su brojne reke zagađene stalnim izlivanjem kanalizacije i otpadnih industrijskih voda, više ili manje toksičnih (otrovnih) u njihove tokove, što naravno direktno utiče na zdravlje ljudi , ugrožava biljni i životinjski svet u njima. Nastaju pomori riba, štete za ribolov, poljoprivrednu proizvodnju, turizam.
Zemljište - podloga života
Kada smo u prirodi i posmatramo okolinu retko se setimo da svega što vidimo ne bi bilo da nije one čvrste podloge na kojoj i mi živimo, da nije zemlje. Pojam zemlja ima više značenja: to je naša Planeta, država, tle, podloga ili njiva. Često se kaže majka zemlja. Da li ste se pitali zašto?
Verovatno, jer se zemlja voli, zbog toga što daje i zato što je plodna. Zemlja odnosno zemljište kažu da može da bude plodno i blagorodno, a predmet je izučavanja u mnogim naukama: geologiji, agronomiji, geografiji, ekologiji. Šta je zemljište i kako nastaje?
Zemljište se obrazuje raspadanjem stena pod zajedničkim uticajem klime i živog sveta. Ono ima svoj postanak ( genezu) i svoj razvoj (evoluciju), pa je po tome slično živim bićima. Zemljište iz koga kopnene biljke upijaju mineralne materije rastvorene u vodi, nastalo je u dugom procesu razvoja Zemljine kore. Uticajem klimatskih faktora, temperature, vode i vetra, stene su se potpuno mrvile. Na tim, usitnjenim stenama rasle su, umirale i raspadale se sitne biljke. Mešavina njihovih ostataka i mineralnih čestica stena obrazovala je sloj organske materije, humus. Zahvaljujući humusu obrazovan je sloj zemljišta koji ima svojstvo plodnosti. Humus poboljšava i termička, vazdušna i vodna svojstva zemljišta.
šta je to zaštita prirode i neki podaci o zaštiti prirode kod nas:
nacionalni parkovi, njihove veličine, položaj i osnovne informacije o živom svetu u njima -
Ugrožene biljke i životinje
Da li znate da je i buba-mara na listi ugroženih životinjskih vrsta kod nas? Svaki primerak ovog ljupkog insekta za koga ljudi veruju da donosi sreću, izuzetno je dragocen. Mislite o tome kada ih vidite u prirodi ili kada vam slete na ruku.
Životinje
Nagli porast stanovništva!
Svakog dana na Zemlji ima sve više stanovnika. Svim tim ljudima je potreban prostor da bi mogli da žive. Tato se oni useljavaju na prostore koji su već nečiji domovi – domovi biljaka i životinja. Seku šume, a divlje predele ispunjavaju kućama i radnjama.
Šta se dešava?
Doseljavanjem na novu teritoriju, ljudi često ugrožavaju biljke i životinje. Pošto više nema mesta gde bi mogle da žive – one počinju da nestaju. Neke čak i izumiru – što znači da sve umiru i zauvek nestaju sa Zemlje.
Šta može da se dogodi?
Mi uživamo u slikama i pričama o dinosaurusima koji su živeli na Zemlji pre mnogo miliona godina. Oni su izumrli. To može da se dogodi i slonovima, zebrama, žabama, leptirima, mnogim pticama... ili nekim drugim životinjama ako ne budemo pažljivi.
Naš zadatak!
Hajde da sačuvamo Zemlju da ostane zelena i zdrava, sa milionima divnih stvorenja!
Možeš i ti da pomogneš. Čitaj tekstove i knjige o ekologiji i zaštiti životne sredine, slušaj lepe emisije o životinjama, biljkama i ljudima. Trudi se da misliš na ekološki ispravan način.
Drvo
Najmanje drvo na svetu-"Palčić"drvo
Da li možete da pogodite koliko je najmanje drvo na svetu? Zamislite, nije veće od palca! Živi na dalekom severu Kanade, iznad polarnog kruga, gde "stanuju" vetrovi koji nose sve pred sobom.
Nije čarobno, ali je zato vrlo lepo i ljupko. Visoko je samo 2-3 cm i jedva da je nešto više od cveća koje ga okružuje. Zove se patuljasta artička vrba. Ima iste mace kao vrbe koje rastu kod nas pored reka, u parkovima i baštama.
Najveće drvo na svetu
Najveća živa bića na zemlji su sekvoje u Sekvoja nacionalnom parku u Kaliforniji, SAD. Jedna od njih, nazvana general Šerman, visoka je 83 metra, a obim stabla je 24,11 metara na visini od 1,53 metra iznad tla.
Najstarije drvo
Reč je o boru vrste «Pinus longaeva» , starom 4600 godina zvanog Metuzalem, koji raste u kalifornijskom lancu Sijera Nevade u SAD.
Drvo najvećeg obima ..
Baobab tuče sve rekorde u obimu. Njegovo stablo u obliku kupe može da dostigne i do 10m u prečniku.
Drvo - tvrđava
Nekada su stanovnici Kimre, Mode i Borda, sela u Čadu, Afrika, zidali u prostranom granju kaučukovog drveta ili kapoka utvrđenja da bi se odbranili od pljačkaških bandi.
Sveto drvo
U celom svetu postoji uspomena na neko džinovsko drvo-prvobitno drvo, koje se uzdizalo iz središta zemlje do neba, a oko njega su se oblikovali vasiona i svet: ono je sjedinjavalo tri sveta. Njegovi koreni su dosezali do podzemnih provalija, a najviše grane su doticale vrhove neba. Drvo je omogućilo da se udiše vazduh, darovalo je svoje plodove stvorene pomoću sunca i vode, koju je crpela iz tla. Preko njega sa neba je sišla munja od koje su ljudi napravili vatru-drvo je izvor života i obnavljanja!
Egipat- sveta misirska smokva
Skandinavija - jasen
Indija- ašvata
Kina- uspravno drvo- kijenmu, stoji u središtu carstva i sveta
Meksikanci - kosmičko drvo, koje "izbija" iz trbuha boginje zemlje u petoj dimenziji je prostora, koje spaja visinu i dubinu
Afrika- dogenska kilena, balanza iz Bambare, Ase Dahomejaca
predačko drvo- boravište bogova i ljudi
Amerika- pojedini američki narodi verovali su da je sveto drvo mesto njihovog rađawa
Grčka- Dodonina proročanstva, prenošena treperenjem lišća Zevsovog hrasta
