Pre dva meseca (sahranjen 9. avgusta ove ove godine)zauvek nas je napustio Milivoje Mijo Bojović, čovek bogatog i sadržajnog života . Nema sumnje da bi ova osebujna ličnost mogla biti uzor svima onima koji bi želeli da svoj život učine smislenijim. Kako vreme prolazi sve više njegovi ekolozi shvataju koliko im nedostaje njegova blaga priroda, uvek spremna da priskoči u pomoć svojim delom i promišljenim savetima koji vode ka rešenju problema. Reč je o čoveku koga su krasile mnoge lepe osobine , što mu je tokom životnog bitisanja stvorilo mnogo iskrenih prijatelja i poštovalaca koji su umeli da cene ono što je radio i pružao mnogima koji su dolazili s njim u kontakt.
Radni vek je proveo u Minhenu, gde se vrlo lepo uklopio u novu sredinu. Verujemo da mu to nije bilo teško , jer je u sebi nosio raznorodna znanja i interesovanja, radnu energiju i iskonsko poštenje, što su njegovi poslodavci, saradnici na poslu i drugovi s kojima se svakodnevno sretao – umeli da cene . Na poslu je uvek bio ozbiljan , odgovoran i pedantan – što mu je donosilo nepodeljeni ugled u firmama u kojima je radio. To nije zadovoljavalo njegove ambicije, pa je to poglavlje Mijinog života proteklo i u njegovoj aktivnoj želji i naporu , da svugde i na svakom mestu treba svoju okolinu i ljude u njoj činiti boljim i plemenitijim.Polazio je uvek prvo od sebe, dajući primere kako bi to trebalo činiti.
Zbog toga su u takvoj atmosferi koju je stvarao, njegove vrline su često dolazile od punog izražaja. Cenila se ta Mijina iskrena želja, da u svakom čoveku čoveku pokuša probuditi želju da poradi na svom samousavršavanju. U tom njegovom nastojanju da ljude čini boljim i humanijim, bilo je njegove iskrene želje koja je imala uspeha.
Humanizacija odnosa, obzirnost, pitomost i dobronamernost još nije atmosfera našeg društva u kome bi se lakše disalo i pored svih materijalnih nevolja koje nas pritiskaju, ali moramo težiti tim ciljevima - rekao je u jednom razgovoru Mijo Bojović, član Ekološkog pokreta Odžaka.
Otkrio je Mijo time svoju životnu filozofiju , koju je nastojao promovisati povratkom u svoje Ratkovo. Iako je bio materijalno obezbeđen nije mu padalo na pamet , da se u penzionerskim danima prepusti ličnim uživanjima.
Zbog toga je on u svom Ratkovu, razvio čitav niz aktivnosti , gde osniva ogranak Ekološkog pokreta i zajedno sa svojim članovima kreće u rešavanje ekoloških problema. Oplemenio je seosku deponiju tako što je založio svoju obradivu površinu od 5 hektara za 9,5 hektara deponije. Sa deponije je izvezao oko 130 prikolica smeđa , uložio je 13.000 nemačkih maraka za kopanje jezera, što je posadio preko 3.000 raznih sadnica, što je ogradio prostor , što je to svoje imanje nesebično ustupao deci za zabavu, pecanje i edukovanje. Uvek je bio prvi u svakoj akciji pošumljavanja Ratkova i okoline, bio je učesnik u izgradnji kanalizacije i pošumljavanju Mokrog polja. Bio je Mijo i glavni sakupljač PET ambalaže u svom mestu. Sve su to , kao i niz drugih aktivnosti bili razlozi što mu je EKOLOŠKI POKRETA ODŽAKA dodelio svoje najviše „POSEBNO PRIZNANJE“ koje je prvi više nego zasluženo poneo Mijo Bojović.
Takav čovek kao što je Bojović se retko rađa. Zbog toga smo MI EKOLOZI mišljenja : DA SMRT OVOG ČOVEKA TREBA DA BUDE USTVARI POČETAK NJEGOVE BESMRTNOSTI. Da bi se to ostvarilo trebala bi se sačuvati uspomena na ovog čoveka - za generacije koje slede. Za početak , trebala bi Mesna zajednica Ratkovo doneti odluku da jedna ulica u ovom mestu dobije ime po ovom nesvakidašnjem čoveku Miji Bojoviću.
Članovi Ekološkog pokreta Odžaka bi trebali sačuvati uspomenu na svog istaknutog člana, tako što bi jedna od nagrada trebala nositi ime po Miji Bojoviću. To bi bio samo mali znak pažnje za ono što je učinio za ekologiju!
U sve ovo trebala bi se uključiti i lokalna samouprava i posthumno dodeliti Miji Bojoviću OKTOBARSKU NAGRADU! Time bi se poslala jasna poruka svima koji su svoje lične interese podredili OPŠTIM da neće biti zaboravljeni.
Pisanjem ovog teksta Ekološki pokret Odžaka želi da na skroman način posthumno još jednom oda priznanje svom zaslužnom članu.
11.10.2017. god. Radoslav Medić
