Mnogo je priča o evropskim integracijama i ulozi OCD-a u tom procesu. U teoriji je država zainteresovana za što veće učešće nevladinog sektora, pa bi bilo logično da podsticajno deluje u odnosu na organizacije civilnog društva. Naravno, ovo je samo u domenu teoretskog. U praksi je ipak , čini mi se, sasvim drugačije. Kao očiti primer raskoraka teorije i prakse može da posluži Agencija za privredne registre.
Agenciju za privredne registre (APR) osnovala je država i po prirodi stvari ona bi trebala da bude u službi razvoja nevladinog sektora, jer je Agenciji poveren posao vođenja Registra udruženja i sav posao bi trebao da bude u funkciji misije civilnog sektora.
Svuda se ističe da je jedan od bitnih faktora na putu evropskih integracija transparentnost i u tom smislu bi podaci koji se vode u Registru udruženja trebali da budu transparetni. APR tvrdi da su podaci koji se vode u Registru udruženja javni. Ja nalazim da su više polujavni ili polutajni , pa čak i tajni , jer da bi došli do podataka o nekoj organizaciji morate da znate ili njen tačan naziv ili matični broj. Evidenciju NVO treba voditi po uzoru na CRNPS : da organizacije možete da pretražujete po nazivu, opštini i po oblasti delovanja. To je onda javno i transparentno. Kako ja iz Odžaka da znam koje ekološke organizacije postoje, na primer , u Surdulici ako ne postoji spisak organizacija ili njihovi matični brojevi? Postavlja se pitanje zašto na sajtu APR-a ne postoji javno objavljen spisak svih registrovanih organizacija ? Kao dobar primer i način registrovanja može da posluži sajt Opštine Odžaci – latinična verzija . Tamo su NVO razvrstane po mestima sedišta NVO i po oblastima delovanja. Zašto se tako ne bi vodile NVO i na sajtu
APR-a? U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj takvi spiskovi su javni i mogu se naći na o internetu. Bilo bi dobro da Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD utvrdi koji je razlog da APR ovaj spisak ne objavljuje na svom sajtu. Isti je problem i sa spiskom brisanih udruženja. Pri ažuriranju raznih baza podataka veoma je bitno da se takve organizacije izbrišu, a osnova za to bi bio spisak brisanih udruženja iz Registra udruženja. Time bi se povećala tačnost tih baza i eliminisali nepotrebni podaci.
Agencija za privredne registre se ponaša monopolističi i svaku priliku koristi da transparentnost podataka učini što manjim – pa ću dati neke primere u
prilog ovoj tvrdnji.
Ranije, kada je bilo registrovano oko 18.000 NVO, pri upisivanju pojma EKO u formular za pretragu, mogli ste da dobijete spisak organizacija na 27 strana štampanog materijala. Danas, pri upisivanju istog pojma, kada je registrovano preko 30.000 NVO, možete da dobijete samo četiri strane štampanog materijala i to sa podacima sa početka spiska organizacija koje u svom nazivu imaju pojam EKO. Postavljam pitanje zašto je APR podesio svoju bazu podataka da dozvoljava dobijanje podataka samo sa prve četiri strane spiska?
Pri registraciji NVO su obavezne da dostave ispunjen propisan obrazac za prijavljivanje i registrovanje u Registru udruženja. U propisanom obrascu nije naglašeno koji su podaci obavezni a koji su neobavezni ( fakultativni), tako da organizacije APR-u dostavljaju i brojeve telefona (fiksnog ili mobilnog) i imejl adrese. To nije ništa sporno. Sporno je što te podatke APR zadržava i u poslednjih nekoliko meseci ne objavljuje apsolutno nijedan kontakt podatak . Mišljenja sam da u formularu za prijavu NVO treba da bude vidljivo obeleženo šta su obavezni podaci
( po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre) . Time što u prijavnom formularu nije jasno označeno šta su neobavezni podaci, NVO se dovode u zabludu. Treba jasno napisati „Neobavezni podaci“ i ispod toga : „Broj fiksnog telefona“ ............. ( objaviti- ne objaviti), „Broj mobilnog telefona“ ......... (objaviti- ne objaviti) , „E-mail adresa“ ............... ( objaviti – ne objaviti). Na ovaj način NVO bi tačno znale koji su podaci neobavezni ( fakultativni) i odmah bi imali mogućnost da se izjasne na jedan od načina obeležavanja (boldovanje, podvlačenje, farbanje) da li žele ili ne žele da se neobavezni podaci objave. Ako se izjasne da žele da se podaci objave, APR bi bio u obavezi da ih objavi, a ne da sebi daje diskreciono pravo da odlučuje da li hoće ili neće da objavi podatke koji su im dostavljeni, a zakonom nisu propisani kao obavezni. U ranijem periodu je APR objavljivao brojeve telefona i imejl adrese .U on line formularu na sajtu APR-a su predviđene rubrike za upisivanje ovih podataka. Postavlja se pitanje zašto se dostavljeni neobavezni podaci ne objavljuju?
Verujem da sve organizacije koje se osnivaju da bi radile korektno i poštene ne bi imale ništa protiv da im se kontakt podaci objavljuju, jer bi to bilo u službi transparentnosti, uspostavaljanja kontakata sa drugim NVO, saradnje , umrežavanja, povećanja uticaja NVO sektora na javne politike,... Kome ne bi odgovaralo objavljivanje pomenutih podataka? Samo organizacijama kojima je cilj izvlačenja novca iz budžeta. To su fiktivne organizacije, organizacije za jednokratnu upotrebu, partijske organizacije,... O ovim i ovakvim slučajevima sredstva informisanja su pisala u nekoliko navrata.
Postavalja se pitanje zašto APR ne objavljuje spiskove registrovanih NVO, spiskove brisanih NVO, zašto uskraćuje dobijanje potpunih podataka pri upisivanju pojedinih pojmova, zašto je obustavio objavljivanje kontakt podataka, zašto nerado dostavlja informacije od javnog značaja?
Odgovor je vrlo jednostavan. APR je monopolistička agencija i sve je u službi ostvarivanja što većeg profita , tako da APR nastoji da naplati svaku svoju uslugu - pri čemu nevladine organizacije tretira kao organizacije koje su profitabilne i stiču ne znam kakve prihode. NVO osnivaju građani sa namerom da deo svog slobodnog vremena, volje, znanja , stručnosti ,... posvete rešavanju nekog problema gde su državni organi „tanki“ i NVO su po definiciji neprofitabilne organizacije. Kod većine tih organizacija najveći problem je finansiranje. Mnogi osnivaju NVO puni nade da će svojim radom dati doprinos promenama nabolje u našem društvu. Pri osnivanju niko ne obraća pažnju i ne razmišlja o problemima na koje će naići, a prvi problem je Agencija za privredne registre. Agencija zanoveta bukvalno za svaku tačku i zapetu u prijavi. I to nije problem. Problem je što se za pomeranje ( promenu) svake tačke i zapete traži nova uplata ( u visini pola iznosa od osnovne uplate za registraciju) , a po obaveštenju koje sam dobio od jedne organizacije, posle druge uplate APR nije priznao osnovnu i dopunsku uplatu, nego je smatrao da prethodne uplate ne važe i da sve treba da ide od početka - što znači da se ponovo uplati cela suma za registraciju. Treba propisati da se za registraciju plaća određena suma, a da se za ispravke prijave ne plaća ništa.
Da li je zanovetanje za svaku sitnicu u prijavi slučajno ili ne? Po ispitivanju EPO-a, na uzorcima od 100 slučajno odabranih NVO, 45% je moralo da naknadno dostavlja ispravke prijave - što automatski znači i dopunsku uplatu. Ako se uzme u obzir zvaničan podatak APR-a da se u 2016. godini oko 99% privrednih društava i preduzetnika registruje za 24 časa ( „Politika“, strana 10 , 15.3.2017.), proizilazi da su osnivači NVO dosta nepismeni i neuki kada njih 45% ne zna da popuni prijavu i priloži (dostavi) traženu dokumentaciju, odnosno moraju po nekoliko puta da dopunjuju ili ispravljaju prijavu. Od APR-a je EPO zvanično tražio, preko informacija od javnog značaja, podatke o procentu NVO koje su u određenom mesecu morale da dostavljaju ispravke prijave ili dopunu dokumentacije i APR je izbegao da nam te podatke dostavi. Kancelarija bi mogla da istraži da li je realno da 45% NVO mora više puta da ispravlja i dopunjuje prijavu.
Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebalo bi da izvrši istraživanje razloga zbog kojih se NVO odjavljuju iz Registra udruženja. Po našim saznanjima, u poslednjih nekoliko meseci, na sto registrovanih NVO oko 20-30 NVO se odjavljuje iz Registra udruženja. Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, kao državni organ, može besplatno da dobije podatke od APR-a o NVO koje su brisane poslednjih godina ( na primer 2015, 2016. i 2017.) i da anketiranjem brisanih NVO utvrdi koji su razlozi za podnošenje zahteva za odjavljivanje. Tada bi se videlo da li su sve veće finansijske obaveze NVO jedan od bitnih faktora za gašenje NVO i koji su to nepodsticajni faktori za rad NVO.
Pri traženju informacija od javnog značaja APR uglavnom odbija da pruži tražene informacije od javnog značaja ili daje formalne odgovore da bi zadovoljio zakonsku obavezu i traži da se informacije plate. Pre nekoliko godina Ekološki pokret Odžaka je u dva navrata, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio informacije o registrovanim ekološkim organizacijama za određene vremenske periode i oba puta je je bio odbijen sa obrazloženjem da su oni samofinansirajuća agencija i da tražene informacije moramo da platimo. Te godine, kada je APR EPO-u objašnjavao da je samofinasirajuća agencija, u „Politici“ je objavljen podatak da je za APR iz budžeta odvojeno 250 miliona dinara - tako da APR ipak nije tada bio samofinansirajuća agencija. Kakva je situacija danes - ne znam. Možda su samofinasirajući ili pretežno samofinansirajući , ali smatram da tu svoju finansijsku samostalnost ne treba da ostvaruju na račun nevladinog sektora.Naravno, morali smo da se obratimo Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u oba slučaja APR-u je bilo naloženo da dostavi tražene informacije. Doduše, to dostavljanje je bilo formalnog karaktera pošto su na dostavljenom spisku bile EKOloške, ginEKOloške , organizacije za prEKOgraničnu saradnju, EKOnomske, lEKOvite, telEKOmunikacione i druge organizacije koje su u svom nazivu imale pojam EKO. Da se pri svakom traženju informacija ne bi natezali i objašnjavali sa APR-om, Ekološki pokret Odžaka nekoliko godina nije tražio informacije. Međutim, u proteklom periodu od godinu dana obratili smo se APR-u četiri puta i situacija je ista: ili ne dobijemo informaciju ili dobijemo informaciju za koju smatramo da je nepotpuna ili neistinita, te smo stoga radili dve stvari. Da bi dobili ono što smo tražili, pisali smo žalbe Povereniku, ali smo istovremeno pisali prekršajne prijave protiv odgovornog lica u pravnom licu ( u APR-u) , pa se i tu pojavio novi problem za NVO, odnosno udruženje građana. Po mesnoj nadležnosti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka smo podnosili Prekršajnom sudu u Beogradu i ti zahtevi se serijski odbacuju sa obrazloženjem da udruženjima nije povređeno lično ili imovinsko pravo, tako da ćemo morati u narednom periodu rešiti dilemu da li udruženjima građana prekršajni sudovi sa ovim obrazloženjem, uprkos pravnom stavu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, mogu da odbacuju prekršajne prijave, s obzirom da su neki prekršajni sudovi van Beograda već doneli osuđujuće presude na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnela udruženja građana zbog nedobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija. Isto tako, Prekršajni sud u Beogradu ide na „iznurivanje protivnika“, sa namerom da podnosilac zahteva odustane od podnetog zahteva. To se pokušava zahtevima za uređenje prekršajne prijave. Ako niste dobili traženu informaciju , potpuno je besmisleno bilo šta uređivati. Informacija nije dostavljana i automatski su se stekli uslovi za primenu člana 46. stava 1. tačke 8. ZSPIJZ-a. Tu nema šta da se uređuje i objašnjava. Samo treba primeniti zakon protiv onoga protiv koga je podneta prekršajna prijava. „Nesreća“ Prekršajnog suda u Beogradu je što ima „čast“ da rešava zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora agencija, javnih tužilaca, viših javnih tužilaca,odgovornih u policiji, pa i samog predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Ako od APR-a tražite kopije određenih dokumenata, vrši se naplata po tarifama koje je odredio Upravni odbor APR-a . Naplata se ne vrši po Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenta na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", broj 120/04) , gde se naplaćuju samo nužni troškovi izrade kopija – koji su, koliko mi se čini, nekoliko puta manji od tarife APR-a. I ovo je problem koji treba rešiti. Ako Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se naplaćuju samo nužni troškovi i da je to regulisano uredbom Vlade Republike Srbije, postavlja se pitanje da li naplatu treba vršiti po uredbi ili po odluci Upravnog odbora APR-a? NVO nisu firme koje stiču dohodak pa da mogu da izdrže plaćanje razno-raznih novčanih nameta.
Zanovetanje APR-a za svaku sitnicu u prijavi bilo bi opravdano da je sam APR savršen i da objavljuje sve što bi trebao da objavi. Ako su toliko dosledni u primeni zakona, trebalo bi za svaku NVO da objave statut, da bi , na primer, NVO mogle da kontrolišu da li sve organizacije ispunjavaju uslove za učestvovanje na pojedinim konkursima ( da li se bave oblašću delovanja za koju je raspisan konkurs). Odsustvo javno objavljenog statuta to onemogućava. Smatram da bi APR , ako je toliko rigorozan za uslove registrovanja, pod hitno trebao da objavi statute svih NVO. Isto tako, ako APR toliko zanoveta za svaku sitnicu pri registraciji, trebao bi da onemogući da pri upisivanju podataka meša ćirilicu i latnicu ( sem kod naziva NVO) i da sve piše velikim slovima. Nigde u našem jeziku ne piše da se može pisati kombinacijom ćirilice i latinice i da se sve piše velikim slovima.
APR bi trebao da poradi na povećanju tačnosti svog Registra udruženja. Za neke NVO znamo da su im zastupnici umrli pre nekoliko godina i da se ti zastupnici, iako davno umrli, i dalje vode kao zvanični zastupnici udruženja. Na ovo će APR sigurno odgovoriti da oni za to nisu krivi jer im niko nije dostavio podatke o tim činjenicama. Tu dolazimo do sledećeg problema: odjavljivanje (brisanje) NVO iz Registra udruženja. U kontaktu sa dosta organizacija došli smo do saznanja da su mnoge NVO odavno ugašene, da ne rade - samo formalno nisu odjavljene u APR-u, a opet je u pitanju novac. APR i za odjavljivanje traži novac, tako da mnoge organizacije iz finansijskih razloga neće da se odjavljuju i zbog toga se Registar udruženja veštački „naduvava“ vođenjem NVO koje de facto ne postoje. Doći se se do situacije da će se Registar udruženja „prenaduvati“ i da će morati da se vrši preregistracija ili novo registrovanje NVO - ne bi li se došlo do realnog broja NVO. Sadašnje stanje sa preko 30.000 NVO sigurno nije realno. Jedini način da se spreči „naduvavanje“ ovog spiska je da se omogući jednostavno i besplatno prijavljivanje za brisanje iz Registra udruženja ( uz dostavljanje potrebne dokumentaciju po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ). Jedan od načina je da se suma za registraciju poveća , a da odjava bude besplatna.
Posebna priča su ( prekršajne ) prijave koje inicira APR protiv zastupnika udruženja koja nisu poslali izjavu o neaktivnosti, a to su udruženja koja su tokom fiskalne godine imale 0 (nula) prihoda. Mnogi zastupnici nisu ni znali za obavezu da, ako nemaju prihode u toku godine, moraju APR-u da pošalju izveštaj o neaktivnosti. Od APR-a bi bilo korektno da posle 28. februara , do kada je rok za podnošenje završnih računa, obaveste organizacije da su dužne da podnesu izveštaj o neaktivnosti ili da pri registraciji, zajedno sa Rešenjem o registraciji, pošalju i kratko obaveštenje o obavezama NVO u vezi izveštavanja o prihodima, pa i o situaciji kada prihoda nema da postoji obaveza slanja pomenutog izveštaja o neaktivnosti. APR jedino vodi računa da mu se plati svaki posao koji uradi. Tu su izuzetno savesni. Do ove godine ni Ekološki pokret Odžaka nije imao pojma o ovoj obavezi.Srećom da smo svake godine imali bilo kakav prihod i što nam knjigovodstvo vodi profesionalni knjigovođa - tako da nismo imali „čast“ da budemo na meti APR-u. Naravno, kazne je propisala država koja jako vodi računa o „saradnji“ sa NVO i stvara „podsticajno okruženje“ za rad civilnog sektora. Dva zastupnika udruženja iz Kragujevca su „debelo“ platili tu svoju neobaveštenost: jedan je platio kaznu od 47.000,00 , drugi 60.000,00 i odjavio je NVO. Ovaj drugi je besplatno deci po osnovnim školama držao predavanja o ekologiji i morao je da plati kaznu od 60.000,00 dinara! Strašno. Pitam se da li je korektno da APR protiv ovakvih zastupnika podnosi prekršajne prijave bez prethodne opomene ? Zbog ovih prijava zastupnici udruženja koja imaju 0 (nula) prihoda plaćaju drastične novčane kazne. Naš knjigovođa nas je obavestio da je sada kazna 105.000,00 dinara!!! Zaista je nemoralno da neko ko ima 0 (nula) prihoda plaća kaznu od 105.000,00. Radite volonterski i država vas još i kažnjava? Šta je tu podsticajno za volonterske NVO? Bilo bi dobro da država isto tako revnosno kažnjava činovnike organa javne vlasti koji primaju debele plate i pri tome ne obavljaju savesno svoj posao. Na osnovu prethodno iznetog, Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD treba da razmoti ovo pitanje i da predloži rešenje kojim bi se onemogućilo drakonsko kažnjavanje zastupnika NVO ako ne podnese izveštaj o neaktivnosti. Simbolična kazna da - drakonska ne. Ranije smo predložili da NVO koje imaju prihod do izvesne sume ( dinarska protivrednost
500-1.000 evra) ne mogu biti kažnjene ili da budu simbolično kažnjene, ali nikako iznad godišnjeg prihoda.
Ekološkom pokretu Odžaka dva puta su stizale zabrane za pristup sajtu APR-a. Ko je APR ovlastio da daje ovakve zabrane? Stvar svakog udruženja ili pojedinca je da li će sajt APR-a posetiti jednom ili milion puta. Ako su podaci javni, kako tvrdi APR, postavlja se pitanje ko im je dao pravo da nekome stavljaju zabranu za pristup sajtu i proveri podataka o registrovanim NVO? I o ovome bi Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebala da se izjasni.
Iz iznetog se vidi da je odnos države prema NVO , dato kroz primer Agencije za privredne registre , jednostran, odnosno da NVO imaju obaveze prema APR-u (državi), dok obaveza u suprotnom smeru praktično nema. Zalažemo se i predlažemo da pri registraciji NVO uz rešenje o registraciji svaka NVO dobije obaveštenje ili malu brošuru o pravima i obavezama NVO, da se ne bi desilo da NVO praktično nemaju nikakva prava , već da moraju bespogovorno da izvršavaju sve veće zahteve koje im nameće država.
Sve su ovo problemi na kojima bi trebalo da porade Kancelarija Vlade Republike Srbije za sadnju sa OCD, APR, pa i sama Vlada Republike Srbije, odnosno resorno ministarstvo. Smatram da je nekorektno da APR nevladin sektor koristi za poboljšanje svog materijalnog položaja. Za to je odgovorna država. Država jedno priča - drugo radi.
Ovo otvoreno pismo upućujem imenovanim, prozvanim, sredstvima informisanja i NVO čije imejl adrese imamo i bilo bi dobro da i oni iznesu svoje mišljenje o iznetim tvrdnjama i daju svoje komentare, zamerke i predloge.
