Za:
Zoran Sretić
Rukovodilac Grupe za životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj
Kancelarija za evropske integracije
Nemanjina 34 ,11000 Beograd
Poštovani,
Ekološki pokret Odžaka je učestvovao na više sastanaka, radionica sa temom koju ste Vi razmatrali na Konsultativnoj radionici u Kovačici u vezi prava iz Ahuske konvencije. Međutim, stekli smo utisak da od tih sastanaka ekološke organizacije nemaju nikakvu korist, a da od održavanja sastanaka profitiraju samo organizatori sastanaka, predavači i domaćini (oni koji ugoste NVO).
Kao što smo Vam napisali u mail-u u praktičnom životu mi nemamo nikakva prava o kojima govori Arhuska konvencija u delu koji se odnosi na proces donošenja odluka. Da je to tako,pokazaćemo Vam na nekoliko primera iz opštine Odžaci.
Krajem 2007. Skupština opštine Odžaci trebalo je da donese odluku o formiranju fonda za zaštitu životne sredine. Zvaničan predlog je bio da fond ima svojstvo pravnog lica, odnosno da se praktično formira JP «Fond za zaštitu životne sredine opštine Odžaci». Ekološki pokret Odžaka je zvanično zatražio da prisustvuje sednici Skupštine opštine Odžaci da bi izneo svoj stav, koji se poklopio sa stavom nekih ondašnjih opozicionih partija, da je formiranje fonda sa takvim svojstvima sasvim bespredmetno jer sav novac koji bi se za godinu dana sakupio u fond odlazio za lične dohotke zaposlenih , čak bi iz budžeta moralo da se dotiraju lični dohoci zaposlenih.
--------------------------------------------------------------------------------
I pored trostruke prijave za prisustvovanje sednici, zvanično nismo najavljeni da smo pozuvani na sednicu. Posle sedmočasovnog čekanja da dobijemo reč, izmišljenjim glasanjem ( nečim što ne postoji u Poslovniku Skupštine opštine Odžaci) nije nam data reč, a doneta je odluka da se oformi fond sa svojstvom pravnog lica, tako da je formiran praktično POLITIČKI ili FOND ZA ZAPOŠLJAVANJE kadrova partije koja je htela da zaposli svog člana. Kasnije je Ekološki pokret Odžaka uputio Ministarstvu zaštite životne sredine i održivog razvoja svoje mišljenje da je formiranje ovakvih fondova po opštinama bespredmetno, mada je sve bilo u skladu sa članom tada važećeg člana Zakona o zaštiti životne sredine. Verovatno je takvih mišljenja bilo iz mnogih opština i zbog toga je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, gde je decidirano rečeno da ovi fondovi u opštinamo moraju da imaju karakter budžetske stavke.
Znajući da su lokalne samouprave po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine dužne da do 31.12.2009. godine oforme budžetske fondove za zaštitu životne sredine, Ekološki pokret Odžaka je sazvao pri kraju 2009. godine zajednički sastanak opštinskih ekoloških , pčelarskih, ribolovačkih i lovačkih udruženja i na sastanku smo predložili neke zaključke koje je čelnicima lokalne samouprave trebalo da predoči izabrana tročlana delegacija. Glavni predlog sa sastanka je bio da se za budući budžetski fond za zaštitu životne sredine izabere neko upravljačko telo (upravni,izvršni odbor ili komisija) i da u tom telu budu predstavnici ekologa, pčelara, ribolovaca i lovaca. Kao argument smo naveli da u opštini Odžaci više godina uspešno radi Fond za populacionu politiku, koji je od samog osnivanja imao svojstvo budžetskog fonda.
I pored postojanja dvanaest pravnika u opštini Odžaci, čelnici ondašnjeg Privremenog organa (prinudne uprave) sa iznenađenjem su saznali od nas da su do kraja 2009. godine u obavezi da donesu odluku o formiranju budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Taj rok su ispoštovali, ali su u Odluci o otvaranju Fonda za zaštitu životne sredine (zvaničan naziv odluke) članom 4. sva prava upravljanja Fondom dali Odelenju za urbanizam, stambeno-komunalne , imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine. Od naših zahteva da se formira neko upravljačko telo u kome bi participirali predstavnici nevladinih organizacija (NVO), koji se na bilo koji način bave zaštitom životne sredine, nije bilo ni traga ni glasa. Kada smo tražili objašnjenje, rečeno nam je da ćemo naknadno biti IMPLEMENTIRANI u Odluku. Naravno, možete da pretpostavite da do IMPLEMENTIRANJA nije nikad došlo .
Ovih dana se menja Statut opštine Odžaci i na javnu diskusiju je dat Nacrt Odluke o promeni Statuta opštine Odžaci. Mi smo dali konkretne primedbe na Nacrt, ali smo predložili da se promena Statuta opštine Odžaci iskoristi za institucionalno regulisanje odnosa lokalne samouprave sa korpusom organizacija civilnog društva (OCD).Jedan od predloga je bio da se pored sedam stalnih radnih tela Skupštine opštine Odžaci oformi i Komisija za saradnju sa organizacijama civilnog društva. Verujemo da će ovog puta lokalna samouprava imati više sluha i konačno uspostaviti institucionalne okvire saradnje sa organizacijama civilnog društva (OCD).
Zbog toga smatramo da svrha održavanja radionica i sastanaka, poput Konsultativne radionice u Kovačici, treba da bude davanje konkretnih predloga kako da ekološke NVO u svojim lokalnim zajednicama mogu da učestvuju u donošenju odluka ili u participiranju donošenja odluka. Ako postoji odredbe koje samo NAČELNO, DEKLARATIVNO, FAKULTATIVNO, NEOBAVEZNO kažu da udruženja građana učestvuju u donošenju odluka u skladu sa zakonom (Arhuskom konvencijom), to ne znači ništa. Treba nekim propisom, ma kako se on zvao, TAKSATIVNO nabrojati koja su prava ekoloških NVO u procesu donošenja odluka. Ta prava bi mogla biti:
•Da u timovima za izradu predloga propisa i zakona (prednacrta, nacrta, predloga) raznih odluka, propisa i zakona (od opštinskih do republičkih) MORA da bude jedan ili više predstavnika reprezentativnih ekoloških NVO;
•Da reprezentativna udruženja građana imaju pravo da se pred lokalnom skupštinom pojave kao ovlašćeni predlagači za donošenje novih i/ili izmenu i/ili dopunu postojećih opštinskih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine ( isto bi važilo za pokrajinski i republični nivo);
•Da se lokalne skupštine obavežu da se ekološkim NVO u skupštinama obezbedi «ZELENA STOLICA»;
•Da su skupštine opština dužne da ova prava udruženja regulišu svojim aktima;
•Da su predsednici skupština opština dužni da predloge ekoloških udruženja građana iznesu pred skupštinu, pošto predlog prođe utvrđenu proceduru koja važi za sve ostale predloge koji se upućuju lokalnoj skupštini od strane drugih ovlašćenih predlagača;
•Da reprezentativni predstavnici ekoloških NVO imaju pravo da daju amandmane na predložene odluke, propise i zakone;
•Da u upravljačkim telima ekoloških fondova (upravnim odborima, izvršnim odborima, komisijama...) budu predstavnici ekoloških NVO, kao i predstavnici pčelara, lovaca i ribolovaca;
•Da se stvore mehanizmi koji će NVO omogućiti da ukažu na neracionalno trošenje novca iz državne ,pokrajinske ili lokalne kase , bilo zbog nekoordinisanog rada raznih ministarstava bilo trošenja novca u okviru jednog ministarstva ( isto važi za pokrajinski ili lokalni nivo);
•Da se da pravo ekološkim NVO na podnošenje prijava protiv zvaničnika koji svojim činjenjem, a naročito nečinjenjem utiču na pogoršanje stanja životne sredine, neostvarivanje datih prava...
•Da se Republika Srbija, AP Vojvodina i lokalne samouprave obavežu da osnuju kancelarije za saradnju sa ekološkim NVO;
•Da se ekološkim NVO obezbedi besplatna pravna pomoć, da se tačno navede ko pruža tu pomoć ili ko će preuzeti u dalju nadležnost predmet koje NVO ne može da «dovede» do kraja, i da se ekološkim NVO da pravo da započete predmete u kojima postoji sumnja za prekršajno ili krivično delo zvaničnika ustupe odgovarajućim institucijama (inspekcijama, sekretarijatima, ministarstvima...) sa obavezom da ih te institucije dovedu do kraja.
Sve ovo, kao i slične predloge drugih ekoloških NVO, treba regulisati tako da to bude OBAVEZA, a ne da se reguliše pravnim smicalicama tipa « državni organi MOGU sarađivati...». Ništa ne treba regulisati sa «MOGU», već isdljučivo sa «MORA», «DUŽAN JE», «OBAVEZAN JE» ,... Tek tada se može govoriti o nekom učešću ili participiranju NVO u donošenju odluka i učestvovanju u kreiranju politike zaštite životne sredine.
Naravno, treba regulisati i mnoga druga pitanja ,kao što su pitanja informisanja,da se zabrani zloupotreba fondova za zaštitu životne sredine,da se državnim službenicima zabrani osnivanje i vođenje, a naročito osnivanje i vođenje više NVO, da se tačno propišu uslovi učešća NVO u politici ( šta je dozvoljeno, a naročito šta NVO u politici ne smeju da rade) i da se strogo sankcioniše formiranje partijskih NVO-što je najveće zlo za nevladin sektor.
Trenutno se radi Predlog prvog nacionalnog izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije i to je prilika da se svi ovi problemi evidentiraju , a kasnijom zakonodavnom aktivnošću rešavaju jedan po jedan.Naravno, ako to neko zaista želi da reši, jer, kako izgleda, mnogima odgovara sadašnje stanje.
