Svrha današnjeg skidanja Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave i njegovo vraćanje Stalnoj konferenciji gradova i opština je da na simboličan način pokažem da je u opštini Odžaci bilo dosta izigravanje pravne države. Pravna država ili postoji ili ne postoji. Zato sam se odlučio da na ovaj način pokažem da se u opštini Odžaci potpisana dokumenta ne poštuju – te ih zbog toga treba vratiti tamo odakle su neopravdano uzeta.
O čemu se radi ?
Pre više od dve godine Ekološki pokret Odžaka je lokalnoj vlasti uputio zahtev da se u SO Odžaci usvoje dva modela pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije - čime bi se stvorili uslovi za suštinsko učešće ekoloških NVO u procese donošenja odluka, što je pravo iz Arhuske konvencije, koju su usvojile Ujedinjene nacije a ratifikovala Republika Srbija.
Na ovaj način bi se ostvarilo pravo iz drugog stuba Arhuske konvencije da nevladine organizacije mogu učestvovati u donošenju odluka od samog početka njihovog donošenja. Do današnjeg dana odgovor na naš zahtev nije stigao.
Ekološki pokret Odžaka je svestan da se pred SO Odžaci ne može pojaviti kao ovlašćeni predlagač, te je stoga izabrao zaobilazni put - podnošenjem istovetnog zahteva i Opštinskom veću opštine Odžaci. Ekološki pokret Odžaka može biti u pravu ili ne, ali ako se zvanično obratio Opštinskom veću opštine Odžaci , na osnovu člana 25. Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave, trebalo je da dobije odgovor, bez obzira da li je odgovor pozitivan ili negativan. Ovaj član se , pre svega, odnosi na predsednicu opštine , kao prvog čoveka Opštinskog veća i od nje smo očekivali odgovor.
Drugi primer su zahtevi mesnih podružnica EPO-a iz Odžaka i Bačkog Brestovca. Mesne podružnice Odžaci i Bački Brestovac su svojevremeno podnele određene zahteve i očekivale su , opet na osnovu pomenutog Kodeksa, odgovore. Naravno, odgovori nisu stigli.
Mesna podružnica Odžaci je 2012. godine tri puta podnosila prijavu za nepoštovanje Odluke o komunalnim delatnostima u Ulici Hilandarska 19 u okviru akcije „Uredimo Odžake“. Ove godine još tri puta . Radi se višegodišnjem problemu. Tek posle šest prijava problem je delimično rešen, ali nismo dobili nikakav odgovor o nađenom stanju i preduzetim merama.
U ranijem periodu smo se više puta žalili Povereniku za informacije od javnog značaja i od njega dobili više pozitivnih odgovora, na šta smo jasno i dokumentovano ukazali predsednici opštine kada smo joj na zvaničnom sastanku uručili kopije rešenja poverenika. Nadali smo se da će posle toga naši zahtevi biti stavljeni na dnevni red Opštinskog veća opštine Odžaci ili da će predsednica opštine narediti odgovarajućim službama da nam pošalju odgovore. Nažalost, od svega toga nie bilo ništa jer se praksa „ćutanja administracije“ nastavlja.
Ovo su primera gde smo očekivali odgovor od lokalnih funkcionera. Nažalost, odgovori nisu stigli, što je bila elementarna obaveza funkcionera lokalne samouprave po članu 25. Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave. Ako građani ne mogu dobiti odgovor - bespredmetna su sva zakonska prava koja su propisana zakonima ili ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava građana ne smeju biti fakultativnog karaktera, odnosno ne smeju da zavise od dobre volje lokalnih političara. Izgleda da ljudska prava u našoj opštini pripadaju samo lokalnim funkcionerima, a da običan svet ljudska prava može da ostvari samo obraćanjem Pokrajinskom ombudsmanu, Povereniku za informacije od javnog značaja ili tužbama sudovima, uključujući i Međunarodni sud u Strazburu.
Razlog skidanja su i nejednaka prava običnog građana i nekog lokalnog funkcionera , mada se svuda priča da su građani pred zakonom ravnopravni.
Daću jedan primer iz ranijeg perioda koji dokazuje da NVO treba da budu uključene u procese donošenja odluka, odnosno da lokalna vlast treba institucionalno da reši njihovo učešće u donošenju odluka, a sve u cilju donošenja kvalitetnijih odluka koje će, gledajući dugoročno, dati bolje rezultate nego ako takve odluke donose isključivo političari. Primer je projekat predsednika SO Odžaci Miloša Pejčića o uređenju deponije u Deronjama. Gospodin Pejčić je bio projekt menadžer i , zajedno sa svojom saradnicom, za projekat je dobio oko 100.000 dinara. Šta se traži od projekata? Traži se da budu održiv. Šta znači pojam ODRŽIV? Pojam ODRŽIV znači da ima nešto za sadašnje generacije , ali se mora voditi računa da ostane i za buduće generacije. Taj uslov je projekat gospodina Pejčića u potpunosti ispunio, pa čak i prevazišao. Naime, neuređenosti deponije je bilo i ranije i đubre se nalazilo na sve strane, a pogotovu pored druma Deronje –Bač. Posle „realizovanja“ projekta neuređenost je bila još veća, što je iziskivalo nova finansijska sredstva da se deponija zaista dovede u red. Vidi se da je pojam održivosti shvaćena bukvalno. Da li je to bio cilj i zadatak projekta? Naravno da nije . Šta je trebalo da bude cilj projekta gospodina Pejčića? Trebalo je ja se deponija uredi i uređeno stanje održava i da pored druma Deronje-Bač bude drvored i , kako je gospodin Pejčić izjavio za Radio D 65 , tu budu „oaze“ i „oazice“. Uređenosti nije bilo, kao ni obećanog drvoreda, oaza i oazica. Ovih dana, znači posle dve godine, ponovo se ulaže milion dinara da se saniraju rezultati Pejčićevog projekta. Ponovo je organizovano fotografisanje , samo su „glumci“ promenjeni: umesto predsednika opština Odžaci Predraga Cvetanovića sada je Izabela Šerić, umesto Miloša Pejčića sada je Vasil Nastoski, a umesto direktora JKP „Usluge“ Darka Dukića sada je Čedomir Jovanović. Iz ovoga primera se vidi da se predlozi gospodina Pejčića, kroz usvojeni projekat prihvataju, i za to on dobija novac, dok mnogobrojne besplatne predloge Ekološkog pokreta Odžaka, za koje smatramo da bi sigurno doveli di sprečavanja nastanka ili do manjeg broja i manjeg obima divljih deponija , niko nije ni razmatrao. Znači, gospodin Pejčić ima pravo da učestvuje u procese zaštite životne sredine , a vidimo kakvi su rezultati, dok se to isto pravo uskraćuje nevladinim organizacijama. Za problem upravljanja otpadom Ekološki pokret Odžaka dao je veliki broj predloga koje je trebalo ugraditi u Odluku o komunalnim delatnostima. Zbog toga što se ne uvažavaju predlozi nevladinih organizacija , smatram da lokalna vlast mora da da nevladinim organizacijama prava koja im pripadaju po usvojenim zakonima i konvencijama . Mi smo konkretno tražili da se u SO Odžaci usvoje dva modela pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije koje je dao Arhus centar Kragujevac. Ne da ti modeli nisu usvojeni ni posle više od dve godine od podnošenja zahteva, nego nismo dobili ni odgovor na zahtev – što je bila elementarna obaveza predsednice opštine po članu 25. Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave. Ako se gospodi lokalnim funkcionerima ne sviđaju predloženi modeli pravnih akata, neka smisle bolje predloge, ali , u svakom slučaju, tražimo da se se stvore institucionalni mehanizmi za naše učešće u procese odlučivanja od samog početka odlučivanja.
Sličnih negativnih primera ima još, ali mislim da su i navedeni dovoljan razlog za skidanje i vraćanje Kodeksa.
U početnom delu ( tačka 1.1.) „Vodiča za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilnog društva iz sredstava budžeta lokalnih samouprava“ se kaže:
„Značaj organizacija civilnog društva (OCD) i njegovo razumevanje neposredno su povezani sa slobodom udruživanja. Sloboda udruživanja spada u konstitutivne principe demokratskog poretka i pravne države. Različiti međunarodni dokumenti, kao što su Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Konvencija o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje Međunarodne organizacije rada, koje je i naša država ratifikovala, regulišu slobodu udruživanja. Ustav Republike Srbije u članu 55 garantuje slobodu udruživanja i osnivanja udruženja.
Civilno društvo ima ključnu ulogu u ostvarivanju participativne demokratije, to jest učešća javnosti u donošenju odluka, kao jednog od osnovnih demokratskih načela na kojima se zasniva Evropska unija. Naime, član 10. Lisabonskog ugovora EU (2007) naznačava da se Unija zasniva na predstavničkoj demokratiji s jasnom ulogom koju imaju političke partije, kao i, s druge strane, na participativnoj demokratiji i naglašenoj ulozi civilnog društva – sve radi donošenja odluka što je moguće bliže samim građanima“.
Ja samo tražim da se Ekološkom pokretu Odžaka i drugim nevladinim organizacijama u opštini Odžaci institucionalno omogući participativna demokratija, odnosno da sva prava u procesu odlučivanja NE pripadaju isključivo lokalnim političarima - kao što je bilo do sada i kako oni misle da treba da bude, što je i uzrok višegodišnjeg odbijanja lokalnih političara da reše zahtev Ekološkog pokreta Odžaka da se usvoje dva modela pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije.
Kako se kaže u pomenutom Vodiču ( u tački 1.3.2. ): Najznačajnije učešće udruženja i drugih OCD u procesu donošenja odluka ostvaruje se na lokalnom nivou. To i tražim ovim postupkom.
Zato sam i rešio da Kodeks skinem i vratim Stalnoj konferenciji opština i gradova. Ako se nešto usvoji i potpisuje pro forme, a ne poštuje se, ako nešto stoji kao mrtvo slovo na papiru – onda i ne treba da stoji u hodniku zgrade SO Odžaci. Kada lokalni funkcioneri reše da poštuju Kodeks i kada ga zaista budu poštovali, mogu ponovo da ga postave na mestu na kome je do sada bio.
