Nakon trogodišnjeg sučeljavanja argumenata sa Prekršajnim apelacionim sudom u Beogradu, Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ i Ekološki pokret Odžaka izborili su se da udruženja građana, kao pravna lica, steknu isti status kao fizička lica i da im se prizna aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima kada im je povređeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Za rešavanje ovog i drugih važnih pitanja obratili smo se na mnoge adrese: Ministarstvu zaštite životne sredine , Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu pravde , Upravnom inspektoratu, Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu NSRS, Odboru za zaštitu životne sredine NSRS, Odboru za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine APV, Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitniku građana, Prekršajnom sudu u Beogradu, Prekršajnom apelacionom sudu ( Odeljenju sudske prakse, pojedinačno Leonidi Popović, Radovanu Bjelobabi i Slavici Brkić, odeljenjima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu), Visokom savetu sudstva, Centru za vladavinu prava, Delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS u Srbiji i sredstvima informisanja.
Zainteresovanost da pomognu pokazali su samo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana i Centar za vladavinu prava.
Kako su se naša dva udruženja borila za rešavanje ovog i nekih drugih pravnih problema u cilju ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u okviru Arhuske konvencije, pomoć smo očekivali pre svega od Ministarstva zaštite životne sredine, a naročito od Srđana Stankovića, koga je MZŽS angažovalo za saradnju sa NVO sektorom, zatim od Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Misije OEBS-a , Ministarstava pravde , Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Odbora za zaštitu životne sredine NSRS i APV. Nažalost, od ovih od kojih smo očekivali najveću pomoć nismo dobili „ni pismo ni razglednicu“- bez obzira na višekratno usmeno obraćanje. Gospodin Srđan Stanković se čak nije udostojio da se javi na telefonske pozive. Ni Branislava Jeftić, pravnica po obrazovanju, poslanik u Skupštini APV, predsednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine APV, predsednica neformalne Zelene parlamentarne grupe Skupštine APV i potpredsednica i zamenica predsednika Zelene stranke, nije se proslavila. Tvrdila je da nije dobila sporna pitanja, iako su ista pitanja zvanično dostavljena direktno Odboru za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine APV. Naknadno su sporna pitanja dostavljena i preko imejl adrese predsednika Zelene stranke Gorana Čabradija. Ni tada nismo dobili odgovor.
Naročito nas je razočarala konstatacija zvaničnika Misije OEBS-a „da se radi o višegodišnjim problemima i da će za njihovo rešavanje trebati nekoliko godina“.
Pre obraćanja napred navedenim subjektima, obratili smo se 10. avgusta 2017. godine, povodom rešavanja ovog pitanja, Arhus centrima u Kragujevcu, Subotici, Novom Sadu i Novom Beogradu za pomoć sledećim dopisom:
„Arhus centrima dostavljamo materijale u vezi osporavanja prava udruženjima da se kroz podnošenje prekršajnih prijava izbore za pravo na pristup informacijama od javnog značaja - što praktično znači i osporavanje prava iz Arhuske konvencije, i tražimo da iznesete mišljenje o ovom problemu , kao i da se izjasnite da li ste zainteresovani da nam pomognete i uključite se da to pravo ostvarimo.“
Naravno, pošto je Arhus centrima značajno samo prepričavanje i tumačenje Arhuske konvencije i organizovanje raznih propagandnih skupova, a ostvarivanje Arhuske konvencije u praksi ih ne interesuje, i pošto im Arhuska konvencija samo služi za pribavljanje finansijskih sredstava za rad Arhus centara, odgovor nismo dobili ni od jednog Arhus centra. O ovakvom stavu i ponašanju Arhus centara bilo je reči i u otvorenom pismu koje je 26.9.2017. godine napisao sekretar Ekološkog pokreta Odžaka ( može se pročitati na sajtu EPO-a , http://www.epodzaci.org/arhiva-vesti/item/921-kancelarija-za-saradnju-sa-ocd-gradjanske-inicijative-i-arhus-centri-sluze-samo-za-ukras). Toliko o brizi Arhus centara za primenu Arhuske konvencije.
Ovo što su uradila naša dva udruženja, uz pomoć Centra za vladavinu prava, pre svega je bio posao Arhus centara, pravnice Darije Šajin, de facto predsednice Arhus centra Novi Sad, Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Ministarstva zaštite životne sredine. Naše je bilo da uočimo probleme, da ih javno iznesemo i da ih dostavimo na adrese dvadesetak napred navedenih subjekata, a njihovo je bilo da to rešavaju i reše. Nažalost, sve smo morali da radimo i uradimo sami.
Za rešavanje je preostalo krupno pitanje: ko treba da odgovara u organu javne vlasti ako se ne dostavi tražena informacija, ODGOVORNO (rukovodilac) ili OVLAŠĆENO (službeno) lice , uzimajući u obzir činjenicu da su 24.12.2009. godine usvojene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojima su, kao lica odgovorna za kršenje zakona , određeni rukovodioci organa umesto ovlašćenih lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Pozivanjem na član 30. Zakona o prekršajima pojedine sudije donose oslobađajuće presude za rukovodioce organa javne vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je jasan: odgovornost snosi ODGOVORNO lice. O tome jasno govori i Priručnik za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji se može naći na sajtu Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, praksa je drugačija. U velikim sistemima (organima javne vlasti), kao što su ministarstva ili veliki prekršajni sudovi sa preko 100 sudija , primenjujući ovaj sistem, rukovodioci praktično nikada ne mogu biti kažnjenji, iako organ javne vlasti pravi seriju prekršaja. Najpre se odredi jedno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, pa ako napravi nekoliko grešaka, određuje se za taj posao drugo lice i tako u krug. Na taj način rukovodilac organa javne vlasti je trajno zaštićen i nikada ne može biti osuđen, iako on odgovara za zakonitost rada organa kojim rukovodi.
Jasno opredeljenje da će biti isključivo kažnjen rukovodilac organa javne vlasti, za šta se zalažu naša udruženja, biće podsticaj da se organi javne vlasti „dovedu u red“ i shvate da je davanje informacija od javnog značaja zakonska a ne fakultativna obaveza.
Pre izrade publikacije „Primena Arhuske konvencije u praksi“, koja je pisana u okviru finansiranog projekta od strane MZŽS, za pomoć smo se obratili na adrese 36 NVO koje se bave pravom, ekološkim pravom i ljudskim pravima. Javilo se nekoliko NVO sa obećanjima da će nam pomoći. Pomogao nam je konkretno samo Centar za vladavinu prava iz Beograda, odnosno njegov predsednik , advokat Ivan D. Ninić. Mi se nismo borili za lične interese. Borili smo se za priznavanje prava koje ekološkim NVO pripada po Arhuskoj konvenciji, a izborili smo se za pravo za sva registrovana udruženja i sredstva informisanja. Pravo o kome se samo teoretisalo pretvorili smo u pravo primenjivo u praksi.
Svakako najzaslužniji za ovo postignuće je Sretenije Srećko Bašić, predsednik Ekološkog udruženja „Da sačuvano Vojvodinu“, čija je posvećenost rešavanju ovog i ostalih pravnih problema i dilema neizmerna, čija je energija, upornost, sistematičnost i znanje (iako nije pravnik) konačno dovela do rezultata značajnog i za ceo sektor NVO i za sredstva informisanja.
Na kraju, sa velikim žaljenjem možemo da konstatujemo žalosnu činjenicu da su amateri, volonteri, laici, ljudi bez ikakvog pravničkog znanja trebali sudijama i sudovima tri godine da šalju argumentaciju da se ispravi nešto što je očigledno nelogično i što je stvaralo problem i komplikovalo položaj i udruženjima građana i sudovima.
Doneto pravno shvatanje koristiće i udruženjima i prekršajnim sudovima jer jasno određuje prava udruženja građana kao pravnih lica , sa jedne strane, dok , sa druge strane, rasterećuje sudove. Da bi se još više pojednostavio prekršajni postupak i postigla izvesnost ishoda postupka bitno je da se reši pitanje ko snosi odgovornost za nedostavljanje traženih informacija: ODGOVORNO ili OVLAŠĆENO lice.
Svojim radom Sretenije Bašić je odavno trebao da dobije „Zeleni list“, daleko pre mnogih koji su ga dobili. Iako ga je Ekološki pokret Odžaka nominovao protekle tri godine, neopravdano je izostavljen iz spiska dobitnika. Mislimo da je rešavanje spornog pravnog pitanja za Sretenija Bašića prava, istinska dodela „Zelenog lista“.
