Poštovani,
Drago nam je da vas je naša zamerka inspirisala da nam opširno odgovorite. Vidimo da insistirate da istaknete svoje proaktivno delovanje i to pozdravljamo. Sva naša javljanja i slanje raznih predloga, zamerki, sugestija,.. su u funkciji podsticanja vašeg proaktivnog delovanja.
Na veliki broj problema smo ukazali u komentaru„Monopolistički položaj Agencije za privredne registre“, izdatom povodom 17. novembra – Dana ekoloških pokreta.
Ovde bi ukazali na još neke činjenice koje bi trebalo da vas podstaknu na neka istraživanja. Podatak da je u prošloj godini na četiri registrovane NVO jedna brisana iz Registra udruženja, i da je nemali broj NVO ugasio svoje sajtove i prešao na otvaranje besplatnih naloga na Fejsbuku su siguran znak da za NVO ne postoji podsticajno okruženje. Naprotiv. Vi od APR-a možete besplatno dobiti podatke o ugašenim NVO i anketiranjem tih organizacija doći do pravih razloga za njihovo gašenje. Pored „zamora“ i neaktivnosti, opadanja početnog entuzijazma, osipanja članstva verovatno postoje i nepodsticajni faktori koji su uticali da se organizacije odluče za gašenje. Gašenje sajtova je siguran znak da se NVO nalaze u sve težoj finansijskoj situaciji i da zbog toga prelaze na Fejsbuk.
U prvom segmentu odgovora potencirate jačanje kapaciteta OCD. Mogli bi da utičete na bolji položaj OCD i tako što bi pored predloga za jačanje kapaciteta , mogli da predlažete mere za rasterećenje OCD. Jedan od predloga je da sa svim raspisivačima konkursa postignete dogovor da se pri raspisivanju konkursa šalju samo predlozi projekata bez ikakve dodatne dokumentacije. Kada se izvrši rangiranje projekata po određenim kriterijumima i kada se zna ko se plasirao za dobijanje budžetskih finansijskih sredstava, za te organizacije bi postojala obaveza da na potpisivanje ugovora donesu na uvid određenu dokumentaciju ili da prilože određene kopije. Na taj način svi oni koji nisu dobili sredstva ne bi imali nikakve troškove za kopiranje silne dokumentacije, ne bi nepotrebno gubili vreme za njihovo štampanje, ne bi plaćali dodatne poštanske troškove za dostavljanje. Kao ilustracija može da posluži jedan pokrajinski sekretarijat koji je za konkurisanje tražio dostavljanje devetnaest dokumenata !? Mnogi od tih dokumenata su apsolutno nepotrebni, kao na primer, fotokopija kartona deponovanih potpisa. Da li u bilo kojoj banci ili Upravi za trezor može da se otvori račun bez kartona deponovanih potpisa ? Otvoren račun podrazumeva da karton deponovanih potpisa postoji i to ne treba dokazivati. Još veća glupost je traženje potvrde o otvorenom tekućem računu. Da li je neko lud da piše projekat, traži pare i navede tuđi račun? Ako se radi o kriminalu – može. Ako se radi o normalnom konkurisanju – ne može. Traženje ovakvih i sličnih dokumenata je čisto birokratsko iživljavanje. Još gore je ako se traže kopije rešenja o registraciji ili kopije statuta. Uredbom Vlade Republike Srbije regulisno je da raspisivač konkursa to pribavlja službenim putem. To što je Vlada donela očigledno da nije doprlo do pojedinih državnih organa. Čak su i pojedini pokrajinski sekretarijati tvrdili da za njih to ne važi. Nije važilo dok im Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na naš zahtev, nije dalo tumačenje da to i za njih važi.
U drugom segmentu govorite o informisanju civilnog društva . Bilo bi dobro da objavite koliko se NVO nalazi na vašoj mailing listi. Na našoj mailing listi ekoloških NVO nalazi se oko 2.100 imejl adresa. Vi bi u suštini trebali da imate imejl adrese svih NVO koje su te adrese dostavile APR-u. Jednostavno od APR-a tražite da vam dostavi te podatke i praktično bi onda imali adrese svih NVO koje svoje imejl adrese dostave APR-u. Čisto sumnjamo da vi to radite u cilju proaktivnog delovanja. Budite korekti, i odgovorite da li ovako postupate ? Kancelarija od APR-a te podatke može da dobije besplatno. Mi, kao NVO, te informacije moramo da platimo. U vezi prethodnog, postavlja se pitanje čije su vlasništvo informacije o kontakt podacima koje se dostavljaju APR-u: njihove ili to treba da bude zajedničko dobro , da su svima na raspolaganju i da svi mogu da ih koriste. Mogli bi da pitate APR zašto krije te podatke.
Što se tiče trećeg segmenta i informacijama značajnim za slanje APR-u, možemo da kažemo da to nas ni na koji način nije oštetilo. Nama knjigovodstvo radi profesionalni knjigovođa i do sada praktično, za četrnaest godina postojanja, sem jednog manjeg nesporazuma , nismo imali nikakve probleme. Međutim, kada smo dobili informaciju od nekih naših prijatelja iz NVO, sa kojima smo sarađivali, da su drastično kažnjeni , zatražili smo zvaničnu informaciju od APR-a koliko je podneto prijava. Mislili smo da se radi o prijavama za prekršaje, ali se ispostavilo da se radi o prijavama za privredne prestupe – gde su kazne i za pravno lice i za odgovorno lice drastične. Kada smo dobili informaciju da je za poslovnu 2014. godinu, kada je po našim informacijama bilo registrovano oko 28.000 NVO, podneto 4.205 prijava – bilo smo šokirani. Da je neko proaktivno obavestio NVO o ovoj obavezi – ovoliki broj prijava sigurno ne bi bio. Mi smo o ovoj obavezi saznali tek sredinom prošle godine. Baš bi voleli da nam dokažete da ste proaktivno o ovoj obavezi obavestili NVO krajem 2014. ili početkom 2015. Mi ili nismo obavešteni ili smo prevideli to obaveštenje. Isto obaveštenje nismo dobili ni početkom 2016. godine. Prve takve informacije dobili smo sredinom 2017. od Građanskih inicijativa i to opet zahvaljujući nekim našim pitanjima. Tada su GI poslale takvo saopštenje javnosti .
U vezi četvrtog segmenta , možemo da kažemo da zastupnici NVO treba da završe nekoliko fakulteta da bi sami vodili računa o svojim zakonskim obavezama, izvršavali ih onako kako to propisi predviđaju i odgovarali u slučaju da ne postupaju u skladu sa njima.
Praktično treba da poznaju sijaset zakona da bi ostvarila neka svoja prava i da bi se odbranile od države i državne birokratije. Zakonska prava teško ostvaruju. Obaveze moraju da ispunjavaju. Komentar o monopolističkom položaju APR dostavili smo , među ostalim, i vama. Na pet strana teksta naveden je čitav niz problema za koje EPO smatra da „zagorčavaju “ rad NVO. Koliko znamo, tim povodom niste se oglasili – kao ni svi ostali. Lep primer „zamlaćivanja“ NVO dao je EC Stanište iz Vršca u komentaru na svom sajtu: prvo je država naterala NVO da otvaraju tekuće račune u Upravi za trezor, zatim naredila da se zatvore, pa se setila da naredi ponovno otvaranje . Kao NVO nemaju šta da rade - pa hajde da ih malo „aktiviramo“. Do takvih aktivnosti nam zaista nije stalo. Nepotrebno gubljenje vremena i ernergije.
U vezi inicijative koju ste dali da APR ukine naknadu za slanje Izjave o neaktivnosti, mogli ste tom predlogu da priključite još čitav niz predloga:
- Da se pri ispravci i dopuni podataka pri registraciji za ispravke i dopune ne traži dopunska uplata. Razlog: Po našim saznanjima 45 % organizacija mora jednom ili više puta da dostavlja dopunske ili ispravljene podatke i uvek mora da izvrši dopunsku uplatu. Ovo svakako nije podsticajno za NVO. Od APR-a smo, putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tražili potvrdu o procentu NVO koje moraju da ponavljaju prijavu i nismo dobili odgovor;
- Da prijava bude nešto skuplja, ali da odjava NVO bude potpuno besplatna . Razlog: Neki zastupnici su odavno umrli i APR ih i dalje vodi da su na čelu NVO. Te NVO su verovatno odavno ugašene. U razgovorima sa predstavnicima dosta NVO rečeno je da su im organizacije neaktivne i da će se odjaviti. I danas se vode kao aktivne. Razlog je verovatno novac koji treba platiti za odjavu;
- Da se na sajtu APR-a objavi kompletan spisak svih registrovanih NVO – po mogućnosti po modelu vođenja evidencije nekadašnjeg CRNPS-a, sada ODA, gde bi pretraživanje bilo moguće po nazivu organizacije i matičnom broju (što može i sada ako znate tačan naziv organizacije i njen matični broj ), po opštinama i po oblastima delovanja;
- Da se objavljuju godišnji spiskovi ugašenih NVO;
- Da se u formularu za prijavu tačno označe obavezni podaci i da se naznači koji su podaci neobavezni, a za neobavezne podatke da se dâ mogućnost izjašnjavanja da li NVO želi ili ne želi da se objave;
- Da se na sajtu APR-a objavljuju svi dostavljeni podaci za koje se NVO izjasne da žele da se objave;
U poslednjem segmentu govorite o inicijativama nadležnim za izmene i dopune propisa u pravcu koji bi bili pogodniji za udruženja. I tu imamo primedbe.
Ministarstvo finansija, Sektor za kontrolu javnih finansija se ne bavi nepravilnostima i nezakonitostima prilikom korišćenja budžetskih sredstava od strane organizacija civilnog društva. U periodu od 1.1.2013. do 13.10.2017. godine Ministarstvo finansija zaprimilo je 14 prijava vezano za navedene nepravilnosti i nezakonitosti, ali po njima budžetska inspekcija nije postupala. Kao opravdanje za svoje nečinjenje, budžetska inspekcija navodi da svoje poslovne aktivnosti, pre svega, sprovodi na osnovu Programa rada koji utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija. Da li nam je neophodna Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, ako znamo da ne postoji kontrola trošenja dodeljenih sredstava? U mnogim opštinama se budžetski novac deli fiktivnim, fantomskim, partijskim i organizacijama za jednokratnu upotrebu i nikom ništa. To je opštepoznato. Šta je tim povodom predložila Kancelarija da bi se sprečile zloupotrebe i pljačkanje budžeta? Mi smo dali predlog da se novoformiranim NVO u prve tri godine daju samo sredstva za materijalne troškove do određenog limita i eventualno za neke manje projekte. Ako takva NVO opstane tri godine , znači da radi i da se kvalifikovala za dodelu značajnijih finansijskih sredstava. U javnoj raspravi za izradu Akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) dali smo ovaj predlog i u Izveštaju o javnoj raspravi napisano je: „u vezi sa problemom dodeljivanja finansijskih sredstava tek osnovanim („partijskim i fiktivnim“) NVO, kao i da je vrlo važno utvrditi kriterijume za vrednovanje projekata i tačno utvrditi koliko mogu da dobiju novoosnovane NVO – da se ne bi dešavalo da novoosnovane organizacije, bez ijedne aktivnosti i projekta dobijaju velika finansijska sredstva. Međutim, vreme osnivanja organizacije ne može biti predmet regulisanja ovom uredbom. Izbor programa/projekata vrši se na osnovu brojnih drugih kriterijuma navedenih u članu 4. Uredbe. Bliže kriterijume i mere za vrednovanje pristiglih predloga programa/projekata, među kojima može biti i vrednovanje po osnovu prethodnih iskustava i kapaciteta organizacije, jeste kriterijum koji organi mogu bliže urediti u konkursnoj dokumentaciji.“ Dodeljivati ogromne sume novoformiranim NVO je čista pljačka ili izvačenje budžetskog novca za finansiranje pojedinih partija i njihovih predizbornih aktivnosti – kada dolazi do naglog skoka broja registovanih „NVO“. Javnosti je dobro poznat slučaj jednog aktuelnog ministra o „raspodeli 215 milona dinara za projekte NVO“. Kada je otkriven karakter NVO kojima su dodeljene pare za „projektne aktivnosti“, pare su brže- bolje date u humanitarne svrhe.
Veliki problem je što zakonodavac sva pravna lica trpa u istu vreću. Za NVO bi propisi uvek trebalo da se prilagode karakteru tih organizacija. Čak i u okviru nevladinog sektora treba praviti oštru granicu između amaterskih (volonterskih) NVO i NVO koje mi označavamo kao „NVO preduzeća“. Da li Ekološki pokret Odžaka može da se uporedi sa nekom NVO , na primer , iz Beograda koja ima 10, 20, 30 zaposlenih? Ni u kom slučaju. Nama je za „preživljavanje“ (opstanak) trenutno godišnje neophodno oko 40.000 dinara ( ne plaćamo internet- donira nas internet provajder, knjigovođu plaćamo samo kada dobijemo projekat, administratora sajta plaćamo samo kada dobijemo projekat). Za to vreme pojedina „NVO preduzeća“ samo za zakup poslovnog prostora plaćaju po 600 i više evra mesečno ( Ne godišnje . Mesečno). Da li mi možemo da budemo ravnopravni? Ne možemo. I na ovome bi Kancelarija mogla da poradi: da se posebno reguliše finansiranje amaterskih (volonterskih) NVO. Jedan od načina je da se zakonski reguliše da se na opštinskom nivou, poput oština Bač, Bačka Topola, Senta,... raspisuju dva konkursa: jedan za finansiranje materijalnih troškova, drugi za projekte. Verujemo da bi tada bilo mnogo više „preživelih “ NVO, odnosno da bi broj brisanih NVO iz Registra udruženja bio mnogo manji.
Veliki problem, do koga smo zajednički došli sa Ekološkim udruženjem „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, je i neujednačena sudska praksa u vezi korišćenja prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Udruženja, kao pravna lica, imaju pravo da traže informacije od javnog značaja kao što ga imaju i fizička lica. Kada na osnovu dobijene informacije zaključe da mogu i treba da podnesu zahteve za pokretanje prekršajnog postupka kada ne dobiju traženu informaciju ili dobiju nepotpunu ili neistinitu informaciju i na osnovu toga podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka , pozivajući se na na član 46. Stav 1. Tačka 8. Zakona o slobodnom pristupu informacima od javnog značaja (ZSPIJZ) – nastupaju problemi. Udruženjima se osporava svojstvo oštećenog jer im , navodno, nije povređeno lično ili imovinsko pravo. Ovo se najčešće dešava kod određenog broja sudija u Prekršajnom sudu u Beogradu, iako je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda donelo pravni stav da: „Uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena je povreda ličnog prava“ , a takođe da : „ Tražilac informacija je oštećeni i uvek je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. Stav 1. Zakona o prekršajima“. U obrazloženju ovog pravnog stava rečeno je : „Povreda ZSPIJZ predstavlja povredu ustavom zajemčenog ljudskog prava pri čemu ovaj zakon, a ni ZOP ne daju osnova da je ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljeno prethodnim korišćenjem žalbe i dokazivanja povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava oštećenog.“ Član 179. Zakona o prekršajima (ZOP) kaže: „Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).“ Očigledno da zakonodavac nigde nije odredio da „oštećeni“ mora da bude fizičko lice. Mi smatramo da se podrazumeva da se izraz „oštećeni“ podjednako odnosi i na fizička i na pravna lica. Prekršajni apelacioni sud u Beogradu stao je na stanovište da umesto udruženja zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba po službenoj dužnosti da podnosi Upravni inspektorat kome ne pada na pamet da podnosi te zahteve . Sa jedne strane se osporava pravo podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka , a sa druge strane Upravni inspektorat u ime udruženja neće da podnosi zahteve. Da je praksa svih prekršajnih sudova u ovakvim slučajevima svuda ista – ni po jada. Problem je što i u samom Prekršajnom sudu u Beogradu postoji različita sudska praksa : pojedine sudije prihvataju aktivnu legitimaciju udruženja za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po članu 46. stavu 1. tački 8. ZSPIJZ-a , dok dobar broj sudija donosi rešenje o odbacivanju zahteva. Isto tako, postoji razlika u sudskoj praksi Prekršajnog suda u Beogradu i prekršajnih sudova u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Somboru. Nažalost , i Prekršajni apelacioni sud u Beogradu ima dvojaku sudsku praksu kada su u pitanju žalbe na rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka: u dva indentična slučaja jedno veće prihvata žalbu, drugo donosi rešenje o odbijanju žalbe. Na ove probleme smo ukazali Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i od Kancelarije nismo dobili adekvatan odgovor. Mi ne tražimo da Kancelarija vrši pritisak na sudove. Tražimo da se obratite resornim ministrastvima , Vladi Republike Srbije, da ukažete na probleme i da utičete da Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave počnu da se bave svojim poslom. Po rešavanju problema o rezultatima te aktivnosti da obavestite sve NVO.
Iz svega napred navedenog proizilazi da postoji dosta problema koji otežavaju rad NVO. Mnogo se priča o podsticajnom okruženju za rad NVO. U svemu ovome mi vidimo samo nepodsticajne faktore.
Šta još može da uradi Kancelarija?
Prvo treba da, u saradnji sa APR-om, maksimalno proširi svoju mailing listu. Ne da čeka da se neko prijavi na mailing listu, nego da svojom aktivnošću maksimizira mailing listu, kao što Ekološki pokret Odžaka radi „Bazu podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“. Znate kako ste prošli sa OCDoskop-om. Stigli ste do brojke 318 i tu stali. Danas je registrovano preko 31.000 NVO. Mi to radimo aktivnim internetskim pretraživanjem. Vi treba samo da se obratite APR-u i dobijete besplatno podatke, odnosno imejl adrese. Drugo, da svaki problem na koji ukažu udruženja shvatite kao zahtev za rešavanje tog problema i da po rešavanju problema sve organizacije sa svoje mailing liste pojedinačno obavestite da ste za NVO ostvarili tu i tu podsticajnu meru - da NVO vide da vi aktivno radite za njih. Tada bi mogli da kažete da radite proaktivno. Vi kažete da informacije postavljate na svom sajtu. Verujemo da pola organizacija i ne zna za vaš sajt. Čak i da sve NVO znaju za vaš sajt - dosta NVO sajt ne pregleda redovno. Jedno je postaviti nešto na sajt, a sasvim drugo informaciju dostaviti u nečiji inbox. Pristigla pošta se praktično pregleda svakodnevno. Sajtovi se pregledaju kada se ko seti i kada ima vremena za pregled mnogobrojnih sajtova.
Uz ovaj odgovor, dostavljamo i odgovor našeg sekretara koji je svojevremeno bio upućen Mileni Banović. U tu se mogu videti neki problemi.
