KAKO ZDRUŽENO ODBRANITI PRIRODU AKO NEMA DRUŽENJA!?
KAKO MOŽEMO KRITIKOVATI LOŠE PROPISE, KAD NI JEDAN NE POZNAJEMO!?
Saopštenje Ekološkog pokreta Vrbasa.
Postoji način preventivnog sprečavanja izgradnje objekata sa štetnim uticajem na okruženje i zdravlje ljudi! Postoje korisna znanja i izvan rijalitija i državnog info servisa, koja nam mogu spasiti zdravlje i odbraniti kvalitet života!
Hoće li biti neke vajde od sastanka Radne grupe Nacionalnog konventa EU juče u Vrbasu, pokazaće vreme!?
Juče je Ekološki pokret Vrbasa u hotelu Bačka u Vrbasu, pružio tehničku podršku Centaru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotica i Evropskom pokretu u organizaciji sastanka radne grupe Nacionalnog konventa EU za otvaranje poglavlja 27 - životna sredina. Tema sastanka bila je "Primena ekološkog zakonodavstva na lokalnom nivou - problemi i preporuke".
Osim članova radne grupe Nacionalnog konventa, tj. predstavnika desetak organizacija iz cele Srbije, sastanku su prisustvovali naši civilni partneri, ekološki pokreti Srbobrana, Odžaka i Beočina, kao i aktivni građani iz Vrbasa, Srbobrana i Kule, đaci i profesori iz Gimnazije "Žarko Zrenjanin" iz Vrbasa i srednje medicinske škole "Kuzma i Damjan" iz Vrbasa. Zatim, Aleksandra Vikičević, urednica emisije Radio Bg2 "Čekajući vetar" i Jadranka Marčok, urednica ekološkog magazina "Eko list". JKP "Komunalac" iz Vrbasa i veterinarska inspekcija, jedini su od javne uprave i nadzora imali svoje predstavnike. Pružena ruka saradnje od onih kojima je ovo bilo najpotrebnije, još jednom je izmaknuta!
Uvodničar skupa bio je Sreten Đorđević, jedini specijalizovani advokat za ekološke sporove u Srbiji. Ispred diskusije učesnici su pogledali kratki video prikaz "Misli - delaj -utiči" od autora iz Ekološkog centra Stanište iz Vršca i Centra za evropske politike (CEP) iz Beograda.
U Fokusu debate bio je predlog za izmenu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu a potom i spremnost i kapacitet civilnih organizacija da većom primenom ekološke regulative, dođu do kvalitetnijih rezultata na terenu. Iskazana je velika potreba za angažovanjem stručnih lica, pre svega pravnih eksperata u odbrani ugroženog javnog interesa u oblasti životne sredine. Civilne organizacije su razjedinjene i ne prepoznaju se kao potencijalni partneri u javnom sektoru, niti im predstavljaju ozbiljniju pretnju ako same institucije u svom nemaru proizvode štetne uticaje po taj javni interes.
Iskustvo g. Đorđevića otkriva loše a negde i katastrofalno poznavanje ekoloških propisa i procedura u nadležnim odeljenjima lokalnih uprava. Ekološka udruženja su još u gorem stanju, što ostavlja veliki prostor raznim mešetarima, uzurpatorima, zagađivačima i profiterima da rade šta hoće sa prirodnim resursima! U ministarstvima pak postoje izuzetni eksperti i dovoljno znanje da zaštiti javni interes a ako se to ne dešava, evidentno je u pitanju lobiranje investitora, korupcija ili viša politička direktiva sa često nevidljivim interesima!
Negativna iskustva građana iz Srbobrana sa štetnim uticajem NIS-ovih naftnih buštotina, podsetilo je g. Đorđevića na nemogućnost kolektivnih tužbi u zaštitu zdravljae ljudi. I pored toga što je to svojevremeno omogućeno Izmenama Zakona o parničnom postupku (ZPP). Ustavni sud je procenio da te odredbe nisu primenjive u praksi te su poništene! Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema mogućnost kolektivne tužbe! Time su umnogome obesmišljene izrade studija štetnih uticaja na ljude kad ih teško možete upotrebiti u dokaznom postupku! Sredinom ove godine najavljeno je ponovno ubacivanje kolektivne tužbe u ZPP, ali nam je nepoznato dokle je zakonodavac dogurao! Ova mogućnost naročito bi koristila milionima potrošača ugroženih od smeća koje se nalazi na rafovima marketa a prodaje se kao hrana!
Pomenuta je i sramna uloga Zavoda za zaštitu prirode koji se nigde ne oglašava u zaštitu prirodnog dobra pod naletom pohlepnih MNE investitora, već su im čak u više mahova zažmurili pri izdavanju uslova na zaštićenim prirodnim područjima, ekološko-ribarskim zonama ili zaštićenim prirodnim staništima.
Nedoslednost u regulativi vidi se kroz postojanje kvota na dodelu Fid-in tarifa za postavljanje foto panela i time ograničavanje njihovog širenja i razvoja, dok te kvote ne postoje za izgradnju MNE, iako se takođe radi o obnovljivom prirodnom resursu! "Tuci profit dok mi držimo kišobran" a "zna se ko je kišobran platio"!
Svi ti gnevni ekološki borci i ugroženi građani po Srbiji mogli su s mnogo većim šansama sprečiti gradnju objekata sa štetnim uticajem, da su znali za postojanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, čija primena omogućava preventivno delovanje u ranoj fazi odlučivanja, i kroz javne uvide, žalbe i predstavke, sprečavanje izdavanja dozvole ili barem vraćanje na prvostepeno odlučivanje, pa dok se investitoru ne smuči život! Nekada i birokratija može da pripomogne svojom sporošću!
Zaključujemo da smo još uvek na samom početku, s jednim advokatom a bez pravne države i neka nam je Bog upomoć!
