Ove godine se 22.aprila, po četrdeseti put,obeležava Dan planete Zemlje.
Dan planete Zemlje prvi put je obeležen 1970. godine kao događanje na univerzitetima i i studentskim domovima širom Amerike pod nazivom Dan Zemlje. Ideju je dao senator Gaylord Nelson po uzoru na tadašnje popularne antiratne skupove na američkim univerzitetima. Dan Zemlje tada privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju. Senator Nelson prepušta organizaciju studentima i bira Denis Hayesa za koordinatora. U prvim manifestacijama učestvovalo je preko 20 miliona ljudi, a sama manifestacija nazvana je „nacionalni skup za okolinu“ i u Sjedinjenim Američkim Državama postaje «praznik». Veliko interesovanje za manifestaciju dovelo je do toga da se zaštiti životne sredine podigne na viši nivo i dobije politički značaj.
Obeležavanje Dana planete Zemlje dobilo je na značaju devedesetih godina. Na Konferenciji Ujedinjenih nacija 1992. u Rio de Janeiru o životnoj sredini, kada je Konferenciji prisustvovao veliki broj predstavnika vlada i NVO, pri čemu je usaglašen dugoročni program za promociju održivog razvoja, ovaj datum je službeno prihvaćen kao Dan planete Zemlje.
Dan planete Zemlje obeležavava se različitim manifestacijama i akcijama koje imaju za cilj da skrenu pažnju građanima na značaj očuvanja životne sredine i da dovedu do promene ekološke svesti
Svet se danas nalazi pred daleko većim ekološkim problemima nego pre 40 godina kada je počelo obeležavanje ovog prigodnog datuma. Dan planete Zemlje pruža mogućnost da se ukaže na mogućnost vođenja racionalne klimatske politike, pospešivanju korišćenja obnovljivih izvora energije, stvaranju „zelenih radnih mesta“, staranju uslova za održivi razvoj, očuvanju biodiverziteta...
Smatre se da se svake godine u obeležavanje Dana planete Zemlje uključuje oko pola milijarde ljudi koji skreću pažnju javnosti na značaj očuvanja zdrave životne sredine i ostvarivanja programa koji se bave ekologijom. Povećanje broja stanovnika na Zemlji i industrijalizacija dovode do zagađenja vazduha,zemlje i vode .Sve veći problem su i deponije. Poslednjih stotinak godina planeta Zemlja doživela je veće zagađenje nego milionima godina unazad.
Ako ljuski rod ne posveti dovoljnu pažnju zaštiti životne sredine i održivom razvoju, vrlo brzo dovešće čovečanstvo do samouništenja, jer ćemo se ugušiti u sopstenom otpadu. Jedini rešenje je racionalno ponašanje sa opreznim korišćenjem ograničenih prirodnih resursa. Neodgovorno ponašanje ljudskog roda dovelo je do klimatskih promena, do efekta staklene bašte, do globalnog zagrevanja, do nestajanja sa lica Zemlje mnogih vrsta...
Ljudi se planete Zemlje sete svakog 22. aprila i tada « navodno brinu» o njoj. Planeta Zemlja o nama brine svakog dana, bez obzira da li je 22 april ili bilo koji drugi datum. Ona nam obezbeđuje sve što nam je potrebno za život. Zato i mi treba da brinemo o njoj- svakog dana i i na bilo kom kutku zemaljske kugle.
