Iako sam sebi više puta rekao da se neću više javno oglašavati, konferencije za štampu, kao što je bila SRS-a 29.11.2016. godine i slični događaji, ipak me teraju da napišem koju reč.
Prvo da kažem zašto mislim da treba da se okanem pisanja. Zato što smo Radoslav Medić i ja jedini koji se javno oglašavamo povodom raznih događaja u lokalnoj i široj zajednici, pa se pitam da li smo mi jedine osobe koje imaju smelosti da javno kažu šta misle. Pitam se da li u opštini od oko 28,000 stanovnika nema nikog drugog da se javno izjasni šta misli o bilo kojoj temi i pojavi u našoj opštini ?
Da kažem i zašto mislim da ipak treba da se oglasim.
Na konferenciji SRS-a se pametovalo o primarnoj selekciji otpada. Citiram deo teksta sa sajta Radija D 65 iz Deronja : „Ilić je predložio da se uspostavi sistem za primarnu selekciju otpada da građani razvrstavaju otpad (papir, staklo, PET,..) da se izradi ekološka reciklažna deponija odakle bi se moglo vršiti prodaja sekundarnih sirovina“ .
Zašto Srpska radikalna stranka nikada ne bi trebalo da priča o ovoj temi?
Zato što je svojevremeno imala ogromnu šansu da se proslavi upravo organizovanjem primarne selekcije otpada i da bude primer svim opštinama u zemlji. Naravno, šansa je postojala, ali samo za sposobne inventivne, odlučne, za one koji znaju šta i kako hoće. Problem je što su se tada na najodgovornijim mestima u vlasti u vezi ove problematike nalazile osobe koje nisu imale ove osobine.
Fenomenalna šansa za sjajan početak organizovanja primarne selekcije otpada trebalo je da bude sakupljanje PET ambalaže. Šabačka firma „A+“ nudila je BESPLATNO NEOGRANIČENI broj kontejnera za sakupljanje PET ambalaže. Ekološki pokret Odžaka predložio je ondašnjoj radikalskoj vlasti da sa mesnim zajednicama organizuje sastanak i predoči ponudu firme „A+“ . Na dogovoru sa zamenicom predsednika opštine i osobom zaduženom za pitanja zaštite životne sredine Slavkom Anđelković Petrović postavljeno je pitanje ko će pripremiti pisani materijal za sastanak: Ekološki pokret Odžaka ili opštinska vlast i dogovoreno je da će to učiniti opštinska vlast. Za sazivanje i održavanje sastanka učinjeno je nekoliko katastrofalnih grešaka. Umesto da se pozovu predsednici saveta mesnih zajednica, pozvani su sekretari mesnih zajednica, odnosno tehnička lica. Umesto da jedina tačka dnevnog reda bude samo priča o organizovanju sakupljanja PET ambalaže, Slavka Anđelković Petrović je „uvalila“ kao prvu tačku dnevnog reda informaciju o tome da se budžetom za sledeću godinu mesnim zajednicama smanjuju transferi za 50 %, tako da posle te tačke prisutne priča o sakupljanju PET ambalaže praktično nije ni interesovala. Uz sve ovo , materijal o sakupljanju PET ambalaže nije ni bio pripremljen, već se nešto štampalo neposredno pred i u toku sastanka.
Početak rasprave o organizovanju sakupljanja PET ambalaže počeo je slavnom uvodnom rečenicom Slavke Anđelković Petrović: „Pravo da vi kažem, do juče nisam znala šta je to PET ambalaža“. Kako je počela Slavka Anđelković Petrović, tako je kasnije nastavio i ondašnji direktor JKP „Usluge“ Dragan Hrnjak, koji je izjavio: „Mi bi probali sakupljanje sa jednim ili dva kontejnera“ . Na 8-9.000 stanovnika jedan ili dva kontejnera? To može da izjavi samo... Iza izjava Slavke Anđelković Petrović i Dragana Hrnjaka treba staviti po sto uzvičnika i znaka pitanja. Čovek je , još jednom naglašavam, nudio NEOGRANIČENI broj kontejnera potpuno BESPLATNO, samo nije imalo tada u opštinskoj vlasti sluha da je to ogromna šansa da se savršeno organizuje sakupljanje i PET ambalaže i svih drugih vrsta plastike, a da se kasnije postepeno organizuje sakupljanje i svih ostalih sekundarnih sirovina. Kako je pripremljen sastanak, kako je pripremljen štampani materijal, kako je održan uvodni govor, kako se izjasnio prvi čovek JKP „Usluge“, takvi su i bili rezultati sastanka. Kasnije je, na jedvite jade, uz insistiranje Ekološkog pokreta Odžaka od firme „A+“ nekako nabavljeno 45 kontejnera,koji su bili raspoređeni po naseljenim mestima - negde manje, negde više.
Sticajem okolnosti , u to vreme stigla je ponuda jednog udruženja iz Beograda da se za potrebe ekonomskog osnaživanja izbeglih lica , a uz finansijsku pomoć UNHCR-a, osnuje ekološka zadruga - što je i učinjeno, ali su u toku formiranja ili neposredno po formiranju zadruge radikali otišli sa vlasti i na čelo privremenog organa došao je Veroljub Marković, koji vuče još katastrofalnije poteze od Slavke Anđelković Petrović i Dragana Hrnjaka: donosi odluku o poništavanju postupka formiranja Prve ekološke zadruge, jer, kako je objasnio, zadruga je formirana iz „politikantskih razloga“. Naravno, Veroljubu Markoviću nije smetalo da posle nekoliko meseci formira novu Ekološku zadrugu „Odžačanka“ . To tada nije bilo „politikantstvo“. Kasnije, kada su na vlast došle demokrate, potpisana su dva ugovora o finansijskom podsticaju „Odžačanke“, ali to su bili „politikantski“ ugovori, da se vidi kako tadašnja vlast vodi računa i o ekonomskom osnaživanju izbeglica i o unapređenju primarne selekcije. Naravno, ugovori su potpisani, ali pare nikada nisu prebačene, i bilo je odmah jasno da će Ekološka zadruga „Odžačanka“ propasti istog trenutka kada prestanu dotacije UNHCR-a. Tako je i bilo. Godinu dana pre propasti „Odžačanke“ lokalnu vlast i direktora „Odžačanke“ Ninka Adamovića smo upozorili šta će se desiti posle prestanka dotacija UNHCR-a, ali niko za to nije mario, sem što se tema ekonomske samoodrživosti „Odžačanke“ iskorišćavala od nekih političara iz tadašnje koalicije za sticanje jeftinih političkih poena, kao što je bila konferencija za novinare koju je održao Mirko Važić.
Mirko Važić je izneo čitav niz predloga za ekonomsku samoodrživost „Odžačanke“. Mirka Važića, člana tadašnje vladajuće koalicije, pozvali smo u sedište Ekološkog pokreta Odžaka i predložili da preuzme direktorsko mesto u „Odžačanki“ i realizuje svoje ideje i predloge koje je izneo na konferenciji za štampu i obezbedi opstanak „Odžačanke“. Mirko Važić je uzeo spremljenu dokumentaciju i rekao da će razmisliti o predlogu da postane direktor „Odžačanke“ i za nedelju dana dati odgovor. Naravno, radilo se o navodnom razmišljanju. Milije mu je bilo da prima redovnu platu u Sportsko-poslovnom centru „Odžaci“ nego da se bakće sa Ekološkom zadrugom „Odžačanka“. Umesto da da radikalska, a naročito kasnija demokratska vlast, svim silama i finansijskim subvencijama podrže rad i opstanak „Odžačanke“ i prošire delatnost i „Odžačanku“ iskoriste za organizovanje kompletne primarne selekcije i neopasnog i opasnog otpada, jednostavno se dozvolio sunovrat „Odžačanke“, tako da i danas niko ne zna gde su silni kontejneri za sakupljanje PET ambalaže i papira i koliko ima tih kontejnera .
Šta da kažem o sadašnjoj vlasti? Za tri godine nije na ovom planu učinila ništa. Čak su naprednjaci posle radne akcije, koju su organizovali 5. septembra 2016. godine, prema izveštaju Radio Odžaka, postavili „pitanje svrsishodnosti ovih kontejnera kada nema organizovanog sakupljanja i reciklaže te vrste otpada“. Pitanje im je odlično. Samo su zaboravili jednu stvar; da su oni na vlasti i da su odgovorni za organizovanje sakupljanja. Tada bi im bila jasna svrsishodnost kontejnera. Ko treba da im organizuje sakupljanje sekundarnih sirovina?
Sekundarnu selekciju PET ambalaže i ostalih sekundarnih sirovina ( izdvajanje sekundarnih sirovina na deponiji) prepustili su, koliko smo obavešteni, ljudima iz drugih opština. Isterali su naše ljude i doveli ljude sa strane. Postavlja se pitanje: ZAŠTO? Nekoliko nedelja Ekološki pokret Odžaka pokušava da zakaže sastanak sa predsednikom opštine Dušanom Marijanom u vezi ove problematike i od sastanka nema ništa. Kada naprednjaci odu sa vlasti, jer niko nije večno ostao na vlasti, verovatno će i oni tada na konferencijama za novinare da pametuju kako treba organizovati primarnu selekciju otpada.
Zvog svega napred navedenog, preporučujem radikalima da temu primarne selekcije otpada i upravljanje otpadom više ne pominju na svojim konferencijama za novinare. Kada nisu iskoristili šansu da uzmu neograničen broj besplatnih kontejnera, pokažu odlučnost, preduzimljivost, pravovremeno reagovanje, volju za rešavanje konkretnog problema – bolje im je da sada ćute .
Postoji Zeleni savet, kao savetodavno telo, postoji Opštinsko veće opštine Odžaci, kao ovlašćeni predlagač skupštinskih odluka, pa svoje predloge konkretizujte, zvanično pošaljite Zelenom savetu, prisustvujete sednici Zelenog saveta i borite se i izborite za svoje ideje i predloge. Pošaljite svoje ideje i predloge Opštinskom veću na razmatranje. To je pravi put. Ono što se kaže na konferencijama za štampu ode u etar i u vetar.
