Povodom protesta „Za društveni ugled ekoloških aktivista a ne progon!“ i predstojećeg Dana ekoloških pokreta (17. novembra) , Ekološki pokret Odžaka upućuje
OTVORENO PISMO EKOLOŠKIM NVO
Poštovane kolege ekolozi,
Apel koleginice Nataše Đereg, direktorice Centra za ekologiju i ruralni razvoj – CEKOR-a, pod nazivom „Za društveni ugled ekoloških aktivista a ne progon!“, da ekološke organizacije pruže podršku ekološkom aktivisti Đuri Vavrošu pred predstojeće ročište na suđenju u Osnovnom sudu u Subotici, Ekološki pokret Odžaka prosledio je na e-mail adrese oko 1.600 ( hiljadu šesto) NVO koje su se statutarno opredelile da se bave ekologijom.
Od Nataše Đereg smo dobili informaciju da su protestnom skupu prisustvovale ili su protestni skup putem elektronske pošte podržale 25 NVO. Ako se uzme u obzir da je o protestu obavešten izuzetno veliki broj ekoloških NVO, doduše malo prekasno, a da je odziv bio samo 25 NVO, moramo da kažemo da smo jako razočarani inertnim ponašanjem ekoloških NVO.
Posebno smo razočarani ćutanjem Arhus centara. Umesto da oni organizuju ovakve proteste, umesto da budu na čelu protesta, umesto da budu na licu mesta i na taj način praktično pokažu svoje opredeljenje za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, Arhus centri su se radije opredelili za ćutanje. Na protestu je bio samo Arhus centar Subotica. Arhus centrima je bitno da redovno učestvuju na konkursima za dobijanje para i da organizuju razne okrugle stolove i prigodne manifestacije. Pitamo se koja je svrha osnivanja Arhus centara: da njihovi čelnici dobijaju redovne prihode ili da se na terenu bore za prava iz Arhuske konvencije? Da li male NVO, poput ED “Eko hrast“, EPO-a , EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ ili neke druge, koje nemaju praktično sistemsku podršku pokrajinskih sekretarijata, ministarstava, OEBS-a ili drugih međunarodnih donatora, treba da se bore za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, a da Arhus centri dobijaju pare? Prava iz Arhuske konvencije se ostvaruju na ovakvim mestima i u ovakvim prilikama, a ne po raznim konferencijskim salama. Ispada da su Arhus centri salonski borci za ostvarivanje prava koje garantuje Arhuska konvencija. Protestni skup u Subotici trebali su zajednički da organizuju Arhus centri samostalno ili u saradnji sa CEKOR-om ili nekim drugim NVO, a ne sam CEKOR. Apsolutno iste primedbe važe i za „zelene“ političke stranke: ZELENA STRANKA i ZELENI SRBIJE. Zašto gospodin Karić nije malo prošetao do Subotice? Znamo da je mnogo lakše sedeti u Narodnoj skupštini i post festum izdavati saopštenja o raznim ekološkim akcidentima i na taj način se “boriti“ za ekologiju.Na ovaj način prozivamo gospodina Karića i pozivamo ga da 24.11.2016. bude u Subotici i pruži podršku optuženom Đuri Vavrošu. Poziv važi i za Zelenu stranku.
Pored pasivnosti Arhus centara, zabrinjava i velika pasivnost ekoloških NVO. Mi razumemo da mnogi nisu mogli da dođu u Suboticu iz objektivnih razloga: da su za odlazak u Suboticu potrebne pare, da mnogi aktivisti imaju radne ili porodične obaveze, da je mnogima Subotica predaleka, da je potrebno za odlazak i povratak sa protesta dosta vremena, da zaposleni aktivisti moraju da uzimaju slobodan dan, ali ne razumemo da nemaju deset-petnaest minuta da napišu i pošalju e-mail poruku ili Nataši Đereg ili Đuri Vavrošu. Gospodin Đuro Vavroš je izjavio da je jako zadovoljan podrškom koju je dobio. Mi smatramo da je to izuzetno malo. Kada se raspisuju konkursi za dobijanje para, na konkurse se prijavljuje i po nekoliko stotina NVO. Takav odziv bi trebao da bude i u ovakvim situacijama. Suština protesta i podrške Đuri Vavrošu je da se taj čovek, kao i Dragan Pečurica, Esad Kurbegović i mnogi drugi bore za prava svih ekoloških NVO, svih aktivista i svih građana Republike Srbije. Zato i ne smemo Đuru Vavroša, Dragana Pečuricu, Esada Kurbegovića i ostale da ostavimo na cedilu i da ih ostavimo same. Šta mislite da je Đuro Vavroš dobio podršku u 300 ili 400 mail poruka? To je nešto sasvim drugačije od navedenih 25 NVO. Naglašavamo da mi ne prejudiciramo sudsku odluku, odnosno ne kažemo unapred da li je Đuro Vavroš kriv ili ne, ali se zalažemo da mu se pruži maksimalna pomoć u odbrani.
Novo ročište u suđenju Đure Vavroša zakazano je za 24. novembar, pa je to prilika da ekološke NVO isprave ono što su propustile za suđenje 19. oktobra 2016. godine.
Nedavno je Svetozar Jovičić objavio da je Zelena kuća otišla u bankrot. Nismo čuli da je bilo ko reagovao i zatražio da se Svetozaru Jovičiću, Zelenoj kući i Udruženju „Komšija“ pomogne da opstanu i nastave da rade. Svetozar Jovičić je ekolog-praktičar a ne salonski ili internet ekolog. Za dvanaest godina predanog rada sprečio je da nekoliko stotina tona otpada završi na deponijama ili na divljim deponijama. Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine umesto da svoje aktivnosti usmere u pravcu da u svakoj opštini stvore novog Svetozara Jovičića i otvore novu Zelenu kuću, beskonačno organizuju razne sastanke, okrugle stolove, otvorena vrata, javna slušanja, konferencije, prave razne strategije i akcione planove. Treba i to, ali bi primarno bilo da se stvori što veći broj Svetozara Jovičića i Zelenih kuća Veliki proizvođači hrane i pića , koji za pakovanje svojih proizvoda koriste PET ambalažu, čelične ili aluminijumske limenke, staklo, karton, papir ili neku drugu ambalažu koja se može reciklirati, uplaćuju SEKOPAKU određenu sumu na ime podsticanja aktivnosti za organizovanje primarne selekcije otpada. Izgleda da država i SEKOPAK nisu mnogo zainteresovane za reciklažna dvorišta i Zelene kuće. Mislimo da su ekološke NVO i ovde trebale da dignu svoj glas. Naravno, opet su na čelu trebali da budu Arhus centri.
Nešto i o osnivanju ZELENIH SAVETA po opštinama. Po nezvaničnim podacima SKGO, do sada ih je osnovano petnaestak. Da podsetimo da je naša zemlja ratifikovala Arhusku konvenciju pre više od sedam godina. Formiranje petnaestak Zelenih saveta za sedam godina je suviše skroman rezultat. Arhus centri treba da budu predvodnici u tom poslu i da vrše konstantan pritisak na državne organe da se ovi saveti osnuju u svim opštinama i, što je još bitnije, da se stvore mehanizmi za efikasan i delotvoran rad tih saveta - kako bi se omogućilo ekološkim NVO i građanima da imaju suštinski uticaj na vođenje i kontrolu politike zaštite i unapređenja životne sredine. Koliko znamo, ni u jednom mestu gde su osnovani Arhus centri nije formiran Zeleni savet. Ako nijedan Arhus centar nije uspeo da u mestu svog osnivanja izdejstvuje stvaranje ZELENOG SAVETA, pitamo se kome oni „prodaju“ priču o pravima iz Arhuske konvencije?
