Okrugli sto “ Kako sačuvati životnu sredinu u Srbiji ali i razvijati efikasnu privredu?“
Čačak, Jagodina, Požarevac u organizaciji Buissines and Economy Centre,
Razgovori u sve tri lokalne samouprave osvetlili su i potvrdili da je lokalna samouprava pravo mesto za konkretizaciju šansi i mogućnosti za ostvarenje održivog razvoja i oživljavanja zdrave životne sredine. Svi diskutanti, bez obzira na sektor koji su predstavljali (građansko društvo, javna preduzeća, građevinski inspektorat, lokalnu javnu vlast), svesni su kompleksnosti, interdisciplinarnosti, finansijske isplativosti, zdravstvenog značaja svih problema u životnoj sredini.
Svaka od ovih tribina je nosila uvek neko specifično obležje lokalne problematike, lokalne kulture i specifičnog pristupa pitanjima o održivom razvoju i životnoj sredini.
Sve lokalne samouprave imaju LEAP i budžet sa planiranim sredstvima za zaštitu životne sedine (energetsku efikasnost, prečićavanje otpadnih voda, reciklaže i selekcije otpada itd). Čačak je deo regionalnog sistema upravljanja otpadom “Duboka”, Jagodina ostvaruje saradnju sa PWW kompanijom za sakupljanje otpada, Požarevac je na minimalnoj aktivnosti-vrši samo primarnu selekciju otpada. To su samo neki od podataka vezanih za primarnu selekciju i reciklažu otpada. (Kolege Zoran Knežević i Jelica Putniković iz Buissines end Economy Centre imaju mnogo preciznije podatke iz svake lokalne samouprave.)
Diskutanti su pokazali otvorenost u istupanju o problemima koji su sveprisutni u životu zajednice i mogu se grupisati kao:
1. Nepostojanje ravnopravne dvosmerne kumunikacije između Ministarstva i Lokalne samouprave;
2. nepostojanje dvosmerne komunikacije unutra same lokalne samouprave;
3. nepovezanost školskih programa i aktuelnih događanja u životnoj sredini;
4. zastoj u rešavanju zajedničkih problema Javnog komunalnog preduzeća i Zelenila iz Čačaka
(odbačeno granje);
5. problem uskladištenog otpada šljake iz nekadašnje livnice aluminijuma u opštini Čačku;
6. problem neprimenjivanja ili selektivnog primenjivanja zakona;
7. građani u javnosti ne pokazuju promenjeno ponašanje prema okolini;
8. nedostatak novca;
9. nedostatak lične motivacije kod pojedinaca da ono što se nauči u projektu živi i nakon projekta;
10. manjkavost Zakona o otpadu (precizno definisanje vlasništva nad posedom otpada);
11. manjkavost Zakona o ambalažnom otpadu ( ne/obaveznost proizvođača da preuzmu ambalažni
otpad)
Često, tokom diskusije, čulo se da se svest mora promeniti, da je to dugačak proces kao i svi ostali procesi koji se tiču dvosmernih komunikacija u sistemu, povezanosti unutar strukture bilo političkog pravnog i privrednog sistema.
Razvoj svesti izgleda kao opravdanje za svako nečinjenje i odugovlačenje sa prihvatanjem onoga što smo mi sami. Svako od nas ima svoju ulogu u životu u svojoj porodici, radnom mestu, zajednici. Svest bilo koga od nas nije identična, zato se razlikujemo kao ličnosti. Upotrebljavajući pojam svesnosti kao opšti pojam udaljavamo se od konkretnih životnih problem i situacija.
Bitna je svesnost svakog pojedinca da napravi promenu i prekine ustaljene obrasca ponašanja.
Za promenu bilo koga od nas, nije potreban novac, posebne okolnosti u političkom sistemu, potrebno je samo da donesemo odluku. Svako na svom mestu koje ima u sistemu. Sistem se menja kada se promene ljudi koji čine sistem.
Mislim da ovakvi projekti nose dragoceno iskustvo iz života svake zajednice, veoma su korisni i značajni ako ostvare impuls koji nose iz lokalne zajednice prema vrhu političkog sistema - Odboru za zaštitu životne sredine u Narodnoj skupštini, Zelenoj stolici, Ministarstvu pojoprivrede i zaštite životne sredine itd. Verujem da Centar za evropske politike ima dobru komunikaciju sa ovim ustanovama i posvećene pojedince koji mogu to i ostvariti.
