UG "Akcija sada" je u sklopu projekta "Biram da volontiram" sprovela anketu među srednjoškolcima u Somboru na temu Volonterizam i provelili koliko su mladi upoznati sa ovom temom.
Brojke
U anketi je učestvovalo 60% učenika muškog i 40% učenica ženskog pola.
Da je upoznato sa pojmom volonterizma izjasnilo se 80% anketiranih, dok se čak njih 20% izjasnilo da nije upoznato sa tim šta volonterizam kao pojam podrazumeva.
Ono što zabrinjava je da je čak 62% ispitanih reklo da volonterizam za njih predstavlja tek "besplatan rad za nekog drugog"! 20% ispitanih je reklo da je volonterizam "Angažovanje pojedinca u rešavanju problema u društvu", dok je 18% srednjoškolaca volonterizam okarakterisalo kao "Dobru priliku za druženje".
Lampicu za uzbunu bi morao da upali i odgovor na pitanje gde su srednjoškolci čuli za volonterizam jer je tek njih 11% reklo da je se sa ovim upoznalo preko medijskih kampanja koje su sprovodile nevladine organizacije. Najviše ispitanih, njih 61%, je za volonterizam čulo preko sredstava informisanja, dok je njih 28% za volonterizam čulo u školi, od drugova.
Ipak,u anketi koja je obuhvatila skoro 800 učenika, njih 11% je navelo da je učestvovalo u nekim volonterskim akcijama. Zaključak tima koji je radio rezultate anketa je da se ovaj broj mora uzeti sa rezervom, jer je značajan broj onih koji su odgovorili da nisu upoznati sa pojmom volonterizma ipak rekli da su, ne samo upoznati sa pojmom volonterizma, nego su i učestvovali u volonterskim akcijama.
Optimistički jedino deluje odgovor da se, ipak, najmanji broj učenika izjasnio da bi volontirao samo ako ima nekee koristi od toga (njih 26%). 33% ispitanih je reklo da bi se volonterskoj akciji priključilo ako akcija u kojoj učestvuju nudi neko dobro rešenje, dok je navjeći broj, njih 41%, reklo da bi volontiralo samo ako bi se istoj akciji priključilii njegovi/njeni drugovi.
Zaključci
Tri pitanja iz ove ankete zaslužuju posebnu pažnju i to kada se odgovori sagledaju svetlu odgovora na ostala pitanja, a to su: "Za tebe volonterizam je...", "Za volonterizam si čuo" i "Priključio bi se volontiranju ako...".
Skoro dve trećine ispitanika je za volontiranje reklo da je tek puki besplatan rad za drugog, da su za volonterizam čuli iz novina i da bi volontirali tek ako imaju i neke lične koristi od toga i ako budu zajedno sa drugovima. Elem, tek jedna trećina ispitanih je pokazala kakvu-takvu sklonost ka vrednovanju volonterizma kao snage za promene.
Ovi odgovori ukazuju na izuzetno loš rad nadležnih institucija, ali i nevladinog sektora u promociji volonterizma. Dve trećina srednjoškolaca zapravo ne zna šta je volonterizam u njegovoj zakonskoj definiciji, iako je njih 80% reklo da je upoznato "sa pojmom volonterizma".
Posebno loše svetlo na ovu sliku baca činjenica da je tek 11% srednjoškolaca za volonterizam čulo preko medijskog oglašavanja i rada nevladinog sektora. Što nam daje za pravo da ispravno zaključimo da bi procenat onih koji su zapravo upoznati sa Zakonom o volonterizmu, i to ne sa njegovm pojedinostima - već sa postojanjem uopšte, bio promilski malen.
Da nema EXIT kampa i volontiranja na ovom festivalu, volontiranja gotovo da ne bi ni bilo na ovim prostorima. A i tu se sve svodi na gratis ulaznicu, kamp i hranu, a ne na stvarni doprinos pojedinca.
Smatramo da bi trebalo izvršiti istraživanje koje kategorije stanovništva, u smislu ekonomske situiranosti, radije učestvuju u volonterskim akcijama.
Istraživanja u Evropi (Skandinavija) jepokazalo da najradije volontiraju bolje stojeći pojedinci, sa stabilnim zaposlenjem i urednim radnim vremenom, kao i da je crkva jedan od većih centara tj. baza koji okupljaju i koordiniraju volonterskim akcijama različitih tipova.
