Prvi pripremni sastanak Foruma za zaštitu životne sredine i klime u Srbiji održan je 26.septembra u Best Western Hotel “ŠUMADIJA“, Šumadijski trg 8 u Beogradu.
U ime Ekološkog pokreta Odžaka sastanku je prisustvovao profesor Vladimir Ursić. O sastanku Vladimir Ursić je podneo sledeći izveštaj:
Sastanak je počeo u 9.30 registracijom prisutnih učesnika Foruma i rečima dobrodošlice koje je uputila moderator Bojana Beronja u ime Mladih istraživača Srbije. Sastanku je prisustvovalo oko 60 predstavnika organizacija civilnog društva, institucija, Evropske Komisije, privrede itd. Zatim se skupu obratila Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine sa uvodnim rečima i predstavljanjem gostiju iz inostranstva i delegiranih u Srbiji :
- Madalina Ivanica ( DG Environment – Desk officer for Serbia )
- Rainer Freund ( EU Delegation in Serbia )
koji su se zahvalili na pozivu za učešće na sastanku i govorili o potrebi uključenja svih segmenata društva u zaštitu životne sredine, kako iz vladinih organa i institucija tako i iz nevladinih organizacija. Naročito su istakli potrebu ojačavanja regionalne saradnje Evropske Unije sa zemljama kandidatima za članstvo u Uniji kao i potrebu veće saradnje između našeg Ministarstva i NVO. Prisutnima se takođe obratila i Milka Gvozdenović u ime Mladih istraživača Srbije, CEKOR-a i Ambasadora održivog razvoja životne sredine.
Sam projekt vodi ECRAN ( Environment and Climate Regional Accession Network ), a finansira ga Evropska Unija u saradnji sa Human Dynamics Consortium. Prezentaciju projekta su održale Ruža Radović, direktorka projekta ECRAN i dr.Anđelka Mihajlov, ECRAN i ECF ekspert.
Zatim su Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za IPPC i Aleksandra Vučinić iz IPPC odeljenja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine održale svoje video prezentacije nakon čega je usledila kraća diskusija o iznešenoj problematici u Srbiji. One su istakle važnost primene evropskih direktiva pri izdavanju dozvola za aktivnosti u industriji radi sprečavanja zagađenja životne sredine uz neophodno učešće javnosti i objavljivanje u dnevnim listovima o mogućoj štetnosti industrijskih objekata po životnu sredinu. To bi se vršilo stavljanjem na uvid javnosti svih prostornih planova uređenja na određenoj teritoriji prema uredbi eippu.jrc.es.
U diskusiji koja je usledila mnogi govornici su naročito istakli važnost uključivanja javnosti u donošenje odluka o investicionim programima koji za posledicu mogu imati štetan uticaj po životnu sredinu, kao i činjenicu da na lokalu ne postoje ni kapaciteti za uključivanje NVO, a često ni volja lokalnih vlasti da javnosti prezentuje moguće opasnosti po životnu sredinu jer je podizanje proizvodnih kapaciteta često važnije od ugroženosti ljudi koji će u tim proizvodnim kapacitetima raditi, kao i po bližu i dalju okolinu. Potrebno je izvršiti monitoring projekata svakog industrijskog postrojenja još i pre njegove izgradnje i dati na uvid javnosti sve relevantne činjenice o mogućim štetnim uticajima i organizovati javnu raspravu da li takvi kapaciteti uopšte trebaju nekoj lokalnoj zajednici ili se prioritet daje investitorima koji će zaposliti lokalnu radnu snagu. Dakle, organizacije civilnog društva i NVO imaju pravo da traže iznošenje u javnost svih podataka kada je javno zdravlje dovedeno u pitanje ili opstanak biodiverziteta itd. Sa druge strane je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obavezno da izvrši edukaciju putem masovnih medija, odnosno da ne sprečava NVO pri iznošenju istina nakon uočenih problema i nepravilnosti, a naročito pri prikrivanju nekih činjenica o opasnosti po ljudsko zdravlje. Često se dešava i to je postala uobičajena praksa, da se javna rasprava, koja je zakonska obaveza lokalne samouprave, održi tek nakon puštanja u pogon objekata izrazito štetnih po javno zdravlje. Učesnici rasprave po ovom pitanju izneli su brojne slučajeve gde su se organi lokalne samouprave zaduženi za zaštitu životne sredine oglušivali na glas javnosti i radili direktno protivno zakonskim propisima.
U okviru popodnevnih aktivnosti učesnici sastanka Foruma su se podelili u rad po tematskim grupama: zaštita od industrijskog zagađenja, vode, itd. Predstavnik EPO-a na sastanku se prijavio u tematsku grupu o zaštiti voda od zagađenja u kojoj je predavanje održala Aleksandra Drobac iz Odseka zua zaštitu voda koja je govorila o „Zakonu o utvrđivanju Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav“, kao i o opštem „Zakonu o vodama“ (pravni status voda, upravljanje vodama, hazardne vode, granične vrednosti zagađujućih materija bez njihovog razblaživanja ) s tim da se nova industrijska postrojenja moraju odmah uskladiti sa važećim propisima dok se za stara postrojenja daje rok od petnaest godina. Takođe je diskutovano i o potrebi donošenja novih zakona, podzakonskih akata i uredb koje obuhvataju problematiku zaštite voda u Republici Srbiji.
Sastanak je završen oko 17 časova usvajanjem zaključaka i usvojenih stavova NVO i najavljeno je održavanje novog sastanka na nivou cele zemlje nakon usvajanja izveštaja u Briselu i formiranja mreže nevladinih organizacija vezanih za projekt ECRAN.
Izveštaj podneo : Vladimir Ursić, prof.
U Novom Beogradu,
27. septembra 2014.
