Opredeli se za izborni predmet u osnovnoj školi
"Obrazovanje za životnu sredinu" (prvi razred)
"Čuvari prirode" (drugi razred)
U okviru reforme obrazovanja u Srbiji, u školskoj 2003/2004.godini, na predlog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine uveden izborni predmet iz oblasti zaštite životne sredine. U novoj školskoj godini 2004/2005 predviđen je i za drugi razred.
O zaštiti životne sredine i ekologiji
Dočekaj Novu godinu sa živom jelkom
Pogodi koliko se stabala iseče za svaku Novu godinu?
a) toliko da bi mogao da se napuni jedan park
b) da se ispuni jedan parking
v) toliko da bi cela jedna država mogla da se prekrije šumom
Odgovor je naravno pod v). Zamisli onda koliko bismo stabala uspeli da spasimo kada bismo kupili živu jelku i posle je zasadili.
Nova godina jednostavno ne bi bila to što jeste da nema novogodišnje jelke. Gde bismo onda stavljali sve te ukrase i poklone? Ali, čim prođe Nova godina, jelka se baca.
Žalosno!!
Ali čekaj! Postoji način i da imamo jelku za Novu godinu i da ne moramo da je ubijamo. Rešenje je – živa jelka.
Da li znaš:
Milioni jelki stradaju za svaku Novu godinu. Kada bi ljudi upotrebljavali žive jelke, toliko jelki bi bilo više posađeno svake godine. Kada bolje razmisliš, svaka živa jelka u stvari dva puta može da bude korisna – jedno drvo manje isečeno, plus jedno drvo više zasađeno. Živu jelkicu možeš da kupiš u saksiji i da je posle Nove godine negde posadiš, ili da je zadržiš u saksiji i koristiš i sledeće godine. Novogodišnje drvce može da bude bilo koja vrsta zimzelenog drveta. To ne mora da bude baš jela ili bor, može i neka druga vrsta: tuja ili čempres. Sa roditeljima svrati u najbliži rasadnik i izaberi neko drvo! Ako nemaš mogućnosti da posadiš drvce negde blizu svoje kuće, možda možeš da posadiš kod nekog prijatelja u bašti ili u školi.
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)
Sadi i brini o zelenilu
Zato što samo zelene biljke mogu da vezuju energiju sunca i da iz mineralnih materija i ugljen dioksida stvaraju organske materije i kiseonik.
Kiseonik je neophodan za disanje svim živim bićima. Ugljen dioksid izdišu sva živa bića, a on nastaje i procesima sagorevanja i truljnja ali i kao sporedni proizvod u industriji. Biljkama se hrane životinje koje se nazivaju biljojedima, dok se tim životinjama hrane neke druge životinje koje se zbog toga nazivaju mesojedima i to prvog reda. Iz toga vidimo da su biljke na početku tzv. «lanaca ishrane» (vidi eko-rečnik).
Biljke svojim korenjem kao konopcima vezuju zemljište. Zato preterana seča šuma dovodi do spiranja zemljišta a time i do promene čitave klime.
Deca mogu da sačuvaju biljke na različite načine. Osnovno je da ih ne lome ili ne kidaju. Još više ćete ih čuvati ako znate da jedno stablo srednje veličine u toku 24 sata proizvede toliko kiseonika koliko je potrebno trojici ljudi za disanje. Ili ako se zna da, od jednog posečenog stabla, srednje veličine, može da se napravi 700 kesa. Te kese se brzo potroše, a da bi biljka porasla, potrebne su decenije.
Naše iskustvo u radu sa decom je pokazalo da ona najbolje čuvaju biljke koje su sami posadili. Zbog toga je najbolje da svako odeljenje tvoje škole vodi brigu o nekom delu školskog parka ili neke zelene površine u bližoj okolini škole.
Štedi vodu
Zato što na našoj planeti nema dovoljno vode koja može da se pije. Od ukupne količine vode, za piće se može koristiti manje od 1%.
Svake godine u svetu umire oko 25.000 ljudi zbog žeđi ili zbog zagađene vode koju piju.
Tvoj doprinos rešavanju problema vode može da bude u tome što nećeš dozvoliti bespotrbno oticanje vode u svojoj kući ili u školi i da opominješ odrasle da poprave vodovodne instalacije. Ako zube pereš vodom koju prethodno sipaš u čašu, uštedećeš ogromnu količinu vode koja bi inače otekla iz otvorene slavine.
Tuširanje je prijatno kao i kupanje u punoj kadi, samo što se tuširanjem štedi voda.
Ako si ljubitelj hladne vode, možeš da je rashladiš i u frižideru. Takva voda je sigurno hladnija od one koju dobiješ kada otvoriš slavinu i pustiš da voda otiče.
Brini o životnoj sredini i kada si na plaži
Šta ćeš sigurno pronaći na plaži?
a) čudovište
b) kule od peska
v) puno đubreta
ODGOVOR: Puno đubreta koje ja opasno za morske životinje, dakle pod v)
Pažnja! Pažnja! Potrebna nam je pomoć! Naše plaže su u opasnosti. U moru ima đubreta. Na plaži ima otpadaka.
Ovo je veoma ozbiljno. Mnoge životinje žive u morima i okeanima. Ni mi ne možemo da živimo bez mora i okeana. Oni utiču na naš vazduh, na procenat vlage u vazduhu, pa i na klimu.
Ali kako jedno dete može da pomogne? Ne možeš samo ti da spaseš sva mora i okeane...ali nešto, ipak, možeš da uradiš. Kada sledeći put pođeš na plažu, razmisli malo o tome.
Tvoj doprinos:
Nemoj da bacaš otpatke po plaži
Kada ideš na plažu ponesi i veliku kesu za đubre. Napuni je otpacima, čvrsto je zaveži i baci u kontejner za đubre. Ako na plaži nema kontejnera, kesu ponesi sa sobom.
Flaše ili prazne konzerve koje pronađeš na plaži, ponesi kući za recikliranje.
Ako ideš na pecanje, nikad ne bacaj u vodu najlon za pecanje koji ti više ne treba. Ptice i morske životinje mogu da se upetljaju u njega i da uginu.
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)
Štedi energiju
Štedi energiju zato što su nafta i ugalj neobnovljiva prirodna dobra i već su njihove zalihe na planeti postale male. Istraživanja su pokazala da se svake godine iz zemlje izvadi oko 3,5 milijardi tona uglja i oko 4,5 milijardi tona nafte i zemnog gasa.
Istraživanja takođe kažu da su rezerve nafte dovoljne za samo sledećih 35 godina.
Tvoj doprinos štednji ovih izvora energije bi mogao biti na primer da smanjiš temperaturu vode u bojleru za 2 C°, voda će ti i dalje biti topla za kupanje. Takođe, možeš da uključuješ sijalice samo onda kada su ti i potrebne i da ih redovno brišeš od prašine.
Ako malu posudu za čaj staviš na malu ringlu šporeta ( a ne na najveću) već ćeš da uštediš energiju.
Znaj da su automobili veliki potrošači benzina koji se dobija iz nafte. Ako bi se svi ljudi mnogo češće kretali pešice ili pomoću bicikala, više ljudi bi se uključilo u štednju i mnogo više energije bi bilo sačuvano.
Kada je izmišljena prva sijalica?
a) ko to da zna?
b) prošle godine
v) pre više od sto godina
ODGOVOR: Sijalicu je pronašao Tomas Edison 1879. godine.- dakle pod v).
Kada je mračno, okreneš prekidač...i eto svetla.
Nije baš mnogo komplikovano, zar ne?
Razmisli još jednom. Energija koja napaja električne sijalice dolazi iz Zemlje. Znači, ako ne budemo uzalud palili svetlo pomoći ćemo našoj planeti da sačuva svoje izvore energije i za naše potomke.
Tvoj doprinos:
- Isključi svetlo kada ga ne koristiš
- Koristi dnevno svetlo – ono je besplatno i njegova proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Čitaj pored prozora. Otvori zavese ili podigni roletne.
- Obriši prašinu sa sijalica. Verovali ili ne prašnjave sijalice koriste više energije od čistih. Pitaj svoje roditelje da li i ti možeš kad se kuća sprema da daš svoj doprinos štednji energije u kući, tako što ćeš da obrišeš prašinu sa sijalica.
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)
Brini o otpadu
Ljudi na našoj planeti godišnje bacaju oko 50 milijardi tona različitih otpadaka. Od ukupne količine tih otpadaka oko 1/3 je plastična ambalaža. Sem toga, razbacano smeće predstavlja leglo miševa, pacova, muva ili bubašvaba. Svi oni mogu da nam prenesu različite zarazne bolesti.
Sakupljanjem i recikliranjem starog papira se smanjuje seča stabala. Ako smeće iz domaćinstva odlažeš u kontejnere, ili neka druga mesta određena u tu svrhu, već si veliki učesnik u procesu zaštite životne sredine.
Akcije sakupljanja stare hartije (koje se organizuju u školama) i njena dalja reciklaža (pogledaj u eko-rečnik) smanjuju seču stabala. *
Recikliraj
Više od polovine plastike koju kupujemo u toku godine je uglavnom omot od nečega.
Šta se dešava sa tim kada bude bačeno u đubre?
a) ništa – jednostavno stoji tamo i pravi nered na Zemlji
b) počinje samo da se raspada
v) propada kroz Zemlju
ODGOVOR: Plastika će ostati tu bar još nekih stotinak godina! Kakav nered! – dakle pod a).
Da li ti se ikad desilo da zastaneš i pomisliš kako svaki put kada kupuješ nešto što je spakovano u plastiku ili karton, ustvari kupuješ i plaćaš tu stvar plus đubre?
Zvuči besmisleno, zar ne? Međutim to se zaista dešava. Skineš pakovanje i odmah ga baciš u đubre!
Pakovanja od plastike napravljena su od jednog od Zemljinih najvećih zakopanih blaga – nafte.
Ona se nalazi pod zemljom već milionima godina!...A, možda je čak bila i deo nekog dinosaurusa! Razmisli o tome!
Ako pretvorimo naftu u plastiku, više nikada ne možemo da je povratimo, nikada više ona ne može da bude deo Zemlje.
Kad god kupuješ igračku, neku hranu ili bilo šta...imaš super priliku da pomogneš Zemlji! Pogledaj kako su stvari spakovane i pažljivo odaberi. Ti to možeš!
Tvoj doprinos:
Traži način da primenjuješ recikliranje. To znači: kupuj stvari koje se prodaju u pakovanju koje može da bude reciklirano ( a ne da postane đubre), ili je napravljeno od takvih materijala koji su već bili reciklirani.
Kada ideš sa roditeljima u samouslugu, kupi jaja u kartonskom pakovanju, a ne u pakovanju od stiropora ili plastike. Takvo pakovanje možeš posle i da upotrebiš da napraviš nešto od njega.
Neki krekeri ili keksi se pakuju u kutije koje su od recikliranog kartona. Lako ih je prepoznati, jer je reciklirani karton siv sa unutrašnje strane.
Mnogi proizvođači igračaka pakuju svoje igračke u skupa pakovanja da bi igračke izgledale bolje nego što u stvari jesu. Ponekad je pakovanje veće od same igračke! Proveri to.
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)
Čuvaj ptice i njihova gnezda
Ptice su veoma važni članovi svakog ekosistema. Male ptice se hrane uglavnom insektima. Jedan par senica pojede godišnje oko 150 kg insekata. Ili, kukavica je jedna od retkih ptica koja se hrani larvama gubara. U toku jedne sezone jedna kukavica uhvati oko 100 larvi leptira gubara.
Slično je i sa krupnijim pticama. Mišar, na primer, godišnje uhvati oko 1000 miševa. Koliko bi pšenice pojeli ti miševi nije teško izračunati.
Uništavanjem gnezda, ubijanjem ptica ili sečom biljaka na kojima se gnezde, remete se odnosi u ekosistemu.
Već samom negom zelenila deca čuvaju ptice. Još ako izbace praćke iz upotrebe, i preko zime ostavljaju mrvice i semenke u hranilicama, već su mnogo učinili za zaštitu ptica.
Opominji roditelje
•da manje voze automobile
•da kupuju proizvode sa manje ambalaže
•da štede vodu i energiju
•da koriste što manje hemikalija u kući