Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole. O tome, šta sve mogu ekološke sekcije, pa i tvoja ukoliko postaneš član, više

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice. Do sada su mesne podružnice osnovane u:

  • Odžacima
  • Ratkovu
  • Bačkom Gračacu
  • Srpskom Miletiću
  • Bogojevu
  • Deronjama
  • Bačkom Brestovcu
  • Karavukovu

Ekološki pokret Odžaka nema svoju podružnicu samo u Laliću.

Prvobitni Izvršni odbor imao je devet članova i svi su bili iz Odžaka. Po Statutu Ekološkog pokreta Odžaka sa osnivanjem mesnih podružnica, predsednici novoformiranih mesnih podružnica automatski su postajali članovi Izvršnog odbora.

Na Prvoj skupštini izvršena je izmena Statuta EPO-a, tako da je deo Ekološkog pokreta Odžaka iz Odžaka preimenovan u Mesnu podružnicu Odžaci, a Izvršni odbor se formira tako što sve mesne podružnice ravnopravno daju članove Izvršnog odbora – bez obzira na brojnost članova mesne podružnice. Po funkciji član Izvršnog odbora je i predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, ali, po pravilu, nije predsednik Izvršnog odbora.

Preregistracija: 30.9.2010.
PIB: 103595210
Matični broj: 08826951
Tekući račun: 310-12618-92
Tekući račun: 200-3114820101953-76 (Banka Poštanska štedionica)
Devizni tekući račun: 00-708-0200430.1 ( NLB BANKA A.D. BEOGRAD)
Podračun u Upravi za trezor: 840-14964763-58

Opredeli se za izborni predmet u osnovnoj školi

"Obrazovanje za životnu sredinu" (prvi razred)
"Čuvari prirode" (drugi razred)

U okviru reforme obrazovanja u Srbiji, u školskoj 2003/2004.godini, na predlog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine uveden izborni predmet iz oblasti zaštite životne sredine. U novoj školskoj godini 2004/2005 predviđen je i za drugi razred.

O zaštiti životne sredine i ekologiji

Dočekaj Novu godinu sa živom jelkom

Pogodi koliko se stabala iseče za svaku Novu godinu?

a) toliko da bi mogao da se napuni jedan park
b) da se ispuni jedan parking
v) toliko da bi cela jedna država mogla da se prekrije šumom

Odgovor je naravno pod v). Zamisli onda koliko bismo stabala uspeli da spasimo kada bismo kupili živu jelku i posle je zasadili.

Nova godina jednostavno ne bi bila to što jeste da nema novogodišnje jelke. Gde bismo onda stavljali sve te ukrase i poklone? Ali, čim prođe Nova godina, jelka se baca.

Žalosno!!

Ali čekaj! Postoji način i da imamo jelku za Novu godinu i da ne moramo da je ubijamo. Rešenje je – živa jelka.

Da li znaš:

Milioni jelki stradaju za svaku Novu godinu. Kada bi ljudi upotrebljavali žive jelke, toliko jelki bi bilo više posađeno svake godine. Kada bolje razmisliš, svaka živa jelka u stvari dva puta može da bude korisna – jedno drvo manje isečeno, plus jedno drvo više zasađeno. Živu jelkicu možeš da kupiš u saksiji i da je posle Nove godine negde posadiš, ili da je zadržiš u saksiji i koristiš i sledeće godine. Novogodišnje drvce može da bude bilo koja vrsta zimzelenog drveta. To ne mora da bude baš jela ili bor, može i neka druga vrsta: tuja ili čempres. Sa roditeljima svrati u najbliži rasadnik i izaberi neko drvo! Ako nemaš mogućnosti da posadiš drvce negde blizu svoje kuće, možda možeš da posadiš kod nekog prijatelja u bašti ili u školi.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Sadi i brini o zelenilu

Zato što samo zelene biljke mogu da vezuju energiju sunca i da iz mineralnih materija i ugljen dioksida stvaraju organske materije i kiseonik.
Kiseonik je neophodan za disanje svim živim bićima. Ugljen dioksid izdišu sva živa bića, a on nastaje i procesima sagorevanja i truljnja ali i kao sporedni proizvod u industriji. Biljkama se hrane životinje koje se nazivaju biljojedima, dok se tim životinjama hrane neke druge životinje koje se zbog toga nazivaju mesojedima i to prvog reda. Iz toga vidimo da su biljke na početku tzv. «lanaca ishrane» (vidi eko-rečnik).

Biljke svojim korenjem kao konopcima vezuju zemljište. Zato preterana seča šuma dovodi do spiranja zemljišta a time i do promene čitave klime.

Deca mogu da sačuvaju biljke na različite načine. Osnovno je da ih ne lome ili ne kidaju. Još više ćete ih čuvati ako znate da jedno stablo srednje veličine u toku 24 sata proizvede toliko kiseonika koliko je potrebno trojici ljudi za disanje. Ili ako se zna da, od jednog posečenog stabla, srednje veličine, može da se napravi 700 kesa. Te kese se brzo potroše, a da bi biljka porasla, potrebne su decenije.

Naše iskustvo u radu sa decom je pokazalo da ona najbolje čuvaju biljke koje su sami posadili. Zbog toga je najbolje da svako odeljenje tvoje škole vodi brigu o nekom delu školskog parka ili neke zelene površine u bližoj okolini škole.

Štedi vodu

Zato što na našoj planeti nema dovoljno vode koja može da se pije. Od ukupne količine vode, za piće se može koristiti manje od 1%.

Svake godine u svetu umire oko 25.000 ljudi zbog žeđi ili zbog zagađene vode koju piju.
Tvoj doprinos rešavanju problema vode može da bude u tome što nećeš dozvoliti bespotrbno oticanje vode u svojoj kući ili u školi i da opominješ odrasle da poprave vodovodne instalacije. Ako zube pereš vodom koju prethodno sipaš u čašu, uštedećeš ogromnu količinu vode koja bi inače otekla iz otvorene slavine.
 
Tuširanje je prijatno kao i kupanje u punoj kadi, samo što se tuširanjem štedi voda.
Ako si ljubitelj hladne vode, možeš da je rashladiš i u frižideru. Takva voda je sigurno hladnija od one koju dobiješ kada otvoriš slavinu i pustiš da voda otiče.
Brini o životnoj sredini i kada si na plaži

Šta ćeš sigurno pronaći na plaži?
a) čudovište
b) kule od peska
v) puno đubreta

ODGOVOR: Puno đubreta koje ja opasno za morske životinje, dakle pod v)
Pažnja! Pažnja! Potrebna nam je pomoć! Naše plaže su u opasnosti. U moru ima đubreta. Na plaži ima otpadaka.

Ovo je veoma ozbiljno. Mnoge životinje žive u morima i okeanima. Ni mi ne možemo da živimo bez mora i okeana. Oni utiču na naš vazduh, na procenat vlage u vazduhu, pa i na klimu.
Ali kako jedno dete može da pomogne? Ne možeš samo ti da spaseš sva mora i okeane...ali nešto, ipak, možeš da uradiš. Kada sledeći put pođeš na plažu, razmisli malo o tome.

Tvoj doprinos:
Nemoj da bacaš otpatke po plaži
Kada ideš na plažu ponesi i veliku kesu za đubre. Napuni je otpacima, čvrsto je zaveži i baci u kontejner za đubre. Ako na plaži nema kontejnera, kesu ponesi sa sobom.
Flaše ili prazne konzerve koje pronađeš na plaži, ponesi kući za recikliranje.
Ako ideš na pecanje, nikad ne bacaj u vodu najlon za pecanje koji ti više ne treba. Ptice i morske životinje mogu da se upetljaju u njega i da uginu.
 
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Štedi energiju

Štedi energiju zato što su nafta i ugalj neobnovljiva prirodna dobra i već su njihove zalihe na planeti postale male. Istraživanja su pokazala da se svake godine iz zemlje izvadi oko 3,5 milijardi tona uglja i oko 4,5 milijardi tona nafte i zemnog gasa.
Istraživanja takođe kažu da su rezerve nafte dovoljne za samo sledećih 35 godina.
Tvoj doprinos štednji ovih izvora energije bi mogao biti na primer da smanjiš temperaturu vode u bojleru za 2 C°, voda će ti i dalje biti topla za kupanje. Takođe, možeš da uključuješ sijalice samo onda kada su ti i potrebne i da ih redovno brišeš od prašine.
Ako malu posudu za čaj staviš na malu ringlu šporeta ( a ne na najveću) već ćeš da uštediš energiju.
Znaj da su automobili veliki potrošači benzina koji se dobija iz nafte. Ako bi se svi ljudi mnogo češće kretali pešice ili pomoću bicikala, više ljudi bi se uključilo u štednju i mnogo više energije bi bilo sačuvano.
 
Kada je izmišljena prva sijalica?
a)  ko to da zna?
b) prošle godine
v) pre više od sto godina

ODGOVOR: Sijalicu je pronašao Tomas Edison 1879. godine.- dakle pod v).
Kada je mračno, okreneš prekidač...i eto svetla.
Nije baš mnogo komplikovano, zar ne?

Razmisli još jednom. Energija koja napaja električne sijalice dolazi iz Zemlje. Znači, ako ne budemo uzalud palili svetlo pomoći ćemo našoj planeti da sačuva svoje izvore energije i za naše potomke.

Tvoj doprinos:

  • Isključi svetlo kada ga ne koristiš
  • Koristi dnevno svetlo – ono je besplatno i njegova proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Čitaj pored prozora. Otvori zavese ili podigni roletne.
  • Obriši prašinu sa sijalica. Verovali ili ne prašnjave sijalice koriste više energije od čistih. Pitaj svoje roditelje da li i ti možeš kad se kuća sprema da daš svoj doprinos štednji energije u kući, tako što ćeš da obrišeš prašinu sa sijalica.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Brini o otpadu

Ljudi na našoj planeti godišnje bacaju oko 50 milijardi tona različitih otpadaka. Od ukupne količine tih otpadaka oko 1/3 je plastična ambalaža. Sem toga, razbacano smeće predstavlja leglo miševa, pacova, muva ili bubašvaba. Svi oni mogu da nam prenesu različite zarazne bolesti.

Sakupljanjem i recikliranjem starog papira se smanjuje seča stabala. Ako smeće iz domaćinstva odlažeš u kontejnere, ili neka druga mesta određena u tu svrhu, već si veliki učesnik u procesu zaštite životne sredine.

Akcije sakupljanja stare hartije (koje se organizuju u školama) i njena dalja reciklaža (pogledaj u eko-rečnik) smanjuju seču stabala. *

Recikliraj

Više od polovine plastike koju kupujemo u toku godine je uglavnom omot od nečega.

Šta se dešava sa tim kada bude bačeno u đubre?

a) ništa – jednostavno stoji tamo i pravi nered na Zemlji
b) počinje samo da se raspada
v) propada kroz Zemlju

ODGOVOR: Plastika će ostati tu bar još nekih stotinak godina! Kakav nered! – dakle pod a).
Da li ti se ikad desilo da zastaneš i pomisliš kako svaki put kada kupuješ nešto što je spakovano u plastiku ili karton, ustvari kupuješ i plaćaš tu stvar plus đubre?

Zvuči besmisleno, zar ne? Međutim to se zaista dešava. Skineš pakovanje i odmah ga baciš u đubre!
Pakovanja od plastike napravljena su od jednog od Zemljinih najvećih zakopanih blaga – nafte.
Ona se nalazi pod zemljom već milionima godina!...A, možda je čak bila i deo nekog dinosaurusa! Razmisli o tome!
 
Ako pretvorimo naftu u plastiku, više nikada ne možemo da je povratimo, nikada više ona ne može da bude deo Zemlje.

Kad god kupuješ igračku, neku hranu ili bilo šta...imaš super priliku da pomogneš Zemlji! Pogledaj kako su stvari spakovane i pažljivo odaberi. Ti to možeš!

Tvoj doprinos:
Traži način da primenjuješ recikliranje. To znači: kupuj stvari koje se prodaju u pakovanju koje može da bude reciklirano ( a ne da postane đubre), ili je napravljeno od takvih materijala koji su već bili reciklirani.

Kada ideš sa roditeljima u samouslugu, kupi jaja u kartonskom pakovanju, a ne u pakovanju od stiropora ili plastike. Takvo pakovanje možeš posle i da upotrebiš da napraviš nešto od njega.


Neki krekeri ili keksi se pakuju u kutije koje su od recikliranog kartona. Lako ih je prepoznati, jer je reciklirani karton siv sa unutrašnje strane.

Mnogi proizvođači igračaka pakuju svoje igračke u skupa pakovanja da bi igračke izgledale bolje nego što u stvari jesu. Ponekad je pakovanje veće od same igračke! Proveri to.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Čuvaj ptice i njihova gnezda

Ptice su veoma važni članovi svakog ekosistema. Male ptice se hrane uglavnom insektima. Jedan par senica pojede godišnje oko 150 kg insekata. Ili, kukavica je jedna od retkih ptica koja se hrani larvama gubara. U toku jedne sezone jedna kukavica uhvati oko 100 larvi leptira gubara.
Slično je i sa krupnijim pticama. Mišar, na primer, godišnje uhvati oko 1000 miševa. Koliko bi pšenice pojeli ti miševi nije teško izračunati.

Uništavanjem gnezda, ubijanjem ptica ili sečom biljaka na kojima se gnezde, remete se odnosi u ekosistemu.

Već samom negom zelenila deca čuvaju ptice. Još ako izbace praćke iz upotrebe, i preko zime ostavljaju mrvice i semenke u hranilicama, već su mnogo učinili za zaštitu ptica.

Opominji roditelje

•da manje voze automobile
•da kupuju proizvode sa manje ambalaže
•da štede vodu i energiju
•da koriste što manje hemikalija u kući

www.zasavica.org.yu/– Sajt zaštićenog prirodnog dobra sa zanimljivim podacima o biljnom i životinjskom svetu...

www.greenschools.org/– Mreža zelenih škola širom sveta koje imaju za cilj da na zanimljiv i kreativan način predstave mladim naraštajima pojmove iz ekologije, životne sredine i zaštite...

www.ase.org/– «Aliance to Save Energy» (Savez za čuvanje energije), poseban program u okviru zelenih škola kod nas, koji se bavi obrazovanjem dece u pravcu štednje i racionalnog korišćenja energije...

www.rec.org/– «The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe» (Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu). Postoji i sajt predstavništva ove međunarodne organizacije i u Srbiji i Crnoj Gori: http://www.reczu.org/– Tu možete pronaći zanimljive informacije o stanju i aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine u regionu Centralne i Istočne Evrope...

www.mis.org.yu/– «Mladi istraživači Srbije», nevladina organizacija mladih ljudi, koji na multidisciplinaran način istražuju i štite prirodu i životnu sredinu...

www.epa.gov/owow/nps/kids/pltrite.htm– sajt američke Agencije za zaštitu životne sredine, deo koji se odnosi na obrazovanje i informisanje dece o ekologiji i zaštiti životne sredine...

www.iucn.org/– internet stranica Međunarodne unije za zaštitu prirode sa mnoštvom podataka, interesantnih fotografija, informacija i tekstova o prirodi i aktivnostima vezanim za zaštitu prirode i životne sredine...

www.panda.org/– sajt «Međunarodnog fonda za zaštitu divljeg živog sveta» na kome možete pronaći zanimljive obrazovno-informativne tekstove, fotografije divljih životinja...

www.carpathians.org/– zanimljiva internet stranica, koja sadrži podatke o živom svetu nama bliskih Karpatskih planina...

www.large-carnivores-lcie.org/– zanimljiv link, koji će vas odvesti do slika i informacija o nekim krupnim, divljim mesojedima...

www.natureprotection.org.yu/– sajt Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije...biljke, životinje, zaštićena priroda kod nas i u svetu...

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu životne sredine
Adresa: Dr Ivana Ribara 91, 11070 NOVI BEOGRAD
Piši direktoru: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Agencija za zaštitu životne sredine
Tel: 011 2164 293
Dr Ivana Ribara 91
NOVI BEOGRAD

Sekretarijat za životnu sredinu grada Beograda
Tel: 011 3226 106, 3222 681
27. marta 43
BEOGRAD

Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede
Tel: 011 361 6271, 361 6272
Nemanjina 22-26
BEOGRAD

Agencija za reciklažu
Tel: 011 683 253, 656 186
Masarikova 5
BEOGRAD

Hidrometeorološki zavod Srbije
Tel: 011 545 240, 545 093
Kneza Višeslava 66
BEOGRAD

Zavod za zaštitu prirode Srbije
Tel: 011 2142-165, 2142-281
Treći bulevar 106
NOVI BEOGRAD

Javno preduzeće «Srbijašume»
Tel: 011 311 5046, 311 5037
Mihajla Pupina 113
BEOGRAD

Nacionalni parkovi:

•Đerdap - Kralja Petra 14, 19220 Donji Milanovac Tel: 030 86 788
•Kopaonik – 36354 Kopaonik Tel: 036 71 011, 71 098
•Tara – Milenka Topalovića 3, 31250 Bajna Bašta Tel: 031 851 445, 851 446
•Šar planina – 28236 Štrpce-Brezovica Tel: 029 70 238
•Fruška Gora – Zmajev Trg 1, 21208 Sremska Kamenica Tel: 021 462 666, 462, 306

Regionalni centar za životnu sredinu – REC
Kancelarija u Srbiji
Ul. Kosovska 17
Tel. 011/ 3345-775, 3345-778
Faks. 011/ 3347-756

Društva i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine:

Informacije možete dobiti u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine ili na adresi:

Centar za razvoj neprofitnog sektora
Zmaj Jovina 34
Tel: 011 3283 077, 3283 076
BEOGRAD

Botanička bašta «Jevremovac»
Tel: 011 769 718
Takovska 43
BEOGRAD

Prirodnjački muzej (preporučujemo)
(Galerija Prirodnjačkog muzeja je na Kalemegdanu)
Njegoševa 51
BEOGRAD

Donatori

  1. TV K 25, Odžaci
  2. Informativni centar Odžaci-Radio Odžaci, Odžaci
  3. Radio D-65, Deronje
  4. SZTR «Foto Arsić», Odžaci
  5. SPC «Odžaci», Odžaci
  6. Agencija «SOinfo», Sombor
  7. Opština Odžaci
  8. Radijus Vektor Doo, Beograd
  9. Network Computers, Odžaci
  10. Apoteka «Kršić», Odžaci
  11. Poljokoop, Lalić
  12. Mesna Zajednica Odžaci
  13. Svetlana Miladinović, Odžaci
  14. Mesna Zajednica Bački Gračac
  15. «Minta», Trgovini Bogojevo
  16. «Greguš», Pekari Bogojevo
  17. Szr «Čonke», Pilani Karavukovo
  18. Str «Ducko», Bogojevo
  19. Gomboš Portal, Bogojevo
  20. Agrobogojevo, Bogojevo
  21. Skendžić Milan, Bogojevo
  22. Mesna Zajednica Bogojevo
  23. Foto  Video Studio “Ćirić” 
  24. Dom Zdravlja Odžaci
  25. D.O.O.  “ Rustik Komerc
  26. Ljubojević Milan- Miša
  27. D.O.O. “Pre- Print”
  28. D.O.O. “Rudakov”
  29. Predsednik Opštine  Odžaci
  30. Opština Odžaci
  31. Hi “Hipol” AD
  32. Elektodistribucija Sombor - Odelenje Odžaci
  33. SZR “Zenit”
  34. Katolički Župni Ured
  35. D.O.O.  Knjižara  “Marikom”
  36. S.T.R.  “Lotos”     
  37. S.T.R. “Pelikan”
  38. Dečiji Vrtić “Poletarac”
  39. NLB Kontinental Banka
  40. Icco Comerce, Karavukovo
  41. Uroš Meseldžija
  42. Apoteka “Tanja”
  43. K.D. “ Hitron”
  44. “Saobraćaj” A.D.
  45. A.D. “Alfa Promet”
  46. Narodna Banka Srbije - Filijala Novi Sad; Odelenje Odžaci
  47. D.O.O. “ Bonel” - Restoran  “Bonel”
  48. Čičić Anđelko
  49. D.O.O. “Sjaj”
  50. D.O.O. “Montenegro - Plast” Srpski Miletić
  51. OTV” - Tv Odžaci 
  52. “Pc& S Computers” DOO
  53. JKP “ Usluga”
  54. SZR “Petit”
  55. Mesna Zajednica Odžaci    
  56. D.O.O. “Hit Biro” 
  57. Str “Gurman “
  58. Sztr “Network Computers” 
  59. Sztr “Nastasović “ Karavukovo
  60. Jasmina Karan
  61. Grbić Elizabeta  
  62. STR “ Stela”
  63. Poljoprivredna  Apoteka  “ Zora”                                                     
  64. STR “Strale”
  65. SZTR “Pagi Foto “
  66. STR “Silk “
  67. D.O.O  “Dugmex”  Beograd
  68. Dr Višeslav Mitković
  69. TUR “ Pešić”
  70. Velimir Jovanović - Vecko
  71. Informativni Centar Odžaci - Radio Odžaci
  72. Medijski Centar “Blue”
  73. D.O.O. “Lukmes” - ”Naše Novine”
  74. Ites “Promus”  D.O.O.
  75. STZR “Goga”
  76. “Zeakoop“
  77. “Nevkoš“  Novi Sad
  78. Đinđić Miloš  
  79. SZTU “Gofer “ 
  80. D.O.O “ Miladinović “ 
  81. OŠ “ Branko Radičević “ 
  82. Muzička Grupa “ Iskon “ Subotica
  83. STR “Dinar”
  84. STR “ Mihajlović “ 
  85. STR “ Rackov “    
  86. Turistička Organizacija Opštine Odžaci
  87. D.O.O.  “Karema”
  88. D.O.O.  “Genes“ Odžaci
  89. Szr   “Vučić“ Odžaci
  90. Sztr “Stefani“ Odžaci
  91. Sztr  “Centar“ Odžaci
  92. S.U.R. “King “ Odžaci
  93. Caffe Pizeria  “Leonardo “ 
  94. S.U.R. “ Obeliks“ Odžaci
  95. D.O.O “Pažin“ Odžaci
  96. Novosadska Mlekara - Mlekara  “ Odžačanka“
  97. “Dijamant“  AD  Zrenjanin
  98. Obnova Promet  “Malešev “ 
  99. Omladinska Zadruga “Stanoservis“
  100. “Lav” Trgovina na veliko i malo
  101. “RK” Odžaci
  102. PPT D.O.O. “ Biopan “ Ratkovo
  103. D.O.O. “Olimpik “ Ratkovo
  104. Fabrika Akumulatora AD Sombor
  105. “Slovan“ Selenča
  106. Udruženje Žena  Odžaka
  107. Privatno Obezbeđenje “ Gard -M “ Odžaci
  108. JP  “Vojvodina Šume “  RJ Odžaci
  109. STR “Božić “ Odžaci
  110. STR “Sezam “ Odžaci
  111. PP “Kremen “ Novi Sad
  112. Lovačko Udruženje “ Kremen “ Bački Gračac
  113. SUR “Jezero“ Bački Gračac
  114. Mesna Zajednica Bački Gračac
  115. Dr Dušan Mijović , Zavod Za Zaštitu Prirode  Srbije
  116. Branislav - Bane Mitić Odžaci
  117. Rajko Mijić Odžaci
  118. Rajko Zec Odžaci
  119. Ristić Stevan Odžaci
  120. Radio “ Impuls “ Odžaci
  121. D.O.O “Medija Centar” -TV  “Kanal 25” Odžaci
  122. RT  Vojvodine  Novi Sad
  123. R.P.G. “Bokima”  Vlasnik Martin Vajs  Lalić
  124. ZZ “Agrolika” Bački Gračac
  125. STR Mesara” Radaković”  Bački Gračac
  126. STR Diskont Pića “Obradović”
  127. “Tehnogas” Novi Sad
  128. PP “Mica Mlekarica” Bački Petrovac
  129. Gimnazija “ Jovan Jovanović Zmaj” Odžaci
  130. Tehnička Škola Odžaci
  131. Radoslav Čugalj
  132. Vera Đorđević
  133. Čubrilo Dragomir
  134. Mesna Zajednica Srpski Miletić
  135. D.O.O. “Čemernik” Srpski Miletić
  136. STR “Ducko” Srpski Miletić
  137. K.D.”Landeks” Srpski Miletić
  138. SZUR “Fortuna” Srpski Miletić
  139. D.O.O. “Duoing” Srpsko Miletić
  140. D.O.O. “Šalom” Srpski Miletić
  141. K.D. “Ntl” Srpski Miletić
  142. D.O.O. “Bimdi”
  143. “Romanov” D.O.O.
  144. STR “Bubamara”  Bački Gračac
  145. S.U.R  “Galerija” Bački Gračac
  146. PP “ Bačka Mlin” Bački Gračac
  147. Mr  Slobodan Orlović  Novi Sad
  148. S.U.R.  “Zavičaj”
  149. Lovačko Udruženje “Kremen”  Bački Gračac
  150. JP “Vojvodina Šume” Šumska Uprava Odžaci
  151. ZZ “Jedinstvo” Odžaci
  152. Željko Vojnović Odžaci   

DONATORI U 2011.

OŠ „B.Radičević“, Odžaci
SPC „Odžaci“ ,  Odžaci
Network computers , Odžaci
„Poljokoop“, Lalić
Mesna zajednica B.Gračac  
Mesna zajednica Bogojevo
 PP „Miletić“, Srpski Miletić
PP „ Agrobogojevo“,  Bogojevo
STR “Ducko”, Srpski Miletić
Radijus Vektor doo, Beograda
Mr Oliver Fojkar mlađi , Novi Sad

Kontakt

Sedište Ekološkog pokreta Odžaka (kancelarija):

25250 Odžaci, Bačka 36
PAK:  433205
063 / 459 179 ( predsednik) 065 / 8 743 456 (sekretar)
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Web : www.epodzaci.org
Facebook: https://www.facebook.com/Еколошки-Покрет-Оџака-752224174856010
Skype : epodzaci, drmir50, ivica.ciric

Predsednik Ekološkog pokreta Odžaka

Ivica Ćirić
25250 Odžaci, Novosadska 18
PAK: 433111
tel: 025 / 5 745 341 (kuća), 063 / 459 179
e-mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Skype: ivica.ciric

Potpredsednik Ekološkog pokreta Odžaka

Tihomir Katić
25242 Bački Brestovac, Vojvođanska 61
 tel: 025 / 881 608  (kuća) , 062 / 89 93 186 , 063 / 74 83 213
 e-mail:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

PREDSEDNICI MESNIH PODRUŽNICA:

Mesna podružnica Odžaci

Dušan R. Mirković
25250 Odžaci , Miloša Obilića 13
PAK: 433217
 tel: 25 / 5 743 456, 065 / 8 743 456
e-mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Skype: drmir50

Mesna podružnica Ratkovo

Predsednik :
Dragan Novčić
25253 Ratkovo, Vojvode Mišića 95,
PAK: 439927
Tel: 063/588 185; 063/ 12323 435.
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mesna podružnica Bački Gračac

Zamrznut rad Podružnice

Mesna podružnica Bogojevo

Predsednica:
Piroška Vencel
25245 Bogojevo, Crveni krst 3
PAK: 434611
tel: 063/831 65 21
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Skype: dejan.v

Mesna podružnica Deronje

Predsednik:
Dalibor Pecić Mrva
25254 Deronje, Branka Barudanova 13
PAK 435663
Tel.: 025 /872 164 , 064 / 468 20 29
e-mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mesna podružnica Bački Brestovac

Predsednik:
Tihomir Katić
25242 Bački Brestovac, Vojvođanska 61
tel: 025 / 881 608  (kuća) , 062 / 89 93 186 , 063 / 74 83 213
e-mail:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Skype: Tihomir Katić

Mesna podružnica Srpski Miletić

Marko Zlatković
25244 Srpski Miletić, Beljanička 51
PAK: 434317
Tel: 025 / 764 320 , 064 / 28 38 073
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mesna podružnica Karavukovo

Predsednik.
Danča Marković
25255 Karavukovo, Svetog Save 17,
PAK435211
Tel. 025 / 762 404, 064 / 280 86 78

U dobro uređenim demokratskim državama gde se moraju poštovati zakoni, svako ima pravo da bude obavešten o onome što ga interesuje , da traži i prima obaveštenja, mišljenja i ideje od opšteg interesa. Da bi se ovo građansko pravo poštovalo, nikome se ne sme zaprečiti put izvorima informacija .

Nama je bilo strano ovako shvatanje i poštovanje zakona, pa je ono bilo u domenu pasivnog prava , ko je mi kao građani nismo koristili ili jesmo, ali vrlo malo, što je bilo posledica naše građanske i duhovne lenjosti, da se interesujemo za pitanja od užeg i šireg društvenog interesa. Zbog toga smo često od nadležnih institucija i pojedinaca , bivali prevedeni „žedni preko vode“.

U novije vreme ovo se pasivno pravo sve više aktivizira , tako što je donet Zakon o dostupnosti informacija , kojim se državni organi striktno obavezuju da svakom građaninu stave , na raspolaganje sve raspoložive podatke koje imaju o njima ili o stvarima koje on ima pravo da zna.To je potpuno razumljivo i logično, jer ako se od građana traži da redovno plaćaju poreze i tako izdržavaju državni aparat, onda je potpuno logično da od tog istog aparata IMAJU PRAVO DA TRAŽE SVE INFORMACIJE KOJE IH ZANIMAJU Iz tog prava mogu biti izuzete samo državne tajne, ali , i to mora biti precizno regulisano Zakonom.

Birokratski otpor u korišćenju ovog prava svuda je veoma jak, a u našoj sredini je to još i znatno izraženije. U to se već duže vreme uverava dr Dušan Mirković , koji kao savestan građanin i član Ekološkog pokreta Odžaka , često nadležnim institucijama i pojedincima postavlja razna pitanja, tražeći od njih precizne odgovore .

Tako Mirković već pet godina postavlja pitanja (prethodnom) i sadašnjem direktoru JKP „Usluga“ Nikoli Arsiću, tražeći od njega odgovor na pitanje : Koliko je ukupno sredstava skupljeno od TAKSE NA BROJILO? Gde završava drvna masa pri korigovanju ili seči stabala uličnih drvoreda i parkovskog drveća , odnosno ko uzima drva posle seče?

Tražio je Mirković i od Špire Šorgića, načelnika Opštinske uprave, zapisnik o kontroli republičke komunalne inspektorke Jasmine Guske, kako bi video: da li je odluka o uvođenju brojila na taksu bila u skladu sa zakonom ?

Njegova pitanja su bila potpuno u skladu sa zakonom i logična, jer ako neko dobija redovno uplatnice za plaćanje poreza, a dobijamo ih svi, onda isto i predstavnici pomenutih institucija , imaju zakonsku obavezu da daju istinite odgovore na tražena pitanja.
Da li su pomenuti čelnici tako i postupili? Nisu!

Oni misle da te odredbe zakona ne važe za njih. Za njih zakon očito služi za izigravanje. Misle da su oni iznad toga, pa se takvo neprimereno ponašanje može nazvati - nedozvoljenom samovoljom i bahatošću .

Arsić je u odgovoru napisao: da bi davanje tih informacija iziskivalo izradu posebne analize koja se tiče finansijskog poslovanja. A, takođe je tvrdio da se takvi podaci „ ne nalaze u postojećim dokumetima s kojima raspolaže preduzeće“.

Dok je Šorgić u odgovoru napisao da ne može da dostavi zapisnik ( inače je sastavljen 24. avgusta ove godine) sa obrazloženjem: „Zapisnik sa pomenutog nadzora još uvek nismo dobili. Zapisnik tek treba da se sačini i dostavi“ ?!Proverom je utvrđeno da do nije tako i da je njegov odgovor bilo čisto obmanjivanje.

Ali, da bi Mirković isterao do kraja , morao je dodatno da se obrati zahtevom Rodoljubu Šabiću, povereniku za javno informisanje( čiji je rad za svaku pohvalu), koji je naložio da direktor JKP „Usluga“ , mora u zakonskom roku od pet dana dati precizne odgovore na postavljena pitanja.
Zbog ovakvog nedozvoljenog postupanja, Mirković je podneo je po dve prekršajne prijave protiv Nikole Arsića i Špire Šorgića, dok je Ekološki pokret Odžaka protiv načelnika Opštinske uprave podneo još dve prijave.

Epilog će završiti na sudu , koji će morati presuditi u korist dr Dušana Mirkovića i Ekološkog pokreta Odžaka, jer su argumenti na njihovoj strani.
Šta ćemo sa novčanim kaznama koje slede za ovake prekršaje ?!. Sigurno će biti plaćene iz budžeta. Kada bi ih plaćali iz svog džepa, sigurno im se ne bi događali takvi namerni propusti. Dok god se to ne desi, da neko snosi LIČNU ODGOVORNOST za svoje postupke i (ne) dela, nećemo imati pravnu državu. Jer , ovde je na delu SELEKTIVNA PRIMENA ZAKONA!!

Naprednjacima su obećavali pravnu državu. Obećanja u politici su ono pomoću koga treba da se procenjuje svaki političar i politička partija. Ova dva slučaja su daleko od toga! Ovo podleže političkoj odgovornosti o čemu ćemo nekom drugom prilikom!!

6.11.2016. god. Radoslav Medić

Strana 10 od 42

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška