Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice. Do sada su mesne podružnice osnovane u:

Odžacima
Ratkovu
Bačkom Gračacu
Srpskom Miletiću
Bogojevu
Deronjama
Bačkom Brestovcu
Karavukovu
Ekološki pokret Odžaka nema svoju podružnicu samo u Laliću.

Prvobitni Izvršni odbor imao je devet članova i svi su bili iz Odžaka. Po Statutu Ekološkog pokreta Odžaka sa osnivanjem mesnih podružnica, predsednici novoformiranih mesnih podružnica automatski su postajali članovi Izvršnog odbora.

Na Prvoj skupštini izvršena je izmena Statuta EPO-a, tako da je deo Ekološkog pokreta Odžaka iz Odžaka preimenovan u Mesnu podružnicu Odžaci, a Izvršni odbor se formira tako što sve mesne podružnice ravnopravno daju članove Izvršnog odbora – bez obzira na brojnost članova mesne podružnice. Po funkciji član Izvršnog odbora je i predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, ali, po pravilu, nije predsednik Izvršnog odbora.

Preregistracija: 30.9.2010.
PIB: 103595210
Matični broj: 08826951
Tekući račun: 310-12618-92
Tekući račun: 200-3114820101953-76 (Banka Poštanska štedionica)
Devizni tekući račun: 00-708-0200430.1 ( NLB BANKA A.D. BEOGRAD)

Spisak zanimljivih i korisnih knjiga, priručnika, časopisa i tekstova

• Grupa autora, «Enciklopedija životne sredine i održivog razvoja», Beograd, Ecolibri I.P., 2003.
• Grupa autora, «Ekološke radionice za osnovne škole - priručnik za nastavnike», Beograd, COWI, 2003.
• Grupa autora, «Ekološke aktivnosti za srednje škole - priručnik za profesore», Beograd, COWI, 2003.
• Marina Ilić, Saša Miletić, «Moja prva knjiga o životnoj sredini, otpadu i reciklaži», Beograd, Uprava za zaštitu životne okoline, 2001.

Ostale:

• Van Cleave Pratt J. (1989) Biology for Every Kid, John Wiley and Sons. Inc. New York
• Grupa autora (1977): Gorani i pošumljavanje. NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd.
Dražić D. (1999): Neke napomene o čemu treba voditi računa pri izvođenju akcija podizanja zelenih površina u urbanim zonama. (separat). Institut za šumarstvo, Beograd.
• Matanović.V,: «Ekološka sekcija», Vodič za nastavnike, Beograd, 1999.
• Matanović V, Matović M. (1997): Škola u prirodi-šuma i livada. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i UNICEF. Beograd, 1996.Mihajlov M., Punjić-Antić D., Tasić C. (1991): Priručnik za prikupljanje lekovitog bilja. Institut za lekovito bilje Josif Pančić, Beograd.
• Ranđelović N., Stamenković V. (1995): Priručnik o lekovitom bilju. Savez učeničkih zadruga Beograd-Leskovac.
• Ekobilten: Bilten Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda
• Adamović N.: Prirodne Čarolije, «Interpress», Beograd, 2002.
• Grupa autora: Opšta enciklopedija, «Prosveta», Beograd, 1986.
• Dakić T., Puhalo Ž.: Hajde da se igramo, «Art-Book», Beograd, 2002.
• Zapletal M.,:Riznica igara, «Tampograf», Novi Sad, 1997.
• Marinković S. i saradnici: Škola u prirodi, Kreativni centar, Beograd, 1995.
• Đuričić A., Miletić A.: Preko sveta, Eko fond, Užice, 2002.
• Lalović-Batanović V., Janjević-Popović V.: «Tragom prirode», Beograd, 2003.
• Pecić M.: Ura kultura, priručnik za (pod) razumevanje domaćeg vaspitanja – za uzrast od 6-12 godina (zdravstvena ura kultura, ura kultura tela, ura kultura ishrane, ekološka ura kultura), Učiteljski fakultet, Beograd, 2000.
• Matanović V., Lazić E., Salonski S.: Škola u prirodi – Tara, Kopaonik, Fruška gora, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Kreativni centar, Beograd, 1996.
• Brun G., Gačanović B., Vasić V., Mandić R., Matanović V., Skendžić M., Stamatović O., «Zeleni putokazi», Beograd, Predškolska ustanova «Vračar», 1995.
• Gačanović B., «Ekološka početnica», Beograd, 1991.
• Grupa autora, «Domaćinstvo bez otrova», Beograd, Ecolibri I.P., 1993.
• Grupa autora, «Eko bajke», Subotica, Eko Yu radio Subotica, 1996.Gupa autora, «Kako deca mogu spasti zemlju», Beograd, Ecolibri I.P., 1994.Išin-Tomić J., «Čuvari prirode», Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.Ekološke radionice za osnovne škole - priručnik za nastavnike», Beograd, COWI, 2003.
• Grupa autora, «Ekološke aktivnosti za srednje škole - priručnik za profesore», Beograd, COWI, 2003.
• Marina Ilić, Saša Miletić, «Moja prva knjiga o životnoj sredini, otpadu i reciklaži», Beograd, Uprava za zaštitu životne okoline, 2001.

Znanjem čuvamo vodu

Voda igra važnu ulogu u životu čoveka. U našim narodnim pesmama i pripovetkama voda se češće pominje nego hleb, ili odelo i obuća, nego kuća ili njiva. Osim toga što je potrebna za piće, za pranje , za plovidbu- ili upravo zbog toga, zapisao je naš Nobelovac Ivo Andrić, oko nje se stvorio neki oreol misterije. Ona dolazi odmah posle sunca, ili uporedo s njim.

Voda je kolevka celokupnog života na Zemlji i, kao bitan sastojak svih živih bića, igra presudnu ulogu u ekosistemu. Voda je istovremeno uslov života, životna sredina i sredstvo za proizvodnju. Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprekidno kruženje, zbog čega je neiscrpni prirodni izvor.

Voda pokriva zemljine površine.Ukupne količine vode na Zemlji, uključujući podzemne vode i vodenu paru u atmosferi, procenjuje se na oko 160 miliona kubnih kilometara. Jedan kubni kilometar sadrži milijardu kubnih metara odnosno hiljadu milijardi litara- ove podatke navodimo zbog toga da biste stekli utisak o koliko ogromnoj masi je reč.

Međutim, i pored ovolikog obilja vode na našoj “plavoj” Planeti , za zadovoljavanje vlastitih bioloških i tehnoloških potreba, čoveku je dostupan samo vrlo mali deo. Naime, čak 97 odsto vode nalazi se u okeanima i slanim morima, a oko dva odsto je zamrznuto u polarnim ledenim kapama i glečerima, tako da je u obliku dostupne, slatke vode, svega oko 1,5 miliona milijardi kubnih metara u vodotocima i u podzemnim vodama. Zato naučnici upozoravaju da nedostatak upotrebljive vode može da postane ograničavajući faktor života i proizvodnje.

Predviđanja ukazuju na svetsku krizu u narednom milenijumu. Ona crnja, čak nagoveštavaju ratove zbog vode. U mnogim svetskim gradovima voda se već pije samo flaširana, a oko polovine čovečanstva oskudeva u vodi.

Zbog naglog porasta broja stanovnika na Zemlji, demografske eksplozije kako kažu stručnjaci, sa ubrzanim procesima urbanizacije i industrijalizacije, posebno sve intenzivnije poljoprivredne proizvodnje i uništavanja šuma, potrebe za vodom postaju svakim danom sve veće. Već danas se, spravom, postavlja pitanje kako u budućnosti osigurati čoveku, životinjama i biljkama dovoljno kvalitetne vode.

Sadašnje stanje vodnih resursa je kritično i ugrožava čovečanstvo. Vodu najviše zagađuju ljudske aktivnosti: industrija, termoelektrane,prerada ruda, poljoprivreda, saobraćaj, komunalne delatnosti, proizvodnja i prerada nafte. Svake godine se u mora i okeane baca 6,5 miliona tona otpadaka, na primer. Ili, jedan od četiri Evropljanina pije vodu u kojoj je nivo nitrata viši od dozvoljenog maksimuma od 25 miligrama po litru.

Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprestano kruženje, koje je posledica toplotnog delovanja Sunca i termičke dinamike atmosfere. Pod dejstvom sunčeve energije, svakoga dana ispari velika količina čiji se veći deo ponovo vraća u mora i okeane, a manji deo kao padavine raspodeljuje se po kopnu, napajajući izvore i jezera, omogućavajući život.

Poznati francuski akademik Žan Rostan ukazuje da su brojne reke zagađene stalnim izlivanjem kanalizacije i otpadnih industrijskih voda, više ili manje toksičnih (otrovnih) u njihove tokove, što naravno direktno utiče na zdravlje ljudi , ugrožava biljni i životinjski svet u njima. Nastaju pomori riba, štete za ribolov, poljoprivrednu proizvodnju, turizam.

Zemljište - podloga života

Kada smo u prirodi i posmatramo okolinu retko se setimo da svega što vidimo ne bi bilo da nije one čvrste podloge na kojoj i mi živimo, da nije zemlje. Pojam zemlja ima više značenja: to je naša Planeta, država, tle, podloga ili njiva. Često se kaže majka zemlja. Da li ste se pitali zašto?
Verovatno, jer se zemlja voli, zbog toga što daje i zato što je plodna. Zemlja odnosno zemljište kažu da može da bude plodno i blagorodno, a predmet je izučavanja u mnogim naukama: geologiji, agronomiji, geografiji, ekologiji. Šta je zemljište i kako nastaje?
Zemljište se obrazuje raspadanjem stena pod zajedničkim uticajem klime i živog sveta. Ono ima svoj postanak ( genezu) i svoj razvoj (evoluciju), pa je po tome slično živim bićima. Zemljište iz koga kopnene biljke upijaju mineralne materije rastvorene u vodi, nastalo je u dugom procesu razvoja Zemljine kore. Uticajem klimatskih faktora, temperature, vode i vetra, stene su se potpuno mrvile. Na tim, usitnjenim stenama rasle su, umirale i raspadale se sitne biljke. Mešavina njihovih ostataka i mineralnih čestica stena obrazovala je sloj organske materije, humus. Zahvaljujući humusu obrazovan je sloj zemljišta koji ima svojstvo plodnosti. Humus poboljšava i termička, vazdušna i vodna svojstva zemljišta.

šta je to zaštita prirode i neki podaci o zaštiti prirode kod nas:
nacionalni parkovi, njihove veličine, položaj i osnovne informacije o živom svetu u njima -

Ugrožene biljke i životinje

Da li znate da je i buba-mara na listi ugroženih životinjskih vrsta kod nas? Svaki primerak ovog ljupkog insekta za koga ljudi veruju da donosi sreću, izuzetno je dragocen. Mislite o tome kada ih vidite u prirodi ili kada vam slete na ruku.

Životinje

Nagli porast stanovništva!
Svakog dana na Zemlji ima sve više stanovnika. Svim tim ljudima je potreban prostor da bi mogli da žive. Tato se oni useljavaju na prostore koji su već nečiji domovi – domovi biljaka i životinja. Seku šume, a divlje predele ispunjavaju kućama i radnjama.

Šta se dešava?
Doseljavanjem na novu teritoriju, ljudi često ugrožavaju biljke i životinje. Pošto više nema mesta gde bi mogle da žive – one počinju da nestaju. Neke čak i izumiru – što znači da sve umiru i zauvek nestaju sa Zemlje.

Šta može da se dogodi?
Mi uživamo u slikama i pričama o dinosaurusima koji su živeli na Zemlji pre mnogo miliona godina. Oni su izumrli. To može da se dogodi i slonovima, zebrama, žabama, leptirima, mnogim pticama... ili nekim drugim životinjama ako ne budemo pažljivi.

Naš zadatak!
Hajde da sačuvamo Zemlju da ostane zelena i zdrava, sa milionima divnih stvorenja!
Možeš i ti da pomogneš. Čitaj tekstove i knjige o ekologiji i zaštiti životne sredine, slušaj lepe emisije o životinjama, biljkama i ljudima. Trudi se da misliš na ekološki ispravan način.

Drvo

Najmanje drvo na svetu-"Palčić"drvo
Da li možete da pogodite koliko je najmanje drvo na svetu? Zamislite, nije veće od palca! Živi na dalekom severu Kanade, iznad polarnog kruga, gde "stanuju" vetrovi koji nose sve pred sobom.
Nije čarobno, ali je zato vrlo lepo i ljupko. Visoko je samo 2-3 cm i jedva da je nešto više od cveća koje ga okružuje. Zove se patuljasta artička vrba. Ima iste mace kao vrbe koje rastu kod nas pored reka, u parkovima i baštama.

Najveće drvo na svetu
Najveća živa bića na zemlji su sekvoje u Sekvoja nacionalnom parku u Kaliforniji, SAD. Jedna od njih, nazvana general Šerman, visoka je 83 metra, a obim stabla je 24,11 metara na visini od 1,53 metra iznad tla.

Najstarije drvo
Reč je o boru vrste «Pinus longaeva» , starom 4600 godina zvanog Metuzalem, koji raste u kalifornijskom lancu Sijera Nevade u SAD.

Drvo najvećeg obima ..
Baobab tuče sve rekorde u obimu. Njegovo stablo u obliku kupe može da dostigne i do 10m u prečniku.

Drvo - tvrđava
Nekada su stanovnici Kimre, Mode i Borda, sela u Čadu, Afrika, zidali u prostranom granju kaučukovog drveta ili kapoka utvrđenja da bi se odbranili od pljačkaških bandi.

Sveto drvo
U celom svetu postoji uspomena na neko džinovsko drvo-prvobitno drvo, koje se uzdizalo iz središta zemlje do neba, a oko njega su se oblikovali vasiona i svet: ono je sjedinjavalo tri sveta. Njegovi koreni su dosezali do podzemnih provalija, a najviše grane su doticale vrhove neba. Drvo je omogućilo da se udiše vazduh, darovalo je svoje plodove stvorene pomoću sunca i vode, koju je crpela iz tla. Preko njega sa neba je sišla munja od koje su ljudi napravili vatru-drvo je izvor života i obnavljanja!

Egipat- sveta misirska smokva
Skandinavija - jasen
Indija- ašvata
Kina- uspravno drvo- kijenmu, stoji u središtu carstva i sveta
Meksikanci - kosmičko drvo, koje "izbija" iz trbuha boginje zemlje u petoj dimenziji je prostora, koje spaja visinu i dubinu
Afrika- dogenska kilena, balanza iz Bambare, Ase Dahomejaca
predačko drvo- boravište bogova i ljudi
Amerika- pojedini američki narodi verovali su da je sveto drvo mesto njihovog rađawa
Grčka- Dodonina proročanstva, prenošena treperenjem lišća Zevsovog hrasta

Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole.

Kako od oko 135 nevladinih organizacija iz Severnobačkog upravnog okruga niko neće da organizuje protestni skup povodom novog ročišta u suđenju Đuri Vavrošu, aktivisti Eko hrasta iz Krivaje, koje je zakazano za 24.11.2016.godine u Osnovnom sudu u Subotici, Ekološki pokret Odžaka predlaže nevladinim organizacijama koje se na bilo koji način bave ekologijom, da bar pruže moralnu podršku Đuri Vavrošu ili slanjem pisma špdrške ili imejl poruke.
Smatramo da Đuro Vavroš brani prava iz Arhuske konvencije u ime svih nas i da nije red da ostane sam.

Ekološki pokret Odžaka apeluje da se što veći broj nevladinih organizacija odazove ovom apelu i do 23.11. 2016 Đuri Vavrošu dostave pismo podrške na adresu: Đuro Vavroš , Nikole Tesle 4, 24341 Krivaja ili pošalju imejl poruku na adresu:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Ovaj apel šaljemo na oko 1.600 adresa i smatramo da će biti sramota da stigne samo dvadesetak poruka podrške - kao što je bilo prošli put.
Odvojte nekoliko minuta i podržite Đuru Vavroša.

Šire o slučaju i suđenju: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/subotica/podrska-ekologu-djuri-vavrosu-u-subotici_766299.html

 

Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole. O tome, šta sve mogu ekološke sekcije, pa i tvoja ukoliko postaneš član, više

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice. Do sada su mesne podružnice osnovane u:

  • Odžacima
  • Ratkovu
  • Bačkom Gračacu
  • Srpskom Miletiću
  • Bogojevu
  • Deronjama
  • Bačkom Brestovcu
  • Karavukovu

Ekološki pokret Odžaka nema svoju podružnicu samo u Laliću.

Prvobitni Izvršni odbor imao je devet članova i svi su bili iz Odžaka. Po Statutu Ekološkog pokreta Odžaka sa osnivanjem mesnih podružnica, predsednici novoformiranih mesnih podružnica automatski su postajali članovi Izvršnog odbora.

Na Prvoj skupštini izvršena je izmena Statuta EPO-a, tako da je deo Ekološkog pokreta Odžaka iz Odžaka preimenovan u Mesnu podružnicu Odžaci, a Izvršni odbor se formira tako što sve mesne podružnice ravnopravno daju članove Izvršnog odbora – bez obzira na brojnost članova mesne podružnice. Po funkciji član Izvršnog odbora je i predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, ali, po pravilu, nije predsednik Izvršnog odbora.

Preregistracija: 30.9.2010.
PIB: 103595210
Matični broj: 08826951
Tekući račun: 310-12618-92
Tekući račun: 200-3114820101953-76 (Banka Poštanska štedionica)
Devizni tekući račun: 00-708-0200430.1 ( NLB BANKA A.D. BEOGRAD)
Podračun u Upravi za trezor: 840-14964763-58

Opredeli se za izborni predmet u osnovnoj školi

"Obrazovanje za životnu sredinu" (prvi razred)
"Čuvari prirode" (drugi razred)

U okviru reforme obrazovanja u Srbiji, u školskoj 2003/2004.godini, na predlog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine uveden izborni predmet iz oblasti zaštite životne sredine. U novoj školskoj godini 2004/2005 predviđen je i za drugi razred.

O zaštiti životne sredine i ekologiji

Dočekaj Novu godinu sa živom jelkom

Pogodi koliko se stabala iseče za svaku Novu godinu?

a) toliko da bi mogao da se napuni jedan park
b) da se ispuni jedan parking
v) toliko da bi cela jedna država mogla da se prekrije šumom

Odgovor je naravno pod v). Zamisli onda koliko bismo stabala uspeli da spasimo kada bismo kupili živu jelku i posle je zasadili.

Nova godina jednostavno ne bi bila to što jeste da nema novogodišnje jelke. Gde bismo onda stavljali sve te ukrase i poklone? Ali, čim prođe Nova godina, jelka se baca.

Žalosno!!

Ali čekaj! Postoji način i da imamo jelku za Novu godinu i da ne moramo da je ubijamo. Rešenje je – živa jelka.

Da li znaš:

Milioni jelki stradaju za svaku Novu godinu. Kada bi ljudi upotrebljavali žive jelke, toliko jelki bi bilo više posađeno svake godine. Kada bolje razmisliš, svaka živa jelka u stvari dva puta može da bude korisna – jedno drvo manje isečeno, plus jedno drvo više zasađeno. Živu jelkicu možeš da kupiš u saksiji i da je posle Nove godine negde posadiš, ili da je zadržiš u saksiji i koristiš i sledeće godine. Novogodišnje drvce može da bude bilo koja vrsta zimzelenog drveta. To ne mora da bude baš jela ili bor, može i neka druga vrsta: tuja ili čempres. Sa roditeljima svrati u najbliži rasadnik i izaberi neko drvo! Ako nemaš mogućnosti da posadiš drvce negde blizu svoje kuće, možda možeš da posadiš kod nekog prijatelja u bašti ili u školi.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Sadi i brini o zelenilu

Zato što samo zelene biljke mogu da vezuju energiju sunca i da iz mineralnih materija i ugljen dioksida stvaraju organske materije i kiseonik.
Kiseonik je neophodan za disanje svim živim bićima. Ugljen dioksid izdišu sva živa bića, a on nastaje i procesima sagorevanja i truljnja ali i kao sporedni proizvod u industriji. Biljkama se hrane životinje koje se nazivaju biljojedima, dok se tim životinjama hrane neke druge životinje koje se zbog toga nazivaju mesojedima i to prvog reda. Iz toga vidimo da su biljke na početku tzv. «lanaca ishrane» (vidi eko-rečnik).

Biljke svojim korenjem kao konopcima vezuju zemljište. Zato preterana seča šuma dovodi do spiranja zemljišta a time i do promene čitave klime.

Deca mogu da sačuvaju biljke na različite načine. Osnovno je da ih ne lome ili ne kidaju. Još više ćete ih čuvati ako znate da jedno stablo srednje veličine u toku 24 sata proizvede toliko kiseonika koliko je potrebno trojici ljudi za disanje. Ili ako se zna da, od jednog posečenog stabla, srednje veličine, može da se napravi 700 kesa. Te kese se brzo potroše, a da bi biljka porasla, potrebne su decenije.

Naše iskustvo u radu sa decom je pokazalo da ona najbolje čuvaju biljke koje su sami posadili. Zbog toga je najbolje da svako odeljenje tvoje škole vodi brigu o nekom delu školskog parka ili neke zelene površine u bližoj okolini škole.

Štedi vodu

Zato što na našoj planeti nema dovoljno vode koja može da se pije. Od ukupne količine vode, za piće se može koristiti manje od 1%.

Svake godine u svetu umire oko 25.000 ljudi zbog žeđi ili zbog zagađene vode koju piju.
Tvoj doprinos rešavanju problema vode može da bude u tome što nećeš dozvoliti bespotrbno oticanje vode u svojoj kući ili u školi i da opominješ odrasle da poprave vodovodne instalacije. Ako zube pereš vodom koju prethodno sipaš u čašu, uštedećeš ogromnu količinu vode koja bi inače otekla iz otvorene slavine.
 
Tuširanje je prijatno kao i kupanje u punoj kadi, samo što se tuširanjem štedi voda.
Ako si ljubitelj hladne vode, možeš da je rashladiš i u frižideru. Takva voda je sigurno hladnija od one koju dobiješ kada otvoriš slavinu i pustiš da voda otiče.
Brini o životnoj sredini i kada si na plaži

Šta ćeš sigurno pronaći na plaži?
a) čudovište
b) kule od peska
v) puno đubreta

ODGOVOR: Puno đubreta koje ja opasno za morske životinje, dakle pod v)
Pažnja! Pažnja! Potrebna nam je pomoć! Naše plaže su u opasnosti. U moru ima đubreta. Na plaži ima otpadaka.

Ovo je veoma ozbiljno. Mnoge životinje žive u morima i okeanima. Ni mi ne možemo da živimo bez mora i okeana. Oni utiču na naš vazduh, na procenat vlage u vazduhu, pa i na klimu.
Ali kako jedno dete može da pomogne? Ne možeš samo ti da spaseš sva mora i okeane...ali nešto, ipak, možeš da uradiš. Kada sledeći put pođeš na plažu, razmisli malo o tome.

Tvoj doprinos:
Nemoj da bacaš otpatke po plaži
Kada ideš na plažu ponesi i veliku kesu za đubre. Napuni je otpacima, čvrsto je zaveži i baci u kontejner za đubre. Ako na plaži nema kontejnera, kesu ponesi sa sobom.
Flaše ili prazne konzerve koje pronađeš na plaži, ponesi kući za recikliranje.
Ako ideš na pecanje, nikad ne bacaj u vodu najlon za pecanje koji ti više ne treba. Ptice i morske životinje mogu da se upetljaju u njega i da uginu.
 
(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Štedi energiju

Štedi energiju zato što su nafta i ugalj neobnovljiva prirodna dobra i već su njihove zalihe na planeti postale male. Istraživanja su pokazala da se svake godine iz zemlje izvadi oko 3,5 milijardi tona uglja i oko 4,5 milijardi tona nafte i zemnog gasa.
Istraživanja takođe kažu da su rezerve nafte dovoljne za samo sledećih 35 godina.
Tvoj doprinos štednji ovih izvora energije bi mogao biti na primer da smanjiš temperaturu vode u bojleru za 2 C°, voda će ti i dalje biti topla za kupanje. Takođe, možeš da uključuješ sijalice samo onda kada su ti i potrebne i da ih redovno brišeš od prašine.
Ako malu posudu za čaj staviš na malu ringlu šporeta ( a ne na najveću) već ćeš da uštediš energiju.
Znaj da su automobili veliki potrošači benzina koji se dobija iz nafte. Ako bi se svi ljudi mnogo češće kretali pešice ili pomoću bicikala, više ljudi bi se uključilo u štednju i mnogo više energije bi bilo sačuvano.
 
Kada je izmišljena prva sijalica?
a)  ko to da zna?
b) prošle godine
v) pre više od sto godina

ODGOVOR: Sijalicu je pronašao Tomas Edison 1879. godine.- dakle pod v).
Kada je mračno, okreneš prekidač...i eto svetla.
Nije baš mnogo komplikovano, zar ne?

Razmisli još jednom. Energija koja napaja električne sijalice dolazi iz Zemlje. Znači, ako ne budemo uzalud palili svetlo pomoći ćemo našoj planeti da sačuva svoje izvore energije i za naše potomke.

Tvoj doprinos:

  • Isključi svetlo kada ga ne koristiš
  • Koristi dnevno svetlo – ono je besplatno i njegova proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Čitaj pored prozora. Otvori zavese ili podigni roletne.
  • Obriši prašinu sa sijalica. Verovali ili ne prašnjave sijalice koriste više energije od čistih. Pitaj svoje roditelje da li i ti možeš kad se kuća sprema da daš svoj doprinos štednji energije u kući, tako što ćeš da obrišeš prašinu sa sijalica.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Brini o otpadu

Ljudi na našoj planeti godišnje bacaju oko 50 milijardi tona različitih otpadaka. Od ukupne količine tih otpadaka oko 1/3 je plastična ambalaža. Sem toga, razbacano smeće predstavlja leglo miševa, pacova, muva ili bubašvaba. Svi oni mogu da nam prenesu različite zarazne bolesti.

Sakupljanjem i recikliranjem starog papira se smanjuje seča stabala. Ako smeće iz domaćinstva odlažeš u kontejnere, ili neka druga mesta određena u tu svrhu, već si veliki učesnik u procesu zaštite životne sredine.

Akcije sakupljanja stare hartije (koje se organizuju u školama) i njena dalja reciklaža (pogledaj u eko-rečnik) smanjuju seču stabala. *

Recikliraj

Više od polovine plastike koju kupujemo u toku godine je uglavnom omot od nečega.

Šta se dešava sa tim kada bude bačeno u đubre?

a) ništa – jednostavno stoji tamo i pravi nered na Zemlji
b) počinje samo da se raspada
v) propada kroz Zemlju

ODGOVOR: Plastika će ostati tu bar još nekih stotinak godina! Kakav nered! – dakle pod a).
Da li ti se ikad desilo da zastaneš i pomisliš kako svaki put kada kupuješ nešto što je spakovano u plastiku ili karton, ustvari kupuješ i plaćaš tu stvar plus đubre?

Zvuči besmisleno, zar ne? Međutim to se zaista dešava. Skineš pakovanje i odmah ga baciš u đubre!
Pakovanja od plastike napravljena su od jednog od Zemljinih najvećih zakopanih blaga – nafte.
Ona se nalazi pod zemljom već milionima godina!...A, možda je čak bila i deo nekog dinosaurusa! Razmisli o tome!
 
Ako pretvorimo naftu u plastiku, više nikada ne možemo da je povratimo, nikada više ona ne može da bude deo Zemlje.

Kad god kupuješ igračku, neku hranu ili bilo šta...imaš super priliku da pomogneš Zemlji! Pogledaj kako su stvari spakovane i pažljivo odaberi. Ti to možeš!

Tvoj doprinos:
Traži način da primenjuješ recikliranje. To znači: kupuj stvari koje se prodaju u pakovanju koje može da bude reciklirano ( a ne da postane đubre), ili je napravljeno od takvih materijala koji su već bili reciklirani.

Kada ideš sa roditeljima u samouslugu, kupi jaja u kartonskom pakovanju, a ne u pakovanju od stiropora ili plastike. Takvo pakovanje možeš posle i da upotrebiš da napraviš nešto od njega.


Neki krekeri ili keksi se pakuju u kutije koje su od recikliranog kartona. Lako ih je prepoznati, jer je reciklirani karton siv sa unutrašnje strane.

Mnogi proizvođači igračaka pakuju svoje igračke u skupa pakovanja da bi igračke izgledale bolje nego što u stvari jesu. Ponekad je pakovanje veće od same igračke! Proveri to.

(preuzeto iz knjige «Kako deca mogu spasti Zemlju», I.P. Ecolibri, Beograd)

Čuvaj ptice i njihova gnezda

Ptice su veoma važni članovi svakog ekosistema. Male ptice se hrane uglavnom insektima. Jedan par senica pojede godišnje oko 150 kg insekata. Ili, kukavica je jedna od retkih ptica koja se hrani larvama gubara. U toku jedne sezone jedna kukavica uhvati oko 100 larvi leptira gubara.
Slično je i sa krupnijim pticama. Mišar, na primer, godišnje uhvati oko 1000 miševa. Koliko bi pšenice pojeli ti miševi nije teško izračunati.

Uništavanjem gnezda, ubijanjem ptica ili sečom biljaka na kojima se gnezde, remete se odnosi u ekosistemu.

Već samom negom zelenila deca čuvaju ptice. Još ako izbace praćke iz upotrebe, i preko zime ostavljaju mrvice i semenke u hranilicama, već su mnogo učinili za zaštitu ptica.

Opominji roditelje

•da manje voze automobile
•da kupuju proizvode sa manje ambalaže
•da štede vodu i energiju
•da koriste što manje hemikalija u kući

Strana 9 od 41

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška