Zašto našim strankama ne odgovara evropski ekološki recept

Sedam decenija putujem Srbijom, posmatram zaprljanu prirodu, atare sela, manjih gradova i prestonice. Prizor podseća na musavo, ljupko detence, koje vapije da ga stariji umiju i dovedu u red.

Neke opštine od pre pet-šest godina imaju komunalnu policiju. Ne znam koliko ova nova policija opterećuje njihove budžete, ali kad se setimo stanja pre njenog uvođenja i ovog što danas vidimo – teško da ima promena. Ponegde je čak i gore! I dalje je nekažnjen nemar prema prirodi. I uz puteve koji vode u turističke krajeve – deponije. Na sve strane, po gradskim ulicama i parkovima bačeno smeće, čak i po poljima žita. U Beogradu košava okačila plastične kese na grane drvoreda...

U ovoj ekološkoj disciplini nisko smo rangirani, na samom dnu evropske lestvice. Nemamo razvijenu ekološku svest, kakvu imaju drugi.

Na njih se treba ugledati. I oni su pre više decenija imali slične nevolje, ali su doveli prirodu u ranije devičansko stanje. Lep primer je Danska. Kad dođete u ovu zemlju, na aerodromu Kastrup vidite natpis: „Ulazite u zemlju najbolju za srećan život”. Po mnogim parametrima, to je tačno: predeli su čisti, zeleni, vodotokovi bistri. Nisu, kao u Srbiji, pretvoreni u otpadne kanale. U moreuzu Skagerak, koji razdvaja Švedsku i Dansku, ponovo ima ribe, školjki, algi koje se uzgajaju za ishranu.

U Danskoj nema neuređenih deponija; još u kući domaćica i ukućani odvajaju metalni, celulozni, plastični itd. otpad u sedam posebnih kesa i potom ih iznose na ulicu u odgovarajuće kontejnere. Otpad je industrijska sirovina: mreža uređaja za reciklažu dobija gotovo besplatan materijal za izradu raznih predmeta. Nešto slično sam video - a videli su i mnogi predstavnici naše države i lokalnih vlasti - u Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Sloveniji... Pomenute države su koristile isti postupak: razvijanje ekološke svesti upornim obrazovanjem građana svih uzrasta. Decu uče dok su u vrtiću i školi rečju i primerom, a njihove roditelje visokim kaznama! Da „matorci“ nauče da je čuvanje prirode sveta obaveza i dužnost. A stanovnici zapadne Evrope su, ništa manje od Srba, veoma osetljivi na „džep”.

U Srbiji građani smatraju da je čuvanje prirode obaveza države. Donekle i jeste. Ali vlast neće izaći na kraj s raširenim nemarom ako je građani u tome ne podrže: voljno ili prinudno.

Naši „vlastodršci” decenijama izbegavaju da primene oprobani evropski ekološki recept. Više puta čuo sam objašnjenje: „To je osetljivo političko pitanje.” I jeste, ali samo za političke partije i pokrete, zato što se vlasti ovde decenijama udvaraju biračima. Gleda im se kroz prste i dopušta nemar. Partije i koalicije, kad osvoje vlast, izbegavaju da oštrim kaznenim merama spreče zločin prema prirodi, jer bi verovatno loše prošle na sledećim izborima.

Ali taj korak će morati da naprave, jer posle njega bi usledilo: pamet u glavu!

Novinar Zaharije Trnavčević

objavljeno: 11.07.2015. u "Politici"

Share this article

Tagovano

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška