Ovaj tekst je pisan za „Politikinu“ rubriku „Među nama“. Tekst je objavljen 8.8.2012. godi, ,ali nije objavljen u integralnoj verziji, već nešto skraćen ( obojeni delovi su izbačeni). Integralnu verziju teksta objavljujemo u delu sajta KOMENTARI sa željom da ekološke i druge NVO iznesu svoj stav o tome da li NVO treba ili ne treba da učestvuju u političkom životu, a ako treba, u kom delu i obimu i da iznesu mišljenje da li treba i šta menjati u Zakonu o udruženjima.Političke partije,stranke i pokreti su po definiciji udruženja građana koja se bave politikom , za šta su, uostalom, i registrovana, dok sve ostale organizacije civilnog društva , po mom mišljenju, ne bi trebalo da se bave politikom – naročito ne bi trebalo da rade tri stvari : da direktno učestvuju u predizbornoj kampanji, da staju na stranu ove ili one stranke ili političara i da prikupljaju novac ili finansiraju kampanju pojedinih partija ili političara. To, uostalom, jasno piše u Pravnom vodiču za nevladine organizacije (Živka Vasilevska, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Beograd, 2000.). „Drugi oblici iskazivanja (političkih –dodao D.M.) stavova po pojedinim pitanjima, uključujući i kritiku vlasti, zalaganje za donošenje ili promene pojedinih propisa i slično, smatra se aktivnostima koje su u skladu sa prirodom i ciljevima NVO i kao takve nisu nedopuštene“ – piše u istom vodiču.
Da li OCD treba da se bave politikom?
Treba, ali samo u smislu da putem političkog delovanja i angažovanja OCD sebi obezbede i obezbeđuju mehanizme za participiranje u donošenju odluke od rane faze nastanka tih odluka – svako za oblast za koju je registrovan. Da budem jasan: ne smatram i ne zalažem se da OCD treba da donose odluke. Odluke treba da donose političari, ali se u procesu donošenja odluka mora čuti i glas civilnog sektora - što danas uopšte nije slučaj. Političari nevladin sektor se drže na pristojnom odstojanju.
Šta znači zalaganje troje sagovornika da OCD više učestvuju u izbornom postupku?
Ništa drugo nego da se zalažu da OCD postanu parapolitička snaga – za šta su se Miljenko Dereta i Sonja Biserko u proteklom periodu otvoreno zalagali. Oni se sebi , kao aktivisti nevladinog sektora, dali pravo da deluju politički – kao što je svojevremeno bilo otvoreno stavljanje V Skupštine Federacije nevladinih organizacija Srbije - FENS-a ( gde je značajnu ulogu imao Miljenko Dereta) na stranu Borisa Tadića u odašnjoj predsedničkoj kampanji. Političke stranke treba da rade svoj posao, a nevladin sektor svoj. Imamo političke stranke svih fela – od ultra levih do ultra desnih – pa kome se šta sviđa neka se upiše i neka se slobodno bavi politikom, a da civilni sektor ostave na miru. Mislim daje jako nekorektno i perfidno da se organizacije civilnog sektora koriste za političko delovanje, naročito ako je to delovanje „potkrepljeno“ većom sumom inostranog novca.
Ovo je sve moguće zbog toga što ova bitna problematika nije regulisano Zakonom o udruženjima. Tim zakonom je trebalo decidirano reći šta organizacije civilnog društva u politici smeju a šta ne. Tada bi se znalo ko šta radi : političari bi se bavili svojim poslom, a OCD svojim . Posao nevladinog sektora nije da „ uteruje glasače u političke torove “ – kako je ocenio većinu nevladinih organizacija koje su učestvovale u izbornom procesu Dušan Bogdanović iz Fonda „Biljana Kovačević Vučo“.
Zaključak je jasan: orijentaciju ne gubi civilni sektor , već aktivisti pojedinih OCD koji su na prikriven način ili otvoreno hteli ili hoće da deluju kao političari. Zato je mnogo bolje upisati se u neku partiju i delovati kao političar, nego izigravati politički neutranog aktivistu nevladinog sektora. Zato je i dobro što se Miljenko Dereta politički opredelio. Sada bar vidimo na kojoj je strani. To smo znali i ranije, ali nije bilo otvoreno rečeno. Isto važi i za mnoge druge „ politički neutralne“ aktiviste nevladinog sektora.
