„Politika“ - „Među nama“ –

Ovaj tekst je pisan za „Politikinu“ rubriku „Među nama“. Tekst je objavljen 8.8.2012. godi, ,ali  nije objavljen u integralnoj verziji, već nešto skraćen ( obojeni delovi su izbačeni). Integralnu verziju teksta objavljujemo u delu sajta KOMENTARI  sa željom da ekološke i druge NVO iznesu svoj stav o tome da li NVO treba ili ne treba da učestvuju u političkom životu, a ako treba, u kom delu i obimu i da iznesu mišljenje da li treba i šta  menjati u  Zakonu o udruženjima.

Loš Zakon o udruženjima – civilni sektor nije izgubio orijentaciju

U tekstu „Civilni sektor gubi orijentaciju i donatore“ („Politika“, 5.8.2012. ) , autorke Ivane Anojčić, provejava mišljenje troje sagovornika da je civilni sektor bio slabo angažovan u poslednjoj izbornoj kampanji.

Postavlja se pitanje da li organizacije civilnog društva (OCD) uopšte treba da budu angažovane u političkim kampanjama?

Političke partije,stranke i pokreti su po definiciji udruženja građana koja se bave politikom , za šta su, uostalom, i registrovana, dok sve ostale organizacije civilnog društva , po mom mišljenju, ne bi trebalo  da se bave politikom – naročito ne bi trebalo da rade tri stvari : da direktno učestvuju u predizbornoj kampanji, da staju na stranu ove ili one stranke ili političara i da prikupljaju novac  ili finansiraju kampanju pojedinih partija ili političara. To, uostalom, jasno piše u  Pravnom vodiču za nevladine organizacije (Živka Vasilevska,  Centar za razvoj neprofitnog sektora, Beograd, 2000.).   „Drugi oblici iskazivanja (političkih –dodao D.M.)  stavova po pojedinim pitanjima, uključujući i kritiku vlasti, zalaganje za donošenje ili promene pojedinih propisa i slično, smatra se aktivnostima koje su u skladu sa prirodom i ciljevima NVO i kao takve nisu nedopuštene“ – piše  u istom vodiču.

Da li OCD treba da se bave politikom?

Treba, ali samo u smislu da putem političkog delovanja i angažovanja OCD sebi obezbede i obezbeđuju  mehanizme za participiranje u donošenju odluke od rane faze nastanka tih odluka – svako  za oblast za koju je registrovan. Da budem jasan: ne smatram i ne zalažem se  da OCD treba da donose odluke. Odluke treba da donose političari, ali se u procesu donošenja odluka mora  čuti i glas civilnog sektora - što danas uopšte nije slučaj. Političari  nevladin sektor se drže na pristojnom odstojanju.

Šta znači zalaganje troje sagovornika da OCD više  učestvuju u izbornom postupku?

Ništa drugo nego da se zalažu da OCD postanu parapolitička snaga –  za šta su se Miljenko Dereta i Sonja Biserko u proteklom periodu  otvoreno zalagali. Oni se sebi , kao aktivisti nevladinog sektora, dali pravo da deluju politički – kao što je svojevremeno bilo otvoreno stavljanje V Skupštine  Federacije nevladinih organizacija Srbije - FENS-a ( gde je značajnu ulogu imao  Miljenko Dereta)  na stranu Borisa Tadića u odašnjoj predsedničkoj kampanji. Političke stranke treba da rade svoj posao, a nevladin sektor svoj. Imamo političke stranke svih fela – od ultra levih do ultra desnih – pa kome se šta sviđa neka se upiše i neka se slobodno bavi politikom, a da civilni sektor ostave na miru. Mislim daje jako nekorektno i perfidno  da se organizacije civilnog sektora koriste za političko delovanje, naročito ako je to  delovanje „potkrepljeno“  većom sumom inostranog novca.

Ovo je sve moguće zbog toga što ova bitna  problematika nije regulisano Zakonom o udruženjima. Tim zakonom je trebalo  decidirano reći šta organizacije civilnog društva u politici smeju a šta ne.  Tada bi se znalo ko šta radi : političari bi se bavili svojim poslom, a OCD svojim . Posao nevladinog sektora nije da   „ uteruje glasače u političke torove “ – kako je ocenio  većinu nevladinih organizacija koje su učestvovale u izbornom procesu Dušan Bogdanović iz Fonda „Biljana Kovačević Vučo“.

Zaključak je jasan: orijentaciju ne  gubi civilni sektor , već aktivisti pojedinih OCD koji su na prikriven način ili otvoreno hteli ili hoće da deluju kao političari. Zato je mnogo bolje upisati se u  neku  partiju i delovati kao političar, nego izigravati  politički neutranog aktivistu nevladinog sektora. Zato je i dobro što se Miljenko Dereta politički opredelio. Sada bar vidimo na kojoj je strani. To smo znali i ranije, ali nije bilo otvoreno rečeno. Isto važi i za mnoge  druge  „ politički  neutralne“ aktiviste nevladinog sektora.

Share this article

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška