Neposredni povod za pisanje ovog komentara je razgovor sa mr Gordanom Brun, predsednicom Udruženja „Škola za opstanak“, odnosno zbog dobijanja informacija da je na njihov poziv za podršku za predlog za dopunu Nacionalne strategije obrazovanje u Srbiji do 2020. godine, koji je upućen preko više mailing mreža, verovatno na preko 1500 adresa , od čega na preko 600 adresa sa mailing liste Ekološkog pokreta Odžaka, stiglo nešto više od četrdesetak odgovora, što je, moramo da priznamo , za nas bilo još jedno jako razočaravajuće saznanje o nezainteresovanosti i pasivnosti ekoloških organizacija.Smatrajući da je u ranijem periodu osnovni uzrok solističkog i neorganizovanog nastupa ekoloških organizacija nepostojanje solidne baze podataka o ekološkim organizacijama, a naročito nedostatak kontakt podataka, gde je od najvećeg značaja baza podataka o e-mail adresama, Ekološki pokret Odžaka je pristupio najpre izradi „Baze podataka ekoloških NVO u AP Vojvodini“, a kasnije i „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ sa ciljem da sakupljanjem navedenih podataka da doprinos umrežavanju ekoloških organizacija i njihovom zajedničkom delovanju na rešavanju opštih i zajedničkih problema.Međutim, i pored toga što smo potrošili nekoliko stotina sati internetskog pretraživanja da sakupimo i na jednom mestu, zbirno objavimo podatke o kontakt podacima ekoloških organizacija, svi napori praktično su ostali (skoro) bez vidljivijih rezultata.
Pitanje je zašto ?
Pokušaćemo da da objasnimo šta je radio Ekološki pokret Odžaka da bi podstakao povezivanje ekoloških organizacija.
Najpre smo definisali sedamdesetak predloga za rešavanje konkretnih problema i uputili ih na razmatranje ekološkim organizacijama širom Srbije čije smo e-mail adrese imali. Dobili smo samo nekoliko odgovora, više u vidu pohvala, a manje u smislu konkretne podrške.
Pri izradi obe baza podataka razgovarali smo sa predstavnicima više ekoloških organizacija o njihovim iskustvima u stvaranju formalnih (registrovanih) saveza (asocijacija, unija, udruženja,...) i došli do saznanja da su svi savezi vrlo brzo po osnivanju propadali, pa smo zato dali predlog za virtuelno povezivanje, što je, u saradnji sa Centrom za razvoj ekološke svesti „ Izvor“ iz Beograda, dovelo do stvaranja Virtuelne eko mreže Srbije –VEMS-a (http://www.vems.co.nr ). Smatramo da je virtuelno unrežavanje jedino održivo. U VEMS je upisano oko 90 ekoloških organizacija, što je izuzetno malo u odnosu na broj organizacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine. Međutim, problem je što su i upisane organizacije dosta pasivne i do sada se članice nisu „proslavile“ aktivnošću i inicijativama, sem dva časna izuzetka.
Internetskim pretraživanjem podataka Agencije za privredne registre metodom „nabadanja“ mogli smo da saznamo samo ime organizacije, njen matični broj, poštansku adresu i ime/na zastupnika. Da bi saznali nedostajuće kontakt podatke ( e-mail , web i skype adresu i brojeve telefona) za „Bazu podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ uputili smo 1.100 pisama na adrese ekoloških organizacija sa molbom da nam dostave svoje kontakt podatke ili podatke o organizacijama sa kojima sarađuju , kako bi ih uneli u „Bazu podataka“. Rezultat ? Dobili smo samo stotinak odgovora, tako da smo oko 1.000 pisama slali uzalud. Bez kontakt podataka jednostavno nema umrežavanja.
Ekološki pokret Odžaka je pokrenuo inicijativu za ukidanje suvišne konkursne dokumentacije i predlog je u tri navrata prosledio na preko 600 e-mail adresa i jedva je dobio oko 100 odgovora.
Ekološki pokret Grada Kragujevca dao je predlog za održavanje sastanka ekoloških organizacija , gde bi organizator sastanka bilo Ministastvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja , sa tim da Ministarstvo snosi putne troškove i obezbedi osveženje za učesnike. I ovaj predlog je prosleđen na preko 600 e-adresa i neslavno je završio, jer je stiglo , po obaveštenju Marina Ivoševa, predsednika Ekološkog pokreta Grada Kragujevca, samo četrdesetak pozitivnih odgovora.
Zbog slabe podrške ovoj inicijativi Ekološki pokret grada Kragujevca dogovorio se sa Beogradskom ekološkom asocijacijom da inicijativu za sastanak prepusti njima, i , koliko nam je poznato, za sada nema rezultata. Sličnu inicijativu pokrenuo je Nenad Nikolić iz Tomaševca, predsednik Građanskog ekološkog udruženja Eko-talas. Rezultat je, bar za sada, takođe negativan.
Svi predlozi za rešavanje opštih problema, kao što je predlog „Škole za opstanak“ za davanje primedbi na Nacrt Nacionalne strategije obrazovanja do 2020. godine , inicijative za održavanje zajedničkog sastanka ili za umrežavanje izazivaju pažnju malog broja ekoloških organizacija i postavljamo pitanje zašto je to tako ? Da li ekološke organizacije misle da će neko „zaleći“ i rešavati njihove opšte probleme? Neće. Da li će neko sa strane dati inicijativu za umrežavanje ili održavanje zajedničkog sastanka? Neće. Da li će neko izvaditi pare iz džepa i ponuditi ekološkim organizacijama? Neće. Da li će neko da se založi za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije? Neće. Možemo postaviti još veliki broj sličnih pitanja i odgovor će uglavnom uvek biti negativan.
Šta treba činiti?
Jedini način za veće učešće ekoloških organizacija u rešavanju problema ekoloških organizacija i većeg uticaja u rešavanju opštih problema ekologije i zaštite životne sredine je da se , pre svega, kompletira „Baza podataka“, odnosno da se kompletiraju kontakt podaci i da se ekološke organizacije umreže, aktiviraju i samoorganizuju i budu bar toliko korektne da predlagaču nekog predloga ili inicijative bar pošalju odgovor, bilo pozitivan ili negativan – da bi predlagač znao na čemu je. Očekivanja da neko drugi reši naše probleme probleme, da se založi da se ostvare naša prava - kao što su prava koje nam daje Arhuska konvencija - ne vode ničemu. Pasivnost neće rešiti ni jedan problem.
Zbog svega napred navedenog, Ekološki pokret Odžaka poziva ekološke organizacije širom Republike Srbije da se aktiviraju, da pažljivo razmotre predloge ili inicijative bilo koje ekološke organizacije, da pošalju toj organizaciji svoj odgovor i na taj način daju svoj doprinos inicijativi. Ako jedna organizacija nastupi samostalno, to ima jednu težinu, ako tu inicijativu podrži četrdesetak organizacija , to ima drugu težinu, ako predlog podrži stotinak organizacija, to je već mnogo ozbiljnija podrška, a ako bi neki predlog podržalo nekoliko stotina organizacija , onda razmatranje takvog predloga ne bi mogao niko da odbije, naročito ako bi uz to bila ostvarena i medijska podrška.
Pisanje ovog komentara ima za cilj da podstakne ekološke organizacije na umrežavanje i samoorganizovanje, da ih pozove da u budućem periodu budu mnogo aktivnije u rešavanju opštih problema ekoloških organizacija i ostvarivanju prava koje nam pružaju važeći zakoni i konvencije. Ujedno, ovo je poziv ekološkim organizacijama koje pročitaju ovaj komentar da nam dostave nedostajuće kontakt podatke za ekološke organizacije iz svoje opštine kako bi II izdanje „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ bila što kvalitetnije. Prvo izdanje „Baze podataka“ može se videti ili preuzeti sa sajta Ekološkog pokreta Odžaka.
Šira objašnjenja i stavove Ekološkog pokreta Odžaka možete videti na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka (http://www.epodzaci.org) u predgovoru „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ i Predlozima vojvođanskim ekološkim NVO ( u delu „PREUZMITE“).
