Posle letnje pauze, danas, 11.9.2017. godine, Ekološki pokret Odžaka nastavio je predavanja o Arhuskoj konvenciji. Predavanje je održano u OŠ „ Vuk Karadžić“ u Deronjama.

Predavač je bio Ivica Ćirić, predsednik EPO-a. Predavanju je prisustvovalo 15 učenika.

Kao i u prethodnim predavanjima, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljenog materijala o Arhuskoj konvenciji pod nazivom „ Šta treba da znamo o Arhuskoj konvenciji“, u kome su učenici upoznati sa osnovnim pojmovima i znanjima o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja i evaluacioni list .

Svi učenici su položili test znanja.

Predavanja se realizuju u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka u okviru konzorcijuma nevladinih organizacija na čelu sa Centrom za evropske politike (CEP-om) iz Beograda.

Komentari na tekst nacrta Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja

PRVA PRIMEDBA

1. Odredbe / član Uredbe na koje se predlog za izmenu odnosi:
Dopuna člana 6. u vezi rečenice iz člana 5. : PREGLED KONKURSNE DOKUMENTACIJE KOJU JE POTREBNO DOSTAVITI
2. Predlog za izmenu Uredbe:
Član 6. dopuniti stavovima 2. i 3. :
Udruženja-učesnici konkursa podnose samo konkursnu prijavu i projekat.
Konkursnu dokumentaciju pri potpisivanju ugovora dostavljaju samo udruženja-učesnici koja su dobila sredstva po konačnoj rang listi (doneti originale na uvid ili kopije – izabrati jednu od ove dve varijante) .
3. Obrazloženje upućenog predloga za izmenu Uredbe:
Ministarstvo zaštite životne sredine pri raspisivanju konkursa dobije i po 400 predloga projekata i svi su dužni da dostave konkursnu dokumentaciju. Ministarstvo obično finansira samo 50-tak projekata, tako da 350 NVO nepotrebno dostavlja konkursnu dokumentaciju: gube vreme, troše tonere, papire, imaju veće poštanske troškove, nepotrebno rabe kancelarijsku opremu... Mnogo je lakše da organizacije koje po konačnoj rang listi dobiju novac donesu određena originalna dokumenta na uvid ili da se predvidi da donesu kopije i predaju pre potpisivanja ugovora. Na ovaj način 350 organizacija je oslobođeno nepotrebnog gubljenja i vremena i stvaranja materijalnih troškova koje im niko nikada neće priznati. Ovakvom načinom konkurisanja i nadležni organi bi imali mnogo manje posla jer ne bi morali nepotrebno da prebiraju po dostavljenoj dokumentaciji ne bi li ustanovili da li neko formalno ispunjava uslove za dobijanje novca ( po tome da li je dostavio svu traženu dokumentaciju). Nepotrebno je, na primer, dokazivati da imate otvoren račun u nekoj banci i dostavljati kopiju depo kartona. Da li može da se otvori tekući račun u bilo kojoj komercijalnoj banci ili u Upravi za trezor ako se ne potpišete depo karton i ako se ne dostave potrebna dokumenta? Da li će organizacija nadležnom organu dostaviti svoj projekat i broj tuđeg tekućeg računa? Drugi razlog je što neki nadležni organi, kao neki pokrajinski sekretarijati, traže i po 19 ( devetnaest ) dokumenata za konkurisanje. Zašto bi neko nadležnom organu (nepotrebno ) dostavljao dokumentaciju ako ne dobija(e) novac ? Predloženi način je mnogo racionalniji, razumniji i ekonomičniji nego dosadašnji načini raspisivanja i realizovanja konkursa. Još racionalnije i pogodnije za NVO bi bilo kada bi postojala mogućnost da se projekat dostavlja elektronski – poput nedavnog konkursa BOŠ-a , gde se sve kompletno dostavljalo elektronski.

DRUGA PRIMEDBA:
Predviđeni rokovi za raspisivanje konkursa su ili nepotrebni ili predugi.
Primedbe su sledeće:
Član 3A predviđa:
NADLEŽNI ORGAN U ROKU OD 45 DANA OD DANA USVAJANJA BUDŽETA ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU, IZRAĐUJE GODIŠNJI PLAN RASPISIVANJA JAVNIH KONKURSA I OBJAVLJUJE GA NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI ORGANA (U DALJEM TEKSTU: GODIŠNJI PLAN).
Valjda se pri planiranju budžeta prvo planira raspisivanje iks konkursa i za iks konkursa planira toliko i toliko para. Onaj ko predlaže raspisivanje iks konkursa ( jedan, dva,tri, pet .... ) odmah planira i dinamiku raspisivanja konkursa , budžete za pojedine konkurse i sa usvajanjem budžeta tačno se zna šta je usvojeno, čime se automatski usvaja i dinamika raspisivanja konkursa , tako da je ovih 45 dana APSOLUTNO NEPOTREBNO. Ako neki nadležni organ predloži raspisivanje pet konkursa i za njih predvidi dinamiku raspisivanja i budžet, a odobri se budžet samo za tri - zna se koji su konkursi odobreni, kada se raspisuju i koliki su budžeti za njih. Po usvajanju budžeta predlagaču raspisivanja konkursa preostaje samo da podatke dostavi Kancelariji za saradnju sa OCD - tako da nema potrebe naknadno praviti bilo kakav plan.
Danas se radi obrnuto. Prvo se planiraju pare, usvaja budžet i onda se pravi godišnji plan raspisivanja konkursa - što je neracionalno.
KONAČAN PREDLOG: brisati ovaj stav i obavezati predlagača budžeta da predvidi broj konkursa, dinamiku raspisivanja i budžete za pojedine-pojedinačne konkurse.


Član 7
U stavu:
KOMISIJA UTVRĐUJE LISTU VREDNOVANJA I RANGIRANJA PRIJAVLJENIH PROGRAMA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 60 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENJE PRIJAVE
PREDLOG : Rok skratiti na najviše 45 dana - čak i manje

U stavu :
NA LISTU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UČESNICI KONKURSA IMAJU PRAVO PRIGOVORA U ROKU OD 15 DANA OD DANA NJENOG OBJAVLJIVANJA
PREDLOG : Rok skratiti na najviše10 dana

U stavu:
REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA
PREDLOG: Rok skratiti na 5 ili najviše 10 dana.
Obrazloženje: Na konkurse ne stiže 100, 200 žalbi pa da se predvidi 30 dana. Obično stigne nekoliko i za njihovo rešavanje nije potrebno 30 dana.

Stav:
REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA se može dopuniti da glasi:

REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 5 (10 ) DANA I SA DONOŠENJEM REŠENJA O PRISPELIM PRIGOVORIMA ODMAH PROGLAŠAVA KONAČNU RANG LISTU

Iza stava :
LISTA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA OBJAVLJUJE SE NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI NADLEŽNOG ORGANA
Dodati novi stav:
NADLEŽNI ORGAN JE U OBAVEZI DA ELEKTRONSKOM POŠTOM O REZULTATIMA KONKURSA OBAVESTI UDRUŽENJE-UČESNIKA KONKURSA
Obrazloženje:
Konkursima se predviđaju samo obaveze udruženja prema nadležnim organima. Zašto se ne bi predvidela i obaveza nadležnih organa prema udruženjima? Pre svega u konkursu treba predvideti tačan datum objavljivanja rezultata konkursa i obavezu da nadležni organ taj rok striktno poštuje. Zašto bi udruženja morala svakodnevno da pregledaju sajt nadležnog organa , pogotovo što nadležni organ sebi dozvoljava slobodu nepridržavanja objavljenih rokova. Ako udruženja imaju striktnu obavezu da projekt dostave do određenog roka, zašto istu obavezu ne bi imali i državni organi? Udruženja niko ne pita da li imaju subjektivne ili objektivne teškoće da dostave predlog projekta do određenog roka. Isto treba da važi i za nadležne organe .
Pored roka za objavljivanje rezultata, za nadležne organe predvideti i obavezu da elektronskom poštom o rezultatima konkursa obavesti udruženje-učesnika
konkursa - što u današnje vreme i nije neki problem jer najveći deo udruženja dostavi neku e-adresu za komunikaciju.

Zbirno obrazloženje za brisanje ili skraćivanje rokova:


Ako ostane da NADLEŽNI ORGAN U ROKU OD 45 DANA OD DANA USVAJANJA BUDŽETA ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU, IZRAĐUJE GODIŠNJI PLAN RASPISIVANJA JAVNIH KONKURSA, ako ostane da KOMISIJA UTVRĐUJE LISTU VREDOVANJA I RANGIRANJA PRIJAVLJENIH PROGRAMA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 60 DANA , ako se ostavi mogućnost da NA LISTU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UČESNICI KONKURSA IMAJU PRAVO PRIGOVORA U ROKU OD 15 DANA OD DANA NJENOG OBJAVLJIVANJA i da REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA – dolazi se do cifre od 150 dana ( što je pet meseci). Na sve ovo treba dodati najmanje 15 dana za dostavljanje projekata - tako da prvi konkursi mogu da POČNU DA SE REALIZUJU U NAJBOLJEM SLUČAJU OD 15. juna tekuće godine ako nema poslovičnog kašnjenja i pod uslovom da se ugovori unapred pripreme i brzo potpišu. Ako se na sve napred nabrojano ostavi i vreme za pripremu ugovora, onda prođe sigurno pola kalendarske godine (pola poslovne godine). Obično se u konkursima zahteva da se projektne aktivnosti završe najkasnije do sredine ili kraja decembra - tako da se NVO „zbrzavaju“ ( teraju) da projekat realizuju u kratkom roku. Konkursna procedura prvih konkursa ( uključujući i potpisivanje ugovora i transfer sredstava) treba da se završi najkasnije sredinom ili krajem marta meseca – što bi bilo moguće sa predloženim izmenama.

Predloženi nacrt UREDBE o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja podešen je samo da državna birokratija opravda svoje postojanje i predložene izmene uopšte na odgovaraju NVO.

TREĆA PRIMEDBA:
Pri raspisivanju konkursa paralelno i posebno raspisivati konkurse za amaterska (volonterske) i profesionalne NVO.


Obrazloženje:
Postoje NVO, naročito u manjim sredinama, koje rade na čist entuzijazam, za razliku od nekih NVO, naročito iz Beograda , koje imaju desetak, petnaestak i više visokostručnih zaposlenih lica – kojima je učestvovanje na konkursima i njihova realizacija JEDINI posao, tako da ove dve kategorije NVO ne bi trebalo „trpati u isti koš“. I za jedne i za druge ( bez zaposlenih i sa zaposlenima) treba napraviti jasno razgraničenje i za obe kategorije budžetom predvideti sredstva. Amaterske (volonterske) NVO praktično nemaju nikakvu šansu pored profesionalnih beogradskih NVO ili „NVO“. To su, po mom mišljenju, NVO preduzeća i za njih bi trebala da važe posebna pravila i da se predvide posebna budžetska sredstva. Ako govorimo o ekološkim NVO, po podacima Ekološkog pokreta Odžaka, ekoloških NVO u Beogradu i Novom Sadu ima oko 1900 – što je oko 35% svih NVO koje su se izjasanile da se bave zaštitom životne sredine. Da li su Beograd i Novi Sad 35 % Srbije ? Profesionalne NVO uglavnom dobijaju najveći novac. Mislim da iz domaćih izvora (budžeta) najveći deo novca treba da dobiju amaterske (volonterske) NVO i NVO iz ruralnih sredina.

ČETVRTA PRIMEDBA:
Pri raspisivanju konkursa predvideti mogućnost konkurisanja za finansiranje i sufinansiranje projekata.

Amaterske (volonterske) NVO uglavnom nemaju novac za sufinansirajući deo i to im je ograničavajući faktor za učestvovanje na konkursima. Ako im JLS ne da garanciju za sufinsirajući deo, NVO praktično ne mogu da konkurišu. Iz ovog razloga mnoge NVO i ne konkurišu. Zbog toga bi i ovde trebalo praviti razliku u odnosu na „NVO preduzeća“. „NVO preduzeća“ obično imaju „u opticaju“ nekoliko projekata , pa „prebijanjem“ sa novcem iz prethodnog projekta pokrivaju (daju garancije) za novi projekat - te na taj način jaki postaju sve jači, dok se amaterske (volonterske) NVO, koliko nam se čini po nezvaničnim podacima, sve više odjavljuju iz APR-a. Umesto da se stvara podsticajno okruženje za rad NVO, naročito malih NVO i NVO iz ruralnih sredina, propisivanjem sve većih obaveza za NVO ( plaćanje zakupa poslovnog prostora koji je u svojini države, plaćanje troškova snabdevača, akcize i RTV pretplate u računima za struju - iako ne potroše ni jedan jedini ili potroše koji kilovat struje, plaćanje obaveza za fiksni telefon u visini do 700 dinara mesečno - iako ne potroše ni jedan jedini impuls ili potroše koji impuls, vođenje knjigovodstva kao da se radi o firmi koja stvara profit, otvaranje računa i u komercijalnoj banci i u Upravi za trezor, propisivanje sufinansirajućeg dela pri raspisivanju konkursa, obično najmanje 20% vrednosti projekta, plaćanje komercijalizovanom APR-u za svaku promenu podataka, plaćanje komercijalnim bankama održavanje računa - a šta održavaju stvarno nam nije jasno, ...) stvara se sve nepodsticajnije okruženje za njihov rad i opstanak – tako da male NVO brzo gube volju da nastave rad i prestaju sa radom. Jedna od nepodsticajnih mera je i nepotrebno slanje konkursne dokumentacije.
Zato predlažem da se za male NVO i NVO iz ruralnih sredina raspisuju konkursi za finansiranje projekata ( raspisivanje konkursa bez obaveze sufinansiranja).

Ekološki pokret Odžaka raspisuje tradicionalni opštinski likovni konkurs“ Naša ekološka sramota“.

Tema ovogodišnjeg konkursa je ZAGAĐIVAČI. Format crteža i tehnika rada su slobodni. Na poleđini rada dostaviti podatke o autoru (prezime i ime, razred i odeljenje, škola, mentor). Konkurs traje do 15.11.2017. godine Izložba se planira za kraj prvog polugodišta ove školske godine. Konkurs se finansira budžetskim sredstvima i zbog obaveze slanja izveštaja o utrošku sredstava do 31.12.2017. godine, molimo učesnike da se radovi dostave striktno do datog roka. Radovi koji stignu posle naznačenog roka neće se uzimati u obzir za žiriranje i izlaganje.

Kategorije takmičenja: Predškolski uzrast, Školski uzrast I, II, III razred, Školski uzrast IV, V, VI razred ; Školski uzrast VII, VIII razred , Srednjoškolski uzrast , Biblioteka igračaka „Zlatna barka“. Za svaku kategoriju proglasiće se pobednik ( DIPLOMA) i II i III mesto ( POHVALE).

O otvaranju izložbe prispelih radova i proglašenju pobednika javnost i učesnici takmičenja biće pravovremeno obavešteni. Žiri za ocenu radova određuje EPO. Na odluku žirija ne mogu se ulagati žalbe. Poželjno je da PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteka igračaka predlože članove žirija.

Radovi prispeli sa teritorija drugih opština neće se žirirati i izlagati.

Informacije i dogovori o preuzimanju radova : Ivica Ćirić 063/ 459 179, Dušan Mirković 065/8 743 456 .

Radove se mogu dostaviti lično na osnovu prethodnog dogovora ili putem pošte na adresu: Ekološki pokret Odžaka, 25250 Odžaci, Bačka 36.

Pošumljavanje u Odžacima

 

Ekološki pokret Odžaka je 28.6.2017. godine dao komentar koji je uputio Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Građanskim inicijativama. Od njih smo dobili odgovore koje dajemo kao priloge ovom tekstu.

Vidi se da su suštine oba odgovora iste.

Očigledno se nismo dobro razumeli.

Ne radi se o NVO koje nisu imale (radne i novčane) aktivnosti i mogle su da podnesu IZJAVU O NEAKTIVNOSTI. Pošteno rečeno , za tu mogućnost mi nismo ni znali. Za trinaest godina postojanja stalno smo imali neki novčani promet i sve poslove odrađivao nam je kvalifokovani knjigovođa ( naš član) – tako da skoro nikada nismo imali problema , sem jednog kašnjenja neke uplate zbog koje smo imali manji problem. Komentar se odnosio na male NVO koje su tokom godine imale izvesne aktivnosti i male novčane transakcije. Od svih registrovanih udruženja ova grupacija verovatno čini apsolutnu većinu.

Sva udruženja nemaju sreću da im neko knjigovodstvene usluge obavlja besplatno - tako da su primorane da plaćaju te usluge, što za pojedina udruženja predstavlja finansijski problem. Čitav komentar bio je usmeren na to da se formuliše zakonska mogućnost da nevladine organizacije sa malim novčanim prometom ( 500 do 1000 evra ili do neke druge sume) mogu da popune jednostavnu izjavu o godišnjem prihodu, rashodu i saldu na kraju fiskalne godine i da im za taj posao ne treba pomoć kvalifikovanog knjigovođe ili knjigovodstvene agencije. Formular izjave treba da bude poput IZJAVE O NEAKTIVNOSTI i da bude takav da ga može popuniti aktivista koji sa knjigovodstvom nema apsolutno nikakve veze i da takav dokument ima vrednost završnog računa.

Mala udruženja (NVO), naročito provincijska, ne mogu se porediti sa malim brojem beogradskih NVO koje mi zovemo NVO preduzeća. Oni imaju desetak-dvadesetak stalno zaposlenih sa visokim kvalifikacijama i u pravom smislu su preduzeća i oni zaista treba da prave završne račune poput pravih preduzeća jer su njihovi prihodi nekoliko stotina hiljada evra godišnje i oni se ne mogu svrstati u isti koš sa malim, provincijskim NVO. Zato bi zakonodavac trebao da napravi jasnu razliku između amaterskih i profesionalnih NVO. Pre nekoliko godina jedna NVO je pravila istraživanje o godišnjim prihodima NVO i izneli su podatak da je kod NVO koje su učestvovale u istraživanju prosečan prihod bio 14.000 evra - što nas je frapiralo, jer mi toliki prihod verovatno nismo imali za 13 godina postojanja i rada.

Nisu samo knjigovodstvo i izrada završnog računa problem. Stalno se priča o stvaranju nekakvog podsticajnog okruženja za OCD. Nama se čini da se radi obrnuto.

Ekološki pokret Odžaka je godinama besplatno koristio prostoriju koju je dobio od Opštine Odžaci. Onda je Vlada Republike Srbije donela uredbu po kojoj moramo da plaćamo 20% od neke procenjene tržišne vrednosti tog prostora ako bi se izdavao u zakup redovnim putem. Korišćenjem prostorije stekli su se uslovi da se strujomer vodi na Ekološki pokret Odžaka i preko računa za struju plaćamo PDV ( čime punimo budžet Respublike Srbije), zatim plaćamo troškove snabdevača ( čime pomažemo EPS), zatim plaćamo akcizu ( čime opet pomažemo državni budžet), zatim nam naplaćuju taksu za Javni medijski servis (čime pomažemo Radio-televiziju Vojvodine) - tako da zbog ovih nameta, pri potrošnji nekoliko kiolovata mesečno, plaćamo račune od nekoliko stotina dinara mesečno ( obično 700-800 dinara).Nekada su banke naplaćivale proviziju samo za izvršene isplate. Danas naplaćuju izmišljeno redovno održavanje računa . Za ovu svrhu naša banka nam svakog meseca naplaćuje 250 dinara bez obzira da li isplate ima ili nema, tako da samo po ovoj osnovi imamo godišnje finansijsku obavezu od 3.000,00 dinara. Pored redovnog računa u poslovnoj banci, NVO su u obavezi da otvaraju račun i u Upravi za trezor - što je dodatna obaveza i dodatni trošak.

Posebna priča je APR. Oni naplaćuju sve. Svaka promena se naplaćuje, pri čemu kontakt podatke koje im udruženja dostavljaju ( brojeve telefona, e-mail adresu) uglavnom skrivaju ( neće da objave na svom sajtu), već za te skrivene podatke, ako ih tražite, traže novac. Na taj način praktično onemogućavaju da se NVO povezuju, umrežavaju, zajednički deluju. Brisanje organizacija iz Registra udruženja se takođe naplaćuje , tako da se iz finansijskih razloga mnoge organizacije ne odjavljuju- pa u Registru opstaju fiktivne organizacije i organizacije čiji su zastupnici pokojni nekoliko godina. APR-u je mnogo bitnija naplata nego tačnost podataka. APR informacije od javnog značaja, po iskustvu Ekološkog pokrteta Odžaka, uglavnom izbegava da daje - usmeravajući tražioca na plaćanje informacija.

Iz svega napred navedenog proizilazi da se država nešto i ne trudi da NVO oslobađanjem od plaćanja PDV-a, akciza, troškove snabdevača, takse za Javni medijski servis, plaćanja APR-u, održavanje računa u banci NENOVČANO pomaže ( podstiče) nevladin sektor. Državi kao da je stalo, a verotno i jeste, da civilni sektor bude što slabiji. Pod pritiskom EU deklarativno pomaže civilni sektor, a u praksi je sasvim drugačije. Država nevladine organizacije tretira kao da one stiču dohodak i tretira ih kao profitabilne firme.

Pri raspisivanju konkursa obično se traži sopstveno učešće od 20%. Ako su NVO neprofitne organizacije i uglavnom se projektno finasiraju , postavlja se pitanje odakle NVO novac za 20% učešća? To negde mora da se zaradi da bi se usmerilo na učešće od 20 %. Obično se u konkursima naglašava da se konkursnim novcem ne mogu finansirati materijalni troškovi. Samo konkurisanje je već materijalni trošak ( papir, toner, skeniranje, kopiranje, koverte, marke, ...). Retke su opštine, poput Bačke Topole, Sente i Bača, koje vode računa o opstanku svojih NVO raspisivanjem i konkursa za pokrivanje materijalnih troškova. Paralelno se raspisuju i konkursi za projektno finansiranje.

Pri konkurisanju se traži bezbroj papira. Mnogi na konkursu ne prođu i postavlja se pitanje zašto se uopšte šalje kompletna konkursna dokumentacija? Zašto se ne pošalje samo projekat? Kada se procene vrednosti projekata i istakne rang lista najboljih projekata i projekata koji će se finansirati, NVO koje su na konkursu dobile novac mogu pri potpisivanju ugovora da donesu potrebnu konkursnu dokumentaciju. Ministarstvo zaštite životne sredine dobije i po 400 prijava, a finansira 50-tak projekata. Zašto bi 350 organizacija moralo da dostavalja dokumentaciju ako nisu dobili pare? Šta dobijaju konkurisanjem? Samo gubljenje vremena i nepotrebne troškove.

Pri podnošenju prekršajnih prijava, ako NVO uđe u postupke podnošenja žalbi na donete sudske odluke - NVO moraju da plaćaju sudske takse. Gospoda državni službenici koji bi te postupke trebali da pokreću po službenoj dužnosti izbegavaju to da rade. Za neispunjavanje obaveza ide im radni staž, dobijaju platu. Ako se u to umeša nevladin sektor ispada da treba da plaća državi zato što radi ono što ne rade plaćeni državni službenici.
Ostvarivanje prava i interesa kroz sudske postupke nemoguće je jer NVO nemaju novac neophodan za plaćanje pravnih zastupnika, sudskih taksi i ostalih troškova. Postupanje po krivičnim prijavama i prijavama za privredni prestup koje podnose NVO u potpunosti zavisi od javnog tužilaštva spremnog da na svaki način izbegne gonjenje počinilaca krivičnih i drugih kažnjivih dela.

O svemu ovome, a i o mnogim drugim stvarima, Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Građanske inicijative - koordinatorka projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD bi mogli da razmisle i da kod odgovarajućih ministarstava pokrenu inicijativu za promenu propisa koji bi zaista stvorili podsticajno okruženje za OCD, stimulisali OCD na veće angažovanje i da OCD zaista steknu uslove za veći uticaj na uspostavljanje pravne države i poštovanje donetih zakona, a ne da zakoni budu samo mrtvo slovo na papiru.

Ekološki pokret Odžaka

PRILOG 1:

Poštovani gospodine Mirkoviću,

Obraćamo Vam se povodom dopisa koji ste uputili Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom, dana 28. juna 2017. godine. U vezi sa tim, obaveštavamo Vas o sledećem:

Kada je u pitanju problem koji ste izneli, a koji se tiče finansijskog izveštaja i kazne koja je izrečena kao posledica nedostavljanja istog nadležnom organu, obaveštavamo Vas da na internet stranici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom (u daljem tekstu: Kancelarija) postoji informacija koja se odnosi na obavezu organizacija civilnog društva koje nisu imale poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama imaju podatke o imovini i obavezama, da podnesu Agenciji za privredne registre Izjavu o neaktivnosti zaključno sa 28. februarom tekuće godine za prethodnu godinu, u skladu sa članom 33. stav 5. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RSˮ broj 62/13). Imajući u vidu navedeno, jasno je da se u ovom slučaju ne radi o finansijskom izveštaju, već o Izjavi o neaktivnosti čija je forma krajnje jednostavna i svakako ne može biti reči o komplikovanoj proceduri. Još jednom napominjemo da je navedeno obaveštenje istaknuto na internet stranici kancelarije 20. februara 2017. godine, odnosno pre isteka roka za podnošenje navedene izjave.

Što se tiče samih finansijskih izveštaja, odnosno izrade istih, rok za njihovo dostavljanje nadležnom organu je najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu godinu, u skladu sa članom 33. stav 1. Zakona o računovodstvu. Dakle, finansijski izveštaji se dostavljaju sa rokom znatno dužim od onog koji je predviđen za dostavljanje Izjave o neaktivnosti.

Napominjemo takođe da su informacije o rokovima za dostavljanje izjava o neaktivnosti, odnosno finansijskih izveštaja bile blagovremeno dostupne na internet stranicama Kancelarije i Agencije za privredne registre sa kontaktima osoba kojima su se zainteresovane strane mogle obratiti u vezi sa svim pitanjima i nedoumicama.

U vezi sa Vašim zahtevom da se izradi jednostavniji formular, kao i da se iz kaznenih odredaba ovog zakona izuzmu ovlašćena lica NVO sa prihodima manjim od 500 odnosno 1000 evra godišnje, smatramo da takav predlog nije osnovan iz razloga što propuštanje propisanih rokova usled nepažnje pojedinih obveznika ne može biti valjan osnov za pokretanje procedure za promenu zakonske regulative i podzakonskih akata iz određene oblasti.

Na kraju, obaveštavamo Vas da je Kancelarija spremna da odgovori Vašem zahtevu i podnese inicijativu nadležnim organima za izmenu propisa koji su prema Vašem mišljenju neodgovarajući, ukoliko se problem koji ste naveli bude pojavljivao i u radu drugih organizacija civilnog društva i predstavljao očiglednu prepreku za njihov rad i ostvarivanje njihove funkcije u društvu.

Kancelarija još jednom najiskrenije podržava angažovanje Vaše organizacije i Vas u sferi ekološke zaštite i učešća u podizanju svesti o značaju organizacija civilnog društva u Republici Srbiji i nadamo se da ćete nam se obraćati i u budućnosti sa konstruktivnim predlozima u cilju poboljšanja saradnje i stvaranja boljeg ambijenta za delovanje organizacija civilnog društva u Republici Srbiji.

Srdačan pozdrav,
Dejan Vuletić,
Savetnik za praćenje i unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva
Odsek za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva


PRILOG 2 :

Pošovane kolege,
Najpre da Vam se zahvalim što ste nam skrenuli pažnju na ovu situaciju.

Tim povodom smo pripemili obaveštenje za OCD u cilju podsećanja na obavezu podnošenja fiansijskih izveštaja. Ove obaveze nisu izuzet čak ni udruženja koja tokom prethodne godine nisu imala promet po računu, već je samo ispunjavaju na drugačiji nači. Naime, takva udruženja u obavezi su da podnesu Izjavu o neaktivnosti. Ukoliko postupe u skladu sa ovim instrukcijama, izbećiće neprijatnu i finansijski zahtevnu situaciju u kojoj se našao Vaš kolega.
Obaveštenje Vam prosleđujem u nastavku mejla, sa molbom da ga prosledite OCD iz baze koju redovno ažurirate.

Srdačno,
Dejana Stevkovski
Građanske inicijative
Koordinatorka projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD

Obaveštavamo udruženja da je rok za podnosenje završnih finansijskih izveštaja petak 30. jun. Završni finansijski izveštaji se podnose elektronskim putem Agenciji za privredne registe, a potpisuje ih zakonski zastupnik udruženja elektronskim sertifikatom.

Detaljnije informacije možete videti na http://bit.ly/1aOTwu9

Ukoliko udruženje nije imalo poslovnih aktivnosti, može podneti Izjavu o neaktivnosti, koja oslobađa obaveze podnošenja završnog finansijskog izveštaja. Izjava o neaktivnosti se, takođe podnosi elektronski APRu, a potpisuje je elektronskim potpisom zakonski zastupnik. Detaljne informacije na http://bit.ly/2spmf4E

Dejana Stevkovski
Koordinatorka projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD

Pošovane kolege,
Najpre da Vam se zahvalim što ste nam skrenuli pažnju na ovu situaciju.

Tim povodm smo pripemili obaveštenje za OCD u cilju podsećanja na obavezu podnošenja fiansijskih izveštaja. Ove obaveze nisu izuzet čak ni usruženja koja tokom pretkodne godine nisu imala promet po računu, već je samo ispunjavaju na drugačiji način. Naime, takva udruženja u obavezi su da podnesu izajvu o neaktivnosti. Ukoliko postupe u skaldu sa ovim instrukcijama, izbećićete neprijatnu i finansijski zahtevnu situaciju u kojoj se našao Vaš kolega.

Obaveštenje Vam prosleđujem u nastavku mejla, sa molbom da ga prosledite OCD iz baze koju redovno ažurirate.

Srdačno,

Obavestavamo udruzenja da je rok za podnosenje zavrsnih finansijskih izvestaja petak 30. jun. Zavrsni finansijski izvestaji se podnose elektronskim putem Agenciji za privredne registe, a potpisuje ih zakonski zastupnik udruzenja elektronskim sertifikatom.

Detaljnije informacije možete videti na http://bit.ly/1aOTwu9

Ukoliko udruzenje nije imalo poslovnih aktivnosti, moze podneti izjavu o neaktivnosti, koja oslobadja obaveze podnosenja zavrsnog finansijskog izvestaja. Izjava o neaktivnosti se, takodje podnosi elektronski APRu, a potpisuje je elektronskim potpisom zakonski zastupnik. Detaljne informacije na http://bit.ly/2spmf4E

 

 

 

Kancelariji za saradnju sa OCD
Dejani Stevkovski - Građanske inicijative

Ovih dana sam završavao prikupljanje podataka za XIII izdanje „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ i jedna od aktivnosti bila je provera koje organizacije su se odjavile iz Registra udruženja u APR-u. Bio sa ne malo iznenađen kada sam video da je odjavljena i organizacija mog prijatelja i saradnika . Nisam odoleo a da ga ne upitam za razloge odjavljivanja, a odgovor koji sam dobio me je više nego iznenadio:
Ja sam jedne godine zakasnio sa finansijskim izveštajem (koji se sastojao od nule prihoda i nule rashoda). Onda je neko iz ministarstva ili APR-a (pretpostavka - ali nije ni važno ko), pokrenuo proceduru za sudske prijave za zloupotrebu službenih položaja više hiljada nevladinih organizacija, za firme (pokrete, NVO) i za odgovorna lica. Meni je kazna bila, ukupno mislim oko 60.000 RSD. Negde su sudije oslobađale optužene, negde ne. Onda mi je doslo preko glave, pošto sam sudiji objašnjavao te naše muke. Ja sam uglavnom po školama držao prezentacije, u skupštinama gradova (KG, NI, ĆU.. JA) i po školama, pa cak i četvrtim razredima... itd. Osim toga radim neke druge stvari, profesionalno.

Pozdrav

Zašto ovo pišem?

Stalno se priča da se stvara podsticajno okruženje za rad OCD (pre svega NVO), te se prave razni akcioni planovi za lakši rad OCD, te Partnerstvo za otvorenu upravu, te ovo, te ono,... . Iz odgovora moga prijatelja proističe da i nije baš tako kako se priča. Verovatno su mu dosadila razna šikaniranja - pa je smatrao da je mnogo pametnije da odjavi organizaciju nego da ispunjava sve nove i nove zahteve koje država postavlja pred OCD.

Koji je osnovni motiv osnivanja NVO ?

Pre svega motiv je želja ljudi da deo svog slobodnog vremena, energije, volje, znanja stave u službu rešavanja nekih pitanja gde je država „tanka“. Svi oni osnivaju NVO u uverenju da će ih javna uprava prepoznati kao partnera i omogućiti im barem minimalne uslove za rad. Ako država ne može ili ne želi direktno da im pomogne, ono bar da im svojim merama ne komplikuje i ne otežava delovanje.

Ne mogu da verujem da organizacija koja za godinu dana ima nula prihoda i nula rashoda može da bude optužena ( najverovatnije od strane Poreske uprave) za zloupotrebu službenog položaja i da zastupnik udruženja bude kažnjen sa 60.000,00 dinara !?

 Država sve NVO posmatra jednako, bez obzira da li se radi o malim NVO ili tzv. NVO preduzećima. Najveći broj NVO su male organizacije i osnivaju se za rešavanje nekih lokalnih problema. Njihovi budžeti su izuzetno niski, često i bez spoljnih primanja. Uglavnom rade zahvaljujući finansijskim ulaganjima svojih članova. Kapaciteti ovih organizacija su takvi da jednostavno nisu ni sposobne, a zbog svojih ograničenih resursa - pre svega ljudskih , ni zainteresovane za neke veće ili velike projekte. Domet im je uglavnom lokalni. Međutim, postoje i NVO koje su prava preduzeća i prave firme i koje „obrću“ stotine hiljada evra. Uglavnom se radi o nekoliko organizacija iz Beograda, mada ih ima i iz drugih gradova. Ovde ću govoriti o NVO preduzećima koje se navodno bave zaštitom životne sredine. U čemu se sastoji njihovo učešće u „zaštiti životne sredine“? Uglavnom u analizi raznih statističkih podataka. Ove organizacije se strogo drže dalje od ulaženja u sukobe sa vlašću. Stičem utisak da su više u službi vladajuće većine nego u službi misije zbog kojih su osnovane. Uglavnom se paze da „nekome ne stanu na žulj“. Sa druge strane, gde god treba da se uz vlast pojavi civilni sektor (na čemu insistira EU) uglavnom se pojavljuju jedne te iste organizacije - uglavnom iz grupe NVO preduzeća.Ove organizacije su „mirođija u svakoj čorbi“. Oni daju „autentičan“ stav civilnog sektora - mada, po mojoj slobodnoj proceni, 98% NVO iz ove oblasti nije ni obavešteno o aktivnostima gde treba da učestvuje i civilni sektor. Na taj način ogroman deo malih ekoloških NVO je isključen iz svih procesa koji se tiču zaštite životne sredine.

Ekološki pokret Odžaka je još 2010. godine ukazao na činjenicu da postoji ogromna razlika između malih ekoloških NVO i tzv. NVO preduzeća i da za njih ne bi trebalo da važe ista pravila. To se naročito odnosi na vođenje knjigovodstva. I za male ekološke NVO i za NVO preduzeća važe ista pravila što se tiče knjigovodstva. Male ekološke NVO opstaju zahvaljujući tome što knjigovodstvo vodi besplatno neki prijatelj ili neka agencija. Ako bi male ekološke NVO bile primorane da redovno plaćaju knjigovodstvene usluge, mnoge bi samo iz tog razloga bankrotirale.

Smatram da bi za male NVO Kancelarija za saradnju sa OCD i Građanske inicijative

( Dejana Stevkovski, zadužena za projekte za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD) trebalo da kod APR-a , Poreske uprave ili odgovarajućeg ministarstva izdejstvuju za OCD sa prihodima manjim od određene sume ( ispod 500 ili 1.000 evra godišnje) formular za jednostavno prikazivanje prihoda i rashoda koji bi bilo koji zastupnik NVO mogao da ispuni bez ikakve pomoći kvalifikovanih knjigovođa ili knjigovodstvene agencije. U formular bi se jednostavno upisali prihodi, rashodi i saldo i da to bude dovoljno za APR i Poresku upravu, a ne da se dešava da NVO u fiskalnoj godini sa nula prihoda i nula rashoda zbog kašnjenja finansijskog izveštaja plaća drakonsku kaznu od 60.000,00 dinara. To je apsurdno. To se dešava zbog toga što su knjigovođe januara i februara pretrpani poslom komercijalne prirode i izradu završnog računa za NVO uglavnom rade u poslednjem trenutku pre zaključenja roka , odnosno 28. februara. Kada bi se izradio napred predloženi formular, verujemo da bi većina zastupnika pomenuti formular popunila početkom januara i ne bi dozvolili da se izlažu drakonskim kaznama.Takođe, treba predvideti da se protiv NVO sa prihodima manjim od 500 ili 1.000 evra godišnje ne mogu podnositi prijave za odgovorna lica zbog nedostavljanja finansijskog izveštaja.

Izrada predloženog formulara i klauzula da se protiv NVO sa prihodima manjim od određene sume ne mogu podnositi prijave za odgovorna lica bili bi istinsko stvaranje podsticajnog okruženja za OCD.

Dušan R. Mirković,
sekretar EPO-a

Okrugli sto “ Kako sačuvati životnu sredinu u Srbiji ali i razvijati efikasnu privredu?“
Čačak, Jagodina, Požarevac u organizaciji Buissines and Economy Centre,

Razgovori u sve tri lokalne samouprave osvetlili su i potvrdili da je lokalna samouprava pravo mesto za konkretizaciju šansi i mogućnosti za ostvarenje održivog razvoja i oživljavanja zdrave životne sredine. Svi diskutanti, bez obzira na sektor koji su predstavljali (građansko društvo, javna preduzeća, građevinski inspektorat, lokalnu javnu vlast), svesni su kompleksnosti, interdisciplinarnosti, finansijske isplativosti, zdravstvenog značaja svih problema u životnoj sredini.

Svaka od ovih tribina je nosila uvek neko specifično obležje lokalne problematike, lokalne kulture i specifičnog pristupa pitanjima o održivom razvoju i životnoj sredini.

Sve lokalne samouprave imaju LEAP i budžet sa planiranim sredstvima za zaštitu životne sedine (energetsku efikasnost, prečićavanje otpadnih voda, reciklaže i selekcije otpada itd). Čačak je deo regionalnog sistema upravljanja otpadom “Duboka”, Jagodina ostvaruje saradnju sa PWW kompanijom za sakupljanje otpada, Požarevac je na minimalnoj aktivnosti-vrši samo primarnu selekciju otpada. To su samo neki od podataka vezanih za primarnu selekciju i reciklažu otpada. (Kolege Zoran Knežević i Jelica Putniković iz Buissines end Economy Centre imaju mnogo preciznije podatke iz svake lokalne samouprave.)

Diskutanti su pokazali otvorenost u istupanju o problemima koji su sveprisutni u životu zajednice i mogu se grupisati kao:

1. Nepostojanje ravnopravne dvosmerne kumunikacije između Ministarstva i Lokalne samouprave;
2. nepostojanje dvosmerne komunikacije unutra same lokalne samouprave;
3. nepovezanost školskih programa i aktuelnih događanja u životnoj sredini;
4. zastoj u rešavanju zajedničkih problema Javnog komunalnog preduzeća i Zelenila iz Čačaka
(odbačeno granje);
5. problem uskladištenog otpada šljake iz nekadašnje livnice aluminijuma u opštini Čačku;
6. problem neprimenjivanja ili selektivnog primenjivanja zakona;
7. građani u javnosti ne pokazuju promenjeno ponašanje prema okolini;
8. nedostatak novca;
9. nedostatak lične motivacije kod pojedinaca da ono što se nauči u projektu živi i nakon projekta;
10. manjkavost Zakona o otpadu (precizno definisanje vlasništva nad posedom otpada);
11. manjkavost Zakona o ambalažnom otpadu ( ne/obaveznost proizvođača da preuzmu ambalažni
otpad)

Često, tokom diskusije, čulo se da se svest mora promeniti, da je to dugačak proces kao i svi ostali procesi koji se tiču dvosmernih komunikacija u sistemu, povezanosti unutar strukture bilo političkog pravnog i privrednog sistema.

Razvoj svesti izgleda kao opravdanje za svako nečinjenje i odugovlačenje sa prihvatanjem onoga što smo mi sami. Svako od nas ima svoju ulogu u životu u svojoj porodici, radnom mestu, zajednici. Svest bilo koga od nas nije identična, zato se razlikujemo kao ličnosti. Upotrebljavajući pojam svesnosti kao opšti pojam udaljavamo se od konkretnih životnih problem i situacija.

Bitna je svesnost svakog pojedinca da napravi promenu i prekine ustaljene obrasca ponašanja.
Za promenu bilo koga od nas, nije potreban novac, posebne okolnosti u političkom sistemu, potrebno je samo da donesemo odluku. Svako na svom mestu koje ima u sistemu. Sistem se menja kada se promene ljudi koji čine sistem.

Mislim da ovakvi projekti nose dragoceno iskustvo iz života svake zajednice, veoma su korisni i značajni ako ostvare impuls koji nose iz lokalne zajednice prema vrhu političkog sistema - Odboru za zaštitu životne sredine u Narodnoj skupštini, Zelenoj stolici, Ministarstvu pojoprivrede i zaštite životne sredine itd. Verujem da Centar za evropske politike ima dobru komunikaciju sa ovim ustanovama i posvećene pojedince koji mogu to i ostvariti.

Međunarodni koordinacioni savet Unesko programa "Čovek i biosfera", na ovogodišnjem zasedanju u Parizu odlučio je da rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere.

Rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" nalazi se na severozapadu Vojvodine i deo je "Evropskog Amazona", koje predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Ovaj jedinstveni rečni predeo područje je izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa kao što su prostrane plavne šume, ade, rukavci i peščane rečne obale.

U okviru rezervata biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 hektara, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode "Gornje Podunavlje" i "Karađorđevo".

Ambasador Srbije pri Unesko-u Darko Tanasković izjavio je da je to velika čast što je Unesko prepoznao izuzetne vrednosti i potencijal "Bačkog Podunavlja".

"Ovo je drugi rezervat biosfere u Srbiji pored rezervata "Golija-Studenica", što je od velikog značaja za zemlju, jer program "Čovek i biosfera" ne samo da promoviše koncept održivog razvoja, već i u praksi pokazuje da je on moguć. Ovo proglašenje će znatno pomoći očuvanju prirode Srbije, jedne od najraznovrsnijih u Evropi. "Bačko Podunavlje" se isto tako odlikuje veoma bogatom kulturnom baštinom koja je dokaz žive prošlosti i susretanja brojnih naroda i kultura na ovom prostoru", izjavio je ambasador Tanasković.

I direktorka programa WWF-Svetska organizacija za prirodu u Srbiji Duška Dimović pozdravila je odluku Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa "Čovek i biosfera". Rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" pridružio se svetskoj mreži koju čine ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane Unesko-a, osmišljenih sa ciljem očuvanja prirodnog bogatstva od izuzetnog značaja, dok u isto vreme promovišu održivi razvoj lokalnih zajednica na tim područjima. Uspostavljanje rezervata biosfere "Bačko Podunavlje" je veoma značajan korak ka formiranju prekograničnog rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav", prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire u pet zemalja - Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji, kaže Dimović. Prema njenim rečima WWF već duži niz godina sarađuje sa partnerima iz ovih pet zemalja na zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti "Evropskog Amazona", trenutno u okviru projekta "coopMDD" koji finansira Evropska unija.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode intenzivno je radio sa WWF i ostalim partnerima na nominaciji ovog područja u proteklih pet godina. Izuzetan doprinos i podršku je pružila i komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom. Direktorka Biljana Panjković kaže da je upisom "Bačkog Podunavlja" na listu rezervata biosfere načinjen presudan i odlučujući korak u daljem prožimanju zaštite prirode i njenog održivog korišćenja na područjima uz Dunav i Mostongu u Bačkoj.

"Sada predstoji veliki posao na mudrom upravljanju područjem kroz saradnju sa upravljačima zaštićenih područja, korisnicima prirodnih resursa, lokalnim upravama i zajednicama na području rezervata biosfere", kaže dr Biljana Panjković.

U "Evropskom Amazonu", zahvaljujući očuvanoj dinamici plavnih područja, postojanju prirodnih aluvijalnih šuma i brojnih vlažnih staništa, utočište nalazi veliki broj zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Među najznačajnijim retkim vrstama životinja ovog područja ističu se orao belorepan, crna roda, patka njorka, divlja mačka, vidra, jazavac, kao i najveća populacija evropskog jelena u Srbiji.

Izvor: RTV

Povodom saopštenja Ekološkog pokreta Odžaka

Na delu su i dalje partijski kriterijumi !

Otkako su naprednjaci došli na vlast u opštini polovinom decembra 2013.- te, gotovo svake godine dolazi do problema, kada se trebaju raspodeliti budžetska sredstva nevladinim organizacijama. Prošle godine smo to u nekoliko navrata javno komentarisali i kritikovali, jer su nadležne komisije pokazale vidljivu pristrasnost kod dodele sredstava, pošto su najveći deo novca podelile nevladinim organizacijama koje je osnovala sama Napredna stranka.

Svaka ozbiljna vlast bi posle tih kritičkih tonova, nastojala da preispita svoj rad u ovoj oblasti, kako bi otklonila sve one nedostatke pri dodeli sredstava. Nažalost , Napredna stranka tako ne postupa, već tera po svome i dalje ne hajući ni za kritike oštećenih NVO ni javnosti , koja to posmatra ravnodušno, kao da se to dešava u nekoj drugoj sredini.

Zbog takvog omalovažavajućeg odnosa naprednjaka , i ove godine je došlo do istih problema, pa opet postoje opravdani prigovori na račun rada komisija i ostalih struktura lokalne vlasti. U komisijama su sada neki drugi članovi, ali je ostalo i dalje sporno da li su metodi koji se primenjuju pri dodeli sredstva : DOBRI ILI BI IH TREBALO MENJATI ?!

Šta je sve sporno u ovogodišnjoj dodeli sredstva?

Povodom ovih problema, ponovo se javno oglasilo rukovodstvo Ekološkog pokreta Odžaka, koje je u svom saopštenju, precizno navelo šta je sve bilo sporno u najnovijoj podeli sredstava nevladinim organizacijama. Ima ih dosta pa ih neću ovom prilikon navoditi. ( Sapštenje EPO može se pročitati u originalu na njihovom sajtu).
Ekolozi su po ko zna koji put bez uvijanja još jednom optužili , aktuelnu naprednjačku vlast, da su najveće sume novca dobile one nevladine organizacije koje su pod njihovom direktnom kontrolom .. Po mišljenju ekologa i mnogih drugih NVO koje su ostale bez minimalanih sredstva za rad, na delu su ponovo bili PARTIJSKI KRITERIJUMI SNS.

Skrećemo još jednom pažnju javnosti, da ovo nisu bezazleni problemi preko kojih treba preći olako. I pitanju je raspodela novca iz budžeta, ŠTO SE MORA OBAVEZNO KONTROLISATI : KOME SE DAJE I KAKO SU UTROŠENA !! U pitanju su principijelne stvari koje moraju dobiti prednost pri odlučivanju : kome dodeliti sredstva za rad! Sve to mora biti potpuno otvoreno za javnost ili kako bi to rekli političari, mora sve biti TRANSPARENTNO. Naprednjacima takav stil rada očigledno me odgovara.
Šta reći za članove onih nevladinih organizacija, koji u četiri oka sve to kritikuju, ali se javno ne smeju oglasiti?

Možemo izvući pouzdan zaključak: da takvo njihovo ponašnje diktira STRAH da se ne zamere.Strah se mora što pre potpuno suzbiti, jer kada se to dogodi onda nećemo imati ovakve probleme. Sve će se to onda raspravaljati javno sa iznošenjem argumenata „za“ i „protiv“, pa ko bude imao jače dokaze taj će biti u prednosti.
Zato moja malenkost, poziva, pre svega, aktuelnu naprednjačku vlast da iznesu protiv ovih kritika, svoje viđenje ovih problema. Ako me uvere da imaju bolju argumentaciju, bez opiranja ću javno priznati da su oni u pravu.

2.5.2017. god. Radoslav Medić
Preuzeto sa Facebook profila Radoslava Medića

Strana 6 od 40

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška