Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

Ekološki pokret Odžaka nastavio je predavanja o Arhuskoj konvenciji.

Predavanja su održana u osnovnim školama „Branko Radičević“ u Odžacima i „Bora Stanković“ U Karavukovu.

U Odžacima su u sredu, 22.2.2017. održana dva odvojena predavanja za dva odeljenja osmih razreda. Rad sa manjim brojem učenika pokazao je bolje rezultate nego kada su odeljenja veća.

U Karavukovu je predavanje održano 23.2.2017. za jedno odeljenje.

Predavač u oba mesta bio je Mladen Nikolić

Kao i u prethodnim predavanjima, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja i evaluacioni list.

Želimo da pohvalimo učenike VIII1 OŠ „Bora Stanković“ iz Karavukova. Od osam odeljenja kojima je do sada održano predavanje, učenici ovog odeljenja su bili najaktivniji i na testiranju su pokazali najbolje znanje o Arhuskoj konvenciji.

Predavanja se realizuju u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka.

Ekološki Pokret Odžaka će u okviru ovog projekta u narednim mesecima istovetno predavanje održati i u ostalim osnovnim školama odžačke opštine.

Konzorcijum organizacija civilnog društva (OCD), koji čine Centar za evropske politike iz Beograda, Ekološki centar “Stanište” iz Vršca, Ekološki pokret Odžaka, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda, dobitnik je institucionalnog granta u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine.

Zajedno sa partnerskim organizacijama Ekološki centar “Stanište” će od 26. oktobra 2016. do 26. oktobra 2017. godine CSOnnect institucionalni grant koristiti u cilju doprinosa učešću civilnog društva u donošenju odluka koje se odnose na pristupne pregovore u Pregovaračkom poglavlju 27 (životna sredina), kao i nakon dostizanja punopravnog članstva.

EC “Stanište” i partneri sprovodiće obuke za OCD i medije, analiziraće finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou, konsultovaće se sa predstavnicima javne uprave, edukovaće učenike u školama, kao i druge aktivnosti od značaja za jačanje kapaciteta civilnog društva za uspešno delovanje u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja EU.

Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

IZVOR: Ekološki centar „Stanište“

Konzorcijum predvođen Centrom za evropske politike dobitnik je institucionalnog granta u okviru CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine. Zajedno sa partnerskim organizacijama (Ekološki centar Stanište, Ekološki pokret Odžaka, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center) CEP će od 26. oktobra 2016. do 26. oktobra 2017. godine CSOnnect institucionalni grant koristiti zarad doprinosa poboljšanom učešću civilnog društva u procesu donošenja odluka koje se odnose na pristupne pregovore u vezi sa Pregovaračkim poglavljem 27 (životna sredina) kao i nakon dostizanja punopravnog članstva.

Kako bi dali pomenuti doprinos, CEP i partnerske organizacije će sprovoditi obuke OCD i medija, analizu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou, konsultacije sa predstavnicima javne uprave, edukacije učenika u školama kao i druge aktivnosti od značaja za jačanje kapaciteta civilnog društva za uspešno delovanje u oblasti zaštite životne sredine i procesa pristupanja.

Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu. Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Zelena stolica prestavlja mrežu preko 40 nevladinih organizacija koje se bave pitanjem zaštite životne sredine. Ustanovljena je 5. juna 2013. godine na inicijativu sedam organizacija civilnog društva . Osnovana je sa idejom stalnog učešća predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine (Odbor) Narodne skupštine Republike Srbije (Narodna skupština), a na osnovu člana 63. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji se odnosi na rad Odbora: „Odbor može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Odbora u raspravi o određenim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine”.

Misija Zelene stolice je unapređenje komunikacije sa zakonodavnom granom vlasti kroz uspostavljen mehanizam, jedini takve vrste, i ostvarivanje uticaja na poboljšanje zakonskih predloga u oblasti životne sredine. Ovaj jedinstveni mehanizam omogućava kontinuirano i koordinisano učešće predstavnika civilnog društva u radu Odbora i jedan je od najvažnijih mehanizama uključivanja građana u rad skupštinskih odbora koji se koriste u Narodnoj skupštini.

Šta učešće u ovoj mreži omogućava predstavnicima civilnog društva?

Učešćem na sednicama i ostalim aktivnostim Odbora predstavnici civilnog sektora, aktivni u oblasti životne sredine, u mogućnosti su da direktno doprinesu unapređenju stanja u ovom sektoru kako kroz (sektorske) ekspertize svojih organizacija tako i ukazivanjem na specifične probleme sa lokalnog nivoa imajući u vidu da organizacije okupljene oko Zelene stolice dolaze iz cele Srbije.

Kako mehanizam praktično funkcioniše?

Imajući u vidu veliki broj organizacija okupljenih u Mreži, a u cilju što jednostavnijeg načina komunikacije u dogovoru sa Odborom formiran je koordinacioni tim za direktnu komunikaciju sa sekrertarom/kom Odbora. Koordinacioni tim čine tri organizacije: Mladi istraživači Srbije, Centar modernih veština i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Nakon zakazivanja sednice, sekretar/ka Odbora upućuje poziv i relevantna dokumenta koordinacionom timu, koji zatim prosleđuje poziv na mrežu i u skladu sa kako temom tako i dostustupnošću predstavnika organizacija delegira predstavnike na sednicu ili planiranu aktivnost Odbora.

Koliko predstavnika organizacija civilnog društva može prisustvovati sastanku?

U cilju što efikasnijeg rada, sednici Odbora prisustvuje do tri predstavnika, članova Zelene stolice. Prisustvo većeg broja predstavnika civilnog društva, moguće je na javnim slušanjima i/ili tematskim okruglim stolovima koje Odbor organizuje.

Koja su očekivanja od predstavnika Zelene stolice na sastanku i koje su obaveze nakon istog?

Predstavnici Zelene stolice imaju mogućnost da tokom sastanka učestvuju u debati, daju komentare na teme koje su na dnevnom redu, kao i predloge unapređenja zakonskih i podzakonskih rešenja predstavljenih na sednici. Osnovna ideja i namera rada kroz ovaj mehanizam je da se narodnim poslanicima, članovima Odbora, pruži stručna ekspertiza, dâ uvid civilnog sektora, kao i sa lokala.

Predstavnici organizacija koje su prisustvovale sastanku dostavljaju koordinacionom timu izveštaj sa sednice koji se zatim prosleđuje svim članicama mreže i objavljuje na sajtu.

Osim učešća na sastancima Odbora, koje su još aktivnosti članica Mreže?

Učešćem u radu ovog mehanizma, članice se sreću jednom do dva puta godišnje kako bi dodatno unapredile unutrašnje mehanizme funkcionisanja, ali i razmenile sve relevante informacije u vezi sa svojim radom. Takođe, mreža se sastaje kako bi dogovorila zajednički nastup i/ili dala zajedničke predloge na unapređenje zakonskih rešenja, kao što je bio slučaj u februaru 2016, kada su nakon sastanka i razgovora sa stručnjacima organizacije okupljene oko Zelene stolice poslale Odboru predloge izmena i dopuna zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji su bili u proceduri Narodne skupštine. Ovi komentari su razmatrani i od strane nadležnog Ministarstva, i o njima je razgovarano na sednici Odbora na kom je Ministarstvo predstavljalo predloge izmene i dopune zakona.

Na koji način organizacija može da postane članica ove mreže?

Mreža je otvorena za prijem novih članica koje ispunjavaju kriterijum prepoznatog i angažovanog rada u oblasti životne sredine. Zainteresovane organizacije popunjavaju online formular, koji koordinacioni tim ocenjuje sa aspekta ispunjenosti kriterijuma o angažovanju i stručnosti u oblasti životne sredine potom obaveštava kandidate o prijemu u članstvo.

http://www.zelenidijalog.rs/7597-2/

U OŠ „Kosta Stamenković“ u Srpskom Miletiću 30.1.2017. održano je drugo predavanje „ Šta bi trebalo znati o Arhuskoj konvenciji“.

Predavanja se realizuju u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka.

Današnjim predavanjima prisustvovali su učenici dva odeljenja osmih razreda. Od 33 učenika osmih razreda predavanju su prisustvovala 23 učenika. Deset učenika je bilo odsutno zbog bolesti ili odlaska na sistematski lekarski pregled. Predavanje je održao diplomirani ekolog Marko Zlatković. Poseban akcenat u predavanju Zlatković je stavio na tri stuba Arhuske konvencije i učenicima objasnio prava koja proističu iz Arhuske konvencije. Takođe, upoznao je učenike da je u odžačkoj opštini na predlog Ekološkog pokreta Odžaka osnovan Zeleni savet i objasnio kakva bi trebala da bude njegova uloga. Zlatković je naglasio da je, bar za sada, Zeleni savet slabo iskorišćen. U drugom delu časa vršena je provera stečenog znanja, evaluacija predavanja i obavljen kratak razgovor o značaju zaštite životne sredine.

Ekološki Pokret Odžaka će u okviru ovog projekta u narednim mesecima istovetno predavanje održati i u ostalim osnovnim školama odžačke opštine.

Danas su u OŠ „Miroslav Antić“ u Odžacima održana dva predavanja „Šta bi trebalo znati o Arhuskoj konvenciji“.

Predavanja se realizuju u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka. Predavanja su namenjena učenicima osmih razreda.

Današnjim predavanjima prisustvovali su učenici sva tri odeljenja osmih razreda. Ukupno je prisustvovalo 55 učenika. Predavači su bili Mladen Nikolić, Marko Zlatković i Dušan Mirković. Prvo deo časa bio je posvećen upoznavanju učenika sa osnovnim pojmovima o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa vršene provere stečenog znanja, evaluacija predavanja i obavljen kratak razgovor o značaju zaštite životne sredine. Anonimni test znanja položio je 41 učenik.

Ekološki Pokret Odžaka će u okviru ovog projekta istovetno predavanje održati u svim osnovnim školama odžačke opštine.

Iako ima para u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine u ovoj opštini godinama nije raspisan konkurs za dodelu dotacija udruženjima koje se bave ekologijom.

Za zaštitu životne sredine opština Odžaci trošila je manje novca nego što je namenski prihodovala, a da pritom godinama nije raspisala konkurs za dodelu dotacija nevladinim organizacijama koje se bave ekologijom. Takođe, na teritoriji Odžaka ne vrše se merenja kvaliteta vazduha iako je to neophodno i zakonima propisano.

U Odžacima se u 2013. godini uočava značajan pad tekućih prihoda od naknada, zbog ukidanja naknade za motorna vozila.

Podsetimo, do 2012. godine postojala je naknada za zagađivanje životne sredine, koju su svake godine plaćali svi vlasnici motornih vozila, prilikom produženja registracije. Naknada je bila 60 odsto prihod republičkog budžeta, a 40 procenata prihod lokalnog budžeta opštine u kojoj je vozilo registrovano. Ova naknada bila je jedna od najizdašnijih izvora prihoda, koja je donosila oko 900 miliona dinara u republički i ukupno oko 600 miliona u lokalne budžete. Činila je 2/3 svih prihoda lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine.

U septembru 2012. godine ukinuta je naknada za zagađivanje životne sredine. Odluka je doneta bez ikakve analize, bez svesti o posledicama i bez osećaja bilo kakve odgovornosti. Ukidanje ove naknade opustošilo je lokalne fondove i mnoge opštine ostavilo bez ikakvih prihoda za zaštitu životne sredine. U tabeli kod Odžaka se može videti pad prihoda u 2013. godini upravo zbog ukidanja ove naknade. Da bi nadoknadila ovaj manjak opština Odžaci je uvela lokalnu naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine opštine. To je razlog zašto su u 2014. godini povećani prihodi Odžacima.

U Odžacima su u 2013. godini namenski prihodi bili vrlo niski, samo 235.377 dinara, tako da nije bio naročito težak problem da se ovaj novac potroši. Zato je u 2013. godini zabeležen jedini slučaj kada su, u poslednjih šest godina, rashodi bili veći od prihoda. U tabeli vidimo da su svake godine rashodi bili skoro na istom nivou, a da su prihodi rasli.

Po iznosu tekućih prihoda, Budžetski fond za zaštitu životne sredine opštine Odžaci spada u srednje veličine u Srbiji, na 48. mestu u 2014. godini i na 41. mestu u 2015. godini. U 2016. godinu trebalo je da se iz svih prethodnih godina prenese ukupno 22.913.744 dinara.

U Programima korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2014. godinu, pored tekućih prihoda od naknada, kao izvor prihoda planiraju se i preneta sredstva iz prethodnih godina. Tako je u Programu za 2015. godinu planirano 25,5 miliona dinara, a u Programu za 2016. godinu 37,1 milion dinara, što odgovara zbiru tekućih i prenetih prihoda. Sredstva preneta iz 2015. godine jasno su izdvojena u posebnoj koloni. Međutim, izvršeni rashodi u obe godine bili su daleko manji od planiranih, što je razlog zašto se skoro svake godine uvećava iznos prenetih sredstva.

Iako su programom bile planirane, nisu sprovedene ni finansirane zakonom propisane obaveze monitoringa kvaliteta vazduha ni 2014. ni 2015. godine, kao i programi u zaštićenim područjima prirode (u 2014. godini), kaže Dejan Maksimović, ekspert Udruženja “Stanište” i dodaje da je u 2015. godini dat je avans za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju atmosferske kanalizacije u nekoliko naseljenih mesta (što je po njegovom mišljenju sporna aktivnost, za koju Ministarstvo nije trebalo da da saglasnost).

Kvalitet vazduha jedan je od osnovnih parametara stanja životne sredine. Zakonom o zaštiti životne sredine čl. 69. i 70. propisano je da Republika, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru zakonom utvrđenih nadležnosti, vrše kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine, a koja se vrše merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagađenja životne sredine u koje se ubraja i kvalitet vazduha. Takođe, monitoring kvaliteta vazduha regulišu i Zakon o zaštiti vazduha,Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha i Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka.

„Opština Odžaci nije vršila monitoring kvaliteta vazduha u 2014. i 2015. godini. Pomenutu aktivnost svrstali smo u Program zaštite životne sredine za 2017. godinu, na koji očekujemo saglasnost Ministarstva“, kaže Teodora Jakovljević, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Odžaci i ističe da su sredstva iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine trošena namenski u skladu sa Programom i Finansijskim planom za zaštitu životne sredine i za 2014. i za 2015. godinu.

“ Sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine smo čistili površinski sloj divljih deponija u Bačkom Brestovcu, uklanjali ambroziju u Deronju, Bogojevu, Bačkom Gračacu, Odžacima, Karavukovu, Srpskom Miletiću, Laliću i Ratkovu“, priča Teodora Jakovljević i navodi da opština Odžaci planira da iduće godine realizuje projekat „zelenih ostrva“ u Bloku 5 i 20, kao i sadnju poljozaštitnih i vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine.

Istraživanjem smo utvrdili da su Programi korišćenja sredstava za 2014, 2015. i 2016. godinu, dobili su saglasnost od nadležnog Ministarstva, uz napomenu da sledeće planirane aktivnosti nisu iz delokruga zaštite životne sredine, te ih treba izostaviti iz programa fonda: u 2015. godini – monitoring površinskih voda na javnim kupalištima (u nadležnosti Ministarstva zdravlja) i adaptacija objekta za privremeni smeštaj uginulih životinja (nadležnost Ministarstva poljoprivrede). Pored aktivnosti za koje je Ministarstvo utvrdilo da ne pripadaju zaštiti životne sredine, u Programu korišćenja na koji je pribavljena saglasnost Ministarstva, uočili smo još planiranih aktivnosti čija je pripadnost zaštiti životne sredine sporna i to: izrada tehničke dokumenatcije za izgradnju atmosferske kanalizacije (900.000 dinara u 2014. godini, pet miliona u 2015. godini i 6,8 miliona dinara u 2016. godini, od čega je 5,3 miliona preneto iz 2015. godine), zatim fazna realizacija izgradnje atmosferske kanalizacije (6,6 miliona dinara u 2015. godini i 13 miliona dinara u 2016. godini), kao i nabavka specijalizovanog vozila za uginule životinje (3,5 miliona dinara u 2015. godini, preneto u 2016. godinu) što znači da adaptacija objekta za smeštaj uginulih životinja nije dobila saglasnost Ministarstva, a nabavka vozila za prevoz istih jeste.

Istražujući smo utvrdili da opština Odžaci spada u retke opštine u Srbiji koja ne raspisuje Konkurs za dodelu dotacija udruženjima koje se bave zaštitom životne sredine , iako redovno u Programu korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Odžaci tabelarno jedna ispod druge stoje planirane stavke za finansiranje projekata nevladinih organizacija i obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine. Ta sredstva se po pravilu samo planiraju i obavezno ostaju neutrošena, prenoseći se iz jedne u drugu budžetsku godinu.

Kada smo pitali Teodoru Jakovljević, zašto je to tako, odgovorila nam je da opština Odžaci nema model i donet pravilnik da bi pomenuti konkurs realizovala.

U udruženju Ekološki pokret Odžaka, koje se bavi zaštitom životne sredine, promocijom i primenom Arhuske konvencije, uređivanjem i besplatnom podelom Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji, saznajemo za problem koji se tiče raspodele novca sa budžetske linije 481 – dotacije udruženjima. Primedba je da je Komisija SO Odžaci za saradnju sa nevladinim, humanitarnim organizacijama uz odsustvo transparentnosti i nejasne kriterijume raspodelila predviđena sredstva.

„Pre dve godine na Konkursu za sufinansiranje nevladinih organizacija Ekološki pokret Odžaka u znak protesta odbio je da primi 50.000 dinara nadajući se da će to uticati na aktuelnu vlast i da će se konačno naći rešenje za pravedniju raspodelu sredstava iz budžetske linije 481. Prošle godine smo eliminisani jer, navodno, nismo ispunjavali kriterijume konkursa. Međutim, ove godine situacija je još gora i odbilismo da uzmemo dodeljenih 30.000 dinara“, kaže Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka.

Njegov kolega iz udruženja i bivši predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, Dušan R. Mirković, kaže da se o zaštiti životne sredine i brigi o prirodi u Odžacima vrlo malo posvećuje pažnje.

„Čak i kada nađete donatore koji bi uložili u sistem zaštite životne sredine, vrlo je teško dobiti saglasnost u opštini, jer tamo nema sluha za ekološka udruženja“, kaže Dušan R. Mirković i dodaje da je kod konkursa udruženjima sa linije 481 izvršena podela NVO na četiri kategorije, da su unapred određena sredstva za svaku kategoriju, i da se Komisija SO Odžaci za saradnju sa nevladinim, humanitarnim organizacijama i posle pet godina postojanja ni za šta ne pita.

Predsednica Komisije SO Odžaci za saradnju sa nevladinim, humanitarnim organizacijama, Jelena Lopušina, podnela je u međuvremenu ostavku na tu funkciju, u proceduri je postupak za njeno razrešenje i imenovanje novog predsednika, tako da smo bili uskraćeni za komentar o raspodeli sredstava sa Konkursa za sufinansiranje nevladinih organizacija sa linije 481.

„Kada dođete u Odžake pogledajte samo prostor oko bivše zgrade autobuske stanice i sve će vam biti jasno koliko lokalna vlast misli o izgledu mesta i koliko joj je to bitno. Pojedina ekološka udruženja su pastorčad lokalne administracije, a Zeleni savet opštine Odžaci, koji je na našu inicijativu osnovan, mesecima nema ko da sazove da bi se bavio aktuelnim problemima“, tvrdi Dušan R.Mirković

Kako se obračunava naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine opštine Odžaci

Trenutno postoje samo tri namenske naknade koje čine prihode lokalne samouprave za zaštitu životne sredine i to su: naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese; naknade od SO2, NO2, praškastih materija i odložen otpad i posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zbir prihoda od ovih naknada je iznos koji lokalna samouprava namenski mora da utroši preko budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, na osnovu godišnjeg programa. Za ovaj program, lokalna samouprava dužna je da pribavi saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove životne sredine. Lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine dostave i izveštaj o korišćenju sredstava budžetskog fonda, do 31. marta tekuće godine za prethodnu. Ukoliko se u budžetskom fondu ne potroše sva sredstva, neiskorišćeni iznos se, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, prenosi u narednu godinu.

Fizičkim licima koji su vlasnici ili korisnici stambenog prostora, naknada se obračunava po kvadratnom metru stambenog prostora mesečno u iznosu od 1,00 dinara.

Pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja su vlasnici ili korisnici poslovnog prostora za komercijalne aktivnosti, naknada se obračunava po kvadratnom metru poslovnog prostora mesečno u iznosu od 3,00 dinara.

Pravnim licima i preduzetnicima, odnosno zakupcima zemljišta za obavljanje poslovne delatnosti, na teritoriji opštine Odžaci, naknada se obračunava u iznosu od 0,50 dinara po kvadratnom metru zemljišta mesečno.

Anketa: Da li znaju kako se prikuplja ekološka taksa i na koji način prikupljena sredstva troše i za koje namene.

Renata Bakić: Naravno da znam kako se prikuplja eko taksa jer je redovno plaćam, ali stvarno ne znam na šta se prikupljena sredstva koriste.

Vesna Božičić: Nisam čula za tu naknadu. Redovno izmirujem sve obaveze koje mi stižu na plaćanje. Sredstva koja se prikupe verovatno idu na neke gluposti.

Boris Anđelković: Znam za tu taksu. Nije to neko opterećenje. Sredstva treba više da se daju onima koji zaista rade da nam Odžaci budu lepši i čistiji.

Milan Vasiljević: Svi mi plaćamo ekološku taksu, a samo u opštini znaju gde idu ti novci.

Živojin Popov: Da, čuo sam. Plaćam, Verovatno na čišćenje i košenje ambrozije.

Dragan Trnić: Reći ću vam iskreno da sve plaćam, a ostalo pitajte tamo, pa vi ste novinar.

Svetlana Gugleta: Znam za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Redovno plaćam. Pare valjda idu za šta treba.

Zorica Jovanović: Ne znam. Plaćam sve račune kad stignem i imam. Oni što dobiju te pare, oni znaju gde ih troše.

Gordana Marković: Pojma nemam. Svi traže da im se nešto plati.

Branko Delić: Ta naknada se nekoliko godina prikuplja i svi je mi plaćamo. Ono što kao građani ne znamo gde se ti novci troše, jer građanima niko ne podnosi račune.

autor: Milisav Pajević

Tekst je nastao tokom projekta „Kuda putuje lokalni ekološki dinar?” koji se realizuje u okviru programa podrške: „U vašem Fokusu” koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, u okviru medijskog programa 2014.

Izvor: www.ecofeminizam.com

Iako sam sebi više puta rekao da se neću više javno oglašavati, konferencije za štampu, kao što je bila SRS-a 29.11.2016. godine i slični događaji, ipak me teraju da napišem koju reč.

Prvo da kažem zašto mislim da treba da se okanem pisanja. Zato što smo Radoslav Medić i ja jedini koji se javno oglašavamo povodom raznih događaja u lokalnoj i široj zajednici, pa se pitam da li smo mi jedine osobe koje imaju smelosti da javno kažu šta misle. Pitam se da li u opštini od oko 28,000 stanovnika nema nikog drugog da se javno izjasni šta misli o bilo kojoj temi i pojavi u našoj opštini ?

Da kažem i zašto mislim da ipak treba da se oglasim.

Na konferenciji SRS-a se pametovalo o primarnoj selekciji otpada. Citiram deo teksta sa sajta Radija D 65 iz Deronja : „Ilić je predložio da se uspostavi sistem za primarnu selekciju otpada da građani razvrstavaju otpad (papir, staklo, PET,..) da se izradi ekološka reciklažna deponija odakle bi se moglo vršiti prodaja sekundarnih sirovina“ .

Zašto Srpska radikalna stranka nikada ne bi trebalo da priča o ovoj temi?

Zato što je svojevremeno imala ogromnu šansu da se proslavi upravo organizovanjem primarne selekcije otpada i da bude primer svim opštinama u zemlji. Naravno, šansa je postojala, ali samo za sposobne inventivne, odlučne, za one koji znaju šta i kako hoće. Problem je što su se tada na najodgovornijim mestima u vlasti u vezi ove problematike nalazile osobe koje nisu imale ove osobine.

Fenomenalna šansa za sjajan početak organizovanja primarne selekcije otpada trebalo je da bude sakupljanje PET ambalaže. Šabačka firma „A+“ nudila je BESPLATNO NEOGRANIČENI broj kontejnera za sakupljanje PET ambalaže. Ekološki pokret Odžaka predložio je ondašnjoj radikalskoj vlasti da sa mesnim zajednicama organizuje sastanak i predoči ponudu firme „A+“ . Na dogovoru sa zamenicom predsednika opštine i osobom zaduženom za pitanja zaštite životne sredine Slavkom Anđelković Petrović postavljeno je pitanje ko će pripremiti pisani materijal za sastanak: Ekološki pokret Odžaka ili opštinska vlast i dogovoreno je da će to učiniti opštinska vlast. Za sazivanje i održavanje sastanka učinjeno je nekoliko katastrofalnih grešaka. Umesto da se pozovu predsednici saveta mesnih zajednica, pozvani su sekretari mesnih zajednica, odnosno tehnička lica. Umesto da jedina tačka dnevnog reda bude samo priča o organizovanju sakupljanja PET ambalaže, Slavka Anđelković Petrović je „uvalila“ kao prvu tačku dnevnog reda informaciju o tome da se budžetom za sledeću godinu mesnim zajednicama smanjuju transferi za 50 %, tako da posle te tačke prisutne priča o sakupljanju PET ambalaže praktično nije ni interesovala. Uz sve ovo , materijal o sakupljanju PET ambalaže nije ni bio pripremljen, već se nešto štampalo neposredno pred i u toku sastanka.

Početak rasprave o organizovanju sakupljanja PET ambalaže počeo je slavnom uvodnom rečenicom Slavke Anđelković Petrović: „Pravo da vi kažem, do juče nisam znala šta je to PET ambalaža“. Kako je počela Slavka Anđelković Petrović, tako je kasnije nastavio i ondašnji direktor JKP „Usluge“ Dragan Hrnjak, koji je izjavio: „Mi bi probali sakupljanje sa jednim ili dva kontejnera“ . Na 8-9.000 stanovnika jedan ili dva kontejnera? To može da izjavi samo... Iza izjava Slavke Anđelković Petrović i Dragana Hrnjaka treba staviti po sto uzvičnika i znaka pitanja. Čovek je , još jednom naglašavam, nudio NEOGRANIČENI broj kontejnera potpuno BESPLATNO, samo nije imalo tada u opštinskoj vlasti sluha da je to ogromna šansa da se savršeno organizuje sakupljanje i PET ambalaže i svih drugih vrsta plastike, a da se kasnije postepeno organizuje sakupljanje i svih ostalih sekundarnih sirovina. Kako je pripremljen sastanak, kako je pripremljen štampani materijal, kako je održan uvodni govor, kako se izjasnio prvi čovek JKP „Usluge“, takvi su i bili rezultati sastanka. Kasnije je, na jedvite jade, uz insistiranje Ekološkog pokreta Odžaka od firme „A+“ nekako nabavljeno 45 kontejnera,koji su bili raspoređeni po naseljenim mestima - negde manje, negde više.

Sticajem okolnosti , u to vreme stigla je ponuda jednog udruženja iz Beograda da se za potrebe ekonomskog osnaživanja izbeglih lica , a uz finansijsku pomoć UNHCR-a, osnuje ekološka zadruga - što je i učinjeno, ali su u toku formiranja ili neposredno po formiranju zadruge radikali otišli sa vlasti i na čelo privremenog organa došao je Veroljub Marković, koji vuče još katastrofalnije poteze od Slavke Anđelković Petrović i Dragana Hrnjaka: donosi odluku o poništavanju postupka formiranja Prve ekološke zadruge, jer, kako je objasnio, zadruga je formirana iz „politikantskih razloga“. Naravno, Veroljubu Markoviću nije smetalo da posle nekoliko meseci formira novu Ekološku zadrugu „Odžačanka“ . To tada nije bilo „politikantstvo“. Kasnije, kada su na vlast došle demokrate, potpisana su dva ugovora o finansijskom podsticaju „Odžačanke“, ali to su bili „politikantski“ ugovori, da se vidi kako tadašnja vlast vodi računa i o ekonomskom osnaživanju izbeglica i o unapređenju primarne selekcije. Naravno, ugovori su potpisani, ali pare nikada nisu prebačene, i bilo je odmah jasno da će Ekološka zadruga „Odžačanka“ propasti istog trenutka kada prestanu dotacije UNHCR-a. Tako je i bilo. Godinu dana pre propasti „Odžačanke“ lokalnu vlast i direktora „Odžačanke“ Ninka Adamovića smo upozorili šta će se desiti posle prestanka dotacija UNHCR-a, ali niko za to nije mario, sem što se tema ekonomske samoodrživosti „Odžačanke“ iskorišćavala od nekih političara iz tadašnje koalicije za sticanje jeftinih političkih poena, kao što je bila konferencija za novinare koju je održao Mirko Važić.

Mirko Važić je izneo čitav niz predloga za ekonomsku samoodrživost „Odžačanke“. Mirka Važića, člana tadašnje vladajuće koalicije, pozvali smo u sedište Ekološkog pokreta Odžaka i predložili da preuzme direktorsko mesto u „Odžačanki“ i realizuje svoje ideje i predloge koje je izneo na konferenciji za štampu i obezbedi opstanak „Odžačanke“. Mirko Važić je uzeo spremljenu dokumentaciju i rekao da će razmisliti o predlogu da postane direktor „Odžačanke“ i za nedelju dana dati odgovor. Naravno, radilo se o navodnom razmišljanju. Milije mu je bilo da prima redovnu platu u Sportsko-poslovnom centru „Odžaci“ nego da se bakće sa Ekološkom zadrugom „Odžačanka“. Umesto da da radikalska, a naročito kasnija demokratska vlast, svim silama i finansijskim subvencijama podrže rad i opstanak „Odžačanke“ i prošire delatnost i „Odžačanku“ iskoriste za organizovanje kompletne primarne selekcije i neopasnog i opasnog otpada, jednostavno se dozvolio sunovrat „Odžačanke“, tako da i danas niko ne zna gde su silni kontejneri za sakupljanje PET ambalaže i papira i koliko ima tih kontejnera .

Šta da kažem o sadašnjoj vlasti? Za tri godine nije na ovom planu učinila ništa. Čak su naprednjaci posle radne akcije, koju su organizovali 5. septembra 2016. godine, prema izveštaju Radio Odžaka, postavili „pitanje svrsishodnosti ovih kontejnera kada nema organizovanog sakupljanja i reciklaže te vrste otpada“. Pitanje im je odlično. Samo su zaboravili jednu stvar; da su oni na vlasti i da su odgovorni za organizovanje sakupljanja. Tada bi im bila jasna svrsishodnost kontejnera. Ko treba da im organizuje sakupljanje sekundarnih sirovina?

Sekundarnu selekciju PET ambalaže i ostalih sekundarnih sirovina ( izdvajanje sekundarnih sirovina na deponiji) prepustili su, koliko smo obavešteni, ljudima iz drugih opština. Isterali su naše ljude i doveli ljude sa strane. Postavlja se pitanje: ZAŠTO? Nekoliko nedelja Ekološki pokret Odžaka pokušava da zakaže sastanak sa predsednikom opštine Dušanom Marijanom u vezi ove problematike i od sastanka nema ništa. Kada naprednjaci odu sa vlasti, jer niko nije večno ostao na vlasti, verovatno će i oni tada na konferencijama za novinare da pametuju kako treba organizovati primarnu selekciju otpada.

Zvog svega napred navedenog, preporučujem radikalima da temu primarne selekcije otpada i upravljanje otpadom više ne pominju na svojim konferencijama za novinare. Kada nisu iskoristili šansu da uzmu neograničen broj besplatnih kontejnera, pokažu odlučnost, preduzimljivost, pravovremeno reagovanje, volju za rešavanje konkretnog problema – bolje im je da sada ćute .

Postoji Zeleni savet, kao savetodavno telo, postoji Opštinsko veće opštine Odžaci, kao ovlašćeni predlagač skupštinskih odluka, pa svoje predloge konkretizujte, zvanično pošaljite Zelenom savetu, prisustvujete sednici Zelenog saveta i borite se i izborite za svoje ideje i predloge. Pošaljite svoje ideje i predloge Opštinskom veću na razmatranje. To je pravi put. Ono što se kaže na konferencijama za štampu ode u etar i u vetar.

Ekološki pokret Odžaka u ponedeljak, 12.12.2016. godine u 12 časova najavljuje otvaranje izložbe likovnih radova sa likovne kolonije koju je početkom oktobra 2016. godine organizovalo Udruženje građana „Ekobečej“. Na koloniji je učestvovalo 25 slikara amatera.

Specifičnost ove kolonije je činjenica da su likovni radovi rađeni na recikliranom papiru, tako da ovom izložbom „Ekobečej“ i Ekološki pokret Odžaka žele da skrenu pažnju javnosti na raciklažu, kao i da pokažu spoj reciklaže i umetnosti. „Ekobečej“ je već gostovao u Odžacima , kada je, kao prateću manifestaciju okruglog stola o Arhuskoj konvenciji, priredio prigodnu prateću izložbu predmeta izrađenih takođe od recikliranog papira.

Izložba će se održati u holu ispred marketa “Gomeksa“, tako da je ovo ujedno i promocija ovog izložbenog prostora. Za potrebe ove izložbe izrađeno je 13 kompleta stalaka za izložbene table koje su do sada mogle da se koriste samo u OŠ „Branko Radičević“. Zahvaljujući izrađenim stalcima, table će moći da se koriste u svim zatvorenim i otvorenim prostorima. Finansijska sredstva za izradu stalaka obezbedila je lokalna samouprava, a radove izvela Turistička organizacija opštine Odžaci .

Pozivamo članove Ekološkog pokreta Odžaka, učenike osnovnih i srednjih škola i građane da prisustvuju otvaranju izložbe.
Više detalja o „Ekobečeju“ i njegovim aktivnostima možete videti posredstvom linkova:

http://mojbecej.rs/podlozi-od-recikliranog-materijala/

http://tvbecej.rs/index.php?c=vest&vestid=1525&slider=off&lg=sr

http://mojbecej.rs/izlozba-zoltana-kisa-rukotvorine-od-recikliranog-papira/

https://www.youtube.com/watch?v=SAWZ7F_v7WQ

https://www.facebook.com/profile.php?id=100005534499897&sk=photos&collection_token=100005534499897%3A2305272732%3A69&set=a.338871662973981.1073741835.100005534499897&type=3

Aleksandru Vučiću,
predsedniku Vlade Republike Srbije

Otvoreno pismo ili Borba Davida i Golijata

Gospodine Vučiću,

Obraćamo Vam se u ime građana koji ozbiljno shvataju Vaše reči i poruke.

Nadamo se da niste zaboravili hladnu zimu 2014. godine, kada ste i sami spašavali građane i decu iz smetova koji su zavejali Vojvodinu. Nedvosmisleno je bilo utvrđeno da je do takve katastrofe došlo zbog nedostatka vetrozaštitnih pojaseva. Tom prilikom ste pozvali institucije i građane da preduzmu neophodne korake kako bi se ovaj problem rešio.

Moramo sa žaljenjem da Vas obavestimo, bar je to naše mišljenje, da institucije nisu obavile svoj deo posla i umesto da pošumljavaju Vojvodinu i sade vetrozaštitne pojaseve oni se bave salonskom ekologijom! Bilo bi zanimljivo utvrditi koliko je sredstava, predviđenih za zaštitu životne sredine, potrošeno na ketering i promotivne aktivnosti!

Nikada nećemo utvrditi koliko je ljudi ozbiljno shvatilo Vaš poziv za sađenje vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini. Međutim, jedno je sigurno. Uvek je bilo poštenih, čestitih ljudi kojima su ekologija i briga o životnoj sredini životno opredeljenje i njima i nije potrebno da ih bilo ko poziva da učestvuju u ovakvim aktivnostima. Njima je to životno opredeljenje, a dodatni motiv im je ono što izgovore predstavnici vlasti! Naročito ako je apel poslao predsednik Vlade...

Jedan od njih je i Đuro Vavroš!

Đuro Vavroš godinama , zajedno sa stanovnicima MZ Krivaja i mnogobrojnim volonterima iz pet okolnih zemalja, vodi računa o uređenju sredine u kojoj živi. Godinama je organizovao međunarodne ekološke radne kampove za uređenje sela i okoline. Kampovi su organizovani dvanaest godina i u njima je učestvovalo blizu 400 volontera. Građani Krivaje sami odgajaju sadnice, jer nemaju novac da ih kupe, a zatim ih kroz organizovanje radnih akcija sađenja rasađuju u selu i okolini. Uređenost Krivaje treba da služi kao primer drugim sredinama. To ne treba opisivati. To zaista treba videti. Tu, svakako, najveće zasluge pripadaju Đuri Vavrošu. Tako je bilo godinama – dok se nije pojavio strani investitor i preorao, koliko nam je poznato, vetrozaštitni pojas za koji je prethodno dobijena saglasnost predstavnika SO Bačka Topola i predstavnika strane kompanije koja je kupila poljoprivredno zemljište u Krivaji..

Ali...ne leži vraže!

Uprkos dogovoru s predstavnikom kompanije i garancijama SO Bačka Topola, ponovo je zaoran vetrozaštitni pojas. I umesto da se na sudu nađe onaj ko je zaorao vetrozaštitno pojas na sudu se, , zamislite predsedniče Vlade!!! , našao Đura Vavroš, predsednik ekološkog pokreta „Hrast“ iz Krivaje jer je javno rekao da je (opet!) zaoran vetrozaštitni pojas! On je, naravno, podneo tužbu protiv kompanije koja je zaorala vetrozaštitni pojas, ali , nažalost, , ta tužba nije procesuirana. U međuvremenu se direktor kompanije setio da je ugled njegove kompanije narušen i tužio Đuru Vavroša. Odmah je pokrenut postupak pred sudom u Subotici protiv Đure Vavroša! Ako je neko i mislio da nam je sudstvo neefikasno, predsedniče Vlade, evo dokaza da je efikasno! Neće se izvući građanin koji je pokušao da zasadi vetrozaštitni pojas i unapredi životnu sredinu. Vi ste, možda pod naletom emocija, pozvali sve nadležne i građane da se posvete rešavanju problema vetrozaštitnih pojaseva! Đuro Vavroš je taj posao radio i pre i posle tog poziva , uporno se trudio da doprinese rešenju problema i nije u redu da se sada nalazi na sudu!

Gospodine predsedniče,

Pozivamo da posetite Krivaju. Tada ćete znati da li Đuro Vavroš treba da bude na sudu. Otvoreno pismo šaljemo sa namerom da budete upoznati sa slučajem Đure Vavroša. Kada budete imali malo slobodnog vremena, pozivamo Vas da zajedno sa Đurom obiđemo Krivaju i okolinu. Verujte, neće Vam biti žao.

U ime svih građana i udruženja, koji šalju podršku Đuri Vavrošu i pozivaju ga da istraje u ovoj borbi Davida i Golijata, srdačno Vas pozdravljamo.

Dana 20.11.2016.
Vojvođanska zelena inicijativa i Ekološki pokret Odžaka

P.S. Link prema emisiji u kojoj se vidi da svi građani MZ Krivaja sade vetrozaštitni pojas, jer osim od smetova taj pojas bi ih štitio i od pesticida i herbicida (tretiranja se vrše i po 20 puta godišnje) koje vetar donosi s njiva koje se nalaze neposredno iza kuća: https://www.youtube.com/watch?v=o7cAuiC3PnU

 

Strana 10 od 55

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška