Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

U protekla dva dana , šira javnost u Srbiji bila je zasuta slikama uginulih životinja na neuređenoj deponiji na izlazu iz Bačkog Brestovca. Slike su odvratne i izazivaju gađenje dok ih gledate, a oni malobrojni koji su bili na licu mesta bili su izloženi nesnosnom smradu koji su izazivale odavno uginule životinje u raspadanju. I ovog puta , kao i u prethodna dva slučaja , alarmirana je javnost preko elektronskih i štampanih medija i društvenih mreža , koji su nam skrenuli pažnju, na ružne slike koje izazivaju i spontane reakcije nezadovoljstva, što nam se sve ovo po ko zna koji put događa.

Prosto je neverovatno da nije došlo do velike zaraze , jer se deponija nalazi blizu sela i na samo stotinak metara od puta !?!


Kako je tako nešto moglo i smelo da se dogodi- ključno je pitanje na koje javnost mora dobiti što pre odgovor. Zbog toga sve ovo mora do tančina biti ispitano, KAKO BI SE MOGLA UTVRDITI POJEDINAČNA I GRUPNA ODGOVORNOST. Preko ovoga se ne sme nikako olako preći.

Zašto?!

Zato što ovo nije prvi put, moglo se čuti i u prilogu RT Vojvodina. I pre ove sramote , ova Televizija je u kratkom vremenskom intervalu napravila dva priloga iste sadržine. Sve to upućuje na zaključak, DA JE NA DELU NESHVATLJIVO PONAŠANJE KRAJNJE NESAVESNIH GRAĐANA , KOJI CRKOTINE OSTVALJAJU NEZAKOPANIM I TIME STVARAJU USLOVE ZA ŠIRENJE EPIDEMIJE SA MOGUĆIM POSLEDICAMA PO ZDRAVLJE LJUDI.

Ko snosi odgovornost za ovo što se desilo?

Iz medija koji su grunuli sa ovom pričom u javnost , jasno je da su pored nesavesnih građana zatajili i oni kojima je to prva obaveza , da brinu o čistoći svoga sela.Na prvom mestu odgovornost snosi lokalno Komunalno predsuzeće „Brestkom“ i njegov direktor Dragan Ivanišević.

Zašto?

Zbog jednostavne činjenice , da im je u opisu posla , između ostalog i rešavanje ovakvih neprijatnih problema. U izjavi direkotora za RTV, on kaže da se nisu mogli izboriti sa ovim problemom. Ako je to tako kao što on kaže t, ONDA JE MORAO OBAVESTITI TZV. „VIŠE INSTANCE“. To bi u ovom slučaju bila Mesna kancelarija, sanitarni inspektori, pa ako i oni ne bi mogli učiniti ništa , onda su morali zakucati na vrata i same predsednice Opštine Latinke Vasiljković. Morao je direktor , pre nego što se ovo dogodilo, tražiti i podršku medija , kako bi se ovaj , zaista veliki problem , ZAJEDNIČKI POKUŠAO REŠITI. Ako je pomenuti direktor to učinio i obavestio sve one koji bi mogli rešiti problem sanacije terena punog crkotina , onda bi možda mogao skinuti- samo deo odgovornosti sa sebe i svojih zaposlenih .

Ovde moramo imati u vidu subjektivnu i objektivnu odgovornost. Subjektivna odgovornost pripada njegovom ličnom (ne)delovanju i ponašanju, dok objektivna odgovornost proizilazi iz njegovog položaja koji zauzima pošto je na rukovodećem mestu.

Rukovodioci u Mesnoj kancelariji , takođe su morali znati za ovaj problem, pa su i oni morali, (ako već nije direktor) , preduzimati konkretne korake da se ovo ne događa. (Podsećam da je o tome RTV pre poslednjeg slučaja, dva puta izveštavala). Isto tako su i sanitarni inspektori morali biti u toku i hvatati na delu nesavesne građane i primerno ih kažnjavati. Izgleda se drugačje ne može . Da bi se prihvatala pravila ponašanja i stvari dovele u normalno stanje, moraju se primenjivati oštre sankcije , kako bi se slala jasna poruka: DA SE TO NEĆE VIŠE TOLERISATI!

Po svemu sudeći , sve ovo što je rečeno je izostalo.Kao da su svi okretali glavu da ne bi videli ovakvo ponašanje neodgovornih građana . Zbog toga su došli u situaciju da im se isti problem TRI PUTA PONAVLJA U VRLO KRATKOM VREMENSKOM ROKU.

Pošto težimo ulasku u Evropsku uniju gde vladaju stroga pravila javnog ponašanja, ispričaću su samo jedan slučaj koji se desio u Nemačkoj. Na terasi jednog stana , vlasnica je raširila oprani veš. Na poziv jednog komšije, u roku od desetak minuta došla je policija i naredila vlasnici veša, da ga ukloni sa terase. Pri tom joj je napisana i prijava zbog kršenja javnog reda . Novčanu kaznu je po hitnom postupku morala da plati. Takvih i sličnih primera ima , ali tamo postoji drugačiji odnos prema prekršiocima pravila društvenog života. Nažalost takvog odgovornog odnosa prema sredini u kojoj živimo kod nas nema i zato nam se sve ovo dešava i ponavlja.

Da ne bude zabune , nije ovo karakteristika samo Bačkog Brestovca, bilo je takvih slučajeva i u drugim opštinskim mestima, što je samo još jedna povrda , da se ta loša PRAKSA NEZAMERANJA MORA PREKINUTI POD HITNO.

Zbog toga treba dobro analizirati sve što se desilo ovog puta , kako bi se izvukle prave pouke za ubuduće.Ovo je slučaj koji bi morao doneti prekretnicu u smislu drugačijeg ponašanja svih : prvo onih koji su spremni da „seju“ crkotine gde im je zgodno, a potom i ostalih u lancu onih koji to trebaju da sprečavaju
Dakle, mora se poslati jasna i precizna poruka:da svi oni koji ne poštuju osnovna ljudska pravila u zajednici u kojoj žive, moraju snositi posledice svojih loših postupaka. Ovog puta Brestovčani su prošli bez zarazne epidemije, što ne znači da će neki sledeći put imati sreće i da se nećemo zaraziti !!
Na potezu su čelnici Opštine Odžaci koji nikako ne bi smeli olako preći preko ovog „slučaja“ , pošto nam je kao sredini doneo zasluženu bruku u javnosti Srbije! Mediji koji su pokrenuli ovu temu zaslužuju svaku pohvalu.

25.10.2017. god. Radoslav Medić
Foto: Tihomir Katić, predsednik Mesne podružnice Bački Brestovac Ekološkog pokreta Odžaka i potpredsednik Ekološkog pokreta Odžaka

Stočno groblje u Bačkom Brestovcu

Ekološki pokret Odžaka raspisao je tradicionalni opštinski likovni konkurs“ Naša ekološka sramota“, te ovim putem podsećamo PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteku igračaka „Zlatna barka“ da je do kraja roka za dostavu radova ostalo nešto više od mesec dana.
Tema ovogodišnjeg konkursa ZAGAĐIVAČI je dosta teška za crtanje, pa sugerišemo da se vaspitno osoblje i roditelji što više uključe i pomognu deci da izrade što kvalitetnije vradove .

Podsećamo da su format crteža i tehnika rada slobodni. Na poleđini rada dostaviti podatke o autoru (prezime i ime, razred i odeljenje, škola, mentor). Konkurs traje do 15.11.2017. godine Izložba se planira za kraj prvog polugodišta ove školske godine. Konkurs se finansira budžetskim sredstvima i zbog obaveze slanja izveštaja o utrošku sredstava do 31.12.2017. godine, molimo učesnike da se radovi dostave striktno do datog roka. Radovi koji stignu posle naznačenog roka neće se uzimati u obzir za žiriranje i izlaganje.

Kategorije takmičenja: Predškolski uzrast, Školski uzrast I, II, III razred, Školski uzrast IV, V, VI razred ; Školski uzrast VII, VIII razred , Srednjoškolski uzrast , Biblioteka igračaka „Zlatna barka“. Za svaku kategoriju proglasiće se pobednik ( DIPLOMA) i II i III mesto ( POHVALE).

O otvaranju izložbe prispelih radova i proglašenju pobednika javnost i učesnici

takmičenja biće pravovremeno obavešteni. Žiri za ocenu radova određuje EPO. Na odluku žirija ne mogu se ulagati žalbe. Poželjno je da PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteka igračaka predlože članove žirija.

Radovi prispeli sa teritorija drugih opština neće se žirirati i izlagati.

Informacije i dogovori o preuzimanju radova : Ivica Ćirić 063/ 459 179, Dušan Mirković 065/8 743 456 .

Radove se mogu dostaviti lično na osnovu prethodnog dogovora ili putem pošte na adresu: Ekološki pokret Odžaka, 25250 Odžaci, Bačka 36.

Pre dva meseca (sahranjen 9. avgusta ove ove godine)zauvek nas je napustio Milivoje Mijo Bojović, čovek bogatog i sadržajnog života . Nema sumnje da bi ova osebujna ličnost mogla biti uzor svima onima koji bi želeli da svoj život učine smislenijim. Kako vreme prolazi sve više njegovi ekolozi shvataju koliko im nedostaje njegova blaga priroda, uvek spremna da priskoči u pomoć svojim delom i promišljenim savetima koji vode ka rešenju problema. Reč je o čoveku koga su krasile mnoge lepe osobine , što mu je tokom životnog bitisanja stvorilo mnogo iskrenih prijatelja i poštovalaca koji su umeli da cene ono što je radio i pružao mnogima koji su dolazili s njim u kontakt.

Radni vek je proveo u Minhenu, gde se vrlo lepo uklopio u novu sredinu. Verujemo da mu to nije bilo teško , jer je u sebi nosio raznorodna znanja i interesovanja, radnu energiju i iskonsko poštenje, što su njegovi poslodavci, saradnici na poslu i drugovi s kojima se svakodnevno sretao – umeli da cene . Na poslu je uvek bio ozbiljan , odgovoran i pedantan – što mu je donosilo nepodeljeni ugled u firmama u kojima je radio. To nije zadovoljavalo njegove ambicije, pa je to poglavlje Mijinog života proteklo i u njegovoj aktivnoj želji i naporu , da svugde i na svakom mestu treba svoju okolinu i ljude u njoj činiti boljim i plemenitijim.Polazio je uvek prvo od sebe, dajući primere kako bi to trebalo činiti.

Zbog toga su u takvoj atmosferi koju je stvarao, njegove vrline su često dolazile od punog izražaja. Cenila se ta Mijina iskrena želja, da u svakom čoveku čoveku pokuša probuditi želju da poradi na svom samousavršavanju. U tom njegovom nastojanju da ljude čini boljim i humanijim, bilo je njegove iskrene želje koja je imala uspeha.

Humanizacija odnosa, obzirnost, pitomost i dobronamernost još nije atmosfera našeg društva u kome bi se lakše disalo i pored svih materijalnih nevolja koje nas pritiskaju, ali moramo težiti tim ciljevima - rekao je u jednom razgovoru Mijo Bojović, član Ekološkog pokreta Odžaka.

Otkrio je Mijo time svoju životnu filozofiju , koju je nastojao promovisati povratkom u svoje Ratkovo. Iako je bio materijalno obezbeđen nije mu padalo na pamet , da se u penzionerskim danima prepusti ličnim uživanjima.

Zbog toga je on u svom Ratkovu, razvio čitav niz aktivnosti , gde osniva ogranak Ekološkog pokreta i zajedno sa svojim članovima kreće u rešavanje ekoloških problema. Oplemenio je seosku deponiju tako što je založio svoju obradivu površinu od 5 hektara za 9,5 hektara deponije. Sa deponije je izvezao oko 130 prikolica smeđa , uložio je 13.000 nemačkih maraka za kopanje jezera, što je posadio preko 3.000 raznih sadnica, što je ogradio prostor , što je to svoje imanje nesebično ustupao deci za zabavu, pecanje i edukovanje. Uvek je bio prvi u svakoj akciji pošumljavanja Ratkova i okoline, bio je učesnik u izgradnji kanalizacije i pošumljavanju Mokrog polja. Bio je Mijo i glavni sakupljač PET ambalaže u svom mestu. Sve su to , kao i niz drugih aktivnosti bili razlozi što mu je EKOLOŠKI POKRETA ODŽAKA dodelio svoje najviše „POSEBNO PRIZNANJE“ koje je prvi više nego zasluženo poneo Mijo Bojović.

Takav čovek kao što je Bojović se retko rađa. Zbog toga smo MI EKOLOZI mišljenja : DA SMRT OVOG ČOVEKA TREBA DA BUDE USTVARI POČETAK NJEGOVE BESMRTNOSTI. Da bi se to ostvarilo trebala bi se sačuvati uspomena na ovog čoveka - za generacije koje slede. Za početak , trebala bi Mesna zajednica Ratkovo doneti odluku da jedna ulica u ovom mestu dobije ime po ovom nesvakidašnjem čoveku Miji Bojoviću.

Članovi Ekološkog pokreta Odžaka bi trebali sačuvati uspomenu na svog istaknutog člana, tako što bi jedna od nagrada trebala nositi ime po Miji Bojoviću. To bi bio samo mali znak pažnje za ono što je učinio za ekologiju!

U sve ovo trebala bi se uključiti i lokalna samouprava i posthumno dodeliti Miji Bojoviću OKTOBARSKU NAGRADU! Time bi se poslala jasna poruka svima koji su svoje lične interese podredili OPŠTIM da neće biti zaboravljeni.

Pisanjem ovog teksta Ekološki pokret Odžaka želi da na skroman način posthumno još jednom oda priznanje svom zaslužnom članu.

11.10.2017. god. Radoslav Medić

Predavanjem u OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ u Ratkovu, 9.10.2017. godine , Ekološki pokret Odžaka održao je poslednje u seriji predavanja o Arhuskoj konvenciji za učenike osmih razreda osnovnih škola u odžačkoj opštini u okviru ostvarivanja CSOnnect projekta . Predavanje je održano za učenike dva odeljenja ove škole. Predavanju su prisustvovala 22 učenika.

Predavači su bili Marko Zlatković, diplomirani ekolog, i Ivica Ćirić, predsednik EPO-a.

Kao i u prethodnim predavanjima, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji pod nazivom
„ Šta bi trebalo znati o Arhuskoj konvenciji“, u kome su učenici upoznati sa osnovnim pojmovima i znanjima o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja i evaluacioni list .

Projekat CSOnnect sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu
( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka u okviru konzorcijuma nevladinih organizacija na čelu sa Centrom za evropske politike (CEP-om) iz Beograda.

Ekološki centar “Stanište” i Centar za evropske politike (CEP), organizovali su dva konsultativna sastanka sa predstavnicima državnih institucija i nevladinih udruženja, u Novom Sadu, u četvrtak 28. septembra i u Beogradu, u petak 29. septembra 2017. godine.

Na sastancima su predstavljeni rezultati istraživanja o stanju sistema finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji, koje sprovodi stručni tim EC “Stanište” i CEP-a. Istraživanje je sprovedeno u periodu novembar 2016 – juni 2017 godine, metodom analize dokumenata. Od svih 145 opština i gradova u Srbiji traženi su završni račun budžeta, program budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, saglasnost Ministarstva na program fonda i izveštaj o korišćenju sredstava fonda.

Na osnovu nalaza, stručni tim je napisao nacrt preporuka državnim organima, za poboljšanje stanja u sistemu finansiranja. Poseban deo sastanka posvećen je dijalogu, razmeni mišljenja i komentarima učesnika, kako bi ove preporuke bile što bolje i efikasnije. Jedna od ključnih preporuka, sa kojom su se složili svi učesnici, jeste potreba da se usvoji izmena Zakona o budžetskom sistemu, kojom bi se ponovo propisao namenski karakter prihodima od naknada za zaštitu životne sredine.

Dosta dobrih komentara za poboljšanje preporuka dali su predstavnici lokalnih samouprava (Novi Sad, Žitište, Pančevo, Užice), Državne revizorske institucije, Ministarstva zaštite životne sredine, Privredne komore Srbije, kao i dvadesetak nevladinih organizacija iz različitih krajeva Srbije. U ime stručnog tima, rezultate istraživanja su predstavili Dejan Maksimović (Stanište) i Stefan Šipka (CEP).

Pogledajte prezentaciju sa konsultativnih sastanaka.
Više detalja o do sada objavljenim rezultatima istraživanja, možete pogledati u sledećim analizama:
1) Odnos prihoda i rashoda.
2) Planiranje budžetskih fondova.

Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Izvor: Ekološki centar Stanište, Vršac
http://staniste.org.rs/obavestenja/preporuke-za-bolje-finansiranje-zastite-zivotne-sredine-na-lokalu/

Konsultativnom sastanku u Novom Sadu, u ime Ekološkog pokreta Odžaka, prisustvovao je diplomirani ekolog Marko Zlatković, predsednik Mesne podružnice Srpski Miletić Ekološkog pokreta Odžaka

Ekološki pokret Odžaka se pre više od mesec dana elektronskom poštom obratio Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Građanskim inicijativama - koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD , odnosno Dejani Stevkovski - poslavši tri dokumenta, a nekoliko dana kasnije svim Arhus centrima ( Kragujevac, Subotica, Novi Sad, Niš, Novi Beograd i Prijepolje u osnivanju) - poslavši 13 dokumenata sa molbom da pomognu Ekološkom pokretu Odžaka u rešavanju pitanja koje se tiče, koliko mi se čini, svih nevladinih organizacija u zemlji.
Ovo otvoreno pismo pišem zato što se niko od njih nije oglasio. Niko od njih nije napisao nijedno slovo, nijednu reč, niko nije telefonirao niti poslao imejl. Apsolutna tišina. Kao da ne postoje. Kao da im se uopšte nismo obratili. Nije bitno da li su navedeni kompetentni ili ne za rešavanje ovog pitanja. Bilo je bitno da se oglase.
Kada su u pitanju konkursi za dobijanje novca, nabrojanim NVO su puna usta borbe za prava OCD, za stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, za učešće OCD u procesima evropskih integracija, za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, redovno konkurišu za dobijanje novca i u većini slučajeva njihovi projekti (ili „projekti“) budu finansirani,... . Prosto je milina da ih čovek sluša ili čita tekstove u kojima se oni ponose svojim doprinosom razvoju civilnog društva i ostvarivanjem saradnje sa vladinim sektorom. Da se čovek istopi od sreće. Gde god da se organizuje neki sastanak većina njih je prisutna. Međutim, izgleda da je to samo do granice za dobijanje para.
Kada im se, kao mala i provincijska NVO, obratite sa konkretnim problemom i zatražite
pomoć - kao da ne postoje. Kao da propadnu u zemlju. Zavuku se u mišju rupu i ćute kao zaliveni. Ili se proglašavaju nenadležnim.
Da pojasnim o čemu se radi.
Ekološki pokret Odžaka često koristi pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) i od organa javne vlasti traži određene informacije. Organi javne vlasti su toliko silni da često sebi daju za pravo da uopšte ne odgovaraju na zahteve ili šalju odgovore pro forme i u tim dopisima šalju informacije koje su daleko od onoga što tražite - pišu sve i svašta samo ne daju traženu informaciju ili šalju nepotpune i neistinite informacije. Idu na metodu iscrpljivanja, odnosno izmišljaju razne besmislice da bi vas naterali da se umorite, da dignete ruke i odustanete od onoga što ste tržili. Misle da sve može da prođe. U najvećem broju slučajeva to im i uspeva. Na njihovu žalost, postoje pojedinci ili udruženja koji koriste prava koje im pomenuti zakon pruža. Doduše, ovakvi su jako retki, ali postoje.
Obezbeđivanje transparentnog rada organa javne vlasti, u smislu dobijanja informacija od javnog značaja, nažalost, bar za sada, može da se ostvari samo korišćenjem dva instrumenta: izjavljivanjem žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti.
Ekološki pokret Odžaka je u ranijem periodu koristio samo mogućnost podnošenja žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Po svemu sudeći, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je jedan od retkih ili jedini reprezent pravne države i institucija kojoj se može verovati. Oni rade po principu „ni po babu ni po stričevima“. Međutim, zbog velikog broja predmeta i verovatno nedovoljnog broja službenika, kao i zbog temeljnog rada na svakom predmetu, na donošenje rešenja čeka se nekada i po godinu i po dana - tako da nekada i zaboravimo da smo poslali žalbu, a ako se organ javne vlasti natera da traženu informaciju dostavi, obično ta informacija više nama vrednost koju je imala u trenutku traženja.
U poslednje vreme Ekološki pokret Odžaka je, po preporuci Ekološkog udruženja „ Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, počeo da „ide kraćim putem“ i podnosi prekršajne prijave na osnovu člana 46 stava 1 tačke 8 ZSPIJZ-a. Čim istekne zakonski rok od 15 dana i ne dostavi se tražena informacija od javnog značaja ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija na osnovu pomenutog člana i članova 179 i 180 Zakona o prekršajima (ZOP-a) podnosimo prekršajnu prijavu - na osnovu koje je za odgovorna lica za informacije od javnog značaja u pravnom licu prpisana kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Novčana kazna je od manjeg značaja. Mnogo je bitnije da „eliti“ pokažemo da se i na njih odnose doneti zakoni.
Kada tražimo informacije od javnog značaja od Vlade Republike Srbije, ministarstava , tužilaštava, sudova iz Beograda,... a ne dobijemo ih ili dobijemo nepotpune ili neistinite informacije, prekršajne prijave podnosimo nadležnom Prekršajnom sudu u Beogradu. I tu nastaja problem. Za rešavanje problema zajednički treba da deluju Kancelarija i navedene NVO.
Na desetine sudija radi u Prekršajnom sudu u Beogradu i kada neko od njih dobije na rešavanje zahteve udruženja građana za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora Upravnog inspektorata, direktora raznih agencija, javnih tužilaca, predsednika sudova, načelnika policijskih uprava,... , koliko mi se čini , sudije ovog suda dogovorno serijski odbacuju podnete zahteve uvek se pozivajući na član 184 stav 2 tačku 5 ZOP-a - pravdajući se da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnelo neovlašćeno lice. Uvek se daju objašnjenja da to pravo pripada samo fizičkom licu ( pojedincu), koje ima lično pravo. To i takvo pravo se osporava udruženjima - pa čak i njihovim ovlašćenim zastupnicima koji nesumnjivo jesu fizička lica. Žalili smo se i Prekršajnom apelacionom sudu koji je potvrdio ispravnost odluke koje je doneo Prekršajni sud u Beogradu .
Smatrajući da se član 184 stav 2 tačka 5 ZOP-a namerno pogrešno tumači, obratili smo se za pomoć Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Građanskim inicijativama i Arhus centrima sa nadom da će nam oni pomoći da se reši dilema oko prava udruženja da preko prekršajnih sudova, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, indirektno dođu do traženih informacija od javnog značaja.
Zašto smatram da sudije Prekršajnog suda u Beogradu dogovorno donose rešenja o odbacivanju prijava na osnovu člana 184 stavu 2 tački 5 ZOP-a ?
Zato što imamo primere da prekršajni sudovi u drugim mestima, na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji podnosi UDRUŽENJE (ovlašćeni zastupnik udruženja), izriču novčane kazne predsedniku opštine, načelniku opštinske uprave, javnom tužiocu, višem javnom tužiocu, ... pa se pitam da li za predsednika Vlade Republike Srbije, ministre i ostale koji su locirani u Beogradu ZSPIJZ ne važi ili se radi o tome da sudije Prekršajnog suda u Beogradu ne smeju da donesu rešenje o pokretanju prekršajnog postupka? Izgleda da im je mnogo lakše da donesu rešenje o odbacivanju prekršajne prijave - smatrajući da će time rešiti problem. Predsednik Vlade Republike Srbije, ministri, direktori raznih agencija,... su građani ove države i za njih apsolutno isto važe doneti zakoni kao što važe za sve ostale. Oni su kruna vlasti i morali bi striktno da se pridržavaju svakog člana donetih zakona - da primerom pokažu građanima kako se treba ponašati.
Zbog toga što sudije Prekršajnog suda u Beogradu imaju suprotan stav od prekršajnih sudija u Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Somboru, i zbog toga što smatram da se udruženjima , serijskim donošenjem rešenja o odbacivanju prekršajnih prijava, uskraćuje mogućnost da kroz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ostvare svoja prava, obratili smo se imenovanima za pomoć. Nije nam jasno da pojedinac ima pravo da podnosi prekršajnu prijavu, a ako se troje (trojica,tri građanke) građana udruže , oforme i registruju udruženje to pravo izgube. Po Zakonu o udruženjima, u članu 2., definisano je
„ udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom“. Ako je toj grupi građana zajednički cilj i interes da sazna neku informaciju, a to pravo po ZSPIJZ imaju, i na osnovu nedobijene informacije ili dobijene nepotpune ili neistinite informacije podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pitam se da li sudije prekršajnih sudova to pravo mogu da ospore ako prekršajnu prijavu u njihovo ime podnese ovlašćeni zastupnik udruženja? Ako nema, postavlja se pitanje svrhe osnivanja udruženja.
Arhus centrima smo poslali trinaest dokumenata o jednom predmetu gde se vidi da, iako tražena informacija NIJE DOBIJENA - što je apsolutno kažnjivo po članu 46 stavu1 tački 8 ZOP-a - ispada da, iako smo po definiciji iz ZSPIJZ oštećeni, a po članu 179 i 180 ZOP-a imamo pravo kao oštećeni da podnesemo prekršajnu prijavu, prijava se odbacuje zato što je podnosi ovlašćeni zastupnik udruženja. U poslatom predmetu se ne radi o informaciji vezanoj za stanje životne sredine. Međutim, bitan je princip da li se na zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja mora ili ne mora dobiti odgovor i da li ovlašćeni zastupnik udruženja ima ili nema pravo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako se tražena informacija ne dostavi ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija.
Možda Ekološki pokret Odžaka i EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ nisu u pravu, možda pogrešno definišu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali je bitno da je uočen problem, bitno je da je problem principijelno značajan za sve nevladine organizacije i da bi trebalo svi zajednički da ga rešavamo. Smatram da Kancelarija, GI i Arhus centri u tome treba da budu vodeći, da od NVO preuzimaju takve predmete i u saradnji sa organima javne vlasti raščiste situaciju i zauzmu jasan stav: NVO jeste ili nije u pravu, i o tome obaveste javnost.
Arhus centri deluju već nekoliko godina i trebalo bi da budu vidljive promene kao posledica njihovog delovanja. Arhuska konvencija ratifikovana je u Republici Srbiji pre više od osam godina i delovanjem Arhus centara trebalo je do sada da u svih 145 opština i gradova u Srbiji budu usvojene odluke kojima će se na lokalnom nivou institucionalno građanima i udruženjima priznati prava iz Arhuske konvencije. U koliko opština i gradova su Arhus centri izdejstvovali ovakve odluke? Koliko mi je poznato - ni u jednoj. U petnaestak opština takve odluke su donete, ali ne zahvaljujući Arhus centrima , već nekim drugim faktorima. Umesto da se bore za ovaj opšti cilj, Arhus centri se bave sami sobom. Za osam godina od kada je ratifikovana Arhuska konvencija i za pet-šest godina kako postoje Arhus centri , ovaj posao je trebao da bude završen u svih 145 opština i gradova. Da ih to ne interesije pokazuje i činjenica da ni u jednom od sedišta Arhus centara nisu donete odluke o institucionalnom priznavanju prava iz Arhuske konvencije. Ako nisu ovaj problem rešili u svojoj kući, kako da očekujemo da reše drugima? Njima je bitno da organizuju proslave za obeležavanje godišnjice osnivanja. Opšti i značajni problemi za rad ili opstrukciju rada NVO ih ne dotiču. Smatraju da je to problem tih organizacija.
Arhus centri se stalno bave organizovanjem nekakvih sastanaka i akcija od kojih korist imaju uglavnom rukovodeći ljudi Arhus centara. Tu se u bezbroj varijanti prepričava i tumači Arhuska konvencija, umesto da se iznađu mehanizmi pomoću kojih bi OCD mogle značajno da utiču na efikasniji i transparentniji rad organa javne vlasti . Da li je bilo koja ekološka organizacija od Arhus centara dobila obaveštenje : mi smo za ekološke NVO izdejstvovali to i to ( premera radi: da sve skupštine opština i gradova moraju da donesu odluke za priznavanje prava iz Arhuske konvencije) , mi smo predložili promene tog i tog zakona ili propisa da bi ekološkim NVO stvorili mehanizme kojima mogu da utiču na vođenje javnih politika (ili je na naš predlog izmenjen taj i taj zakon), mi smo stvorili mehanizme pomoću kojih ekološke NVO mogu da kontrolišu politiku zaštite životne sredine, mi smo osnovali mrežu za informisanja ekoloških NVO o ekološkim problemima, uspesima, primerima dobre i loše prakse, mi smo osnovali tim pravnika koji će pomoći ili preuzimati rešavanje pravnih problema u pitanjima zaštite životne sredine, mi smo stvorili centar kome možete da se obratite za bilo koju vrstu pomoći, mi smo stvorili mehanizme za kontrolu trošenja budžetskih sredstava namenjenih zaštiti i unapređenju zaštite životne sredine, mi smo stvorili mehanizme za sprečavanje zloupotrebe budžetskih sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine za obavljanje komunalnih i drugih delatnosti, ... . U sklopu raznih projekata Arhus centri izdaju razne publikacije ( flajere, biltene, vodiče, brošure, priručnike, praktikume,...) i taj materijal bi trebali redovno da distribuiraju ekološkim NVO - kako bi ekološke NVO podizanjem nivoa svog znanja podigle svoj kapacitet. Da li je Ekološki pokret Odžaka bilo kada i od bilo koga, a pogotovo od Arhus centara, poštom dobio ovakve materijale? Nije nikada. Da li Arhus centri dobijaju novac za štampanje publikacija i da štampani materijal praktično zadržavaju samo za sebe? Da li je to u redu? Nije. Zato bi pri pisanju projekata trebali da planiraju sredstva za distribuciju štampanog materijala i izvrše distribuciju. Adrese za slanje štampanog materijala mogu da nađu u bazi podataka REC-a ili Ekološkog pokreta Odžaka. Tamo postoje poštanske adrese ekoloških NVO ili NVO koje se , između ostalog, bave zaštitom i unapređenjem životne sredine. Umesto da mreži Arhus centara ovi i slični problemi i zadaci budu prioritetna delatnost, umesto da ove poslove rade za ekološke NVO, umesto da stvore mrežu ekoloških NVO za zajedničko i sinhronizovanje delovanje, umesto da mreža ekoloških NVO na čelu sa Arhus centrima bude snažan korektivni faktor državi - čini mi se da Arhus centri isključivo rade za svoj interes i da učestvovanjem na sastancima sa državnim organima samo stvaraju privid saradnje države i OCD . Svakodnevno se u sredstvima informisanja javnost obaveštava o ekološkim akcidentima. Nisam primetio da su Arhus centri povodom tih akcidenata izdali saopštenje da su podneli prekršajnu ili krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, da su nekom sudu podneli tužbu protiv zagađivača, da su ekološkim NVO o svemu tome poslali izveštaje i obaveštenja.
Ekološki pokret Odžaka se obratio povodom konkretnog problema Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD Građanskih inicijativa i Arhus centrima . Ekološki pokret Odžaka nema u svojim redovima pravnika - pa da se ravnopravno nosi sa prekršajnim sudijama i tužilaštvima. U konkretnom slučaju prva koja je trebalo da se oglasi je Darija Šajin. Ona je, koliko znam, diplomirana pravnica. Ona, kao pojedinac, i Arhus centar Novi Sad su trebali da prouče predmet, da se konsultuje sa ostalim Arhus centrima ili NVO koje se bave pravnom problematikom i reše dilemu da li postoji pravni osnov da sudovi donose rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje udruženja građana , zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, preko ovlašćenog zastupnika, podnose protiv odgovornih lica u organima javne vlasti.
Ovim otvorenim pismom želim da izrazim duboko razočaranje ćutanjem Žarka Stepanovića , Srđana Matovića, Snježane Mitrović, Darije Šajin, Tanje Petrović ( Marijane Petrović), Sonje Popović i Dejane Stevkovski. Svestan sam da su Arhus centri i Građanske inicijative nevladin sektor kao i mi, ali ako imaju aspiraciju da se predstavaljju kao vodeće organizacije za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije i stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, onda tu svoju ulogu treba i da opravdaju.

Zbog svega navedenog smatram da imenovani ( Kancelarija, GI i Arhus centri) rade samo za svoj lični interes, da su samo ukras i da korpus nevladinih organizacija od njih nema praktično nikavu korist .

Dušan R. Mirković,

Konferencija “Poglavlje 27 – Zaštita životne sredine i klimatske promene u kontekstu lokalnih zajednica” koju je organizovao Somborski edukativni centar i Savez udruženja „EKONET“ održana je u sredu 20. Septembra u Domu učenika srednjih škola u Somboru. Cilj konferencije bio je umrežavanje i podsticanje svih aktera u lokalnim zajednicama Zapadnobačkog okruga na dijalog o perspektivi saradnje građana, stručne javnosti i donosilaca odluka, te zajedničkog doprinosa unapređenju stanja u pogledu zaštite životne sredine putem diskusije, analize stanja, izlistavanja izazova i predlaganjem potencijalnih preporuka aktivnosti i mera za njihovo prevazilaženje. Prisutnim učesnicima se na početku obratio Dušan Marijan, načelnik Zapadnobačkog okruga koji je poželeo srećan rad i podržao inicijativu i ideju konferencije. U uvodnom delu su govorili Srđan Vlaškalić, izvršni direktor Somborskog edukativnog centra i Katarina Farkaš, predstavnica SEC-a u Upravnom odboru saveza Ekonet, a nakon toga i Marijeta Malbaša, master inženjer zaštite životne sredine i Milovan Topić, diplomirani ekolog iz JKP „Čistoća“ Sombor kao i Dušan Marković iz Ekološkog pokreta Odžaka. Pored uvoda u temu, stručnjaci su moderirali tri tematske grupe kroz „worldcafe“ metodologiju, a to su Upravljanje otpadom i zakonodavni okvir, Primarna selekcija otpada-reciklaža, i Arhuska konvencija i sudska praksa (Pravo na pravnu zaštitu). U okviru tematskih grupa učesnici su razgovarali o izazovima sa kojima se susrećemo u lokalnim zajednicama i navodili preporuke aktivnosti i mera njihovo prevazilaženje. Konferenciji je prisustvovalo oko 40 predstavnika javno-komunalnih preduzeća, lokalnih samouprava, institucija, obrazovnih ustanova, organizacija civilnog društva, kao i učenika i zainteresovanih građana iz Zapadnobačkog okruga. Somborski edukativni centar će u narednim danima sačiniti objedinjen set preporuka dobijenih na konferenciji koji će biti objavljen i upućen svim zainteresovanim stranama u Zapadnobačkom okrugu. Кonferencija je realizovana u okviru „CSOnnect“ – Programa podrške civilnom društvu u Srbiji“ Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Fotografije sa konferencije možete pogledati u albumu na Facebook stranici Somborskog edukativnog centra.

 

Ekološki pokret Vrbasa juče je organizovao Okrugli sto u Vrbasu u sali Skupštine Opštine na temu "Partnerstvom do boljeg nadzora životne sredine". Svrha sastanka bila je neposredna komunikacija i pokušaj boljeg razumevanja civilnog društva i državne uprave o problemima iz ambijenta u cilju njihovog efikasnijeg rešavanja i izbegavanja eskalacije odnosa.

Uz blagoslov predsednika Opštine Vrbas, Milana Glušca i njegovih najužih saradnika, a u šarolikom učešću udruženja i aktivnih građana iz Opština Vrbas, Bačke Topole i Odžaci, zatim reprezentativne ekipe Vodne inspekcije iz Novog Sada na čelu sa Marijom Novaković, načelnicom, predstavnika lokalnih inspekcija, policije, javnih preduzeća, mesnih zajednicia i đačkog parlamenta srednje stručne škole "4.juli" u Vrbasu, razvila se na momente žučna ali kontrolisana diskusija o situaciji na terenu, ličnim iskustvima, okvirima inspekcijskog delovanja i potencijalima novog Zakona o inspekcijskom nadzoru. Moderator skupa bio je Ratko Đurđevac.

Ekološki pokret Vrbasa ima sve bolju saradnju sa lokalnim inspekcjama, koje vrlo brzo reaguju na naše prijave, i uz angažovanje nadležnih opštinskih službi problemi bivaju relativno brzo sanirani. Pronalaženje i kažnjavanje vinovnika već je druga priča, koja se seli u pravosudne organe i policiju u nedostatku mandatnog kažnjavanja.

I pored urednog poziva, skupu se nisu odazvali, bez ikakvog obrazloženja, Pokrajinska inspekcija za životnu sredinu, Prekršajni sud u Vrbasu i oni koji su mogli dati najveći doprinos temi koju smo obrađivali na Okruglom stolu - Osnovno javno tužilaštvo!

Nadamo se da će nadležna ministarstva pravde i životne sredine, znati pravilno da ocene ovo ignorisanje naše inicijative za dijalog u okolnostima, opšteg nepoverenja građana prema državnoj upravi, velikim naporima radnih grupa konventa EU za otvaranje poglavlja 23 - pravosuđe i 27 - životna sredina, da razviju upravo ovaj međusektorski dijalog i kako bi svi zajedno došli do viših standarda upravljanja državom i boljeg života građana.
Evo i nekih utisaka sa Okrugog stola.

Učesnici su saznali mnogo vrednih informacija o internim inspekcijskim procedurama u postupanju po prijavama anomalija sa terena i njihovim obavezama za povratne informacije podnosiocu. Vrlo je važno postojanje tzv. objedinjenog inspekcijskog nadzora i koordinacije imeđu različitih inspekcija u tretiranju istih problema. Građani ne moraju znati u čijoj je nadležnosti problem koji ih pritiska, dovoljno je pozvati dežurnu inspekcijsku službu u lokalu, koja je u obavezi da prepozna nadležnost i proslidi problem kome treba. Onaj lokal koji to nije obezbedio - krši Zakon!

Građanima nije važno ko će rešiti problem, već da on nestane! Međutim frekvencija ponavljanja istih problema u životnoj sredini ukazuje nam na nedostatak posledice za počinioce. Utisak nam je da je inspekcijama važnije da se problem "sanira" od hvatanja počinioca! To jeste mnogo teže, ali izostanak i "pozitivnih primera" - pravosnažno kažnjenih počinioca, opušta nesavesne pojedince ali i poslovne operatere, da ponavljaju nedelo!
Ovakvi pojedinci i firme nelojalna su konkurencija savesnim građanima i poslovnim operaterima, koji troše svoj novac za pravilno odlaganje otpada i za prečišćavanje otpadnih voda! Nedostatak potpunog nadzora nad zagađivačima životne sredinie vrlo direktno generiše siromaštvo u Srbiji!
Inspekcije nemaju uvid u epiloge svojih prijava organima pravosuđa, niti ih to izgleda zanima. Time su uskraćeni za informacije o karakteru počinioca i preventivnom delovanju prema takvim licima, što propisuje novi Zakon o inspekcijskom nadzoru. Saradnja između pravosuđa i inspekcija izgleda je vrlo tanka!
Jedna, po nama, od važnih stvari u radu inspekcija, je izuzetan uticaj izvršne vlasti! Na žalost, situacija je ista, ako ne i gora od one u pravosuđu, jer, za razliku od sudija, inspektori mogu biti politički angažovani, što sve zajedno utiče na mogući selektivan odnos prema počiniocima. Teško je verovati da počinilac, stranački kolega, neće dobiti blagovremeno upozorenje na inspekcijsku kontrolu i da mu se neće na neki način progledati kroz prste! Još veći imunitet uvereni smo da imaju donatori vlasti i vladajućih struktura.
Završnu ocenu skupa ipak su nam dali đaci, članovi školskog parlamenta, vrlo strpljivo slušajući besede učesnika! - "Procedure, komunikacija, debate... mi oko sebe ne vidimo promene koje će nas zadržati u Srbiji! Morate biti mnogo konkretniji i efikasniji ako želite nekog da ostavite iza sebe na ovom terenu!"

Okrugli sto organizovan je kao deo Projekta "Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu", koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Tehničku podršku dala je Opština Vrbas.
Učesnici Okruglog stola bili su:
1. Učenici đačkog parlamenta SSŠ "4. juli" u Vrbasu sa profesorom Jelenom Šabanović Nedić;
2. Predsednik Opštine Vrbas, Milan Glušac;
3. Zamenik predsenika Opštine Vrbas, Miljana Štulić;
4. Član opštinskog veća za komunalno stambene poslove, Marko Novaković;
5. Pokrajinski sekretarijat za poljopr. vodopr. i šumarstvo - Vodna inspekcija;
6. Komunalna inspekcije;
7. Lokalna inspekcija za živontnu sredinu;
8. Građevinska inspekcija;
9. JKP "Komunalac" Vrbas;
10. JVP "Vode Vojvodine";
11. "Bačka" vodoprivredno preduzeće Vrbas;
12. Javna agencija za zoohigijenu i poljoprivredu Vrbas;
13. Odeljenje za životnu sredinu i energetsku efikasnost Opštine Vrbas;
14. Mesna zajednica Savino Selo;
15. Mesna zajednic Kucura;
16. UG "Atena" Vrbas;
17. UG "Ekološki pokret Odžaka";
18. Policijska stanica Vrbas;
19. Ekološki pokret Vrbas;
20. Aktivni građani iz Vrbasa, Ravnog Sela, Bačke Topole i Srbobrana;
21. TV ekipe: JKP "Komunalac", TV "Bačka", RT Vojvodina i RT Vojvodina na rusinskom.

Danas, 12.9.2017. godine, Ekološki pokret Odžaka održao je u OŠ „Nastor Žučni“ u Laliću pretposlednje predavanja u seriji predavanja o Arhuskoj konvenciji . Predavanju su prisustvovali učenicu sedmog i osmog  razreda - pošto škola u Laliću u osmom razredu ima samo četiri učenika.

Predavač je bio Ivica Ćirić, predsednik EPO-a.

Kao i u prethodnim predavanjima, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji pod nazivom
„ Šta bi trebalo znati o Arhuskoj konvenciji“, u kome su učenici upoznati sa osnovnim pojmovima i znanjima o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja i evaluacioni list .

Predavanja se realizuju u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka u okviru konzorcijuma nevladinih organizacija na čelu sa Centrom za evropske politike (CEP-om) iz Beograda.

Za početak oktobra meseca planirano je da se u OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ u Ratkovu održi poslednje predavanje o Arhuskoj konvenciji predviđeno projektom CSOnnect.

Strana 7 od 55

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška