Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

U Plavoj sali OŠ „Branko Radičević“ u Odžacima 12.5.2018. godine održana je redovna Skupština Ekološkog pokreta Odžaka.

Skupština je imala sledeći dnevni red:

1. Predlaganje i usvajanje dnevnog reda Skupštine EPO-a;
2. Izbor Radnog predsedništva i predsednika Radnog predsedništva,
zapisničara, dva overivača zapisnika , Verifikacione komisije ;
3. Izveštaj Verifikacione komisije;
4. Podnošenje izveštaja:
a) Izveštaj o radu EPO-a između dve Skupštine
b) Izveštaj o finansijskom poslovanju u 2016.i 2017. godini
v) Izveštaj Nadzornog odbora
5. Predlog aktivnosti EPO-a za 2018/19. godinu
Predlog finansijskog plana za 2018.
6. Rasprava o izveštajima i predlogu aktivnosti za 2018. godinu;
7. Usvajanje:
a) Izveštaja o radu EPO-a za 2016. i 2017.godinu
b) Izveštaja o finansijskom poslovanju EPO-a u 2016. i 2017. godini
v) Izveštaja Nadzornog odbora
g) Finansijskog plana EPO-a za 2018. godinu
d) Predlog aktivnosti EPO-a za 2018/19. godinu;
8. Donošenje odluka:
- Strateškom planu EPO-a 2018-2023
- Komunikacione strategije
- Donošenje odluke da IO izradi dokument o rodnoj ravnopravnosti i
klimatskim promenama
- Donošenje odluke da IO izradi i na sajt postavi Pregled rada EPO-a
2004-2018. godine
- Donošenje odluke o napuštanju sedišta EPO-a u Bačkoj 36
9. Usvajanje Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!
10. Razno.

Značajan momenat u radu Ekološkog pokreta Odžaka u 2016, 2017. i u 2018. godini je učestvovanje Ekološkog pokreta Odžaka u CSOnnect projektu, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), što je omogućilo jačanje kapaciteta EPO-a i finansijsku stabilnost za vreme trajanja projekta. U Izveštaju o radu EPO-a za period od septebra 2016. do maja 2018. godine istaknuto je da EPO manje bavio lokalnim problemima i da je težište stavljeno na praktično ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, gde je istaknuta saradnja sa Ekološkim udruženjem „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa. Kao značajna aktivnost istaknuta je i sedmogodišnja aktivnost na izradi i redovnom ažuriranju „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“.

U diskusiji o podnetim izveštajima i predloženim planovima za rad u narednom periodu uglavnom se govorilo o lokalnim problemima i dati predlozi za njihovo rešavanje.
Na kraju rada Skupština je usvojila podnete izveštaje i planove i donela odluke o usvajanju dva strateška dokumenta: Strateškog plana EPO-a 2018-2023 i Komunikacione strategije, a Izvršni odbor zadužila da izradi dokument o rodnoj ravnopravnosti i klimatskim promenama i da izradi i na sajt postavi Pregled rada EPO-a 2004-2018. godine.

Skupština Ekološkog pokreta Odžaka usvojila je i Deklaraciju Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji! autora prof. dr Miladina Ševarlića.

Kao završno predavanje u prolećnom ciklusu predavanja o Arhuskoj konvenciji za učenike osmih razreda osnovnih škola u odžačkoj opštine, u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), danas je održano predavanje u OŠ „Vuk Karadžić“ u Deronjama. Osnovna škola „Vuk Karadžić“ je šesta škola u odžačkoj opštini u kojoj je održano ovo predavanje.

Sa osnovnim pojmovima o Arhuskoj konvenciji učenike je upoznao predsednik Ekološkog pokreta Odžaka Ivica Ćirić.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ovim predavanjem završen je plan predavanja za ovu školsku godinu. Nastavak predavanja u preostalim školama odžačke opštine planiran je za septembar 2018. godine. Predavanja će se održati u osnovnim školama u Ratkovu, Laliću, Bogojevu i Bačkom Gračacu. Redosled predavanja biće utvrđen u dogovoru sa direktorima ovih škola.

Kao što je najavljeno, Ekološki pokreta Odžaka održao je predavanje o Arhuskoj konvenciji za učenike osmog razreda i u OŠ „Kosta Stamenković“ u Srpskom Miletiću. Predavanje u Srpskom Miletiću je peto predavanje u toku marta i aprila. Serija predavanja o Arhuskoj konvenciji održava se u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Predavanja je održao Marko Zalatković, diplomirani ekolog, predsednik Mesne podružnice Srpski Miletić Ekološkog pokreta Odžaka. Predavanju je prisustvovao i predsednik Ekološkog pokreta Odžaka Ivica Ćirić.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ovim predavanjem završen je plan predavanja za april. Sledeće predavanje planirano je za početak maja u jednoj od preostalih pet škola odžačke opštine.

 

Po planu aktivnosti Ekološkog pokreta Odžaka u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), danas, 24.4.2018, godine, predavanje o Arhuskoj konvenciji održano je u OŠ „Nikola Tesla“ u Bačkom Brestovcu. Zbog odsutnosti učenika osmog razreda, predavanje je održano učenicima sedmog razreda. Dogovoreno je da se predavanje za učenike osmog razreda održi po mogućnosti do kraja aprila.

Predavanja je održao Ivica Ćirić, predsednik EPO-a . Predavanju je prisustvovao i predsednik Mesne podružnice Bački Brestovac EPO-a i potpredsednik Ekološkog pokreta Odžaka Tihomir Katić.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Sledeće predavanje planirano je za 26.4.2018. godine u OŠ „Kosta Stamenković“ u Srpskom Miletiću.

Tragajući na mreži za literaturom Bore Stankovića, dospeo sam do web adrese Vaše osnovne škole i saznao da ona nosi naziv tog slavnog i meni dragog srpskog pisca, koji je tako nadahnuto umeo da se koristi vranjanskim dijalektom. Pažljivo sam pregledavao stranicu po stranicu i zaprepastio se koliko toga je ostalo sačuvano u mom sećanju o životu i školovanju u Karavukovu. To je i povod mom javljanju.

Ja sam Stanko S. Stojilković; rođen sam u Karavukovu 25. avgusta 1950. godine od oca Stamena i majke Ane. Živeli smo u ulici Ive Lole Ribara broj 19, koja se još uvek tako zove. 1957. godine sam krenuo u prvi razred, a učionica mi je bila u zgradi Crvenog krsta u ulici Žarka Zrenjanina. Učitelj mi je bio gospodin Aca Stanković. Peti razred sam završio u tada dovršenoj zgradi na uglu Žarka Zrenjanina i Maršala Tita, tj. sada Prohora Pčinjskog. Razredni starešina mi je bio nastavnik geografije gospodin Ratko Ristić. 1962. godine moja porodica se preselila u Sombor, gde sam završio osnovnu i srednju medicinsku školu. Pamtim kako su se deca u početku smejala mom vranjanskom govoru i nikako nisu razumela kako neko ko ne ume pravilno da govori srpski je istovrermeno i najbolji đak u školi. Potom sam studirao biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i nakon diplomiranja dobio posao asistenta na Katedri za fiziologiju. Magistrirao sam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde sam i služio vojni rok. Doktorirao sam u Novom Sadu i postao docent 1983. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. 1985. godine sam otišao na posledoktorske studije u SAD, Vašington, u najveću biomedicinsku istraživačku ustanovu na svetu zvanu Nacionalni instituti za zdravlje (40.000 zaposlenih, godišnji budžet 48 milijardi dolara). Nakon tri godine rada, dobio sam unapređenje, a 1992. godine sam postao šef Laboratorije za ćelijske glasnike, prvi i još uvek jedini Srbin koji je dobio laboratoriju u toj ustanovi (https://science.nichd.nih.gov/confluence/display/scs/Personnel). 2003. godine sam izabran u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1305), a 2010. godine sam dobio počasni doktorat u Novom Sadu, povodom 50 godina postojanja Univerziteta.

Još uvek radim i nadam se da će me zdravlje poslužiti da mogu da dovršim istraživačku priču koju sam započeo 1974. godine. Do sada sam objavio oko 240 naučnih radova i 35 knjiga. Moji radovi su blizu 10.000 puta citirani od strane drugih naučnika koji se bave sličnom problematikom (http://scholar.google.com/citations?hl=en&user=PDVzbDUAAAAJ). Krajem decembra 2017. godine je izašao članak u Nedeljniku, u kome tvrde da sam među prvih 10 naučnika iz Srbije po citiranosti, a prvi među biolozima. Važnije od toga, po podacima moje ustanove, već 15 godina spadam u vrh (prvih 2%) naučnika u svetu, što je preduslov da se sačuva radno mesto u ovoj ustanovi.

Nisam zaboravio odakle sam ponikao. Moja istraživačka laboratorija je uvek bila otvorena za ljude iz Srbije. Do sada je 15 istraživača iz Srbije završilo svoje posledoktorske studije u mojoj laboratoriji, uz dvadesetak studenata koji su neko vreme bili moji gosti. Sarađujem sa Univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu. Redovno posećujem Sombor, gde imam dosta prijatelja. Jedino sam izgubio vezu sa svojim rodnim Selom i ljudima koji tu žive.

U godinama starosti (ili mladosti) sam kada mi se sve česće vraćaju slike iz detinjstva i kada pokušavam da razjasnim sebi šta je to što sam poneo iz Karavukova, što mi je pomoglo da otvorim vrata koja su ostala zatvorena mnogim drugima iz mog okružja. U tim samorazmišljanjima, uvek završim sa zaključkom da svoju kreativnost dugujem Selu i Školi. U moje vreme Karavukovo sa svojom Školom je zaista bili prava sredina za odrastanje, a ratarska logika života dobra osnova za razumevanje prirode i usmerenje ka prirodnim naukama.

Nakon 40 godina odsustva, bio sam u Karavukovu tokom 2016. godine. Proveo sam dan šetajući ulicama koje sam prepoznavao, kao i veliki broj objekata. Ljudi su se okretali za mnom i ja za njima, ali za razliku od Sela, njih nisam prepoznavao. Dospeo sam do kuće u kojoj sam rođen i njen sadašnji vlasnik me je ljubazno pozvao da provedem neko vreme u dvorištu u kom sam odrastao. Video sam i Školu spolja i poželeo sam da je posetim ali bezuspešno. Silno me je rastužila činjenica da se moje Selo umanjilo i da je zapuštenije nego kada sam ja bio dete. Pobojao sam se da možda nije nestala ta magija malog mesta sa velikom Školom.

Stoga Vam se javljam sa željom da vaspostavim odnos sa Selom i sa Školom i da svojim primerom i iskustvom pomognem da se ta magija održi i da još mnogo Vaših učenika hrabro zakorače u život i u svet i ostvare sve ono o čemu su sanjali pod vedrim Karavukovskim nebom punim zvezda. Nadam se skoroj poseti Srbiji i da će biti slobodnog vremena da dođem do Sela. Pregledavajući ovaj Vaš web sajt, došao sam do zaključka da mi ne treba veza da bih zakoračio u školsko dvorište i ušao u učionicu gde sam bio đak zadivljen velikom geografskom mapom sveta na zidu kao putokazu šta treba u životu raditi.

Srdačno Vaš,
Stanko Stojilković, PhD

IZVOR: SAJT OSNOVNE ŠKOLE „BORA STANKOVIĆ“ KARAVUKOVO“
http://oskolakaravukovo.weebly.com/105610451063-104110481042106410481061-1059106310451053104810501040.html

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji. Danas su u OŠ „Bara Stanković“ u Karavukovu održana dva predavanja za učenike osmih razreda. Predavanja je održao Dušan R. Mirković , sekretar Ekološkog pokreta Odžaka, a predavanja se realizuju u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ekološki pokret Odžaka planira da u aprilu održi predavanja i u osnovnim školama u Bačkom Brestovcu i Srpskom Miletiću. Termini predavanja biće dogovoreni sa direktorima škola u ovim mestima.

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji. Danas , 29.3.2018. godine, predavanja su održana za tri odeljenja osmih razreda OŠ „Miroslav Antić“ iz Odžaka. Za svako odeljenje održano je posebno predavanje. Od 57 učenika osmih razreda predavanjima je prisustvovalo 52 učenika. Predavanja je održao Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, a realizuju se u okviru druge godine realizacije CSOnnect   programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu  ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka  realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike  ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret  iz Smedereva i Business and Economy Center   iz Beograda.   

          Kao i u  predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i  odžačkom Zelenom savetu.

          Ekološki pokret Odžaka planira da u aprili i početkom maja održi predavanja u još četiri škole. Izbor škola zavisiće od konkretnih dogovora sa direktorima škola u neseljenim mestima odžačke opštine.

Predavanjem u dva odeljenja OŠ „Branko Radičević“ u Odžacima 23.3.2018. godine, Ekološki pokret Odžaka započeo je ciklus predavanja učenicima osmih razreda osnovnih škola u odžačkoj opštini o Arhuskoj konvenciji u okviru druge godine realizacije CSOnnect programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.
Predavač je bio Marko Zlatković, diplomirani ekolog.
Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.
Većina prisutnih su položili test znanja.
Ekološkom pokretu Odžaka u ovoj i narednoj školskoj godini predstoje predavanja u ostalim osnovnim školama u odžačkoj opštini. Dinamika predavanja i redosled predavanja po školama biće dogovoren sa direktorima osnovnih škola u devet naseljenih mesta odžačke opštine.

Završen je još jedan tradicionalni likovni konkurs Ekološkog pokreta Odžaka namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i predškolcima. U holu OŠ “Branko Radičević” u Odžacima juče je svečano otvorena izložba likovnih radova pristiglih na konkurs “Naša ekološka sramota”, a tom prilikom dodeljena su i priznanja nagrađenima.

Tema konkursa bila je “Zagađivači”. Za prvo mesto u svakoj od kategorija dodeljena je diploma, a za drugo i treće pohvala. Iako to nije bilo predviđeno konkursom, EPO je obezbedio i prigodne nagrade za pobednike u vidu knjiga zahvaljujući finansijskoj pomoći opštine.

Tradicionalni učesnik likovnih konkursa Ekološkog pokreta Odžaka je Biblioteka igračaka “Zlatna barka” Udruženja za pomoć MNRO opštine Odžaci. Za izuzetan trud za izradu rada na ovogodišnjem konkursu Udruženju za pomoć MNRO opštine Odžaci dodeljena je diploma.

Iako je konkurs opštinski, pristigli su i radovi učenika iz tri škole koje nisu u opštini Odžaci, a žiri je predložio da bude nagrađen veći broj radova nego što je to bilo predviđeno uslovima konkursa.

- Zadovoljni smo brojem pristiglih radova, dosta nagrada je podeljeno. Žiri je za izlaganje odabrao ove radove koji su izloženi na panoima. Izložba će biti otvorena nedelju dana, toliko smo mogli da obezbedimo hol škole, a posle toga će svako moći da uzme svoj rad ako želi. Sledeći konkurs za koji se nadamo da će biti još uspešniji biće o ekološkoj lepoti – kaže Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka.

I ove godine škole iz pećinaćke opštine su izrazile želju da pošalju radove. Žiri je odlučio da pohvalom nagradi pet radova učenika osnovnih škola u Kupinovu, Ašanji i Obrežu.

- Već dve godine u školi se intenzivno bavimo ekologijom, u projektu smo “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” i pratimo sve konkurse koji imaju veze sa ekologijom. Deca su zadovoljna što su osvojila nagradu, prošle godine smo takođe učestvovali na konkursu Ekološkog pokreta Odžaka, ali nismo bili u prilici da dođemo na izložbu. Ove godine nam je opština Pećinci izašla u susret i obezbedila nam je prevoz, tako da smo mogli da dođemo sa decom da prime nagradu – kaže učiteljica Marjana Mihajlović iz OŠ “Dušan Vukasović Diogen” u Ašanji.

Ekološki pokret Odžaka organizuje tradicionalne likovne konkurse “Naša ekološka lepota” i “Naša ekološka sramota” sa ciljem da podstakne razvoj ekološke svesti kod dece, kao i da promoviše značaj zaštite životne sredine.

EPO je najavio novi likovni konkurs za sledeću školsku godinu pod nazivom “Domaće životinje”, tako da predškolci i učenici već sada mogu da počnu sa pripremama za učešće.

Izvor: http://www.ico.rs/nasa-ekoloska-sramota-otvorena-izlozba-radova-i-dodeljena-priznanja/
Foto: Radio Odžaci

ANONIMNI JUNAK

Ne ulazeći u kriterijume za dodelu nagrade „Zeleni list“ i u odluke o dosadašnjim dodeljivanjima nagrade, smatramo da mnogo veći uticaj na dodelu nagrada treba da imaju aktivisti ekoloških NVO i da važi neko opšte pravilo da NVO ne može da kandiduje svog člana ili svoju NVO za priznanje. U uslovima za dodelu nagrada , što se tiče NVO sektora, treba predvideti da jedna ili više NVO mogu da predlože pojedinca iz druge NVO, drugu NVO ili zajedno pojedinca iz druge NVO i drugu NVO. Mislimo da je vrlo bitno da se obaveštenje o akciji za dodelu priznanja dostavi što većem broju NVO – kako bi se dobio što veći broj kvalitetnih predloga.

Postoje ljudi za koje niko i ne zna, a radi se o istinskim borcima za bolju i zdraviju životnu sredinu. Njihova „mana“ je što nemaju svoj sajt, Facebook stranu, Twitter nalog, što ne otvaraju resursne centre, što ne izdaju post festum saopštenja za javnost o akcidentnim situacijama, što ne snimaju post festum filmove ili TV emisije , što o svojim intenzivnim, svakodnevnim, upornim, doslednim aktivnostima ne izdaju saopštenja za javnost, što nisu članovi asocijacija, zelenih stolica, koalicija, foruma, SEKO grupa – tako da ti ljudi praktično ostaju nevidljivi uprkos svom žestokom radu. Neki znaju da urade malu stvar, dobro se izreklamiraju i o sebi stvaraju sliku velikih boraca za zaštitu životne sredine. A neki i da dobro naplate svoje angažovanje.

Postoje, po našem mišljenju, NVO preduzeća ( NVO sa desetak i više zaposlenih sa visokim obrazovanjem) koja praktično fingiraju zaštitu životne sredine praveći projekte vredne i nekoliko stotina hiljada evra, a da od tih aktivnosti ima malo vajde ili te aktivnosti ne daju, srazmerno potrošenim parama, nikakve rezultate u odnosu na stanje životne sredine. Cela Srbija bi, s obzirom da ta NVO preduzeća dobiju i potroše velike pare za „zaštitu“ životne sredine, trebala da bude obaveštena o njihovim aktivnostima i da te aktivnosti imaju takav uticaj na promene u zaštiti i unapređenju životne sredine da mi svi sledimo njihov put i ono za šta se ta NVO preduzeća „zalažu“. Čini nam se da se , ipak, zalažu samo za dobijanje velikih grantova od kojih zaposleni u tim NVO preduzećima redovno primaju platu, ide im radni staž, obezbeđeni su im prostorni i materijalni uslovi za rad. Retke su takve NVO ( čast izuzecima) koji se upuštaju u podnošenje prekršajnih ili krivičnih prijava ili prijava za privredni prestup u vezi zaštite životne sredine. NVO preduzeća se uglavnom bave razno-raznim post festum statističkim istraživanjima u vezi zaštite životne sredine i to definišu kao zaštita životne sredine. Isto tako, postoje NVO koje na svom čelu imaju lice kome je bavljenje ekologijom praktično zanimanje i takvi žive od ekologije, dok „mali borci“ žive za ekologiju.
Za to vreme mali, anonimni borci za zaštitu životne sredine predano rade i svojim metodama , pre svega, žele da nateraju državne službenike da počnu da se mešaju u svoj posao. To rade kroz podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pri čemu informacije traže od ministarstava, sekretarijata, agencija, zavoda, policije, tužilaštava, sudova. Za svako nepoštovanje obaveze dostavljanja informacija od javnog značaja državni službenici bivaju opomenuti ili kroz žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja ili podnošenjem prekršajne prijave zbog dostavljanja nepotpunih informacija ili zbog toga što informacije uopšte nisu dostavljene. Nije bitno da li se radi o opštinskim funkcionerima, pokrajinskim sekretarima, odgovornim licima u ministarstvima, agencijama, zavodima, policijskim upravama, tužiocima, sudijama ili o predsedniku Vlade Republike Srbije. Zakon važi za sve građana Srbije podjednako, a naročito za one koji se nalaze na određenom položaju. Nažalost, mnogi funkcioneri se drže principa “Država, to sam ja“. Takvima pojedini aktivisti upornim obraćanjima redovno skreću pažnju da ne obavljaju dobro posao koji im je poveren. Nekada sa manje, nekada sa više uspeha.Značajna su i obraćanja Pokrajinskom ombudsmanu, Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Delegaciji Evropske unije, OEBS-u,...

Državne birokrate razrađenim sistemima na sve načine pokušavaju da ne postupe po važećim zakonima, pa je nekada potrebna i dugogodišnja borba ne bi li se došlo do nekog pomaka. Međutim, „mali borci“ ne odustaju i na kraju te uporne borbe dolazi se do određenih rezultata. Šteta je što takvih boraca nema više, što svi nemaju znanje i upornost „malih“, anonimnih boraca. Kada bi takvih bilo pedesetak, mnogi državni službenici bi morali pod pritiskom da odu sa svojih pozicija.
Zašto pišemo ovaj predlog ?

Pre svega zbog sredstava informisanja. Sredstva informisanja treba ovakve „nevidljive“ borce da pronađu i promovišu na sva zvona, da dostignuća takvih boraca učine vidljivim, da stave na znanje državnim birokratama - bez obzira da li su iz policije, sudstva, tužilaštava, sekretarijata, ministarstava, opština, da se za njihov loš rad zna i da tako dalje ne ide. Zakoni se donose da se poštuju, a ne da se, kao što je kod nas slučaj , svakodnevno krše. Mnogo veći doprinos na putu ka pravnoj državi daju „mali borci“ od NVO preduzeća . Prvima je cilj dostizanje ideala pravne države, drugima da dobiju što veći grant i da „prežive“ do sledećeg granta.
Kada bi se obratili sredstvima informisanja, naročito onima koja slove za ekološka, i zamolili ih da ukažu na nekog ili neke „male borce“ za zaštitu i unapređenje životne sredine u smislu zalaganja za poštovanje i PRIMENU ZAKONA, retko ko od njih bi to mogao da učini. Ali, ako se obratite ministarstvima, sekretarijatima, agencijama, zavodima, policiji, tužilaštvu, sudstvu sa istim zahtevom, mnogi od njih bi znali da imenuju takve „male borce“. Znaju, jer često „imaju posla“ sa takvima i tačno znaju zbog čega im se „mali borci“ obraćaju i šta traže. A traže samo jedno: da se POŠTUJU VAŽEĆI ZAKONI - tako što će državni službenici zakonito raditi svoj posao. Dugogodišnja, čak i višedecenijska pojava je da trenutno vladajuća elita utiče da se zakoni ne primenjuju zbog njihovih trenutnih interesa , bilo postavljanjem „podobnih“ na ključna mesta u administraciji, policiji, tužilaštvu, sudstvu, bilo vršenjem pritiska da se postupi u skladu sa interesom vladajuće elite ili pojedinca.
Jedina prepreka takvim tendencijama su „mali borci“. Svi pričaju da je došli do urušavanja pravnog sistema: da ne funkcioniše policija, tužilaštvo, sudstvo , inspekcijski organi, državne službe,... „Mali borci“ ih svojim „pisanijama“ ( kako često državni službenici nazivaju podneske „malih boraca“) opominju da su deo države i da treba da postupaju po važećim zakonima. Čest, a neubedljiv izgovor je da nam zakoni nisu dobri. Uvek se ide linijom manjeg otpora, naročito ako se ide prema vrhu državne administracije. Što viši položaj – to manja primena zakona. Naravno, trebalo bi da bude obrnuto.
Žalosno je da ljudi iz naroda, „mali borci“, koji praktično nemaju nikakva formalna pravnička znanja, moraju državi i državnim službenicima (neretko i pravnicima) da ukazuju na kršenje zakona, na nezakonito i nepravilno postupanje državnih službenika.
Zbog svega napred navedenog dolazimo do zaključka da „mali borci“ i nisu mali borci. Oni su, zapravo, Veliki borci ( sa velikim „V“). Takve ljude treba promovisati, podsticati da rade i njihov rad isticati kao primer dobre prakse i istinski uticaj civilnog društva na zvaničnu politiku. Tekstove , audio i video zapise o njihovom radu i delu treba dostavljati redakcijama lokalnih sredstava informisanja širom Srbije – da lokalne ekološke NVO iz njihovog primera saznaju šta i kako treba raditi, naročito zbog saznanja da se takvim postupcima mogu postići rezultati. Kopiranjem tih postupaka izvršio bi se snažan pritisak na državne organe da se zaista umešaju u svoj posao.
Delanjem, a ne rečima, moguće je prevazići mnogobrojne prepreke na koje nailazimo u komunikaciji sa onima koje plaćamo da se staraju o izvršavanju zakona donetih u Narodnoj skupštini Republike Srbije - a kojima isti ti zakoni predstavljaju nepodnošljiv teret.
U našoj državi je osnovano pet Arhus centara i nosioci napred opisanih aktivnosti bi trebalo da budu upravo Arhus centri. Oni bi trebali da svoje rezultate distribuiraju do najmanjih ekoloških NVO, da ih upoznaju s svojim dostignućima, da NVO sa malim kapacitetima i znanjem osposobe da se u svojoj sredini bore za ostvarivanje sva tri stuba Arhuske konvencije, da sve ekološke NVO obuče za postupanje protiv bahatih funkcionera. Umesto toga, Arhus centri na prigodnim sastancima ( okruglim stolovima, javnim slušanjima, konsultativnim sastancima, otvorenim vratima,...) uglavnom, u razno-raznim verzijama, komentarišu i prepričavaju Arhusku konvenciju i na osnovu toga dobijaju finansijsku podršku. Za to vreme „mali borci“ Arhusku konvenciju ostvaruju u praksi, iz dana u dan štiteći prava i interese lokalnog stanovništva, interese i prava NVO na taj način što primoravaju državne organe da poštuju donete zakone. Njihove aktivnosti daleko su značajnije i „opipljivije“ od rezultata svih Arhus centara.
Zato i smatramo da „Zeleni list“ treba dodeljivati istinskim borcima za tekovine pravne države u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, te za nagradu predlažemo predsednika Ekološkog udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, Sretenija Srećka Bašića.

Strana 6 od 57

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška