Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

Ekološki pokret Odžaka raspisuje tradicionalni opštinski likovni konkurs“ Naša ekološka lepota“.

Tema ovogodišnjeg konkursa je „CVEĆE“ . Format crteža i tehnika rada su slobodni. Na poleđini rada dostaviti podatke o autoru (prezime i ime, razred i odeljenje, škola, mentor). Konkurs traje do 15.11.2019. godine Izložba se planira za kraj prvog polugodišta ove školske godine. Konkurs se finansira budžetskim sredstvima i zbog obaveze slanja izveštaja o utrošku sredstava do 31.12.2019. godine, molimo učesnike da se radovi dostave striktno do datog roka. Radovi koji stignu posle naznačenog roka neće se uzimati u obzir za žiriranje i izlaganje.

Kategorije takmičenja: Predškolski uzrast, Školski uzrast I, II, III razred, Školski uzrast IV, V, VI razred ; Školski uzrast VII, VIII razred , Srednjoškolski uzrast , Biblioteka igračaka „Zlatna barka“. Za svaku kategoriju proglasiće se pobednik ( DIPLOMA) i II i III mesto ( POHVALE).

O otvaranju izložbe prispelih radova i proglašenju pobednika javnost i učesnici takmičenja biće pravovremeno obavešteni. Žiri za ocenu radova određuje EPO. Na odluku žirija ne mogu se ulagati žalbe. Poželjno je da PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteka igračaka predlože članove žirija.

Radovi prispeli sa teritorija drugih opština neće se žirirati i izlagati.

Informacije i dogovori o preuzimanju radova : Ivica Ćirić 063/ 459 179, Dušan Mirković 065/8 743 456 .

Radove se mogu dostaviti lično na osnovu prethodnog dogovora ili putem pošte na adresu: Ekološki pokret Odžaka, 25250 Odžaci, Bačka 36.

Obraćamo se u vezi sa dopisom Prekršajnog suda u Beogradu broj Su VI-99/2019-11 od 23.8.2019. godine, odnosno delom dopisa koji se odnosi na predmet 48 Pr. br. 85254/17 i zapažanjem sudije Gorana Milića: „ ... u vezi sa meritornim okončanjem postupka, a shodno celini utvrđenog činjeničnog stanja, nameće se i jedna vrsta pravnog problema, a koja se ogleda u nejednakoj sudskoj praksi, tj.Praksi koja je nepredvidiva i pored zauzetog stava, odnosno pravnog shvatanja zauzeto na odvojenim sednicama u 2017. godini“ ( misli se na pravno shvatanje o statusu odgovornog lica po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u pogledu odgovornosti ODGOVORNOG i OVLAŠĆENOG lica , donetom na odvojenim sednicama sudija Prekršajnog apelacionog suda - http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-pravna-shvatanja-odvojene-sednice-2017.html ).

Sudija Goran Milić ukazuje da u praksi postoje dva pristupa Prekršajnog apelacionog suda u odnosu na ukidanje presuda prvostepenih sudova:
„No, u praksi oslobađajuće presude sa iznetim u vezi se po žalbama ukidaju od strane Apelacionog suda sa zauzetim stavom da su lica protiv kojih je podnet zahtev odgovorna, bez obzira da li postoje zaposlena lica koje se bavi poslom postupanja po podnetim zahtevima, dok istovremeno postoje presude Prekršajnog apelacionog suda kojima su ukidane prvostepene presude u kojima su direktori, odgovorna lica u ministarstvima i drugih prekršaja , u uslovima kada postoje zaposlena lica u čijem opisu posla jeste obrada zahteva za informacijeod javnog značaja. Upravo je ta činjenica razlog ukidanja prvostepenih osuđujućih presuda.“

U ne baš preciznom izjašnjenju u dopisu Prekršajnog suda u Beogradu Su VI-99/2019-11 od 23.8.2019. godine izneta je dilema sudije Gorana Milića: da li u organu javne vlasti treba osuditi ODGOVORNO ili OVLAŠĆENO lice ako u organu javne vlasti postoji zaposleno lice koje se bavi poslovima postupanja po podnetim zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.

U još većoj dilemi su oštećeni: da li zahtev podneti protiv odgovornog lica u organu javne vlasti ili protiv zaposlenog lica koje se bavi poslovima postupanja po podnetim zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.

Kako su u DILEMI i sudije i podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, apelujemo da Prekršajni apelacioni sud neodložno postupi po inicijativi koju smo podneli 13.08.2019. godine.

 

 

Na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelaciong suda, održanoj 01.07.2019. godine, usvojeno je pravno shvatanje po kome su udruženja građana, odnosno pravna lica kao tražioci informacija uvek ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

Usvojenim pravnim shvatanjem udruženja građana dovedena su u ravnopravan položaj u odnosu na fizička lica u pogledu svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

 Međutim, ravnopravnost je postignuta samo u odnosu na član 126. Zakona o prekršajima. Pravnim shvatanjem od 01.07.2019. pravna i fizička lica su izjednačena u pogledu ravnopravnog ovlašćenja za podnošenje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno postignuta je ravnopravnost fizičkog i pravnog lica u pogledu aktivne legitimacije tražioca informacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali nije postignuta ravnopravnost udruženja građana u odnosu na fizička lica u odnosu na član 181. stav 1. tačka 3) i stav 5. i 6. Zakona o prekršajima.

Po članu 181. stav 1. tačka 3) za odgovorno lice se u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka navodi lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica.

Po stavu 5. i 6. istog člana ZOP-a fizičko lice NE MORA da navede JMBG, mesto i adresu stanovanja , državljanstvo, dok ta obaveza za udruženja ( pravna lica) postoji, mada to nigde izičito ne piše već se podrazumeva, tako da su udruženja u odnosu na fizička lica neravnopravna u odnosu na član 181. ZOP-a.

Kako je donetim pravnim shvatanjem 1.7.2019. godine ravnopravno priznata aktivna legitimacija udruženjima za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, postavlja se pitanje da li se sada članom 181. ZOP-a vrši diskriminacija udruženja u odnosu na fizička lica?

Naime, dok fizičko lice nije obavezno da navede JMBG odgovornog lica u organu javne vlasti i druge lične podatke, dotle je za udruženja građana (pravna lica) TO OBAVEZA, te se dešava da sudije odbacuju zahteve za pokretanje prekršajnog postupka baš zbog toga što u zahtevu nisu navedeni lični podaci odgovornog lica u organu javne vlasti. Kako su JMBG i ostali lični podaci ZAŠTIĆENI PO ZAKONU O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI, postavljamo pitanje kako udruženja građana mogu i smeju prikupljati lične podatke kada je prikupljanje tih podatka kažnjivo?
Čitav problem je nastao verovatno tako što je zakonodavac prevideo da prekršajne prijave podnosi nadležni organ i oštećeni , pri tom ceneći da nadležni organi lične podatke mogu pribaviti službenim putem. Pod pojmom „oštećeni“ podrazumevao se verovatno samo pojedinac, odnosno fizičko lice. Previdelo se da se kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno kao oštećeni, može pojaviti i udruženje građana ( pravno lice), zbog čega sada imamo situaciju da su udruženja građana diskriminisana u odnosu na fizička lica.

Podsećamo:

Članom 21. Ustava Republike Srbije (Zabrana diskriminacije ) regulisano je:
„Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

U Zakonu o zabrani diskriminacije , u članu 2. stavu 1. tački 1) navedeno je:
„1) izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);“

Za ekološka udruženja u obzir treba uzeti i član 4. stav 1. tačku 6) Zakona o zaštiti životne sredine, gde su kao ravnopravni subjekti sistema zaštite životne sredine navedeni i:
„6) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.“

Fizičko lice nije u obavezi da u zahtevu za pokretanju prekršajnog postupka navede JMBG i ostale lične podatke, te tražimo da se od ove obaveze izuzmu i udruženje građana ( pravna lica) , a da sud lične podatke pribavlja službenim putem.

Kako je bilo koji oblik i po po bilo kom osnovu diskriminacije zabranjen, ovu diskriminatornu meru što pre treba otkloniti. Da li će se to otkloniti izmenom zakona, zauzimanjem pravnog shvatanja ili na bilo koji drugi način, mi u to ne ulazimo, ali apelujemo da se reaguje neodložno.

PRILOG: Rešenje Prekršajnog apelacionog suda 201-Prž. broj 16627-17 od 24.8.2017. godine

DOSTAVLJENO : - imenovanim ( papirna verzija sa prilogom);
i
- Prekršajnom apelacionom sudu ( svim odeljenjima), Povereniku, Zaštitniku građana, Misiji OEBS-a, Delegaciji EU, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ministarstvu pravde, Ministarstvu zaštite životne sredine, Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, NVO, stručnim udruženjima, sredstvima informisanja ( elektronska verzija).

Po usvajanju pravnog shvatanja Prekršajnog apelacionog suda po kome su udruženja građana odnosno pravna lica kao tražioci informacija uvek ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima, Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa i Ekološki pokret Odžaka pokreću inicijativu za ujednačavanje sudske prakse po pitanju odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ovo pitanje je trenutno (naizgled) rešeno pravnim shvatanjem Prekršajnog apelacionog suda iz 2017. godine:

„Status odgovornog lica po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu imati i rukovodilac organa javne vlasti i lice ovlašćeno za pristup informacijama od javnog značaja, a koje će lice zaista snositi odgovornost za prekršaj zavisi od toga da li je u organu uopšte određeno službeno (ovlašćeno) lice koje bi postupalo po zahtevima za pristup informacijama – ako jeste onda ono pod Zakonom određenim uslovima snosi odgovornost za prekršaj, ako ovlašćeno lice nije određeno onda odgovornost za propust snosi rukovodilac organa javne vlasti.“ (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2017. godini).

Ne dovodeći u pitanje samostalnost i nezavisnost sudija, podsećamo Prekršajni apelacioni sud u Beogradu da sudovi jedne države moraju rešavati identična pravna pitanja na isti način. Postojanje različite sudske prakse u istovetnim slučajevima je nedopustivo, a sve nastaje zbog napred citiranog usvojenog pravnog shvatanja „ako jeste, ako nije“.

Smatramo da je pri donošenju citiranog pravnog shvatanja, veći broj sudija Prekršajnog apelacionog suda zanemario činjenicu da su 24.12.2009. godine usvojene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojima su, kao lica odgovorna za kršenje zakona, određeni isključivo rukovodioci organa javne vlasti ( član 46. stav 1.). Razlog za izmene zakona bilo je to što prethodno zakonsko rešenje - kažnjavanje ovlašćenih lica - nije doprinelo poštovanju zakona.

Jasno opredeljenje-pretnja da će biti isključivo kažnjen rukovodilac organa javne vlasti biće podsticaj da organi javne vlasti ozbiljno shvate da je davanje informacija od javnog značaja zakonska a ne fakultativna obaveza.

Smatramo da se do pravnog shvatanja da prekršajnu odgovornost za nepoštovanje ZSPIJZ treba da snosi ovlašćeno lice, došlo pogrešnim tumačenjem materijalnog prava i to odredbi čl. 38. i 46. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Odredbom čl. 38. st. 1. i st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je: Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovlašćeno lice: 1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom; 2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja. st. 3. iste odredbe propisano je: Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.
Odredbom čl. 46. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da će novčano kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti zbog nepoštovanja ovog zakona.
Nijednom imperativnom odredbom materijalnog prava - Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja - nije propisano da će rukovodilac organa javne vlasti/odgovorno lice, biti izuzeto od prekršajne odgovornosti ukoliko ovlasti drugo lice na osnovu čl. 38. st. 1. Zakona, niti takav zaključak proizilazi jezičkim, logičkim, vezanim i ciljnim tumačenjem bilo koje odredbe Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja.
Smatramo da je pravno neutemeljeno tumačenje da obaveza rukovodioca organa javne vlasti vezano za primenu ZSPIJZ počinje i završava se davanjem ovlašćenja službenom licu, što je potvrdio i Vrhovni kasacioni sudu predmetu Przz 3/2019 od 21.3.2019. godine :

„U skladu sa odredbama člana člana 46.tačka 4), člana 47.stav 2. i člana 51. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, okrivljena je kao predsednik opštine bila odgovorna za zakonitost rada Opštinskog veća, koje je bilo dužno da vrši nadzor nad Opštinskom upravom kao donosiocem akta o odbijanju zahteva za davanje tražene informacije. Stoga, činjenica da je okrivljena obavljala funkciju predsednika opštine ..............., dakle organa jedinice lokalne samouprave, ne predstavlja okolnost koja, u konkretnom slučaju ISKLJUČUJE njenu prekršajnu odgovornost kao odgovornog lica u organu lokalne samouprave“

I kod ove inicijative naša dva udruženja polaze od jednostavne logike: ako rukovodilac organa javne vlasti odgovara za pravilan i zakonit rad organa javne vlasti, zašto gubi tu odgovornost ako za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja odredi jedno ili više lice. I za postupanje ovlašćenog lica odgovara rukovodilac organa javne vlasti. Nezakonito postupanje ovlašćenog lica NE ISKLJUČUJE ODGOVORNOST RUKOVODIOCA. Nameće se logičan zaključak da za sve što se dešava u organu javne vlasti odgovornost treba da snosi rukovodilac organa javne vlasti i da se za ovakve slučajeve postupa po članu 46. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Prekršajni sudovi van Beograda i deo sudija Prekršajnog suda u Beogradu uglavnom prekršajnu odgovornost utvrđuju za ODGOVORNO lice. Međutim, deo sudija iz prekršajnih sudova van Beograda i određeni broj sudija Prekršajnog suda u Beogradu uporno odgovornost prebacuje na OVLAŠĆENO (službeno) lice , što nameće potrebu donošenje decidiranog pravnog shvatanja gde ne bi bilo dileme u pogledu prekršajne odgovornosti, a ujedno bi dovelo do UJEDNAČAVANJA SUDSKE PRAKSE.
Oslobađanje rukovodilaca organa javne vlasti od odgovornosti za neobezbeđivanje transparentnosti u radu organa kojim rukovode nije u skladu sa antikorupcijskom agendom Republike Srbije, čije sprovođenje sa velikim interesovanjem prate, i ocenjuju, evropske institucije, a zbog čega je neophodno, što pre, doneti novo pravno shvatanje - usklađeno sa aktuelnim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda.
Predlažemo da Prekršajni apelacioni sud još jednom razmotri pitanje odgovornosti u organu javne vlasti kada oštećeni podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za slučajeve povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja , pri čemu treba u obzir uzeti univerzalna prava:
a) pravo na obaveštenost po čl. 51. Ustava Republike Srbije;
b) pravo na pravično suđenje po čl. 32. Ustava Republike Srbije;
v) odredbe čl. 6. i 10. Evropske konvencijeo ljudskim pravima

 

Nakon trogodišnjeg sučeljavanja argumenata sa Prekršajnim apelacionim sudom u Beogradu, Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ i Ekološki pokret Odžaka izborili su se da udruženja građana, kao pravna lica, steknu isti status kao fizička lica i da im se prizna aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima kada im je povređeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Za rešavanje ovog i drugih važnih pitanja obratili smo se na mnoge adrese: Ministarstvu zaštite životne sredine , Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu pravde , Upravnom inspektoratu, Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu NSRS, Odboru za zaštitu životne sredine NSRS, Odboru za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine APV, Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitniku građana, Prekršajnom sudu u Beogradu, Prekršajnom apelacionom sudu ( Odeljenju sudske prakse, pojedinačno Leonidi Popović, Radovanu Bjelobabi i Slavici Brkić, odeljenjima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu), Visokom savetu sudstva, Centru za vladavinu prava, Delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS u Srbiji i sredstvima informisanja.

Zainteresovanost da pomognu pokazali su samo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana i Centar za vladavinu prava.

Kako su se naša dva udruženja borila za rešavanje ovog i nekih drugih pravnih problema u cilju ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u okviru Arhuske konvencije, pomoć smo očekivali pre svega od Ministarstva zaštite životne sredine, a naročito od Srđana Stankovića, koga je MZŽS angažovalo za saradnju sa NVO sektorom, zatim od Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Misije OEBS-a , Ministarstava pravde , Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Odbora za zaštitu životne sredine NSRS i APV. Nažalost, od ovih od kojih smo očekivali najveću pomoć nismo dobili „ni pismo ni razglednicu“- bez obzira na višekratno usmeno obraćanje. Gospodin Srđan Stanković se čak nije udostojio da se javi na telefonske pozive. Ni Branislava Jeftić, pravnica po obrazovanju, poslanik u Skupštini APV, predsednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine APV, predsednica neformalne Zelene parlamentarne grupe Skupštine APV i potpredsednica i zamenica predsednika Zelene stranke, nije se proslavila. Tvrdila je da nije dobila sporna pitanja, iako su ista pitanja zvanično dostavljena direktno Odboru za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine APV. Naknadno su sporna pitanja dostavljena i preko imejl adrese predsednika Zelene stranke Gorana Čabradija. Ni tada nismo dobili odgovor.

Naročito nas je razočarala konstatacija zvaničnika Misije OEBS-a „da se radi o višegodišnjim problemima i da će za njihovo rešavanje trebati nekoliko godina“.

Pre obraćanja napred navedenim subjektima, obratili smo se 10. avgusta 2017. godine, povodom rešavanja ovog pitanja, Arhus centrima u Kragujevcu, Subotici, Novom Sadu i Novom Beogradu za pomoć sledećim dopisom:

„Arhus centrima dostavljamo materijale u vezi osporavanja prava udruženjima da se kroz podnošenje prekršajnih prijava izbore za pravo na pristup informacijama od javnog značaja - što praktično znači i osporavanje prava iz Arhuske konvencije, i tražimo da iznesete mišljenje o ovom problemu , kao i da se izjasnite da li ste zainteresovani da nam pomognete i uključite se da to pravo ostvarimo.“

Naravno, pošto je Arhus centrima značajno samo prepričavanje i tumačenje Arhuske konvencije i organizovanje raznih propagandnih skupova, a ostvarivanje Arhuske konvencije u praksi ih ne interesuje, i pošto im Arhuska konvencija samo služi za pribavljanje finansijskih sredstava za rad Arhus centara, odgovor nismo dobili ni od jednog Arhus centra. O ovakvom stavu i ponašanju Arhus centara bilo je reči i u otvorenom pismu koje je 26.9.2017. godine napisao sekretar Ekološkog pokreta Odžaka ( može se pročitati na sajtu EPO-a , http://www.epodzaci.org/arhiva-vesti/item/921-kancelarija-za-saradnju-sa-ocd-gradjanske-inicijative-i-arhus-centri-sluze-samo-za-ukras). Toliko o brizi Arhus centara za primenu Arhuske konvencije.

Ovo što su uradila naša dva udruženja, uz pomoć Centra za vladavinu prava, pre svega je bio posao Arhus centara, pravnice Darije Šajin, de facto predsednice Arhus centra Novi Sad, Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Ministarstva zaštite životne sredine. Naše je bilo da uočimo probleme, da ih javno iznesemo i da ih dostavimo na adrese dvadesetak napred navedenih subjekata, a njihovo je bilo da to rešavaju i reše. Nažalost, sve smo morali da radimo i uradimo sami.

Za rešavanje je preostalo krupno pitanje: ko treba da odgovara u organu javne vlasti ako se ne dostavi tražena informacija, ODGOVORNO (rukovodilac) ili OVLAŠĆENO (službeno) lice , uzimajući u obzir činjenicu da su 24.12.2009. godine usvojene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojima su, kao lica odgovorna za kršenje zakona , određeni rukovodioci organa umesto ovlašćenih lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Pozivanjem na član 30. Zakona o prekršajima pojedine sudije donose oslobađajuće presude za rukovodioce organa javne vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je jasan: odgovornost snosi ODGOVORNO lice. O tome jasno govori i Priručnik za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji se može naći na sajtu Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, praksa je drugačija. U velikim sistemima (organima javne vlasti), kao što su ministarstva ili veliki prekršajni sudovi sa preko 100 sudija , primenjujući ovaj sistem, rukovodioci praktično nikada ne mogu biti kažnjenji, iako organ javne vlasti pravi seriju prekršaja. Najpre se odredi jedno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, pa ako napravi nekoliko grešaka, određuje se za taj posao drugo lice i tako u krug. Na taj način rukovodilac organa javne vlasti je trajno zaštićen i nikada ne može biti osuđen, iako on odgovara za zakonitost rada organa kojim rukovodi.

Jasno opredeljenje da će biti isključivo kažnjen rukovodilac organa javne vlasti, za šta se zalažu naša udruženja, biće podsticaj da se organi javne vlasti „dovedu u red“ i shvate da je davanje informacija od javnog značaja zakonska a ne fakultativna obaveza.

Pre izrade publikacije „Primena Arhuske konvencije u praksi“, koja je pisana u okviru finansiranog projekta od strane MZŽS, za pomoć smo se obratili na adrese 36 NVO koje se bave pravom, ekološkim pravom i ljudskim pravima. Javilo se nekoliko NVO sa obećanjima da će nam pomoći. Pomogao nam je konkretno samo Centar za vladavinu prava iz Beograda, odnosno njegov predsednik , advokat Ivan D. Ninić. Mi se nismo borili za lične interese. Borili smo se za priznavanje prava koje ekološkim NVO pripada po Arhuskoj konvenciji, a izborili smo se za pravo za sva registrovana udruženja i sredstva informisanja. Pravo o kome se samo teoretisalo pretvorili smo u pravo primenjivo u praksi.
Svakako najzaslužniji za ovo postignuće je Sretenije Srećko Bašić, predsednik Ekološkog udruženja „Da sačuvano Vojvodinu“, čija je posvećenost rešavanju ovog i ostalih pravnih problema i dilema neizmerna, čija je energija, upornost, sistematičnost i znanje (iako nije pravnik) konačno dovela do rezultata značajnog i za ceo sektor NVO i za sredstva informisanja.

Na kraju, sa velikim žaljenjem možemo da konstatujemo žalosnu činjenicu da su amateri, volonteri, laici, ljudi bez ikakvog pravničkog znanja trebali sudijama i sudovima tri godine da šalju argumentaciju da se ispravi nešto što je očigledno nelogično i što je stvaralo problem i komplikovalo položaj i udruženjima građana i sudovima.

Doneto pravno shvatanje koristiće i udruženjima i prekršajnim sudovima jer jasno određuje prava udruženja građana kao pravnih lica , sa jedne strane, dok , sa druge strane, rasterećuje sudove. Da bi se još više pojednostavio prekršajni postupak i postigla izvesnost ishoda postupka bitno je da se reši pitanje ko snosi odgovornost za nedostavljanje traženih informacija: ODGOVORNO ili OVLAŠĆENO lice.

Svojim radom Sretenije Bašić je odavno trebao da dobije „Zeleni list“, daleko pre mnogih koji su ga dobili. Iako ga je Ekološki pokret Odžaka nominovao protekle tri godine, neopravdano je izostavljen iz spiska dobitnika. Mislimo da je rešavanje spornog pravnog pitanja za Sretenija Bašića prava, istinska dodela „Zelenog lista“.

Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa ( DSV), kao glavni nosilac aktivnosti, Ekološki pokret Odžaka (EPO), kao aktivan pratilac, i Centar za vladavinu prava iz Beograda, koji se priključio kao stručni savetodavac, nakon tri godine izborili su se da udruženja građana, kao pravna lica, steknu isti status kao fizička lica i da im se prizna aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima kada im je povređeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Na Drugoj sednici svih sudija Prekršjanog apelacionog suda, održanoj 01.07.2019. godine, usvojeno je sledeće pravno shvatanje:

„Udruženje građana i, uopšte, pravno lice kao tražilac informacija uvek su ovlašćeni da ponesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.“

U prethodnom periodu, EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ i Ekološki pokret Odžaka zalagali su se za rešavanje ovog pitanja u okviru ostvarivanja prava iz III stuba Arhuske konvencije ( pravo na pravnu zaštitu), ali je ovo pitanje značajno za sva registrovana udruženja građana (oko 33.000) i za sredstva informisanja. Ekološkom udruženju „Da sačuvamo Vojvodinu“ i Ekološkom pokretu Odžaka je odbačeno desetine zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka podnetih protiv odgovornih u organima javne vlasti sa obrazloženjem da je zahtev podnet od strane neovlašćenog podnosioca. Najviše rešenja o odbačaju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka doneo je Prekršajni sud u Beogradu, čije je odluke, po pravilu, potvrđivao Prekršajni apelacioni sud.

I sam Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, zastupao je stav da ekološka udruženja mogu biti oštećena isključivo nedobijanjem ekoloških informacija.
Kako je usvojeno pravno shvatanje objavljeno na sajtu Prekršajnog apelacionog suda (http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-pravni-stavovi-po-oblastima-obrazovanje-lat.html), dostupno je prekršajnim sudijama širom Srbije, tako da će svi moći da saznaju da pravo na pristup informacijama od javnog značaja nije imovinsko već lično pravo i da pravna lica imaju lična prava.

Osumnjičeni za kršenje ZSPIJ su za svoju odbranu koristili „pravni stav“ sudije Slavice Brkić koji je objavljen u „Paragrafu“ - da pravna lica nemaju lična prava.

Oštećena pravna lica, ukoliko se za to ukaže potreba, treba da se pozovu na pravno shvatanje koje je Prekršajni apelacioni sud usvojio 01.07.2019. godine.

Beograd, 01.07.2019. godine

Pitanje:

Da li je udruženje građana i, upošte, pravno lice kao tražilac informacija uvek ovlašćeno da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili je potrebno da se dostavljanjem dokaza da mu je neko imovinsko pravo povređeno ili ugroženo legitimiše kao oštećeni u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima?

Pravno shvatanje:

Udruženje građana i, upošte, pravno lice kao tražilac informacija uvek su ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je oštećeni, u smislu ovog zakona, lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem. Polazeći od činjenice da se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređuje način ostvarivanja prava koje je zajemčeno članom 51. stav 2. Ustava, prema kojem svako ima pravo na pristup podacima koja su u posedu državnih organa, to povreda Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predstavlja povredu ustavom zajemčenog ljudskog prava. Odredbama člana 5. stav 1. i stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna i da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom pri čemu je odredbama člana 2. istog zakona propisano da je informacija od javnog značaja ona koja se odnosi na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Iz navedenog proizlazi da tražioci informacije nisu samo fizička lica, koja nesporno imaju lična prava, već i drugi oblici udruživanja građana ili pravnih lica koji su osnovani u skladu sa Ustavom i zakonima a deluju u cilju pribavljanja informacija koje se odnose na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Kako je Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 06.12.2016. godine već zauzeo pravni stav da je uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena povreda ličnog prava, a da je tražilac informacija oštećeni i uvek ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, bez uslovljavanja prethodnim dokazivanjem povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava, to u skladu sa tim pravno lice ili udruženje građana kao tražilac informacije automatski po samom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stiče ovlašćenje da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. stav 1. Zakona o prekršajima kao oštećeni.

U prilog ovakvom zaključku idu i stavovi izraženi u presudama Evropskog suda za ljudska prava u kojima je utvrđena povreda člana 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu treba imati u vidu da je članom 34. Konvencije, propisano da taj sud može primati predstavke od svakog lica, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke države ugovornice, odnosno da aktivnu legitimaciju u postupku pred Sudom ima lice, grupa lica ili nevladina organizacija koja tvrdi da je žrtva povrede prava zajemčenih Konvencijom čiji smo mi potpisnici. Upravo na taj način je presudom Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 48135/06 - Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 60/2013, utvrđeno da je došlo do povrede čl. 10 Konvencije, sa obrazloženjem da "sloboda dobijanja informacija" obuhvata pravo na pristup informacijama a da je podnosilac predstavke nevladina organizacija osnovana 2003. godine sa sedištem u Beogradu, koja prati primenu tranzicionih zakona radi obezbeđenja poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Takođe iz obrazloženja navedene odluke proizlazi da je naša država u tom postupku isticala prigovor nedostatka aktivne legitimacije (nespojivost ratione personae) pošto tražene informacije nisu bile potrebne podnosiocu predstavke. Međutim ovakva primedba po stavu Suda je neosnovana jer je utvrđeno da kada je nevladina organizacija umešana u pitanja od javnog interesa, kao što je ovaj podnosilac predstavke, ona igra ulogu “javnog čuvara” slične važnosti kao što je štampa, usled čega aktivnosti podnosioca predstavke stoga zahtevaju sličnu zaštitu prema Konvenciji kao ona koja se pruža štampi. Isti stav zauzet je i u presudi Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske, broj predstavke 37374/05, od 14. aprila 2009. godine, gde je takođe utvrđena povreda čl. 10 Konvencije, a podnosilac predstavke je Mađarski savez za građanske slobode odnosno mađarsko udruženje građana.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napred navedeno možete proveritina linku:

http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-pravni-stavovi-po-oblastima-obrazovanje.html

 

U subotu 29. juna, u Tornjošu kod Sente je održana još jedna radionica u okviru „Banatske platforme“, uz učešće više od 20 predstavnika udruženja članica mreže.

Učesnicima radionice se, kao domaćin, prvo obratio Jožef Bakoš, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Tornjoša, u čijim prostorijama je sastanak i održan. Zatim je Budimir Babić iz Ekološkog udruženja „Avalon“ iz Vršca govorio na temu „Socijalno-ekološki okvir društvenog delovanja“. Glavna poruka ovog zanimljivog izlaganja je da su uzroci zašto donosioci odluka zanemaruju životnu sredinu, zašto se zajednice neprimereno prema njoj odnose, a zakoni nedovoljno sprovode pre svega sociološko-vrednosni, a ne pravni, administrativni, ekonomski ili politički.

Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike govorio je o važnosti dobre javne uprave i državne administracije za uspeh procesa evropskih integracija, i o SIGMA principima, kao kriterijumima za praćenje reforme javne uprave. Potom je Duško Lopandić iz Ministarstva spoljnih poslova govorio o budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije i trenutnom staju u pregovorima Srbije i EU u poglavljima 11 i 12. Na kraju su učesnici diskutovali na sve ove teme.

Ovde možete pogledati AGENDU SASTANKA, a takođe i prezentacije BUDIMIRA BABIĆA, NEBOJŠE LAZAREVIĆA I DUŠKA LOPANDIĆA.

Po završetku radnog dela, učesnici radionice posetili su gazdinstvo Jožefa i Etelke Bakoš, koje se bavi gajenjem cveća. Bračni par Bakoš je od 1994. do 1998. godine proizvodio rezano cveće, a nakon toga isključivo saksijsko. Na površini od 660 kvadratnih metara staklenika godišnje proizvedu do 30.000 saksija različitih vrsta jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, uglavnom za poznate kupce – cvećare, preduzeća i mesne zajednice za javne površine, a deo se prodaje na pijaci. Od 2016. godine prostor se zagreva toplotnom pumpom po sistemu voda-voda, tako da je proizvodnja energetski efikasna.
I ovoga puta su članovi Udruženja poljoprivrednika iz Tornjoša su bili izuzetni i vredni domaćini. Inače je Tornjoš selo u opštini Senta, na pola puta između Sente i Bačke Topole, udaljeno oko 170 kilometara od Beograda, i oko 35 kilometara od Subotice. U selu živi oko 1500 stanovnika, najviše mađarske nacionalnosti.

Korisni linkovi:
o Principi javne uprave (CEP seminar)
o Brošura o SIGMA principima

 

 Pozivajući se na deo teksta Rodoljuba Šabića „Uslovi za izbor novog poverenika nezakoniti“, koji je objavljen na sajtu N1( http://rs.n1info.com/Vesti/a492093/Sabic-o-izboru-novog-poverenika.html ): „Tako kratak rok, u kome se još traži i da se obezbedi niz formalnih dokaza, ‘u originalu ili overenoj fotokopiji’ svodi na minimum mogućnost jedinih formalno ovlaštenih predlagača, poslaničkih grupa, da se konsultuju sa civilnim sektorom, strukom, NVO, udruženjima novinara", Ekološki pokret Odžaka predlaže za funkciju poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojlu Mandić.

Stanojla Mandić je bila dugogodišnja zamenica Rodoljuba Šabića, zajedno sa Rodoljubom Šabićem je dala doprinos visokom ugledu institucije Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pa smatramo da je prirodno da zameni Rodoljuba Šabića.

Predlog upućujemo nevladinim organizacijama i sredstvima informisanja. Ako se slažete sa našim predlogom, uputite na imejl adresu predsednika Odbora za kulturu i informisanje Mirka Krlića Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. poruku sledeće sadržine:

Slažemo se predlogom Ekološkog pokreta Odžaka da kandidat za funkciju poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude Stanojla Mandić.
Predlog šaljemo na adrese oko 2.000 ( dve hiljade) NVO sa naše mailing liste i oko 300 adresa sredstava informisanja širom Srbije.

Članovi Mesne podružnice Bogojevo Ekološkog pokreta Odžaka nastavljaju i učestvuju u humanitarno–ekološkoj akciji sakupljanja plastičnih čepova radi pomoći deci sa invaliditetom - kako bi im se omogučilo lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Čepove sakupljaju razne ustanove i stanovništvo Bogojeva, a razvrstavanje se obavlja u Osnovnoj školi „Jožef Atila“ u Bogojevu, gde najmanji članovi Mesne podružnice sa radošću i puno volje obavljaju humanitarni rad.

Strana 1 od 55

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška