Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

Ivani Stojiljković, novoizabranoj predsednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije.

Ekološki pokret Odžaka je još pre nekoliko godina smatrao da postoji bitna razlika između volonterskih ( amaterskih) NVO i NVO koje imaju određeni broj zaposlenih, koje mi danas nazivamo „NVO preduzeća“. Razlika između ovih nevladinih organizacija je bila i tada evidentna, a danas je sve veća. Dešava se isti proces kao u liberalnom kapitalizmu: bogatiji su sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji, odnosno primenjeno na NVO: „NVO preduzeća“ su sve jača, dok volonterske NVO polako i sigurno posustaju i sve veći broj se odjavljuje iz Regista udruženja.
Da li je problem što „NVO preduzeća“ jačaju?
Nije. Međutim, problem je što „NVO preduzeća“ sebi prisvajaju ulogu autentičnih predstavnika civilnog sektora u saradnji sa javnim sektorom u svim oblastima. Ovde govorimo o oblasti zaštite životne sredine. Kada pogledate fotografije sa pojedinih skupova ili spisak učesnika, videćete da se uglavnom radi o licima iz dvadesetak uglavnom beogradskih NVO. Postepeno i sigurno se stvara simbioza tih NVO i predstavnika javne vlasti i ta „saradnja“ se odvija na obostrano zadovoljstvo. Javnom sektoru to služi da EU može da pokaže da sarađuje sa nevladinim sektorom, da nevladin sektor učestvuje u kreiranju javnih politika, da se uvažava mišljenje civilnog sektora. Sa druge strane, „NVO preduzeća“ svojim prisustvom na raznim sastancima stiču „reference“ za učestvovanje na ostalim skupovima i konkursima – što rezultira sve većim ekonomskim jačanjem tih organizacija i još većim zapošljavanjem. Konačan rezultat te „saradnje“ je stvaranje privida idealne saradnje civilnog i javnog sektora.
Pitanje je da li u realnosti ta „saradnja“ daje rezultate?
Dovoljno je pogledati spisak pojedinih grupacija NVO i videti da su u većini tih grupacija “glavni igrači“ jedne te iste NVO, odnosno „NVO preduzeća“. Ostali , tj. „sitni igrači“, uglavnom služe za davanje legitimiteta tim grupacijama. Za ilustraciju ćemo dati primer mehanizma Zelene stolice. Sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije kao po pravilu prisustvuju predstavnici beogradskih NVO, odnosno „NVO preduzeća“.
Zelena stolica broji oko pedeset članova, a jedan od njih je i Ekološki pokret Odžaka. Kao ravnopravni član Zelene stolice, nikada nismo pozvani da prisustvujemo sednici Odbora za zaštitu životne sredine, niti smo dobijali obaveštenja da se sednice održavaju, niti smo dobijali izveštaje o održanim sednicama , niti smo dobijali zapisnike sa tih sednica, niti smo dobijali obaveštenja da su sastanku prisustvovali predstavnici NVO sa sedištem van Beograda.
Ako neko sebi dodeli ulogu koordinatora Zelene stolice, onda je za sve napred navedeno odgovoran. Nama je jasno da je broj predstavnika organizacija koje mogu da prisustvuju sednici ograničen , ali ne moraju to da budu isključivo predstavnici „NVO preduzeća“. Pre neki dan smo prvi put dobili materijal od koordinatora Zelene stolice, a koji je ministar Trivan uputio Odboru za žaštitu životne sredine. Radi se o Informaciji o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust-oktobar 2017. godine. To bi trebalo da bude stalna praksa. Koordinatori Zelene stolice imaju praktično sve imejl adrese članova Zelene stolice, imaju verovatno napravljenu mailing listu i pitanje je samo volje da li će se ova praksa nastaviti.
Nedavno je izabrana je nova predsednica Odbora za zaštitu životne sredine i ovaj komentar upućujemo pre svega njoj. Mislimo da lično treba da se obrati svim članovima Zelene stolice, da ih pozove na saradnju i dostavljanje ideja, predloga, sugestija, zamerki i svega što može da doprinese boljem radu ,a naročito rezultatima rada Odbora za zaštitu životne
sredine – što bi se u krajnjoj liniji odrazilo na bolje vođenje javnih politika u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Jedan od važnih gestova uvažavanja članova Zelene stolice treba da bude organizovanje sastanka svih članova Zelene stolice. Na sajtu http://www.zelenidijalog.rs treba da postoji spisak članova Zelene stolice sa svim kontakt podacima. Takođe, predsednica treba da pozove ostale ekološke NVO da se učlane u Zelenu stolicu. Imejl adrese može da pronađe u „Bazi podataka“ na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka. Izbor je veliki.
U mehanizam Zelene stolice treba uključiti što veći broj NVO i time ograničiti monopolski položaj „NVO preduzeća“ – da se ne bi desilo da se „NVO preduzeća“ jednostavno „srode“ sa vladinim sektorom.To onda već nije saradnja civilnog i javnog sektora.
Takođe Vam ukazujemo, koliko nam je poznato, na činjenicu da, u prethodnom periodu, na dnevnom redu ni jedne od sednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine nije bilo pitanje neispunjavanja obaveza ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u vršenju nadzora nad poslovima poverenim jedinicama lokalne samouprave iako je dr Branislav Blažić, kao predsednik resornog odbora, u više navrata, od strane „amaterskih NVO“ obaveštavan o posledicama nečinjenja republičke inspekcije za zaštitu životne sredine.
Kontrolna uloga NS RS je dovedena u pitanje zbog toga što predsednik skupštinskog odbora – iz njemu znanih razloga – od predstavnika ministarstva ne traži objašnjenja za kršenje čl. 47. Zakona o državnoj upravi, a što predstavlja veliki problem na koji ćemo ukazivati sve dok se dosadašnja praksa ne promeni. Jedini način da se to promeni je da se male, amaterske, volonterske ekološke NVO ujedine i izvrše pritisak da se dosadašnja praksa promeni. „NVO preduzeća“ to sigurno neće učiniti. Ne žele da seku granu na kojoj sede.

Predlažemo da novoizabrana predsednica ozbiljno shvati ove primedbe.

DOSTAVLJENO: Ivani Stojiljković, predsednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, ekološkim NVO i sredstvima informisanja.

 

 

U saopštenju za javnost o rezultatima likovnog konkursa, iz objektivnih razloga, potkrale su se neke greške i izostala je potpuna informacija – pa ovim saopštenjem dajemo izmene i dopune prethodnog saopštenja.

OSNOVNOŠKOLSKI UZRAST

KATEGORIJA I-III RAZRED

1. mesto - DIPLOMA:
Umesto:
Isidora Ilibašić , I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor:
Treba:
Isidora Ilibašić , I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor: Zorica Golubović.
2. mesto – POHVALA
Umesto:
Milana Čalaković, I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor:
treba:
Milana Čalaković, I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor: Zorica Golubović.
Umesto:
Jelena Stojanović III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan
treba;
Jelena Stojanović, Nikola Budić, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan
3. mesto - POHVALA
Umesto:
Petar Vidić, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan
treba:
Petar Radić, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan

Tradicionalni učesnik likovnih konkursa Ekološkog pokreta Odžaka je Biblioteka igračaka „Zlatna barka“ Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama opštine Odžaci. Za izuzetan trud za izradu rada za ovogodišnji konkurs Udruženju za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama opštine Odžaci dodeljuje se DIPLOMA.

Ekološki pokret Odžaka učesnike i javnost obeveštava o rezultatima likovnog konkursa.

Na temu „Zagađivači“, pristigli su radovi za sve predviđene kategorije, kako iz opštine, tako i iz tri škole van opštine Odžaci, mada je konkurs imao opštinski karakter. Žiri je predložio Ekološkom pokretu Odžaka da se nagradi veći broj radova nego što je bilo predviđeno konkursnim uslovima – što je, kao i na prošlom konkursu, Ekološki pokret Odžaka prihvatio.

U konkursu je bilo navedeno da će se izložba radova i dodela priznanja održati krajem prvog polugodišta tekuće školske godine, ali zbog tehničkih problema i nekih objektivnih okolnosti izložba će biti održana početkom drugog polugodišta školske 2017/2018. godine. O vremenu i mestu održavanja učesnici konkursa i javnost biće pravovremeno obavešteni.

Iako konkursnim uslovima uz priznanja ( diplome i pohvale) nisu bile predviđene i nagrade, Ekološki pokret Odžaka je i ove godine za pobednike obezbedio nagrade zahvaljujući finansijskim sredstvima iz opštinskog budžeta , dobijenim na konkursu za udruženja građana.

PREDŠKOLSKI UZRAST

1. mesto - DIPLOMA:
Vasilije Veljković, PU „Poletarac“ Ocaci, mentori Biljana Stanković i Marija Bursać
Dejana Stojković, PU „Poletarac“ Ocaci , mentori D. Veljković i B. Cvetković
2. mesto - POHVALA:
Milana Štulić, PU „Poletarac“ Odžaci, mentori Biljana Stanković i Marija Bursać
Ksenija Mandić , PU „Poletarac“ Odžaci, mentori D. Veljković i B. Cvetković
3. mesto - POHVALA :
Doroteja Anđelković, PU „Poletarac“ Ocaci, mentori Biljana Stanković i Marija Bursać
Mia Đukić, ; PU „Poletarac“ Odžaci, mentori D. Veljković i B. Cvetković

OSNOVNOŠKOLSKI UZRAST

KATEGORIJA I-III RAZRED

1. mesto - DIPLOMA:
Aleks Molnar, IIIa OŠ „Jožef Atila“ Bogojevo, mentor Vencel Piroška;
Ana Stanković , III1 OŠ „Kosta Stamenković“ Srpski Miletić, mentor Ljiljana Spasić;
Isidora Ilibašić , I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor ?
Katarina Uzelac, IIIa OŠ „Jožef Atila“ Bogojevo, mentor Vencel Piroška;
2. mesto – POHVALA
Maja Đerđ, IIIa OŠ „Jožef Atila“ Bogojevo, mentor Vencel Piroška;
Milana Čalaković, I2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor ?
Naomi Vogrinc Kostić, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan;
Jelena Stojanović, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan;
3. mesto - POHVALA
Petar Vidić, III2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Jasmina Karan;
Bojana Jovanović, III2 OŠ „Vuk Karadžić“ Deronje, mentor Maja Jovanović;
Paolina Čonka, IIIb OŠ „Jožef Atila“ Bogojevo, mentor Vesna Marinković;
Lana Subić, III2 OŠ „Vuk Karadžić“ Deronje, mentor Olgica Mandić.

KATEGORIJA IV-VI RAZRED

1. mesto - DIPLOMA
Simon Vogrinc Kostić , V1 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Nada Mandić, V2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Anja Popović, V2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
2. mesto – POHVALA
Teodora Kokotović, VI1 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Anja Zec, VI1 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Ognjen Mašulović, V1 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Milorad Milin, V2 OŠ „Miroslav Antić“ Odžaci, mentor Svetlana Veličković;
3. mesto – POHVALA
Sofija ................., V2 OŠ „Miroslav Antić“ Odžaci, mentor Svetlana Veličković;
Vuk Vojvodić , V2 OŠ „Miroslav Antić“ Odžaci, mentor Svetlana Veličković;
Aleksa Milošević, IV2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Elizabeta Fanc
Maja Drekić, VI2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković.

KATEGORIJA VII-VIII RAZRED

1. mesto - DIPLOMA
Lazar Ilibašić, VII1 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Anja Starčević, VII2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
2. mesto – POHVALA
Milja Lazarević, VII2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Kristina Mitić, VIII1 OŠ „Bora Stanković“ Karavukovo, mentor Slobodanka Branković;
Marija Čalaković , VIII2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
3. mesto – POHVALA
Milja Lazarević, VII2 OŠ „Branko Radičević“ Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
Andrijana Stojković, VIII2 OŠ „Bora Stanković“ Karavukovo, mentor Slobodanka Branković.

SREDNJOŠKOLSKI UZRAST

1. mesto – DIPLOMA
Milan Jovkić, I1 Gimnazija i ekonomska škola Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
2. mesto - POHVALA
Milan Kozomara, I1 Gimnazija i ekonomska škola Odžaci, mentor Slobodinka Branković;
3. mesto – POHVALA
Anastasija Stojiljković, I1 Gimnazija i ekonomska škola Odžaci, mentor Slobodinka Branković.

I ove godine osnovne škole iz pećinačke opštine izrzile su želju da pošalju radove, tako da smo dobili radove iz Kupinova, Ašanje i Obreža, a žiri je odlučio da POHVALOM nagradi sledeće radove:
„Zagađena planeta“ – grupni rad učenika I2 OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ izAšanje: Višnja Simić, Dunja Mihalj, Sara Devrnja, Nikola Jonić, Nikola Dimitrijević, Miloš Milivojević, mentor Marjana Mihajlović.
Grupni rad učenika I2 grupni rad učenika I2 OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ izAšanje:
Sara Jovanović, Nikola Jonić, Aleksandar Nikolić, Anastasija Balaban,Jovan Građin, Jasmina Marković, mentor Marjana Mihajlović.
Luka Vlajković, III3 OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ Obrež, mentor Dragan Banković;
Ana Đuričić, IV1 OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ Kupinovo;
Tijana Radaković, II3 OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ Kupinovo.

Svim dobitnicima priznanja Ekološki pokret Odžaka čestita, a svim učesnicima konkursa se zahvaljuje za učestvovanje i uloženi trud.
Ekološki pokret Odžaka ovim saopštenjem najavljuje novi opštinski likovni konkurs u sledećoj školskoj godini pod nazivom „Domaće životinje“, tako da već sada mogu da počnu sa pripremama za učešće na konkursu. Konkurs će biti raspisan na početku nove školske godine, a rok za dostavu radova biće 15. novembar 2018. godine.

Poštovani gradjani opstine Odžaci, pozivamo vas da se priključite akciji "Ponovo brojimo sove" Društva za proučavanje i zaštitu ptica. Potrebno je javiti, ako ste primetili u okolini, lokaciju i broj sova utina. Više informacija o sovama utinama mozete naći na stranici http://pticesrbije.rs/2017/12/04/ponovo-brojimo-sove/. Tamo možete pronaći formular i brošure o utinama. Tacnu lokaciju i broj možete javiti meni preko fejsbuka ili na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., te ćemo proslediti podatke Društvu za zaštitu ptica. Posebno apelujemo na učenike osnovnih i srednjih škola da se priključe akciji . Akcija traje od 15 decembra do 15 januara 2018.

U želji da do kraja 2017. godine svoju „Bazu podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ kompletira sa što većim brojem tačnih podataka o nevladinim organizacijama koje su se statutarno opredelile ( isključivo ili delimično) za zaštitu i unapređenje životne sredine , energetsku efikasnost, organsku proizvodnju, podizanje ekološke svesti, Ekološki pokret Odžaka upućuje javni poziv za dostavljanje kontakt podataka koji se smeju javno objaviti na sajtu Ekološkog pokret Odžaka.

Poziv se dostavlja i svim NVO čije imejl adrese Ekološki pokret Odžaka poseduje. Osnovno je proveriti tačnost unetih podataka u Excell verziji „Baze podataka“ na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka. NVO kojima smo se ranije obraćali treba da nam se jave samo ako je došlo do nekih izmena ili podatke treba dopuniti. Podatke dostaviti na CIRKULARNOM PISMU koje se nalazi na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka – u delu PREUZMITE. Ispunjava se samo obavezni deo i podaci koji se menjaju ili dopunjuju. NVO kojima se prvi put obraćamo ili koje nam se prvi put obraćaju dostavljaju kontakt podatke koje možemo slobodno objaviti na našem sajtu.

Sve NVO mogu slobodno preuzeti Excell verziju „Baze podataka“ sa sajta Ekološkog pokret Odžaka. „Baza podataka“ se ažurira u principu najmanje jednom nedeljno.

Svim NVO koje nam dostave podatke unapred se zahvaljujemo – kao i sredstvim informisanja koja objave ovaj poziv.

U OŠ “Vuk Karadžić” u Deronjama učenici od prvog do četvrtog razreda izučavaju izborni predmet "Čuvari prirode". Na času su učili o pticama selicama i stanaricama, kao i o problemima sa kojima se susreću ptice stanarice.

Učenici I1 i I2 su pravili hranilice od plastičnih flašica i postavili ih u okolini škole, kako bi pomogli pticama da lakše prežive u hladnim danima. Učenici će pratiti i dopunjavati hranilice tokom zime.

Cilj ove aktivnosti je da se učenici uče da budu humani prema životinjama, kao i da reciklažom plastike doprinose očuvanju životne sredine.

 

Prodavci magle

Dana 24. 11. 2017. godine učestvovao sam u Beogradu na sastanku Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), na kome je moderator(ka) sastanka Ljubinka Kaluđerović prekinula moje izlaganje, navodeći da tema nisu Arhus centri , već Zeleni saveti. Tim povodom pišem ovaj komentar. Ako je tako, zašto su organizatori na sastanak pozvali Arhus centre? Oni nisu članovi nijednog zelenog saveta. Nisam ni ja, ali sam rekao da sastanku prisustvujem u ime Ivice Ćirića, predsednika Ekološkog pokreta Odžaka (EPO-a), člana Zelenog saveta Opštine Odžaci.

Da li Arhus centri imaju veze sa zelenim savetima? Naravno da imaju. Da nije Arhus centara – ne bi bilo ni zelenih saveta. Ako je data prilika Matoviću da se samopromoviše i promoviše Arhus centar Kragujevac, trebalo je da se i meni da šansa da iznesem ni malo pohvalnu ocenu o radu svih pet Arhus centara i situacije oko osnivanja i rada zelenih saveta. To je onda demokratska razmena mišljenja. Izlaganje je prekinuto, iako nisu saslušani razlozi za davanje negativne ocene. Da li će se neko složiti sa nečijim mišljenjem, stvar je svakog pojedinca.

Organizatorima je izgleda najbitnije da nema disonantnih tonova na sastanku. Bitno je da se Mirku Popoviću dozvoli da komentariše rad Ekološkog pokreta Odžaka i da ga predstavi kao konfrontaciju sa lokalnom vlašću. Gospodinu Mirku Popoviću možemo da kažemo da mi nismo prodavci magle. Ako neko zasluži pohvale, mi ga pohvalimo, a ako se radi o bilo čemu što ugrožava životnu sredinu ili zakonom ili međunarodnim konvencijama priznata prava NVO, onda u oči kažemo ono što imamo. Takvu nameru smo i sada imali. Nama nije primarno da budemo u milosti finansijera. Bitna nam je misija zbog koje smo osnovani.

Pre pet godina prisustvovao sam proslavi petogodišnjice osnivanja Arhus centra Kragujevca, gde su, kao i na ovom sastanku u Beogradu, iznošene uglavnom pohvale i neke opšte, blage ili neutralne kritike. Nisam se tada javljao za reč, jer nisam hteo gospodinu Matoviću da kvarim svečarsku atmosferu. Svoje utiske sa sastanka sam napisao i poslao gospodinu Matoviću. Dogovorili smo se da taj materijal dostavi svim učesnicima. Adrese svih učesnika sam imao i ja, ali sam smatrao da je primerenije da distribuciju uradi gospodin Matović. Koliko mi se čini, on to nije uradio (bar me nije obavestio o tome), a razlog je verovatno sadržaj pisma koji nije bio u saglasnosti sa onim o čemu se govorilo na proslavi. Da i ovog puta ne bih naknadno pisao ono što mislimo u EPO-u i ono što bismo dali kao primedbe na zadatu temu, unapred sam pripremio o čemu ću govoriti.

Ovog puta se radilo o radnom sastanku pod nazivom „Zajednički sastanak zelenih saveta“ i jedna od najavljenih tema je bila „Zeleni saveti gradova i opština – analiza funkcionisanja“, za koju sam se pripremio, a pripremljeni materijal sam nameravao da izložim u okviru „Word caffea“. Hteo sam da izaberem grupu u kojoj bi bila Ljubinka Kaluđerović i da posle izlaganja pripremljeni materijal (u vidu teza za izlaganje) predam Ljubinki. Kako je sastanak bio čista improvizacija, jer od dnevnog reda nije bilo ništa, a sastanak je održan tek da se finansijeru prikaže da je sastanak uspešno održan, umesto realizacije dnevnog reda i rada u četiri grupe „Word caffea“, kako je najavljeno, prešlo se na plenarnu raspravu. Kada sam pokušao da prezentujem pripremljeni materijal, grubo sam onemogućen da nastavim izlaganje. Javno sam rekao moderatorki Ljubinki Kaluđerović da, ako su nas zvali da potvrđujemo ono što njima kao organizatorima odgovara i potvrđujemo ono što oni pričaju, a da nama onemogućavaju da iznesemo svoje viđenje, onda nije trebalo ni da nas zovu.
Za razliku od salonskih ekologa, mi ne moramo da pazimo da ne kažemo koju „tešku reč“ finansijerima. Došli smo da kažemo istinu, pa kom se sviđalo - sviđalo, a kome ne - njegova stvar. Arhus centre i ,,NVO preduzeća“ problem zaštite životne sredine suštinski ne interesuje. Njima je navodni interes za zaštitu životne sredine samo sredstvo za dobijanje novca na velikim projektima.

Odmah na početku sam izneo da je naša generalna ocena rada i Arhus centara i njihovog rada na osnivanju zelenih saveta negativna, loša, slaba. Da je ocena ispravna, pokazuje i broj prisutnih predstavnika zelenih saveta. Bilo ih je tek nekoliko. Mislim da je sastanku trebalo da prisustvuje i otvori ga predsedavajući Odbora za zaštitu životne sredine SKGO, predsednik opštine Koceljeva. Ako je tačna izjava Milana Popovića da zelenih saveta u Srbiji ima 20, od kojih je najmanje deset osnovano uz pomoć BOŠ-a i SKGO, a uz finansijsku pomoć OEBS-a i GIZ-a, pitam se koji su razlozi za veliku nezainteresovanost bar tih zelenih saveta koji su osnovani uz pomoć BOŠ-a i SKGO-a i finansijsku pomoć pomenutih organizacija? Zeleni savet Opštine Odžaci nije osnovan ni uz pomoć BOŠ-a, ni uz pomoć SKGO-a, ni uz finansijsku pomoć OEBS-a i GIZ-a. Sve smo ostvarili „na mišiće“ – kako je rekla Ljubinka Kaluđerović na proslavi u Kragujevcu, kada je pomenula osnivanje Zelenog saveta Opštine Odžaci. Za osnivanje zelenog saveta smo se borili tri godine zato što smo kao ekološka NVO bili veoma zainteresovani da se prava građana i udruženja koja se bave zaštitom i unapređenjem životne sredine institucionalno regulišu u našoj opštini, ali smo zainteresovani da se to uradi i u svim opštinama i gradovima u Srbiji. Pošto je rad Zelenog saveta Opštine Odžaci, posle sedam održanih sednica, blokiran od kada je izabran novi predsednik ovog savetodavnog tela, došli smo na sastanak da iznesemo i tu činjenicu, ali i da čujemo iskustva drugih i predloge koje bi trebalo dati da do blokade rada zelenih saveta ne bi dolazilo.

Gospođa Kaluđerović uopšte nije trebalo da se plaši onoga što sam hteo da iznesem. Sve su to bile činjenice koje sam već objavio u otvorenom pismu koje je objavljeno na sajtu i Fejsbuk stranici Ekološkog pokreta Odžaka - samo ovog puta vezano za pet Arhus centara u vezi sa njihovim radom na osnivanju i radu zelenih saveta. Zamerke na rad Arhus centara objavljene su 26. septembra 2017.

godine – dakle, skoro dva meseca pre održavanja sastanka u Beogradu i u momentu kada nismo znali za održavanje sastanka o radu zelenih saveta. Predstavnici prisutnih Arhus centara su trebali sastanak u Beogradu da iskoriste da demantuju ocene koje sam dao pre dva meseca. Nisam suguran da je Arhus JIS bio direktno obavešten zbog promene imejl adrese, ali verujem da je o otvorenom pismu obavešten od kolega iz drugih Arhus centara. Ako nije – onda je i to dodatni dokaz o (ne)radu Mreže Arhus centara.

Ja nisam išao na sastanak u ime Ekološkog pokreta Odžaka zato što Ekološki pokret Odžaka ima neke moralne obaveze prema BOŠ-u, SKGO,OEBS-u i ostalima. Ekološki pokret Odžaka se samostalno izborio za instutucionalno priznavanje prava iz Arhuske konvencije na lokalnom nivou i ni prema kome nema bilo kakve obaveze. EPO je poslao svog predstavnika jer je zainteresovan da se u Srbiji osnuju zeleni saveti u svih 145 opština i gradova i naročito je zainteresovan da što veći broj građana, a naročito ekološke NVO budu upoznate sa pravima iz Arhuske konvencije. Nažalost, iz iskustva u radu za ,,Bazu podataka” znamo da veliki broj NVO, koje su se po statutima opredelile da se bave (ili navodno bave) zaštitom životne sredine, nije ni čuo za Arhusku konvenciju. Zato je i vrlo začuđujuća izjava Ljubinke Kaluđerović da građani i ne moraju da znaju za ta prava. Ako ne znaju ekološke NVO, pitam se kako će onda znati građani?! Naravno, u svemu ovome glavnu ulogu treba da imaju Arhus centri. Zato sam i počeo izlaganje generalnom ocenom o njihovom radu. Međutim, izgleda da je njima od tog posla mnogo važnije ili najvažnije da dobiju grantove preko kojih će, na 101. način, da daju objašnjenja da Arhuska konvencija ima tri stuba. O problemima sprovođenja Arhuske konvencije na terenu neka brinu male, provincijske ekološke NVO. „NVO preduzeća“ će za to vreme da jurišaju na velike grantove i obezbede platu svojim članovima, koji će onda, posle dobijanja granta, nama i ostalima prodavati maglu na ovakvim i sličnim skupovima. Za te organizacije više nismo sigurni da li su bliže nevladinom ili vladinom sektoru.

Ako ikada više budemo išli na neki sastanak, unapred ćemo tražiti garanciju da će nam biti omogućeno da slobodno izrazimo svoje mišljenje, stavove i predloge.

Mnogo je priča o evropskim integracijama i ulozi OCD-a u tom procesu. U teoriji je država zainteresovana za što veće učešće nevladinog sektora, pa bi bilo logično da podsticajno deluje u odnosu na organizacije civilnog društva. Naravno, ovo je samo u domenu teoretskog. U praksi je ipak , čini mi se, sasvim drugačije. Kao očiti primer raskoraka teorije i prakse može da posluži Agencija za privredne registre.

Agenciju za privredne registre (APR) osnovala je država i po prirodi stvari ona bi trebala da bude u službi razvoja nevladinog sektora, jer je Agenciji poveren posao vođenja Registra udruženja i sav posao bi trebao da bude u funkciji misije civilnog sektora.

Svuda se ističe da je jedan od bitnih faktora na putu evropskih integracija transparentnost i u tom smislu bi podaci koji se vode u Registru udruženja trebali da budu transparetni. APR tvrdi da su podaci koji se vode u Registru udruženja javni. Ja nalazim da su više polujavni ili polutajni , pa čak i tajni , jer da bi došli do podataka o nekoj organizaciji morate da znate ili njen tačan naziv ili matični broj. Evidenciju NVO treba voditi po uzoru na CRNPS : da organizacije možete da pretražujete po nazivu, opštini i po oblasti delovanja. To je onda javno i transparentno. Kako ja iz Odžaka da znam koje ekološke organizacije postoje, na primer , u Surdulici ako ne postoji spisak organizacija ili njihovi matični brojevi? Postavlja se pitanje zašto na sajtu APR-a ne postoji javno objavljen spisak svih registrovanih organizacija ? Kao dobar primer i način registrovanja može da posluži sajt Opštine Odžaci – latinična verzija . Tamo su NVO razvrstane po mestima sedišta NVO i po oblastima delovanja. Zašto se tako ne bi vodile NVO i na sajtu
APR-a? U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj takvi spiskovi su javni i mogu se naći na o internetu. Bilo bi dobro da Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD utvrdi koji je razlog da APR ovaj spisak ne objavljuje na svom sajtu. Isti je problem i sa spiskom brisanih udruženja. Pri ažuriranju raznih baza podataka veoma je bitno da se takve organizacije izbrišu, a osnova za to bi bio spisak brisanih udruženja iz Registra udruženja. Time bi se povećala tačnost tih baza i eliminisali nepotrebni podaci.
Agencija za privredne registre se ponaša monopolističi i svaku priliku koristi da transparentnost podataka učini što manjim – pa ću dati neke primere u
prilog ovoj tvrdnji.
Ranije, kada je bilo registrovano oko 18.000 NVO, pri upisivanju pojma EKO u formular za pretragu, mogli ste da dobijete spisak organizacija na 27 strana štampanog materijala. Danas, pri upisivanju istog pojma, kada je registrovano preko 30.000 NVO, možete da dobijete samo četiri strane štampanog materijala i to sa podacima sa početka spiska organizacija koje u svom nazivu imaju pojam EKO. Postavljam pitanje zašto je APR podesio svoju bazu podataka da dozvoljava dobijanje podataka samo sa prve četiri strane spiska?
Pri registraciji NVO su obavezne da dostave ispunjen propisan obrazac za prijavljivanje i registrovanje u Registru udruženja. U propisanom obrascu nije naglašeno koji su podaci obavezni a koji su neobavezni ( fakultativni), tako da organizacije APR-u dostavljaju i brojeve telefona (fiksnog ili mobilnog) i imejl adrese. To nije ništa sporno. Sporno je što te podatke APR zadržava i u poslednjih nekoliko meseci ne objavljuje apsolutno nijedan kontakt podatak . Mišljenja sam da u formularu za prijavu NVO treba da bude vidljivo obeleženo šta su obavezni podaci
( po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre) . Time što u prijavnom formularu nije jasno označeno šta su neobavezni podaci, NVO se dovode u zabludu. Treba jasno napisati „Neobavezni podaci“ i ispod toga : „Broj fiksnog telefona“ ............. ( objaviti- ne objaviti), „Broj mobilnog telefona“ ......... (objaviti- ne objaviti) , „E-mail adresa“ ............... ( objaviti – ne objaviti). Na ovaj način NVO bi tačno znale koji su podaci neobavezni ( fakultativni) i odmah bi imali mogućnost da se izjasne na jedan od načina obeležavanja (boldovanje, podvlačenje, farbanje) da li žele ili ne žele da se neobavezni podaci objave. Ako se izjasne da žele da se podaci objave, APR bi bio u obavezi da ih objavi, a ne da sebi daje diskreciono pravo da odlučuje da li hoće ili neće da objavi podatke koji su im dostavljeni, a zakonom nisu propisani kao obavezni. U ranijem periodu je APR objavljivao brojeve telefona i imejl adrese .U on line formularu na sajtu APR-a su predviđene rubrike za upisivanje ovih podataka. Postavlja se pitanje zašto se dostavljeni neobavezni podaci ne objavljuju?
Verujem da sve organizacije koje se osnivaju da bi radile korektno i poštene ne bi imale ništa protiv da im se kontakt podaci objavljuju, jer bi to bilo u službi transparentnosti, uspostavaljanja kontakata sa drugim NVO, saradnje , umrežavanja, povećanja uticaja NVO sektora na javne politike,... Kome ne bi odgovaralo objavljivanje pomenutih podataka? Samo organizacijama kojima je cilj izvlačenja novca iz budžeta. To su fiktivne organizacije, organizacije za jednokratnu upotrebu, partijske organizacije,... O ovim i ovakvim slučajevima sredstva informisanja su pisala u nekoliko navrata.
Postavalja se pitanje zašto APR ne objavljuje spiskove registrovanih NVO, spiskove brisanih NVO, zašto uskraćuje dobijanje potpunih podataka pri upisivanju pojedinih pojmova, zašto je obustavio objavljivanje kontakt podataka, zašto nerado dostavlja informacije od javnog značaja?
Odgovor je vrlo jednostavan. APR je monopolistička agencija i sve je u službi ostvarivanja što većeg profita , tako da APR nastoji da naplati svaku svoju uslugu - pri čemu nevladine organizacije tretira kao organizacije koje su profitabilne i stiču ne znam kakve prihode. NVO osnivaju građani sa namerom da deo svog slobodnog vremena, volje, znanja , stručnosti ,... posvete rešavanju nekog problema gde su državni organi „tanki“ i NVO su po definiciji neprofitabilne organizacije. Kod većine tih organizacija najveći problem je finansiranje. Mnogi osnivaju NVO puni nade da će svojim radom dati doprinos promenama nabolje u našem društvu. Pri osnivanju niko ne obraća pažnju i ne razmišlja o problemima na koje će naići, a prvi problem je Agencija za privredne registre. Agencija zanoveta bukvalno za svaku tačku i zapetu u prijavi. I to nije problem. Problem je što se za pomeranje ( promenu) svake tačke i zapete traži nova uplata ( u visini pola iznosa od osnovne uplate za registraciju) , a po obaveštenju koje sam dobio od jedne organizacije, posle druge uplate APR nije priznao osnovnu i dopunsku uplatu, nego je smatrao da prethodne uplate ne važe i da sve treba da ide od početka - što znači da se ponovo uplati cela suma za registraciju. Treba propisati da se za registraciju plaća određena suma, a da se za ispravke prijave ne plaća ništa.
Da li je zanovetanje za svaku sitnicu u prijavi slučajno ili ne? Po ispitivanju EPO-a, na uzorcima od 100 slučajno odabranih NVO, 45% je moralo da naknadno dostavlja ispravke prijave - što automatski znači i dopunsku uplatu. Ako se uzme u obzir zvaničan podatak APR-a da se u 2016. godini oko 99% privrednih društava i preduzetnika registruje za 24 časa ( „Politika“, strana 10 , 15.3.2017.), proizilazi da su osnivači NVO dosta nepismeni i neuki kada njih 45% ne zna da popuni prijavu i priloži (dostavi) traženu dokumentaciju, odnosno moraju po nekoliko puta da dopunjuju ili ispravljaju prijavu. Od APR-a je EPO zvanično tražio, preko informacija od javnog značaja, podatke o procentu NVO koje su u određenom mesecu morale da dostavljaju ispravke prijave ili dopunu dokumentacije i APR je izbegao da nam te podatke dostavi. Kancelarija bi mogla da istraži da li je realno da 45% NVO mora više puta da ispravlja i dopunjuje prijavu.
Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebalo bi da izvrši istraživanje razloga zbog kojih se NVO odjavljuju iz Registra udruženja. Po našim saznanjima, u poslednjih nekoliko meseci, na sto registrovanih NVO oko 20-30 NVO se odjavljuje iz Registra udruženja. Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, kao državni organ, može besplatno da dobije podatke od APR-a o NVO koje su brisane poslednjih godina ( na primer 2015, 2016. i 2017.) i da anketiranjem brisanih NVO utvrdi koji su razlozi za podnošenje zahteva za odjavljivanje. Tada bi se videlo da li su sve veće finansijske obaveze NVO jedan od bitnih faktora za gašenje NVO i koji su to nepodsticajni faktori za rad NVO.
Pri traženju informacija od javnog značaja APR uglavnom odbija da pruži tražene informacije od javnog značaja ili daje formalne odgovore da bi zadovoljio zakonsku obavezu i traži da se informacije plate. Pre nekoliko godina Ekološki pokret Odžaka je u dva navrata, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio informacije o registrovanim ekološkim organizacijama za određene vremenske periode i oba puta je je bio odbijen sa obrazloženjem da su oni samofinansirajuća agencija i da tražene informacije moramo da platimo. Te godine, kada je APR EPO-u objašnjavao da je samofinasirajuća agencija, u „Politici“ je objavljen podatak da je za APR iz budžeta odvojeno 250 miliona dinara - tako da APR ipak nije tada bio samofinansirajuća agencija. Kakva je situacija danes - ne znam. Možda su samofinasirajući ili pretežno samofinansirajući , ali smatram da tu svoju finansijsku samostalnost ne treba da ostvaruju na račun nevladinog sektora.Naravno, morali smo da se obratimo Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u oba slučaja APR-u je bilo naloženo da dostavi tražene informacije. Doduše, to dostavljanje je bilo formalnog karaktera pošto su na dostavljenom spisku bile EKOloške, ginEKOloške , organizacije za prEKOgraničnu saradnju, EKOnomske, lEKOvite, telEKOmunikacione i druge organizacije koje su u svom nazivu imale pojam EKO. Da se pri svakom traženju informacija ne bi natezali i objašnjavali sa APR-om, Ekološki pokret Odžaka nekoliko godina nije tražio informacije. Međutim, u proteklom periodu od godinu dana obratili smo se APR-u četiri puta i situacija je ista: ili ne dobijemo informaciju ili dobijemo informaciju za koju smatramo da je nepotpuna ili neistinita, te smo stoga radili dve stvari. Da bi dobili ono što smo tražili, pisali smo žalbe Povereniku, ali smo istovremeno pisali prekršajne prijave protiv odgovornog lica u pravnom licu ( u APR-u) , pa se i tu pojavio novi problem za NVO, odnosno udruženje građana. Po mesnoj nadležnosti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka smo podnosili Prekršajnom sudu u Beogradu i ti zahtevi se serijski odbacuju sa obrazloženjem da udruženjima nije povređeno lično ili imovinsko pravo, tako da ćemo morati u narednom periodu rešiti dilemu da li udruženjima građana prekršajni sudovi sa ovim obrazloženjem, uprkos pravnom stavu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, mogu da odbacuju prekršajne prijave, s obzirom da su neki prekršajni sudovi van Beograda već doneli osuđujuće presude na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnela udruženja građana zbog nedobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija. Isto tako, Prekršajni sud u Beogradu ide na „iznurivanje protivnika“, sa namerom da podnosilac zahteva odustane od podnetog zahteva. To se pokušava zahtevima za uređenje prekršajne prijave. Ako niste dobili traženu informaciju , potpuno je besmisleno bilo šta uređivati. Informacija nije dostavljana i automatski su se stekli uslovi za primenu člana 46. stava 1. tačke 8. ZSPIJZ-a. Tu nema šta da se uređuje i objašnjava. Samo treba primeniti zakon protiv onoga protiv koga je podneta prekršajna prijava. „Nesreća“ Prekršajnog suda u Beogradu je što ima „čast“ da rešava zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora agencija, javnih tužilaca, viših javnih tužilaca,odgovornih u policiji, pa i samog predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Ako od APR-a tražite kopije određenih dokumenata, vrši se naplata po tarifama koje je odredio Upravni odbor APR-a . Naplata se ne vrši po Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenta na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", broj 120/04) , gde se naplaćuju samo nužni troškovi izrade kopija – koji su, koliko mi se čini, nekoliko puta manji od tarife APR-a. I ovo je problem koji treba rešiti. Ako Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se naplaćuju samo nužni troškovi i da je to regulisano uredbom Vlade Republike Srbije, postavlja se pitanje da li naplatu treba vršiti po uredbi ili po odluci Upravnog odbora APR-a? NVO nisu firme koje stiču dohodak pa da mogu da izdrže plaćanje razno-raznih novčanih nameta.
Zanovetanje APR-a za svaku sitnicu u prijavi bilo bi opravdano da je sam APR savršen i da objavljuje sve što bi trebao da objavi. Ako su toliko dosledni u primeni zakona, trebalo bi za svaku NVO da objave statut, da bi , na primer, NVO mogle da kontrolišu da li sve organizacije ispunjavaju uslove za učestvovanje na pojedinim konkursima ( da li se bave oblašću delovanja za koju je raspisan konkurs). Odsustvo javno objavljenog statuta to onemogućava. Smatram da bi APR , ako je toliko rigorozan za uslove registrovanja, pod hitno trebao da objavi statute svih NVO. Isto tako, ako APR toliko zanoveta za svaku sitnicu pri registraciji, trebao bi da onemogući da pri upisivanju podataka meša ćirilicu i latnicu ( sem kod naziva NVO) i da sve piše velikim slovima. Nigde u našem jeziku ne piše da se može pisati kombinacijom ćirilice i latinice i da se sve piše velikim slovima.
APR bi trebao da poradi na povećanju tačnosti svog Registra udruženja. Za neke NVO znamo da su im zastupnici umrli pre nekoliko godina i da se ti zastupnici, iako davno umrli, i dalje vode kao zvanični zastupnici udruženja. Na ovo će APR sigurno odgovoriti da oni za to nisu krivi jer im niko nije dostavio podatke o tim činjenicama. Tu dolazimo do sledećeg problema: odjavljivanje (brisanje) NVO iz Registra udruženja. U kontaktu sa dosta organizacija došli smo do saznanja da su mnoge NVO odavno ugašene, da ne rade - samo formalno nisu odjavljene u APR-u, a opet je u pitanju novac. APR i za odjavljivanje traži novac, tako da mnoge organizacije iz finansijskih razloga neće da se odjavljuju i zbog toga se Registar udruženja veštački „naduvava“ vođenjem NVO koje de facto ne postoje. Doći se se do situacije da će se Registar udruženja „prenaduvati“ i da će morati da se vrši preregistracija ili novo registrovanje NVO - ne bi li se došlo do realnog broja NVO. Sadašnje stanje sa preko 30.000 NVO sigurno nije realno. Jedini način da se spreči „naduvavanje“ ovog spiska je da se omogući jednostavno i besplatno prijavljivanje za brisanje iz Registra udruženja ( uz dostavljanje potrebne dokumentaciju po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ). Jedan od načina je da se suma za registraciju poveća , a da odjava bude besplatna.
Posebna priča su ( prekršajne ) prijave koje inicira APR protiv zastupnika udruženja koja nisu poslali izjavu o neaktivnosti, a to su udruženja koja su tokom fiskalne godine imale 0 (nula) prihoda. Mnogi zastupnici nisu ni znali za obavezu da, ako nemaju prihode u toku godine, moraju APR-u da pošalju izveštaj o neaktivnosti. Od APR-a bi bilo korektno da posle 28. februara , do kada je rok za podnošenje završnih računa, obaveste organizacije da su dužne da podnesu izveštaj o neaktivnosti ili da pri registraciji, zajedno sa Rešenjem o registraciji, pošalju i kratko obaveštenje o obavezama NVO u vezi izveštavanja o prihodima, pa i o situaciji kada prihoda nema da postoji obaveza slanja pomenutog izveštaja o neaktivnosti. APR jedino vodi računa da mu se plati svaki posao koji uradi. Tu su izuzetno savesni. Do ove godine ni Ekološki pokret Odžaka nije imao pojma o ovoj obavezi.Srećom da smo svake godine imali bilo kakav prihod i što nam knjigovodstvo vodi profesionalni knjigovođa - tako da nismo imali „čast“ da budemo na meti APR-u. Naravno, kazne je propisala država koja jako vodi računa o „saradnji“ sa NVO i stvara „podsticajno okruženje“ za rad civilnog sektora. Dva zastupnika udruženja iz Kragujevca su „debelo“ platili tu svoju neobaveštenost: jedan je platio kaznu od 47.000,00 , drugi 60.000,00 i odjavio je NVO. Ovaj drugi je besplatno deci po osnovnim školama držao predavanja o ekologiji i morao je da plati kaznu od 60.000,00 dinara! Strašno. Pitam se da li je korektno da APR protiv ovakvih zastupnika podnosi prekršajne prijave bez prethodne opomene ? Zbog ovih prijava zastupnici udruženja koja imaju 0 (nula) prihoda plaćaju drastične novčane kazne. Naš knjigovođa nas je obavestio da je sada kazna 105.000,00 dinara!!! Zaista je nemoralno da neko ko ima 0 (nula) prihoda plaća kaznu od 105.000,00. Radite volonterski i država vas još i kažnjava? Šta je tu podsticajno za volonterske NVO? Bilo bi dobro da država isto tako revnosno kažnjava činovnike organa javne vlasti koji primaju debele plate i pri tome ne obavljaju savesno svoj posao. Na osnovu prethodno iznetog, Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD treba da razmoti ovo pitanje i da predloži rešenje kojim bi se onemogućilo drakonsko kažnjavanje zastupnika NVO ako ne podnese izveštaj o neaktivnosti. Simbolična kazna da - drakonska ne. Ranije smo predložili da NVO koje imaju prihod do izvesne sume ( dinarska protivrednost
500-1.000 evra) ne mogu biti kažnjene ili da budu simbolično kažnjene, ali nikako iznad godišnjeg prihoda.
Ekološkom pokretu Odžaka dva puta su stizale zabrane za pristup sajtu APR-a. Ko je APR ovlastio da daje ovakve zabrane? Stvar svakog udruženja ili pojedinca je da li će sajt APR-a posetiti jednom ili milion puta. Ako su podaci javni, kako tvrdi APR, postavlja se pitanje ko im je dao pravo da nekome stavljaju zabranu za pristup sajtu i proveri podataka o registrovanim NVO? I o ovome bi Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebala da se izjasni.
Iz iznetog se vidi da je odnos države prema NVO , dato kroz primer Agencije za privredne registre , jednostran, odnosno da NVO imaju obaveze prema APR-u (državi), dok obaveza u suprotnom smeru praktično nema. Zalažemo se i predlažemo da pri registraciji NVO uz rešenje o registraciji svaka NVO dobije obaveštenje ili malu brošuru o pravima i obavezama NVO, da se ne bi desilo da NVO praktično nemaju nikakva prava , već da moraju bespogovorno da izvršavaju sve veće zahteve koje im nameće država.
Sve su ovo problemi na kojima bi trebalo da porade Kancelarija Vlade Republike Srbije za sadnju sa OCD, APR, pa i sama Vlada Republike Srbije, odnosno resorno ministarstvo. Smatram da je nekorektno da APR nevladin sektor koristi za poboljšanje svog materijalnog položaja. Za to je odgovorna država. Država jedno priča - drugo radi.

Ovo otvoreno pismo upućujem imenovanim, prozvanim, sredstvima informisanja i NVO čije imejl adrese imamo i bilo bi dobro da i oni iznesu svoje mišljenje o iznetim tvrdnjama i daju svoje komentare, zamerke i predloge.

Pre tri nedelje Ekološki pokret Odžaka objavio je fotografije o stočnom groblju u Bačkom Brestovcu ( mrcinjaku – kako kažu Brestovčani). Digla se velika „prašina“ i nadali smo se da će to delovati otrežnjujuće na sve odgovorne u našoj opštini.

Da bi proverili da li se nešto promenilo, članovi Ekološkog pokreta Odžaka su danas, 11.11.2017. godine, obišli stočno groblje u Bačkom Brestovcu i konstatovali da mrcinjaku nema promena: sve je po starom. Uginula stoka se dalje baca van iskopane rupe i kao da niko o tome nije rekao ni reč, mada su o tome pisali Kurir, Večernje novosti, prilog objavila Radio-televizija Vojvodine, portali , društvene mreže.

Video o vezanom psu za crknutu kravu imao je u jednom trenutku preko 40.000 pregleda i preko 600 deljenja. Sve ovo nije bilo dovoljno da stanovnici Bačkog Brestovca promene svoje ponašanje. Današnim obilazakom smo videli tele ispred nekadašnje zgrade hladnjače i kravu na desetak metara od jame za bacanje uginulih životinja. Konstatovali smo da je onaj ko je radio na uklanjanju leševa ( verovatno JKP „Brestkom“ ) traljavo obavio svoj posao. Umesto da se angažuje mehanizacija i jama za bacanje uginulih životinja iskopa tako da kerovima i divljim životinjama onemogući pristup crknutim životinjama, samo je formalno urađen posao koji su naredili inspekcijski organi. Crknute životinje su samo gurnute u rupu tek toliko da se kaže da nisu van rupe i do njih vrlo lako mogu da dođu i kerovi i divlje životinje. Jama treba da ima vertikalne zidove i da bude dovoljno duboka da onemogući pristup leševima uginulih životinja. Sadašnja jama je verovatno ostatak jame iskopane pre nekoliko godina. Vremenske prilike i neprilike su učinile svoje , tako da su se zidovi jame urušili i jama izgubila svoju funkciju – pa je, izgleda, sasvim svejedno da li su leševi životinja u jami ili van nje - kada kerovi i divlje životinje mogu slobodno da im priđu .

Mislimo da opštinski organi treba ozbiljno da se pozabave ovim problemom i da se konačno utvrdi nečija odgovornost.

Neposredan povod za pisanje ovog teksta su neki od komentara na Fejsbuk strani Bački Brestovac i tekst u poslednjem broju „Naših novina“.

Dobar deo srpske javnosti obavešten je o brestovačkoj sramoti – razbacanim leševima krava, svinja i drugih životinja na „mrcinjaku“ – kako Brestovčani nazivaju stočno groblje. Umesto da se leševi ubacuju u poprilično veliku i duboku jamu – što bi raznim lešinarima onemogućilo pristup leševima uginulih životinja, leševe je bacao ko je gde stigao.
Po komentarima na Fejsbuku , u nekim tekstovima, za ovu bruku se drvlje i kamenje baca na Tihomira Katića, predsednika Mesne podružnice Bački Brestovac i potpredsednika Ekološkog pokreta Odžaka. Čovek je po prijavi građana otišao do stočnog groblja, snimio ono što je video, fotografije dostavio Ekološkom pokretu Odžaka i sve fotografije, bez ikakvog komentara, dostavljene su na oko 270 adresa sredstava informisanja širom Srbije. Munjevito je reagovao Kurir, zatim Večernje novosti, Radio-televizija Vojvodine,neki portali i društvene mreže. Poseban odjek imao je video Udruženja za zaštitu životinja „Ruka šapi“iz Odžaka o vezanom keru za leš krave , koji je snimila Anica Stojković. Video je imao u jednom trenutku preko 40.000 pregleda i preko 600 deljenja – tako da je informacija o brestovačkom „lepom selu“ i užasu stigla do velikog broja ljudi u Srbiji.

U tekstu u „Našim novinama“ direktor JKP „Brestkom“ se nevešto brani i maltene svaljuje odgovornost na građane koji „u noćnim časovima , a neretko i usred dana, odlažu i po kilometar i po daleko od te rupe“. Ako to građani rade noću, postavlja se pitanje šta radi „Brestkom“ danju ? Uz to, čini mi se da od poslednjih kuća do stočnog groblja nema kilometar i po. Ispada da građani ostavljju leševe po selu. Da se radi o leševima starim dan, dva, tri – ni po jada. Iz objavljenih fotografija i po stepenu raspadnutosti leševa vidi se da su leševi stari nekoliko meseci, a možda i više od godinu dana. Ako je tako, postavljam pitanje direktoru Ivaniševiću, sekretaru Mesne zajednice Bački Brestovac Slavku Beljanskom, raznim inspekcijama (veterinarskoj, sanitarnoj, komunalnoj, inspekciji za zaštitu životne sredine,...) šta su radili i gde su bili godinu dana? Postavlja se pitanje odgovornosti šefa Odeljenja za inspekcijske poslove Teodore Jakovljević. Važno je da je za inspekciju kupljen auto - da mogu da se vozikaju. Mogli bi u svoje planove rada da ubace i redovan obilazak deponija i stočnih grobalja.

Po izjavama datim sredstvima informisanja svi su bežali od ogovornosti i sve svaljivali na nesavesne građane. Građani koji su razbacivali leševa na sve strane su za svaku osudu, ali ništa manje nisu krivi ni nabrojani. Izgleda da će sve proći po onoj staroj: „Tresla se gora – rodio se miš“. Pod ingerencijom opštine su i Mesna zajednica Bački Brestovac ,i JKP „Brestkom“, i inspekcijske službe i za nastalu bruku neko je morao da snosi posledice. Umesto ovoga, „pametnjakovići“ predlažu uvođenje video nadzora. Video nadzor će proći kao i izgrađena hladnjača. Ako je JKP „Brestkom“ osnovan od strane JLS, finansijske troškove odnošenja leševa do iskopane rupe treba da podnese JLS i da odvoz leševa za građane i ostale bude potpuno besplatan. Sve dok se nastoji da se od ovoga pravi biznis i zarađuje na odvozu leševa – stanje se neće promeniti. Video kamere su samo izgovor za izbegavanje odgovornosti onih koji ovo nisu smeli da dozvole da se desi. Izjava Ivaniševića da su „voljni da dođu sa mehanizacijom na adresu njihovog stanovanja i da uginulu životinju deportujemo (valjda : transportujemo ) do rupe koja je iskopana za te namena“ je samo pokušaj „zamazivanja očiju“ javnosti. Zašto to nisu radili do sada? Da li o ovom problemu direktor Ivanišević zvanično obavestio JLS? Da li je JLS dao konkretan predlog kako se problem može rešiti, a ne da za televiziju daje izjavu kako nema ko da plati odvoženje leševa. Treba odlukom JLS rešiti problem finansiranja i sličnog problema neće biti. Ako građani za odvoz leša moraju da plate 5.000 , 10.000 ili 15.000 , oni to, bez prisustva inspekcijskog nadzora i kontrole i rigoroznog kažnjavanja, već shvataju kao kaznu i radije pribegavaju izvozu leševa u svojoj režiji. Rezultat takvog izvoženja je godinama vidljiv.

Umesto da budu kažnjeni odgovorni, krivica se svaljuje na Tihomira Katića. Zaista je tužno da njegovi sugrađani na Fejsbuku pišu da „tura njušku tamo gde mu nije mesto“ i „da nije normalan“. Umesto da budu zahvalni Tihomiru Katiću što je problem bar na kratko rešen podizanjem „medijske prašine“, njegovi Brestovčani ga preko društvene mreže vređaju.
Jagoda Krsmanović Belić i Vladimire Maliniću, ja se u vaše ime stidim onoga što ste napisali na Fejsbuku za Tihomira Katića i trebali bi dobro da razmislite ko je „nula za Brestovac“. Tihomir sigurno nije. Tihomir nije ružio „lepo selo“. Da nije bilo Tihomira, leševi bi dalje ležali tamo gde su bili do fotografisanja.

Pošto predsednica opštine nikoga nije kaznila, nikoga nije smenila sa položaja, mislim da bi nju trebalo egzemplarno kazniti po „komandnoj odgovornosti“. Ne zato što je kriva za ovaj incident – već zato što nikoga nije kaznila zbog velikog blama, velike neogovornosti, izazivanja opšte opasnosti za zdravlje ljudi i zagađivanja životne sredine.
Dušan R. Mirković, sekretar EPO-a

Strana 1 od 50

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška