Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

Tragajući na mreži za literaturom Bore Stankovića, dospeo sam do web adrese Vaše osnovne škole i saznao da ona nosi naziv tog slavnog i meni dragog srpskog pisca, koji je tako nadahnuto umeo da se koristi vranjanskim dijalektom. Pažljivo sam pregledavao stranicu po stranicu i zaprepastio se koliko toga je ostalo sačuvano u mom sećanju o životu i školovanju u Karavukovu. To je i povod mom javljanju.

Ja sam Stanko S. Stojilković; rođen sam u Karavukovu 25. avgusta 1950. godine od oca Stamena i majke Ane. Živeli smo u ulici Ive Lole Ribara broj 19, koja se još uvek tako zove. 1957. godine sam krenuo u prvi razred, a učionica mi je bila u zgradi Crvenog krsta u ulici Žarka Zrenjanina. Učitelj mi je bio gospodin Aca Stanković. Peti razred sam završio u tada dovršenoj zgradi na uglu Žarka Zrenjanina i Maršala Tita, tj. sada Prohora Pčinjskog. Razredni starešina mi je bio nastavnik geografije gospodin Ratko Ristić. 1962. godine moja porodica se preselila u Sombor, gde sam završio osnovnu i srednju medicinsku školu. Pamtim kako su se deca u početku smejala mom vranjanskom govoru i nikako nisu razumela kako neko ko ne ume pravilno da govori srpski je istovrermeno i najbolji đak u školi. Potom sam studirao biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i nakon diplomiranja dobio posao asistenta na Katedri za fiziologiju. Magistrirao sam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde sam i služio vojni rok. Doktorirao sam u Novom Sadu i postao docent 1983. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. 1985. godine sam otišao na posledoktorske studije u SAD, Vašington, u najveću biomedicinsku istraživačku ustanovu na svetu zvanu Nacionalni instituti za zdravlje (40.000 zaposlenih, godišnji budžet 48 milijardi dolara). Nakon tri godine rada, dobio sam unapređenje, a 1992. godine sam postao šef Laboratorije za ćelijske glasnike, prvi i još uvek jedini Srbin koji je dobio laboratoriju u toj ustanovi (https://science.nichd.nih.gov/confluence/display/scs/Personnel). 2003. godine sam izabran u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1305), a 2010. godine sam dobio počasni doktorat u Novom Sadu, povodom 50 godina postojanja Univerziteta.

Još uvek radim i nadam se da će me zdravlje poslužiti da mogu da dovršim istraživačku priču koju sam započeo 1974. godine. Do sada sam objavio oko 240 naučnih radova i 35 knjiga. Moji radovi su blizu 10.000 puta citirani od strane drugih naučnika koji se bave sličnom problematikom (http://scholar.google.com/citations?hl=en&user=PDVzbDUAAAAJ). Krajem decembra 2017. godine je izašao članak u Nedeljniku, u kome tvrde da sam među prvih 10 naučnika iz Srbije po citiranosti, a prvi među biolozima. Važnije od toga, po podacima moje ustanove, već 15 godina spadam u vrh (prvih 2%) naučnika u svetu, što je preduslov da se sačuva radno mesto u ovoj ustanovi.

Nisam zaboravio odakle sam ponikao. Moja istraživačka laboratorija je uvek bila otvorena za ljude iz Srbije. Do sada je 15 istraživača iz Srbije završilo svoje posledoktorske studije u mojoj laboratoriji, uz dvadesetak studenata koji su neko vreme bili moji gosti. Sarađujem sa Univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu. Redovno posećujem Sombor, gde imam dosta prijatelja. Jedino sam izgubio vezu sa svojim rodnim Selom i ljudima koji tu žive.

U godinama starosti (ili mladosti) sam kada mi se sve česće vraćaju slike iz detinjstva i kada pokušavam da razjasnim sebi šta je to što sam poneo iz Karavukova, što mi je pomoglo da otvorim vrata koja su ostala zatvorena mnogim drugima iz mog okružja. U tim samorazmišljanjima, uvek završim sa zaključkom da svoju kreativnost dugujem Selu i Školi. U moje vreme Karavukovo sa svojom Školom je zaista bili prava sredina za odrastanje, a ratarska logika života dobra osnova za razumevanje prirode i usmerenje ka prirodnim naukama.

Nakon 40 godina odsustva, bio sam u Karavukovu tokom 2016. godine. Proveo sam dan šetajući ulicama koje sam prepoznavao, kao i veliki broj objekata. Ljudi su se okretali za mnom i ja za njima, ali za razliku od Sela, njih nisam prepoznavao. Dospeo sam do kuće u kojoj sam rođen i njen sadašnji vlasnik me je ljubazno pozvao da provedem neko vreme u dvorištu u kom sam odrastao. Video sam i Školu spolja i poželeo sam da je posetim ali bezuspešno. Silno me je rastužila činjenica da se moje Selo umanjilo i da je zapuštenije nego kada sam ja bio dete. Pobojao sam se da možda nije nestala ta magija malog mesta sa velikom Školom.

Stoga Vam se javljam sa željom da vaspostavim odnos sa Selom i sa Školom i da svojim primerom i iskustvom pomognem da se ta magija održi i da još mnogo Vaših učenika hrabro zakorače u život i u svet i ostvare sve ono o čemu su sanjali pod vedrim Karavukovskim nebom punim zvezda. Nadam se skoroj poseti Srbiji i da će biti slobodnog vremena da dođem do Sela. Pregledavajući ovaj Vaš web sajt, došao sam do zaključka da mi ne treba veza da bih zakoračio u školsko dvorište i ušao u učionicu gde sam bio đak zadivljen velikom geografskom mapom sveta na zidu kao putokazu šta treba u životu raditi.

Srdačno Vaš,
Stanko Stojilković, PhD

IZVOR: SAJT OSNOVNE ŠKOLE „BORA STANKOVIĆ“ KARAVUKOVO“
http://oskolakaravukovo.weebly.com/105610451063-104110481042106410481061-1059106310451053104810501040.html

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji. Danas su u OŠ „Bara Stanković“ u Karavukovu održana dva predavanja za učenike osmih razreda. Predavanja je održao Dušan R. Mirković , sekretar Ekološkog pokreta Odžaka, a predavanja se realizuju u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ekološki pokret Odžaka planira da u aprilu održi predavanja i u osnovnim školama u Bačkom Brestovcu i Srpskom Miletiću. Termini predavanja biće dogovoreni sa direktorima škola u ovim mestima.

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji. Danas , 29.3.2018. godine, predavanja su održana za tri odeljenja osmih razreda OŠ „Miroslav Antić“ iz Odžaka. Za svako odeljenje održano je posebno predavanje. Od 57 učenika osmih razreda predavanjima je prisustvovalo 52 učenika. Predavanja je održao Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka, a realizuju se u okviru druge godine realizacije CSOnnect   programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu  ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka  realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike  ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret  iz Smedereva i Business and Economy Center   iz Beograda.   

          Kao i u  predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i  odžačkom Zelenom savetu.

          Ekološki pokret Odžaka planira da u aprili i početkom maja održi predavanja u još četiri škole. Izbor škola zavisiće od konkretnih dogovora sa direktorima škola u neseljenim mestima odžačke opštine.

Predavanjem u dva odeljenja OŠ „Branko Radičević“ u Odžacima 23.3.2018. godine, Ekološki pokret Odžaka započeo je ciklus predavanja učenicima osmih razreda osnovnih škola u odžačkoj opštini o Arhuskoj konvenciji u okviru druge godine realizacije CSOnnect programa, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.
Predavač je bio Marko Zlatković, diplomirani ekolog.
Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja , evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.
Većina prisutnih su položili test znanja.
Ekološkom pokretu Odžaka u ovoj i narednoj školskoj godini predstoje predavanja u ostalim osnovnim školama u odžačkoj opštini. Dinamika predavanja i redosled predavanja po školama biće dogovoren sa direktorima osnovnih škola u devet naseljenih mesta odžačke opštine.

Završen je još jedan tradicionalni likovni konkurs Ekološkog pokreta Odžaka namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i predškolcima. U holu OŠ “Branko Radičević” u Odžacima juče je svečano otvorena izložba likovnih radova pristiglih na konkurs “Naša ekološka sramota”, a tom prilikom dodeljena su i priznanja nagrađenima.

Tema konkursa bila je “Zagađivači”. Za prvo mesto u svakoj od kategorija dodeljena je diploma, a za drugo i treće pohvala. Iako to nije bilo predviđeno konkursom, EPO je obezbedio i prigodne nagrade za pobednike u vidu knjiga zahvaljujući finansijskoj pomoći opštine.

Tradicionalni učesnik likovnih konkursa Ekološkog pokreta Odžaka je Biblioteka igračaka “Zlatna barka” Udruženja za pomoć MNRO opštine Odžaci. Za izuzetan trud za izradu rada na ovogodišnjem konkursu Udruženju za pomoć MNRO opštine Odžaci dodeljena je diploma.

Iako je konkurs opštinski, pristigli su i radovi učenika iz tri škole koje nisu u opštini Odžaci, a žiri je predložio da bude nagrađen veći broj radova nego što je to bilo predviđeno uslovima konkursa.

- Zadovoljni smo brojem pristiglih radova, dosta nagrada je podeljeno. Žiri je za izlaganje odabrao ove radove koji su izloženi na panoima. Izložba će biti otvorena nedelju dana, toliko smo mogli da obezbedimo hol škole, a posle toga će svako moći da uzme svoj rad ako želi. Sledeći konkurs za koji se nadamo da će biti još uspešniji biće o ekološkoj lepoti – kaže Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka.

I ove godine škole iz pećinaćke opštine su izrazile želju da pošalju radove. Žiri je odlučio da pohvalom nagradi pet radova učenika osnovnih škola u Kupinovu, Ašanji i Obrežu.

- Već dve godine u školi se intenzivno bavimo ekologijom, u projektu smo “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” i pratimo sve konkurse koji imaju veze sa ekologijom. Deca su zadovoljna što su osvojila nagradu, prošle godine smo takođe učestvovali na konkursu Ekološkog pokreta Odžaka, ali nismo bili u prilici da dođemo na izložbu. Ove godine nam je opština Pećinci izašla u susret i obezbedila nam je prevoz, tako da smo mogli da dođemo sa decom da prime nagradu – kaže učiteljica Marjana Mihajlović iz OŠ “Dušan Vukasović Diogen” u Ašanji.

Ekološki pokret Odžaka organizuje tradicionalne likovne konkurse “Naša ekološka lepota” i “Naša ekološka sramota” sa ciljem da podstakne razvoj ekološke svesti kod dece, kao i da promoviše značaj zaštite životne sredine.

EPO je najavio novi likovni konkurs za sledeću školsku godinu pod nazivom “Domaće životinje”, tako da predškolci i učenici već sada mogu da počnu sa pripremama za učešće.

Izvor: http://www.ico.rs/nasa-ekoloska-sramota-otvorena-izlozba-radova-i-dodeljena-priznanja/
Foto: Radio Odžaci

ANONIMNI JUNAK

Ne ulazeći u kriterijume za dodelu nagrade „Zeleni list“ i u odluke o dosadašnjim dodeljivanjima nagrade, smatramo da mnogo veći uticaj na dodelu nagrada treba da imaju aktivisti ekoloških NVO i da važi neko opšte pravilo da NVO ne može da kandiduje svog člana ili svoju NVO za priznanje. U uslovima za dodelu nagrada , što se tiče NVO sektora, treba predvideti da jedna ili više NVO mogu da predlože pojedinca iz druge NVO, drugu NVO ili zajedno pojedinca iz druge NVO i drugu NVO. Mislimo da je vrlo bitno da se obaveštenje o akciji za dodelu priznanja dostavi što većem broju NVO – kako bi se dobio što veći broj kvalitetnih predloga.

Postoje ljudi za koje niko i ne zna, a radi se o istinskim borcima za bolju i zdraviju životnu sredinu. Njihova „mana“ je što nemaju svoj sajt, Facebook stranu, Twitter nalog, što ne otvaraju resursne centre, što ne izdaju post festum saopštenja za javnost o akcidentnim situacijama, što ne snimaju post festum filmove ili TV emisije , što o svojim intenzivnim, svakodnevnim, upornim, doslednim aktivnostima ne izdaju saopštenja za javnost, što nisu članovi asocijacija, zelenih stolica, koalicija, foruma, SEKO grupa – tako da ti ljudi praktično ostaju nevidljivi uprkos svom žestokom radu. Neki znaju da urade malu stvar, dobro se izreklamiraju i o sebi stvaraju sliku velikih boraca za zaštitu životne sredine. A neki i da dobro naplate svoje angažovanje.

Postoje, po našem mišljenju, NVO preduzeća ( NVO sa desetak i više zaposlenih sa visokim obrazovanjem) koja praktično fingiraju zaštitu životne sredine praveći projekte vredne i nekoliko stotina hiljada evra, a da od tih aktivnosti ima malo vajde ili te aktivnosti ne daju, srazmerno potrošenim parama, nikakve rezultate u odnosu na stanje životne sredine. Cela Srbija bi, s obzirom da ta NVO preduzeća dobiju i potroše velike pare za „zaštitu“ životne sredine, trebala da bude obaveštena o njihovim aktivnostima i da te aktivnosti imaju takav uticaj na promene u zaštiti i unapređenju životne sredine da mi svi sledimo njihov put i ono za šta se ta NVO preduzeća „zalažu“. Čini nam se da se , ipak, zalažu samo za dobijanje velikih grantova od kojih zaposleni u tim NVO preduzećima redovno primaju platu, ide im radni staž, obezbeđeni su im prostorni i materijalni uslovi za rad. Retke su takve NVO ( čast izuzecima) koji se upuštaju u podnošenje prekršajnih ili krivičnih prijava ili prijava za privredni prestup u vezi zaštite životne sredine. NVO preduzeća se uglavnom bave razno-raznim post festum statističkim istraživanjima u vezi zaštite životne sredine i to definišu kao zaštita životne sredine. Isto tako, postoje NVO koje na svom čelu imaju lice kome je bavljenje ekologijom praktično zanimanje i takvi žive od ekologije, dok „mali borci“ žive za ekologiju.
Za to vreme mali, anonimni borci za zaštitu životne sredine predano rade i svojim metodama , pre svega, žele da nateraju državne službenike da počnu da se mešaju u svoj posao. To rade kroz podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pri čemu informacije traže od ministarstava, sekretarijata, agencija, zavoda, policije, tužilaštava, sudova. Za svako nepoštovanje obaveze dostavljanja informacija od javnog značaja državni službenici bivaju opomenuti ili kroz žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja ili podnošenjem prekršajne prijave zbog dostavljanja nepotpunih informacija ili zbog toga što informacije uopšte nisu dostavljene. Nije bitno da li se radi o opštinskim funkcionerima, pokrajinskim sekretarima, odgovornim licima u ministarstvima, agencijama, zavodima, policijskim upravama, tužiocima, sudijama ili o predsedniku Vlade Republike Srbije. Zakon važi za sve građana Srbije podjednako, a naročito za one koji se nalaze na određenom položaju. Nažalost, mnogi funkcioneri se drže principa “Država, to sam ja“. Takvima pojedini aktivisti upornim obraćanjima redovno skreću pažnju da ne obavljaju dobro posao koji im je poveren. Nekada sa manje, nekada sa više uspeha.Značajna su i obraćanja Pokrajinskom ombudsmanu, Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Delegaciji Evropske unije, OEBS-u,...

Državne birokrate razrađenim sistemima na sve načine pokušavaju da ne postupe po važećim zakonima, pa je nekada potrebna i dugogodišnja borba ne bi li se došlo do nekog pomaka. Međutim, „mali borci“ ne odustaju i na kraju te uporne borbe dolazi se do određenih rezultata. Šteta je što takvih boraca nema više, što svi nemaju znanje i upornost „malih“, anonimnih boraca. Kada bi takvih bilo pedesetak, mnogi državni službenici bi morali pod pritiskom da odu sa svojih pozicija.
Zašto pišemo ovaj predlog ?

Pre svega zbog sredstava informisanja. Sredstva informisanja treba ovakve „nevidljive“ borce da pronađu i promovišu na sva zvona, da dostignuća takvih boraca učine vidljivim, da stave na znanje državnim birokratama - bez obzira da li su iz policije, sudstva, tužilaštava, sekretarijata, ministarstava, opština, da se za njihov loš rad zna i da tako dalje ne ide. Zakoni se donose da se poštuju, a ne da se, kao što je kod nas slučaj , svakodnevno krše. Mnogo veći doprinos na putu ka pravnoj državi daju „mali borci“ od NVO preduzeća . Prvima je cilj dostizanje ideala pravne države, drugima da dobiju što veći grant i da „prežive“ do sledećeg granta.
Kada bi se obratili sredstvima informisanja, naročito onima koja slove za ekološka, i zamolili ih da ukažu na nekog ili neke „male borce“ za zaštitu i unapređenje životne sredine u smislu zalaganja za poštovanje i PRIMENU ZAKONA, retko ko od njih bi to mogao da učini. Ali, ako se obratite ministarstvima, sekretarijatima, agencijama, zavodima, policiji, tužilaštvu, sudstvu sa istim zahtevom, mnogi od njih bi znali da imenuju takve „male borce“. Znaju, jer često „imaju posla“ sa takvima i tačno znaju zbog čega im se „mali borci“ obraćaju i šta traže. A traže samo jedno: da se POŠTUJU VAŽEĆI ZAKONI - tako što će državni službenici zakonito raditi svoj posao. Dugogodišnja, čak i višedecenijska pojava je da trenutno vladajuća elita utiče da se zakoni ne primenjuju zbog njihovih trenutnih interesa , bilo postavljanjem „podobnih“ na ključna mesta u administraciji, policiji, tužilaštvu, sudstvu, bilo vršenjem pritiska da se postupi u skladu sa interesom vladajuće elite ili pojedinca.
Jedina prepreka takvim tendencijama su „mali borci“. Svi pričaju da je došli do urušavanja pravnog sistema: da ne funkcioniše policija, tužilaštvo, sudstvo , inspekcijski organi, državne službe,... „Mali borci“ ih svojim „pisanijama“ ( kako često državni službenici nazivaju podneske „malih boraca“) opominju da su deo države i da treba da postupaju po važećim zakonima. Čest, a neubedljiv izgovor je da nam zakoni nisu dobri. Uvek se ide linijom manjeg otpora, naročito ako se ide prema vrhu državne administracije. Što viši položaj – to manja primena zakona. Naravno, trebalo bi da bude obrnuto.
Žalosno je da ljudi iz naroda, „mali borci“, koji praktično nemaju nikakva formalna pravnička znanja, moraju državi i državnim službenicima (neretko i pravnicima) da ukazuju na kršenje zakona, na nezakonito i nepravilno postupanje državnih službenika.
Zbog svega napred navedenog dolazimo do zaključka da „mali borci“ i nisu mali borci. Oni su, zapravo, Veliki borci ( sa velikim „V“). Takve ljude treba promovisati, podsticati da rade i njihov rad isticati kao primer dobre prakse i istinski uticaj civilnog društva na zvaničnu politiku. Tekstove , audio i video zapise o njihovom radu i delu treba dostavljati redakcijama lokalnih sredstava informisanja širom Srbije – da lokalne ekološke NVO iz njihovog primera saznaju šta i kako treba raditi, naročito zbog saznanja da se takvim postupcima mogu postići rezultati. Kopiranjem tih postupaka izvršio bi se snažan pritisak na državne organe da se zaista umešaju u svoj posao.
Delanjem, a ne rečima, moguće je prevazići mnogobrojne prepreke na koje nailazimo u komunikaciji sa onima koje plaćamo da se staraju o izvršavanju zakona donetih u Narodnoj skupštini Republike Srbije - a kojima isti ti zakoni predstavljaju nepodnošljiv teret.
U našoj državi je osnovano pet Arhus centara i nosioci napred opisanih aktivnosti bi trebalo da budu upravo Arhus centri. Oni bi trebali da svoje rezultate distribuiraju do najmanjih ekoloških NVO, da ih upoznaju s svojim dostignućima, da NVO sa malim kapacitetima i znanjem osposobe da se u svojoj sredini bore za ostvarivanje sva tri stuba Arhuske konvencije, da sve ekološke NVO obuče za postupanje protiv bahatih funkcionera. Umesto toga, Arhus centri na prigodnim sastancima ( okruglim stolovima, javnim slušanjima, konsultativnim sastancima, otvorenim vratima,...) uglavnom, u razno-raznim verzijama, komentarišu i prepričavaju Arhusku konvenciju i na osnovu toga dobijaju finansijsku podršku. Za to vreme „mali borci“ Arhusku konvenciju ostvaruju u praksi, iz dana u dan štiteći prava i interese lokalnog stanovništva, interese i prava NVO na taj način što primoravaju državne organe da poštuju donete zakone. Njihove aktivnosti daleko su značajnije i „opipljivije“ od rezultata svih Arhus centara.
Zato i smatramo da „Zeleni list“ treba dodeljivati istinskim borcima za tekovine pravne države u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, te za nagradu predlažemo predsednika Ekološkog udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, Sretenija Srećka Bašića.

 

Ekološki pokret Odžaka obaveštava učesnike likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“ i javnost da će otvaranje izložbe radova i svečana dodela priznanja učesnicima konkursa biti 19.3.2018. godine u 17 sati u holu OŠ „Branko Radičević“ u Odžacima.

Poštovani,
Drago nam je da vas je naša zamerka inspirisala da nam opširno odgovorite. Vidimo da insistirate da istaknete svoje proaktivno delovanje i to pozdravljamo. Sva naša javljanja i slanje raznih predloga, zamerki, sugestija,.. su u funkciji podsticanja vašeg proaktivnog delovanja.
Na veliki broj problema smo ukazali u komentaru„Monopolistički položaj Agencije za privredne registre“, izdatom povodom 17. novembra – Dana ekoloških pokreta.
Ovde bi ukazali na još neke činjenice koje bi trebalo da vas podstaknu na neka istraživanja. Podatak da je u prošloj godini na četiri registrovane NVO jedna brisana iz Registra udruženja, i da je nemali broj NVO ugasio svoje sajtove i prešao na otvaranje besplatnih naloga na Fejsbuku su siguran znak da za NVO ne postoji podsticajno okruženje. Naprotiv. Vi od APR-a možete besplatno dobiti podatke o ugašenim NVO i anketiranjem tih organizacija doći do pravih razloga za njihovo gašenje. Pored „zamora“ i neaktivnosti, opadanja početnog entuzijazma, osipanja članstva verovatno postoje i nepodsticajni faktori koji su uticali da se organizacije odluče za gašenje. Gašenje sajtova je siguran znak da se NVO nalaze u sve težoj finansijskoj situaciji i da zbog toga prelaze na Fejsbuk.
U prvom segmentu odgovora potencirate jačanje kapaciteta OCD. Mogli bi da utičete na bolji položaj OCD i tako što bi pored predloga za jačanje kapaciteta , mogli da predlažete mere za rasterećenje OCD. Jedan od predloga je da sa svim raspisivačima konkursa postignete dogovor da se pri raspisivanju konkursa šalju samo predlozi projekata bez ikakve dodatne dokumentacije. Kada se izvrši rangiranje projekata po određenim kriterijumima i kada se zna ko se plasirao za dobijanje budžetskih finansijskih sredstava, za te organizacije bi postojala obaveza da na potpisivanje ugovora donesu na uvid određenu dokumentaciju ili da prilože određene kopije. Na taj način svi oni koji nisu dobili sredstva ne bi imali nikakve troškove za kopiranje silne dokumentacije, ne bi nepotrebno gubili vreme za njihovo štampanje, ne bi plaćali dodatne poštanske troškove za dostavljanje. Kao ilustracija može da posluži jedan pokrajinski sekretarijat koji je za konkurisanje tražio dostavljanje devetnaest dokumenata !? Mnogi od tih dokumenata su apsolutno nepotrebni, kao na primer, fotokopija kartona deponovanih potpisa. Da li u bilo kojoj banci ili Upravi za trezor može da se otvori račun bez kartona deponovanih potpisa ? Otvoren račun podrazumeva da karton deponovanih potpisa postoji i to ne treba dokazivati. Još veća glupost je traženje potvrde o otvorenom tekućem računu. Da li je neko lud da piše projekat, traži pare i navede tuđi račun? Ako se radi o kriminalu – može. Ako se radi o normalnom konkurisanju – ne može. Traženje ovakvih i sličnih dokumenata je čisto birokratsko iživljavanje. Još gore je ako se traže kopije rešenja o registraciji ili kopije statuta. Uredbom Vlade Republike Srbije regulisno je da raspisivač konkursa to pribavlja službenim putem. To što je Vlada donela očigledno da nije doprlo do pojedinih državnih organa. Čak su i pojedini pokrajinski sekretarijati tvrdili da za njih to ne važi. Nije važilo dok im Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na naš zahtev, nije dalo tumačenje da to i za njih važi.
U drugom segmentu govorite o informisanju civilnog društva . Bilo bi dobro da objavite koliko se NVO nalazi na vašoj mailing listi. Na našoj mailing listi ekoloških NVO nalazi se oko 2.100 imejl adresa. Vi bi u suštini trebali da imate imejl adrese svih NVO koje su te adrese dostavile APR-u. Jednostavno od APR-a tražite da vam dostavi te podatke i praktično bi onda imali adrese svih NVO koje svoje imejl adrese dostave APR-u. Čisto sumnjamo da vi to radite u cilju proaktivnog delovanja. Budite korekti, i odgovorite da li ovako postupate ? Kancelarija od APR-a te podatke može da dobije besplatno. Mi, kao NVO, te informacije moramo da platimo. U vezi prethodnog, postavlja se pitanje čije su vlasništvo informacije o kontakt podacima koje se dostavljaju APR-u: njihove ili to treba da bude zajedničko dobro , da su svima na raspolaganju i da svi mogu da ih koriste. Mogli bi da pitate APR zašto krije te podatke.
Što se tiče trećeg segmenta i informacijama značajnim za slanje APR-u, možemo da kažemo da to nas ni na koji način nije oštetilo. Nama knjigovodstvo radi profesionalni knjigovođa i do sada praktično, za četrnaest godina postojanja, sem jednog manjeg nesporazuma , nismo imali nikakve probleme. Međutim, kada smo dobili informaciju od nekih naših prijatelja iz NVO, sa kojima smo sarađivali, da su drastično kažnjeni , zatražili smo zvaničnu informaciju od APR-a koliko je podneto prijava. Mislili smo da se radi o prijavama za prekršaje, ali se ispostavilo da se radi o prijavama za privredne prestupe – gde su kazne i za pravno lice i za odgovorno lice drastične. Kada smo dobili informaciju da je za poslovnu 2014. godinu, kada je po našim informacijama bilo registrovano oko 28.000 NVO, podneto 4.205 prijava – bilo smo šokirani. Da je neko proaktivno obavestio NVO o ovoj obavezi – ovoliki broj prijava sigurno ne bi bio. Mi smo o ovoj obavezi saznali tek sredinom prošle godine. Baš bi voleli da nam dokažete da ste proaktivno o ovoj obavezi obavestili NVO krajem 2014. ili početkom 2015. Mi ili nismo obavešteni ili smo prevideli to obaveštenje. Isto obaveštenje nismo dobili ni početkom 2016. godine. Prve takve informacije dobili smo sredinom 2017. od Građanskih inicijativa i to opet zahvaljujući nekim našim pitanjima. Tada su GI poslale takvo saopštenje javnosti .
U vezi četvrtog segmenta , možemo da kažemo da zastupnici NVO treba da završe nekoliko fakulteta da bi sami vodili računa o svojim zakonskim obavezama, izvršavali ih onako kako to propisi predviđaju i odgovarali u slučaju da ne postupaju u skladu sa njima.
Praktično treba da poznaju sijaset zakona da bi ostvarila neka svoja prava i da bi se odbranile od države i državne birokratije. Zakonska prava teško ostvaruju. Obaveze moraju da ispunjavaju. Komentar o monopolističkom položaju APR dostavili smo , među ostalim, i vama. Na pet strana teksta naveden je čitav niz problema za koje EPO smatra da „zagorčavaju “ rad NVO. Koliko znamo, tim povodom niste se oglasili – kao ni svi ostali. Lep primer „zamlaćivanja“ NVO dao je EC Stanište iz Vršca u komentaru na svom sajtu: prvo je država naterala NVO da otvaraju tekuće račune u Upravi za trezor, zatim naredila da se zatvore, pa se setila da naredi ponovno otvaranje . Kao NVO nemaju šta da rade - pa hajde da ih malo „aktiviramo“. Do takvih aktivnosti nam zaista nije stalo. Nepotrebno gubljenje vremena i ernergije.
U vezi inicijative koju ste dali da APR ukine naknadu za slanje Izjave o neaktivnosti, mogli ste tom predlogu da priključite još čitav niz predloga:
- Da se pri ispravci i dopuni podataka pri registraciji za ispravke i dopune ne traži dopunska uplata. Razlog: Po našim saznanjima 45 % organizacija mora jednom ili više puta da dostavlja dopunske ili ispravljene podatke i uvek mora da izvrši dopunsku uplatu. Ovo svakako nije podsticajno za NVO. Od APR-a smo, putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tražili potvrdu o procentu NVO koje moraju da ponavljaju prijavu i nismo dobili odgovor;
- Da prijava bude nešto skuplja, ali da odjava NVO bude potpuno besplatna . Razlog: Neki zastupnici su odavno umrli i APR ih i dalje vodi da su na čelu NVO. Te NVO su verovatno odavno ugašene. U razgovorima sa predstavnicima dosta NVO rečeno je da su im organizacije neaktivne i da će se odjaviti. I danas se vode kao aktivne. Razlog je verovatno novac koji treba platiti za odjavu;
- Da se na sajtu APR-a objavi kompletan spisak svih registrovanih NVO – po mogućnosti po modelu vođenja evidencije nekadašnjeg CRNPS-a, sada ODA, gde bi pretraživanje bilo moguće po nazivu organizacije i matičnom broju (što može i sada ako znate tačan naziv organizacije i njen matični broj ), po opštinama i po oblastima delovanja;
- Da se objavljuju godišnji spiskovi ugašenih NVO;
- Da se u formularu za prijavu tačno označe obavezni podaci i da se naznači koji su podaci neobavezni, a za neobavezne podatke da se dâ mogućnost izjašnjavanja da li NVO želi ili ne želi da se objave;
- Da se na sajtu APR-a objavljuju svi dostavljeni podaci za koje se NVO izjasne da žele da se objave;
U poslednjem segmentu govorite o inicijativama nadležnim za izmene i dopune propisa u pravcu koji bi bili pogodniji za udruženja. I tu imamo primedbe.
Ministarstvo finansija, Sektor za kontrolu javnih finansija se ne bavi nepravilnostima i nezakonitostima prilikom korišćenja budžetskih sredstava od strane organizacija civilnog društva. U periodu od 1.1.2013. do 13.10.2017. godine Ministarstvo finansija zaprimilo je 14 prijava vezano za navedene nepravilnosti i nezakonitosti, ali po njima budžetska inspekcija nije postupala. Kao opravdanje za svoje nečinjenje, budžetska inspekcija navodi da svoje poslovne aktivnosti, pre svega, sprovodi na osnovu Programa rada koji utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija. Da li nam je neophodna Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, ako znamo da ne postoji kontrola trošenja dodeljenih sredstava? U mnogim opštinama se budžetski novac deli fiktivnim, fantomskim, partijskim i organizacijama za jednokratnu upotrebu i nikom ništa. To je opštepoznato. Šta je tim povodom predložila Kancelarija da bi se sprečile zloupotrebe i pljačkanje budžeta? Mi smo dali predlog da se novoformiranim NVO u prve tri godine daju samo sredstva za materijalne troškove do određenog limita i eventualno za neke manje projekte. Ako takva NVO opstane tri godine , znači da radi i da se kvalifikovala za dodelu značajnijih finansijskih sredstava. U javnoj raspravi za izradu Akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) dali smo ovaj predlog i u Izveštaju o javnoj raspravi napisano je: „u vezi sa problemom dodeljivanja finansijskih sredstava tek osnovanim („partijskim i fiktivnim“) NVO, kao i da je vrlo važno utvrditi kriterijume za vrednovanje projekata i tačno utvrditi koliko mogu da dobiju novoosnovane NVO – da se ne bi dešavalo da novoosnovane organizacije, bez ijedne aktivnosti i projekta dobijaju velika finansijska sredstva. Međutim, vreme osnivanja organizacije ne može biti predmet regulisanja ovom uredbom. Izbor programa/projekata vrši se na osnovu brojnih drugih kriterijuma navedenih u članu 4. Uredbe. Bliže kriterijume i mere za vrednovanje pristiglih predloga programa/projekata, među kojima može biti i vrednovanje po osnovu prethodnih iskustava i kapaciteta organizacije, jeste kriterijum koji organi mogu bliže urediti u konkursnoj dokumentaciji.“ Dodeljivati ogromne sume novoformiranim NVO je čista pljačka ili izvačenje budžetskog novca za finansiranje pojedinih partija i njihovih predizbornih aktivnosti – kada dolazi do naglog skoka broja registovanih „NVO“. Javnosti je dobro poznat slučaj jednog aktuelnog ministra o „raspodeli 215 milona dinara za projekte NVO“. Kada je otkriven karakter NVO kojima su dodeljene pare za „projektne aktivnosti“, pare su brže- bolje date u humanitarne svrhe.
Veliki problem je što zakonodavac sva pravna lica trpa u istu vreću. Za NVO bi propisi uvek trebalo da se prilagode karakteru tih organizacija. Čak i u okviru nevladinog sektora treba praviti oštru granicu između amaterskih (volonterskih) NVO i NVO koje mi označavamo kao „NVO preduzeća“. Da li Ekološki pokret Odžaka može da se uporedi sa nekom NVO , na primer , iz Beograda koja ima 10, 20, 30 zaposlenih? Ni u kom slučaju. Nama je za „preživljavanje“ (opstanak) trenutno godišnje neophodno oko 40.000 dinara ( ne plaćamo internet- donira nas internet provajder, knjigovođu plaćamo samo kada dobijemo projekat, administratora sajta plaćamo samo kada dobijemo projekat). Za to vreme pojedina „NVO preduzeća“ samo za zakup poslovnog prostora plaćaju po 600 i više evra mesečno ( Ne godišnje . Mesečno). Da li mi možemo da budemo ravnopravni? Ne možemo. I na ovome bi Kancelarija mogla da poradi: da se posebno reguliše finansiranje amaterskih (volonterskih) NVO. Jedan od načina je da se zakonski reguliše da se na opštinskom nivou, poput oština Bač, Bačka Topola, Senta,... raspisuju dva konkursa: jedan za finansiranje materijalnih troškova, drugi za projekte. Verujemo da bi tada bilo mnogo više „preživelih “ NVO, odnosno da bi broj brisanih NVO iz Registra udruženja bio mnogo manji.
Veliki problem, do koga smo zajednički došli sa Ekološkim udruženjem „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, je i neujednačena sudska praksa u vezi korišćenja prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Udruženja, kao pravna lica, imaju pravo da traže informacije od javnog značaja kao što ga imaju i fizička lica. Kada na osnovu dobijene informacije zaključe da mogu i treba da podnesu zahteve za pokretanje prekršajnog postupka kada ne dobiju traženu informaciju ili dobiju nepotpunu ili neistinitu informaciju i na osnovu toga podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka , pozivajući se na na član 46. Stav 1. Tačka 8. Zakona o slobodnom pristupu informacima od javnog značaja (ZSPIJZ) – nastupaju problemi. Udruženjima se osporava svojstvo oštećenog jer im , navodno, nije povređeno lično ili imovinsko pravo. Ovo se najčešće dešava kod određenog broja sudija u Prekršajnom sudu u Beogradu, iako je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda donelo pravni stav da: „Uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena je povreda ličnog prava“ , a takođe da : „ Tražilac informacija je oštećeni i uvek je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. Stav 1. Zakona o prekršajima“. U obrazloženju ovog pravnog stava rečeno je : „Povreda ZSPIJZ predstavlja povredu ustavom zajemčenog ljudskog prava pri čemu ovaj zakon, a ni ZOP ne daju osnova da je ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljeno prethodnim korišćenjem žalbe i dokazivanja povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava oštećenog.“ Član 179. Zakona o prekršajima (ZOP) kaže: „Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).“ Očigledno da zakonodavac nigde nije odredio da „oštećeni“ mora da bude fizičko lice. Mi smatramo da se podrazumeva da se izraz „oštećeni“ podjednako odnosi i na fizička i na pravna lica. Prekršajni apelacioni sud u Beogradu stao je na stanovište da umesto udruženja zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba po službenoj dužnosti da podnosi Upravni inspektorat kome ne pada na pamet da podnosi te zahteve . Sa jedne strane se osporava pravo podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka , a sa druge strane Upravni inspektorat u ime udruženja neće da podnosi zahteve. Da je praksa svih prekršajnih sudova u ovakvim slučajevima svuda ista – ni po jada. Problem je što i u samom Prekršajnom sudu u Beogradu postoji različita sudska praksa : pojedine sudije prihvataju aktivnu legitimaciju udruženja za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po članu 46. stavu 1. tački 8. ZSPIJZ-a , dok dobar broj sudija donosi rešenje o odbacivanju zahteva. Isto tako, postoji razlika u sudskoj praksi Prekršajnog suda u Beogradu i prekršajnih sudova u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Somboru. Nažalost , i Prekršajni apelacioni sud u Beogradu ima dvojaku sudsku praksu kada su u pitanju žalbe na rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka: u dva indentična slučaja jedno veće prihvata žalbu, drugo donosi rešenje o odbijanju žalbe. Na ove probleme smo ukazali Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i od Kancelarije nismo dobili adekvatan odgovor. Mi ne tražimo da Kancelarija vrši pritisak na sudove. Tražimo da se obratite resornim ministrastvima , Vladi Republike Srbije, da ukažete na probleme i da utičete da Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave počnu da se bave svojim poslom. Po rešavanju problema o rezultatima te aktivnosti da obavestite sve NVO.
Iz svega napred navedenog proizilazi da postoji dosta problema koji otežavaju rad NVO. Mnogo se priča o podsticajnom okruženju za rad NVO. U svemu ovome mi vidimo samo nepodsticajne faktore.
Šta još može da uradi Kancelarija?
Prvo treba da, u saradnji sa APR-om, maksimalno proširi svoju mailing listu. Ne da čeka da se neko prijavi na mailing listu, nego da svojom aktivnošću maksimizira mailing listu, kao što Ekološki pokret Odžaka radi „Bazu podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“. Znate kako ste prošli sa OCDoskop-om. Stigli ste do brojke 318 i tu stali. Danas je registrovano preko 31.000 NVO. Mi to radimo aktivnim internetskim pretraživanjem. Vi treba samo da se obratite APR-u i dobijete besplatno podatke, odnosno imejl adrese. Drugo, da svaki problem na koji ukažu udruženja shvatite kao zahtev za rešavanje tog problema i da po rešavanju problema sve organizacije sa svoje mailing liste pojedinačno obavestite da ste za NVO ostvarili tu i tu podsticajnu meru - da NVO vide da vi aktivno radite za njih. Tada bi mogli da kažete da radite proaktivno. Vi kažete da informacije postavljate na svom sajtu. Verujemo da pola organizacija i ne zna za vaš sajt. Čak i da sve NVO znaju za vaš sajt - dosta NVO sajt ne pregleda redovno. Jedno je postaviti nešto na sajt, a sasvim drugo informaciju dostaviti u nečiji inbox. Pristigla pošta se praktično pregleda svakodnevno. Sajtovi se pregledaju kada se ko seti i kada ima vremena za pregled mnogobrojnih sajtova.
Uz ovaj odgovor, dostavljamo i odgovor našeg sekretara koji je svojevremeno bio upućen Mileni Banović. U tu se mogu videti neki problemi.

 

 

Ekološki pokret Odžaka planirao je otvaranje izložbe radova sa likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“ za 12. 2.2018. godine u holu OŠ „Branko Radičević“ u Odžacima. Kako su svi termini u februaru zauzeti planskim i projektnim aktivnostima učenika ove škole, obaveštavamo učesnike konkursa da smo se sa direktoricom škole dogovorili da se izložba radova održi početkom marta.
O tačnom terminu otvaranja izložbe i svečanoj dodeli priznanja učesnici konkursa biće blagovremeno obavešteni.

 

Mnogo je priča o evropskim integracijama i ulozi OCD-a u tom procesu. U teoriji je država zainteresovana za što veće učešće nevladinog sektora, pa bi bilo logično da podsticajno deluje u odnosu na organizacije civilnog društva. Naravno, ovo je samo u domenu teoretskog. U praksi je ipak , čini mi se, sasvim drugačije. Kao očiti primer raskoraka teorije i prakse može da posluži Agencija za privredne registre.
Agenciju za privredne registre (APR) osnovala je država i po prirodi stvari ona bi trebala da bude u službi razvoja nevladinog sektora, jer je Agenciji poveren posao vođenja Registra udruženja i sav posao bi trebao da bude u funkciji misije civilnog sektora.
Svuda se ističe da je jedan od bitnih faktora na putu evropskih integracija transparentnost i u tom smislu bi podaci koji se vode u Registru udruženja trebali da budu transparetni. APR tvrdi da su podaci koji se vode u Registru udruženja javni. Ja nalazim da su više polujavni ili polutajni , pa čak i tajni , jer da bi došli do podataka o nekoj organizaciji morate da znate ili njen tačan naziv ili matični broj. Evidenciju NVO treba voditi po uzoru na CRNPS : da organizacije možete da pretražujete po nazivu, opštini i po oblasti delovanja. To je onda javno i transparentno. Kako ja iz Odžaka da znam koje ekološke organizacije postoje, na primer , u Surdulici ako ne postoji spisak organizacija ili njihovi matični brojevi? Postavlja se pitanje zašto na sajtu APR-a ne postoji javno objavljen spisak svih registrovanih organizacija ? Kao dobar primer i način registrovanja može da posluži sajt Opštine Odžaci – latinična verzija . Tamo su NVO razvrstane po mestima sedišta NVO i po oblastima delovanja. Zašto se tako ne bi vodile NVO i na sajtu
APR-a? U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj takvi spiskovi su javni i mogu se naći na o internetu. Bilo bi dobro da Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD utvrdi koji je razlog da APR ovaj spisak ne objavljuje na svom sajtu. Isti je problem i sa spiskom brisanih udruženja. Pri ažuriranju raznih baza podataka veoma je bitno da se takve organizacije izbrišu, a osnova za to bi bio spisak brisanih udruženja iz Registra udruženja. Time bi se povećala tačnost tih baza i eliminisali nepotrebni podaci.
Agencija za privredne registre se ponaša monopolističi i svaku priliku koristi da transparentnost podataka učini što manjim – pa ću dati neke primere u
prilog ovoj tvrdnji.
Ranije, kada je bilo registrovano oko 18.000 NVO, pri upisivanju pojma EKO u formular za pretragu, mogli ste da dobijete spisak organizacija na 27 strana štampanog materijala. Danas, pri upisivanju istog pojma, kada je registrovano preko 30.000 NVO, možete da dobijete samo četiri strane štampanog materijala i to sa podacima sa početka spiska organizacija koje u svom nazivu imaju pojam EKO. Postavljam pitanje zašto je APR podesio svoju bazu podataka da dozvoljava dobijanje podataka samo sa prve četiri strane spiska?
Pri registraciji NVO su obavezne da dostave ispunjen propisan obrazac za prijavljivanje i registrovanje u Registru udruženja. U propisanom obrascu nije naglašeno koji su podaci obavezni a koji su neobavezni ( fakultativni), tako da organizacije APR-u dostavljaju i brojeve telefona (fiksnog ili mobilnog) i imejl adrese. To nije ništa sporno. Sporno je što te podatke APR zadržava i u poslednjih nekoliko meseci ne objavljuje apsolutno nijedan kontakt podatak . Mišljenja sam da u formularu za prijavu NVO treba da bude vidljivo obeleženo šta su obavezni podaci
( po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre) . Time što u prijavnom formularu nije jasno označeno šta su neobavezni podaci, NVO se dovode u zabludu. Treba jasno napisati „Neobavezni podaci“ i ispod toga : „Broj fiksnog telefona“ ............. ( objaviti- ne objaviti), „Broj mobilnog telefona“ ......... (objaviti- ne objaviti) , „E-mail adresa“ ............... ( objaviti – ne objaviti). Na ovaj način NVO bi tačno znale koji su podaci neobavezni ( fakultativni) i odmah bi imali mogućnost da se izjasne na jedan od načina obeležavanja (boldovanje, podvlačenje, farbanje) da li žele ili ne žele da se neobavezni podaci objave. Ako se izjasne da žele da se podaci objave, APR bi bio u obavezi da ih objavi, a ne da sebi daje diskreciono pravo da odlučuje da li hoće ili neće da objavi podatke koji su im dostavljeni, a zakonom nisu propisani kao obavezni. U ranijem periodu je APR objavljivao brojeve telefona i imejl adrese .U on line formularu na sajtu APR-a su predviđene rubrike za upisivanje ovih podataka. Postavlja se pitanje zašto se dostavljeni neobavezni podaci ne objavljuju?
Verujem da sve organizacije koje se osnivaju da bi radile korektno i poštene ne bi imale ništa protiv da im se kontakt podaci objavljuju, jer bi to bilo u službi transparentnosti, uspostavaljanja kontakata sa drugim NVO, saradnje , umrežavanja, povećanja uticaja NVO sektora na javne politike,... Kome ne bi odgovaralo objavljivanje pomenutih podataka? Samo organizacijama kojima je cilj izvlačenja novca iz budžeta. To su fiktivne organizacije, organizacije za jednokratnu upotrebu, partijske organizacije,... O ovim i ovakvim slučajevima sredstva informisanja su pisala u nekoliko navrata.
Postavalja se pitanje zašto APR ne objavljuje spiskove registrovanih NVO, spiskove brisanih NVO, zašto uskraćuje dobijanje potpunih podataka pri upisivanju pojedinih pojmova, zašto je obustavio objavljivanje kontakt podataka, zašto nerado dostavlja informacije od javnog značaja?
Odgovor je vrlo jednostavan. APR je monopolistička agencija i sve je u službi ostvarivanja što većeg profita , tako da APR nastoji da naplati svaku svoju uslugu - pri čemu nevladine organizacije tretira kao organizacije koje su profitabilne i stiču ne znam kakve prihode. NVO osnivaju građani sa namerom da deo svog slobodnog vremena, volje, znanja , stručnosti ,... posvete rešavanju nekog problema gde su državni organi „tanki“ i NVO su po definiciji neprofitabilne organizacije. Kod većine tih organizacija najveći problem je finansiranje. Mnogi osnivaju NVO puni nade da će svojim radom dati doprinos promenama nabolje u našem društvu. Pri osnivanju niko ne obraća pažnju i ne razmišlja o problemima na koje će naići, a prvi problem je Agencija za privredne registre. Agencija zanoveta bukvalno za svaku tačku i zapetu u prijavi. I to nije problem. Problem je što se za pomeranje ( promenu) svake tačke i zapete traži nova uplata ( u visini pola iznosa od osnovne uplate za registraciju) , a po obaveštenju koje sam dobio od jedne organizacije, posle druge uplate APR nije priznao osnovnu i dopunsku uplatu, nego je smatrao da prethodne uplate ne važe i da sve treba da ide od početka - što znači da se ponovo uplati cela suma za registraciju. Treba propisati da se za registraciju plaća određena suma, a da se za ispravke prijave ne plaća ništa.
Da li je zanovetanje za svaku sitnicu u prijavi slučajno ili ne? Po ispitivanju EPO-a, na uzorcima od 100 slučajno odabranih NVO, 45% je moralo da naknadno dostavlja ispravke prijave - što automatski znači i dopunsku uplatu. Ako se uzme u obzir zvaničan podatak APR-a da se u 2016. godini oko 99% privrednih društava i preduzetnika registruje za 24 časa ( „Politika“, strana 10 , 15.3.2017.), proizilazi da su osnivači NVO dosta nepismeni i neuki kada njih 45% ne zna da popuni prijavu i priloži (dostavi) traženu dokumentaciju, odnosno moraju po nekoliko puta da dopunjuju ili ispravljaju prijavu. Od APR-a je EPO zvanično tražio, preko informacija od javnog značaja, podatke o procentu NVO koje su u određenom mesecu morale da dostavljaju ispravke prijave ili dopunu dokumentacije i APR je izbegao da nam te podatke dostavi. Kancelarija bi mogla da istraži da li je realno da 45% NVO mora više puta da ispravlja i dopunjuje prijavu.
Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebalo bi da izvrši istraživanje razloga zbog kojih se NVO odjavljuju iz Registra udruženja. Po našim saznanjima, u poslednjih nekoliko meseci, na sto registrovanih NVO oko 20-30 NVO se odjavljuje iz Registra udruženja. Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, kao državni organ, može besplatno da dobije podatke od APR-a o NVO koje su brisane poslednjih godina ( na primer 2015, 2016. i 2017.) i da anketiranjem brisanih NVO utvrdi koji su razlozi za podnošenje zahteva za odjavljivanje. Tada bi se videlo da li su sve veće finansijske obaveze NVO jedan od bitnih faktora za gašenje NVO i koji su to nepodsticajni faktori za rad NVO.
Pri traženju informacija od javnog značaja APR uglavnom odbija da pruži tražene informacije od javnog značaja ili daje formalne odgovore da bi zadovoljio zakonsku obavezu i traži da se informacije plate. Pre nekoliko godina Ekološki pokret Odžaka je u dva navrata, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio informacije o registrovanim ekološkim organizacijama za određene vremenske periode i oba puta je je bio odbijen sa obrazloženjem da su oni samofinansirajuća agencija i da tražene informacije moramo da platimo. Te godine, kada je APR EPO-u objašnjavao da je samofinasirajuća agencija, u „Politici“ je objavljen podatak da je za APR iz budžeta odvojeno 250 miliona dinara - tako da APR ipak nije tada bio samofinansirajuća agencija. Kakva je situacija danes - ne znam. Možda su samofinasirajući ili pretežno samofinansirajući , ali smatram da tu svoju finansijsku samostalnost ne treba da ostvaruju na račun nevladinog sektora.Naravno, morali smo da se obratimo Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u oba slučaja APR-u je bilo naloženo da dostavi tražene informacije. Doduše, to dostavljanje je bilo formalnog karaktera pošto su na dostavljenom spisku bile EKOloške, ginEKOloške , organizacije za prEKOgraničnu saradnju, EKOnomske, lEKOvite, telEKOmunikacione i druge organizacije koje su u svom nazivu imale pojam EKO. Da se pri svakom traženju informacija ne bi natezali i objašnjavali sa APR-om, Ekološki pokret Odžaka nekoliko godina nije tražio informacije. Međutim, u proteklom periodu od godinu dana obratili smo se APR-u četiri puta i situacija je ista: ili ne dobijemo informaciju ili dobijemo informaciju za koju smatramo da je nepotpuna ili neistinita, te smo stoga radili dve stvari. Da bi dobili ono što smo tražili, pisali smo žalbe Povereniku, ali smo istovremeno pisali prekršajne prijave protiv odgovornog lica u pravnom licu ( u APR-u) , pa se i tu pojavio novi problem za NVO, odnosno udruženje građana. Po mesnoj nadležnosti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka smo podnosili Prekršajnom sudu u Beogradu i ti zahtevi se serijski odbacuju sa obrazloženjem da udruženjima nije povređeno lično ili imovinsko pravo, tako da ćemo morati u narednom periodu rešiti dilemu da li udruženjima građana prekršajni sudovi sa ovim obrazloženjem, uprkos pravnom stavu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, mogu da odbacuju prekršajne prijave, s obzirom da su neki prekršajni sudovi van Beograda već doneli osuđujuće presude na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnela udruženja građana zbog nedobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija. Isto tako, Prekršajni sud u Beogradu ide na „iznurivanje protivnika“, sa namerom da podnosilac zahteva odustane od podnetog zahteva. To se pokušava zahtevima za uređenje prekršajne prijave. Ako niste dobili traženu informaciju , potpuno je besmisleno bilo šta uređivati. Informacija nije dostavljana i automatski su se stekli uslovi za primenu člana 46. stava 1. tačke 8. ZSPIJZ-a. Tu nema šta da se uređuje i objašnjava. Samo treba primeniti zakon protiv onoga protiv koga je podneta prekršajna prijava. „Nesreća“ Prekršajnog suda u Beogradu je što ima „čast“ da rešava zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora agencija, javnih tužilaca, viših javnih tužilaca,odgovornih u policiji, pa i samog predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Ako od APR-a tražite kopije određenih dokumenata, vrši se naplata po tarifama koje je odredio Upravni odbor APR-a . Naplata se ne vrši po Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenta na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", broj 120/04) , gde se naplaćuju samo nužni troškovi izrade kopija – koji su, koliko mi se čini, nekoliko puta manji od tarife APR-a. I ovo je problem koji treba rešiti. Ako Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se naplaćuju samo nužni troškovi i da je to regulisano uredbom Vlade Republike Srbije, postavlja se pitanje da li naplatu treba vršiti po uredbi ili po odluci Upravnog odbora APR-a? NVO nisu firme koje stiču dohodak pa da mogu da izdrže plaćanje razno-raznih novčanih nameta.
Zanovetanje APR-a za svaku sitnicu u prijavi bilo bi opravdano da je sam APR savršen i da objavljuje sve što bi trebao da objavi. Ako su toliko dosledni u primeni zakona, trebalo bi za svaku NVO da objave statut, da bi , na primer, NVO mogle da kontrolišu da li sve organizacije ispunjavaju uslove za učestvovanje na pojedinim konkursima ( da li se bave oblašću delovanja za koju je raspisan konkurs). Odsustvo javno objavljenog statuta to onemogućava. Smatram da bi APR , ako je toliko rigorozan za uslove registrovanja, pod hitno trebao da objavi statute svih NVO. Isto tako, ako APR toliko zanoveta za svaku sitnicu pri registraciji, trebao bi da onemogući da pri upisivanju podataka meša ćirilicu i latnicu ( sem kod naziva NVO) i da sve piše velikim slovima. Nigde u našem jeziku ne piše da se može pisati kombinacijom ćirilice i latinice i da se sve piše velikim slovima.
APR bi trebao da poradi na povećanju tačnosti svog Registra udruženja. Za neke NVO znamo da su im zastupnici umrli pre nekoliko godina i da se ti zastupnici, iako davno umrli, i dalje vode kao zvanični zastupnici udruženja. Na ovo će APR sigurno odgovoriti da oni za to nisu krivi jer im niko nije dostavio podatke o tim činjenicama. Tu dolazimo do sledećeg problema: odjavljivanje (brisanje) NVO iz Registra udruženja. U kontaktu sa dosta organizacija došli smo do saznanja da su mnoge NVO odavno ugašene, da ne rade - samo formalno nisu odjavljene u APR-u, a opet je u pitanju novac. APR i za odjavljivanje traži novac, tako da mnoge organizacije iz finansijskih razloga neće da se odjavljuju i zbog toga se Registar udruženja veštački „naduvava“ vođenjem NVO koje de facto ne postoje. Doći se se do situacije da će se Registar udruženja „prenaduvati“ i da će morati da se vrši preregistracija ili novo registrovanje NVO - ne bi li se došlo do realnog broja NVO. Sadašnje stanje sa preko 30.000 NVO sigurno nije realno. Jedini način da se spreči „naduvavanje“ ovog spiska je da se omogući jednostavno i besplatno prijavljivanje za brisanje iz Registra udruženja ( uz dostavljanje potrebne dokumentaciju po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ). Jedan od načina je da se suma za registraciju poveća , a da odjava bude besplatna.
Posebna priča su ( prekršajne ) prijave koje inicira APR protiv zastupnika udruženja koja nisu poslali izjavu o neaktivnosti, a to su udruženja koja su tokom fiskalne godine imale 0 (nula) prihoda. Mnogi zastupnici nisu ni znali za obavezu da, ako nemaju prihode u toku godine, moraju APR-u da pošalju izveštaj o neaktivnosti. Od APR-a bi bilo korektno da posle 28. februara , do kada je rok za podnošenje završnih računa, obaveste organizacije da su dužne da podnesu izveštaj o neaktivnosti ili da pri registraciji, zajedno sa Rešenjem o registraciji, pošalju i kratko obaveštenje o obavezama NVO u vezi izveštavanja o prihodima, pa i o situaciji kada prihoda nema da postoji obaveza slanja pomenutog izveštaja o neaktivnosti. APR jedino vodi računa da mu se plati svaki posao koji uradi. Tu su izuzetno savesni. Do ove godine ni Ekološki pokret Odžaka nije imao pojma o ovoj obavezi.Srećom da smo svake godine imali bilo kakav prihod i što nam knjigovodstvo vodi profesionalni knjigovođa - tako da nismo imali „čast“ da budemo na meti APR-u. Naravno, kazne je propisala država koja jako vodi računa o „saradnji“ sa NVO i stvara „podsticajno okruženje“ za rad civilnog sektora. Dva zastupnika udruženja iz Kragujevca su „debelo“ platili tu svoju neobaveštenost: jedan je platio kaznu od 47.000,00 , drugi 60.000,00 i odjavio je NVO. Ovaj drugi je besplatno deci po osnovnim školama držao predavanja o ekologiji i morao je da plati kaznu od 60.000,00 dinara! Strašno. Pitam se da li je korektno da APR protiv ovakvih zastupnika podnosi prekršajne prijave bez prethodne opomene ? Zbog ovih prijava zastupnici udruženja koja imaju 0 (nula) prihoda plaćaju drastične novčane kazne. Naš knjigovođa nas je obavestio da je sada kazna 105.000,00 dinara!!! Zaista je nemoralno da neko ko ima 0 (nula) prihoda plaća kaznu od 105.000,00. Radite volonterski i država vas još i kažnjava? Šta je tu podsticajno za volonterske NVO? Bilo bi dobro da država isto tako revnosno kažnjava činovnike organa javne vlasti koji primaju debele plate i pri tome ne obavljaju savesno svoj posao. Na osnovu prethodno iznetog, Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD treba da razmoti ovo pitanje i da predloži rešenje kojim bi se onemogućilo drakonsko kažnjavanje zastupnika NVO ako ne podnese izveštaj o neaktivnosti. Simbolična kazna da - drakonska ne. Ranije smo predložili da NVO koje imaju prihod do izvesne sume ( dinarska protivrednost
500-1.000 evra) ne mogu biti kažnjene ili da budu simbolično kažnjene, ali nikako iznad godišnjeg prihoda.
Ekološkom pokretu Odžaka dva puta su stizale zabrane za pristup sajtu APR-a. Ko je APR ovlastio da daje ovakve zabrane? Stvar svakog udruženja ili pojedinca je da li će sajt APR-a posetiti jednom ili milion puta. Ako su podaci javni, kako tvrdi APR, postavlja se pitanje ko im je dao pravo da nekome stavljaju zabranu za pristup sajtu i proveri podataka o registrovanim NVO? I o ovome bi Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebala da se izjasni.
Iz iznetog se vidi da je odnos države prema NVO , dato kroz primer Agencije za privredne registre , jednostran, odnosno da NVO imaju obaveze prema APR-u (državi), dok obaveza u suprotnom smeru praktično nema. Zalažemo se i predlažemo da pri registraciji NVO uz rešenje o registraciji svaka NVO dobije obaveštenje ili malu brošuru o pravima i obavezama NVO, da se ne bi desilo da NVO praktično nemaju nikakva prava , već da moraju bespogovorno da izvršavaju sve veće zahteve koje im nameće država.
Sve su ovo problemi na kojima bi trebalo da porade Kancelarija Vlade Republike Srbije za sadnju sa OCD, APR, pa i sama Vlada Republike Srbije, odnosno resorno ministarstvo. Smatram da je nekorektno da APR nevladin sektor koristi za poboljšanje svog materijalnog položaja. Za to je odgovorna država. Država jedno priča - drugo radi.

Ovo otvoreno pismo upućujem imenovanim, prozvanim, sredstvima informisanja i NVO čije imejl adrese imamo i bilo bi dobro da i oni iznesu svoje mišljenje o iznetim tvrdnjama i daju svoje komentare, zamerke i predloge.

Dušan R. Mirković,
sekretar Ekološkog pokreta Odžaka
Kontakti:
025 / 5 743 456 , 065 / 8 743 456
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 

DOSTAVLJENO:

od: Ekološki pokret Odžaka <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>
kome: "Dubravka Velat, direktorica Građanskih inicijativa" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
"Zorica Rašković,TACSO" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Judita Popović <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Kancelarija OCD <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Miša Stojiljković <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
"Olivera Zurovac-Kuzman, OEBS Savetnica" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
"Tina Janjatović , Ministarstvo e,r i zžs" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
"Verica Pantelić, Ministarstvo zaštite životne sredine" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
"Goran Trivan, ministar" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Kabinet ministra MDULS <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Laurie Sherman <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
GI - Dejana Mitev <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Zelena stranka <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Zeleni Srbije <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Ivan Karić <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Ekologija - Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>,
Urbanizam - Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>
datum: 17. novembar 2017. 22:18
naslov: Ekološki pokret Odžaka - Povodom Dana ekoloških NVO
poslato preko: gmail.com

 

Strana 1 od 51

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška