Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole.

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška