Mnogo je priča o evropskim integracijama i ulozi OCD-a u tom procesu. U teoriji je država zainteresovana za što veće učešće nevladinog sektora, pa bi bilo logično da podsticajno deluje u odnosu na organizacije civilnog društva. Naravno, ovo je samo u domenu teoretskog. U praksi je ipak , čini mi se, sasvim drugačije. Kao očiti primer raskoraka teorije i prakse može da posluži Agencija za privredne registre.

Agenciju za privredne registre (APR) osnovala je država i po prirodi stvari ona bi trebala da bude u službi razvoja nevladinog sektora, jer je Agenciji poveren posao vođenja Registra udruženja i sav posao bi trebao da bude u funkciji misije civilnog sektora.

Svuda se ističe da je jedan od bitnih faktora na putu evropskih integracija transparentnost i u tom smislu bi podaci koji se vode u Registru udruženja trebali da budu transparetni. APR tvrdi da su podaci koji se vode u Registru udruženja javni. Ja nalazim da su više polujavni ili polutajni , pa čak i tajni , jer da bi došli do podataka o nekoj organizaciji morate da znate ili njen tačan naziv ili matični broj. Evidenciju NVO treba voditi po uzoru na CRNPS : da organizacije možete da pretražujete po nazivu, opštini i po oblasti delovanja. To je onda javno i transparentno. Kako ja iz Odžaka da znam koje ekološke organizacije postoje, na primer , u Surdulici ako ne postoji spisak organizacija ili njihovi matični brojevi? Postavlja se pitanje zašto na sajtu APR-a ne postoji javno objavljen spisak svih registrovanih organizacija ? Kao dobar primer i način registrovanja može da posluži sajt Opštine Odžaci – latinična verzija . Tamo su NVO razvrstane po mestima sedišta NVO i po oblastima delovanja. Zašto se tako ne bi vodile NVO i na sajtu
APR-a? U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj takvi spiskovi su javni i mogu se naći na o internetu. Bilo bi dobro da Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD utvrdi koji je razlog da APR ovaj spisak ne objavljuje na svom sajtu. Isti je problem i sa spiskom brisanih udruženja. Pri ažuriranju raznih baza podataka veoma je bitno da se takve organizacije izbrišu, a osnova za to bi bio spisak brisanih udruženja iz Registra udruženja. Time bi se povećala tačnost tih baza i eliminisali nepotrebni podaci.
Agencija za privredne registre se ponaša monopolističi i svaku priliku koristi da transparentnost podataka učini što manjim – pa ću dati neke primere u
prilog ovoj tvrdnji.
Ranije, kada je bilo registrovano oko 18.000 NVO, pri upisivanju pojma EKO u formular za pretragu, mogli ste da dobijete spisak organizacija na 27 strana štampanog materijala. Danas, pri upisivanju istog pojma, kada je registrovano preko 30.000 NVO, možete da dobijete samo četiri strane štampanog materijala i to sa podacima sa početka spiska organizacija koje u svom nazivu imaju pojam EKO. Postavljam pitanje zašto je APR podesio svoju bazu podataka da dozvoljava dobijanje podataka samo sa prve četiri strane spiska?
Pri registraciji NVO su obavezne da dostave ispunjen propisan obrazac za prijavljivanje i registrovanje u Registru udruženja. U propisanom obrascu nije naglašeno koji su podaci obavezni a koji su neobavezni ( fakultativni), tako da organizacije APR-u dostavljaju i brojeve telefona (fiksnog ili mobilnog) i imejl adrese. To nije ništa sporno. Sporno je što te podatke APR zadržava i u poslednjih nekoliko meseci ne objavljuje apsolutno nijedan kontakt podatak . Mišljenja sam da u formularu za prijavu NVO treba da bude vidljivo obeleženo šta su obavezni podaci
( po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre) . Time što u prijavnom formularu nije jasno označeno šta su neobavezni podaci, NVO se dovode u zabludu. Treba jasno napisati „Neobavezni podaci“ i ispod toga : „Broj fiksnog telefona“ ............. ( objaviti- ne objaviti), „Broj mobilnog telefona“ ......... (objaviti- ne objaviti) , „E-mail adresa“ ............... ( objaviti – ne objaviti). Na ovaj način NVO bi tačno znale koji su podaci neobavezni ( fakultativni) i odmah bi imali mogućnost da se izjasne na jedan od načina obeležavanja (boldovanje, podvlačenje, farbanje) da li žele ili ne žele da se neobavezni podaci objave. Ako se izjasne da žele da se podaci objave, APR bi bio u obavezi da ih objavi, a ne da sebi daje diskreciono pravo da odlučuje da li hoće ili neće da objavi podatke koji su im dostavljeni, a zakonom nisu propisani kao obavezni. U ranijem periodu je APR objavljivao brojeve telefona i imejl adrese .U on line formularu na sajtu APR-a su predviđene rubrike za upisivanje ovih podataka. Postavlja se pitanje zašto se dostavljeni neobavezni podaci ne objavljuju?
Verujem da sve organizacije koje se osnivaju da bi radile korektno i poštene ne bi imale ništa protiv da im se kontakt podaci objavljuju, jer bi to bilo u službi transparentnosti, uspostavaljanja kontakata sa drugim NVO, saradnje , umrežavanja, povećanja uticaja NVO sektora na javne politike,... Kome ne bi odgovaralo objavljivanje pomenutih podataka? Samo organizacijama kojima je cilj izvlačenja novca iz budžeta. To su fiktivne organizacije, organizacije za jednokratnu upotrebu, partijske organizacije,... O ovim i ovakvim slučajevima sredstva informisanja su pisala u nekoliko navrata.
Postavalja se pitanje zašto APR ne objavljuje spiskove registrovanih NVO, spiskove brisanih NVO, zašto uskraćuje dobijanje potpunih podataka pri upisivanju pojedinih pojmova, zašto je obustavio objavljivanje kontakt podataka, zašto nerado dostavlja informacije od javnog značaja?
Odgovor je vrlo jednostavan. APR je monopolistička agencija i sve je u službi ostvarivanja što većeg profita , tako da APR nastoji da naplati svaku svoju uslugu - pri čemu nevladine organizacije tretira kao organizacije koje su profitabilne i stiču ne znam kakve prihode. NVO osnivaju građani sa namerom da deo svog slobodnog vremena, volje, znanja , stručnosti ,... posvete rešavanju nekog problema gde su državni organi „tanki“ i NVO su po definiciji neprofitabilne organizacije. Kod većine tih organizacija najveći problem je finansiranje. Mnogi osnivaju NVO puni nade da će svojim radom dati doprinos promenama nabolje u našem društvu. Pri osnivanju niko ne obraća pažnju i ne razmišlja o problemima na koje će naići, a prvi problem je Agencija za privredne registre. Agencija zanoveta bukvalno za svaku tačku i zapetu u prijavi. I to nije problem. Problem je što se za pomeranje ( promenu) svake tačke i zapete traži nova uplata ( u visini pola iznosa od osnovne uplate za registraciju) , a po obaveštenju koje sam dobio od jedne organizacije, posle druge uplate APR nije priznao osnovnu i dopunsku uplatu, nego je smatrao da prethodne uplate ne važe i da sve treba da ide od početka - što znači da se ponovo uplati cela suma za registraciju. Treba propisati da se za registraciju plaća određena suma, a da se za ispravke prijave ne plaća ništa.
Da li je zanovetanje za svaku sitnicu u prijavi slučajno ili ne? Po ispitivanju EPO-a, na uzorcima od 100 slučajno odabranih NVO, 45% je moralo da naknadno dostavlja ispravke prijave - što automatski znači i dopunsku uplatu. Ako se uzme u obzir zvaničan podatak APR-a da se u 2016. godini oko 99% privrednih društava i preduzetnika registruje za 24 časa ( „Politika“, strana 10 , 15.3.2017.), proizilazi da su osnivači NVO dosta nepismeni i neuki kada njih 45% ne zna da popuni prijavu i priloži (dostavi) traženu dokumentaciju, odnosno moraju po nekoliko puta da dopunjuju ili ispravljaju prijavu. Od APR-a je EPO zvanično tražio, preko informacija od javnog značaja, podatke o procentu NVO koje su u određenom mesecu morale da dostavljaju ispravke prijave ili dopunu dokumentacije i APR je izbegao da nam te podatke dostavi. Kancelarija bi mogla da istraži da li je realno da 45% NVO mora više puta da ispravlja i dopunjuje prijavu.
Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebalo bi da izvrši istraživanje razloga zbog kojih se NVO odjavljuju iz Registra udruženja. Po našim saznanjima, u poslednjih nekoliko meseci, na sto registrovanih NVO oko 20-30 NVO se odjavljuje iz Registra udruženja. Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, kao državni organ, može besplatno da dobije podatke od APR-a o NVO koje su brisane poslednjih godina ( na primer 2015, 2016. i 2017.) i da anketiranjem brisanih NVO utvrdi koji su razlozi za podnošenje zahteva za odjavljivanje. Tada bi se videlo da li su sve veće finansijske obaveze NVO jedan od bitnih faktora za gašenje NVO i koji su to nepodsticajni faktori za rad NVO.
Pri traženju informacija od javnog značaja APR uglavnom odbija da pruži tražene informacije od javnog značaja ili daje formalne odgovore da bi zadovoljio zakonsku obavezu i traži da se informacije plate. Pre nekoliko godina Ekološki pokret Odžaka je u dva navrata, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio informacije o registrovanim ekološkim organizacijama za određene vremenske periode i oba puta je je bio odbijen sa obrazloženjem da su oni samofinansirajuća agencija i da tražene informacije moramo da platimo. Te godine, kada je APR EPO-u objašnjavao da je samofinasirajuća agencija, u „Politici“ je objavljen podatak da je za APR iz budžeta odvojeno 250 miliona dinara - tako da APR ipak nije tada bio samofinansirajuća agencija. Kakva je situacija danes - ne znam. Možda su samofinasirajući ili pretežno samofinansirajući , ali smatram da tu svoju finansijsku samostalnost ne treba da ostvaruju na račun nevladinog sektora.Naravno, morali smo da se obratimo Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u oba slučaja APR-u je bilo naloženo da dostavi tražene informacije. Doduše, to dostavljanje je bilo formalnog karaktera pošto su na dostavljenom spisku bile EKOloške, ginEKOloške , organizacije za prEKOgraničnu saradnju, EKOnomske, lEKOvite, telEKOmunikacione i druge organizacije koje su u svom nazivu imale pojam EKO. Da se pri svakom traženju informacija ne bi natezali i objašnjavali sa APR-om, Ekološki pokret Odžaka nekoliko godina nije tražio informacije. Međutim, u proteklom periodu od godinu dana obratili smo se APR-u četiri puta i situacija je ista: ili ne dobijemo informaciju ili dobijemo informaciju za koju smatramo da je nepotpuna ili neistinita, te smo stoga radili dve stvari. Da bi dobili ono što smo tražili, pisali smo žalbe Povereniku, ali smo istovremeno pisali prekršajne prijave protiv odgovornog lica u pravnom licu ( u APR-u) , pa se i tu pojavio novi problem za NVO, odnosno udruženje građana. Po mesnoj nadležnosti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka smo podnosili Prekršajnom sudu u Beogradu i ti zahtevi se serijski odbacuju sa obrazloženjem da udruženjima nije povređeno lično ili imovinsko pravo, tako da ćemo morati u narednom periodu rešiti dilemu da li udruženjima građana prekršajni sudovi sa ovim obrazloženjem, uprkos pravnom stavu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, mogu da odbacuju prekršajne prijave, s obzirom da su neki prekršajni sudovi van Beograda već doneli osuđujuće presude na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnela udruženja građana zbog nedobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija. Isto tako, Prekršajni sud u Beogradu ide na „iznurivanje protivnika“, sa namerom da podnosilac zahteva odustane od podnetog zahteva. To se pokušava zahtevima za uređenje prekršajne prijave. Ako niste dobili traženu informaciju , potpuno je besmisleno bilo šta uređivati. Informacija nije dostavljana i automatski su se stekli uslovi za primenu člana 46. stava 1. tačke 8. ZSPIJZ-a. Tu nema šta da se uređuje i objašnjava. Samo treba primeniti zakon protiv onoga protiv koga je podneta prekršajna prijava. „Nesreća“ Prekršajnog suda u Beogradu je što ima „čast“ da rešava zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora agencija, javnih tužilaca, viših javnih tužilaca,odgovornih u policiji, pa i samog predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Ako od APR-a tražite kopije određenih dokumenata, vrši se naplata po tarifama koje je odredio Upravni odbor APR-a . Naplata se ne vrši po Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenta na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", broj 120/04) , gde se naplaćuju samo nužni troškovi izrade kopija – koji su, koliko mi se čini, nekoliko puta manji od tarife APR-a. I ovo je problem koji treba rešiti. Ako Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se naplaćuju samo nužni troškovi i da je to regulisano uredbom Vlade Republike Srbije, postavlja se pitanje da li naplatu treba vršiti po uredbi ili po odluci Upravnog odbora APR-a? NVO nisu firme koje stiču dohodak pa da mogu da izdrže plaćanje razno-raznih novčanih nameta.
Zanovetanje APR-a za svaku sitnicu u prijavi bilo bi opravdano da je sam APR savršen i da objavljuje sve što bi trebao da objavi. Ako su toliko dosledni u primeni zakona, trebalo bi za svaku NVO da objave statut, da bi , na primer, NVO mogle da kontrolišu da li sve organizacije ispunjavaju uslove za učestvovanje na pojedinim konkursima ( da li se bave oblašću delovanja za koju je raspisan konkurs). Odsustvo javno objavljenog statuta to onemogućava. Smatram da bi APR , ako je toliko rigorozan za uslove registrovanja, pod hitno trebao da objavi statute svih NVO. Isto tako, ako APR toliko zanoveta za svaku sitnicu pri registraciji, trebao bi da onemogući da pri upisivanju podataka meša ćirilicu i latnicu ( sem kod naziva NVO) i da sve piše velikim slovima. Nigde u našem jeziku ne piše da se može pisati kombinacijom ćirilice i latinice i da se sve piše velikim slovima.
APR bi trebao da poradi na povećanju tačnosti svog Registra udruženja. Za neke NVO znamo da su im zastupnici umrli pre nekoliko godina i da se ti zastupnici, iako davno umrli, i dalje vode kao zvanični zastupnici udruženja. Na ovo će APR sigurno odgovoriti da oni za to nisu krivi jer im niko nije dostavio podatke o tim činjenicama. Tu dolazimo do sledećeg problema: odjavljivanje (brisanje) NVO iz Registra udruženja. U kontaktu sa dosta organizacija došli smo do saznanja da su mnoge NVO odavno ugašene, da ne rade - samo formalno nisu odjavljene u APR-u, a opet je u pitanju novac. APR i za odjavljivanje traži novac, tako da mnoge organizacije iz finansijskih razloga neće da se odjavljuju i zbog toga se Registar udruženja veštački „naduvava“ vođenjem NVO koje de facto ne postoje. Doći se se do situacije da će se Registar udruženja „prenaduvati“ i da će morati da se vrši preregistracija ili novo registrovanje NVO - ne bi li se došlo do realnog broja NVO. Sadašnje stanje sa preko 30.000 NVO sigurno nije realno. Jedini način da se spreči „naduvavanje“ ovog spiska je da se omogući jednostavno i besplatno prijavljivanje za brisanje iz Registra udruženja ( uz dostavljanje potrebne dokumentaciju po Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ). Jedan od načina je da se suma za registraciju poveća , a da odjava bude besplatna.
Posebna priča su ( prekršajne ) prijave koje inicira APR protiv zastupnika udruženja koja nisu poslali izjavu o neaktivnosti, a to su udruženja koja su tokom fiskalne godine imale 0 (nula) prihoda. Mnogi zastupnici nisu ni znali za obavezu da, ako nemaju prihode u toku godine, moraju APR-u da pošalju izveštaj o neaktivnosti. Od APR-a bi bilo korektno da posle 28. februara , do kada je rok za podnošenje završnih računa, obaveste organizacije da su dužne da podnesu izveštaj o neaktivnosti ili da pri registraciji, zajedno sa Rešenjem o registraciji, pošalju i kratko obaveštenje o obavezama NVO u vezi izveštavanja o prihodima, pa i o situaciji kada prihoda nema da postoji obaveza slanja pomenutog izveštaja o neaktivnosti. APR jedino vodi računa da mu se plati svaki posao koji uradi. Tu su izuzetno savesni. Do ove godine ni Ekološki pokret Odžaka nije imao pojma o ovoj obavezi.Srećom da smo svake godine imali bilo kakav prihod i što nam knjigovodstvo vodi profesionalni knjigovođa - tako da nismo imali „čast“ da budemo na meti APR-u. Naravno, kazne je propisala država koja jako vodi računa o „saradnji“ sa NVO i stvara „podsticajno okruženje“ za rad civilnog sektora. Dva zastupnika udruženja iz Kragujevca su „debelo“ platili tu svoju neobaveštenost: jedan je platio kaznu od 47.000,00 , drugi 60.000,00 i odjavio je NVO. Ovaj drugi je besplatno deci po osnovnim školama držao predavanja o ekologiji i morao je da plati kaznu od 60.000,00 dinara! Strašno. Pitam se da li je korektno da APR protiv ovakvih zastupnika podnosi prekršajne prijave bez prethodne opomene ? Zbog ovih prijava zastupnici udruženja koja imaju 0 (nula) prihoda plaćaju drastične novčane kazne. Naš knjigovođa nas je obavestio da je sada kazna 105.000,00 dinara!!! Zaista je nemoralno da neko ko ima 0 (nula) prihoda plaća kaznu od 105.000,00. Radite volonterski i država vas još i kažnjava? Šta je tu podsticajno za volonterske NVO? Bilo bi dobro da država isto tako revnosno kažnjava činovnike organa javne vlasti koji primaju debele plate i pri tome ne obavljaju savesno svoj posao. Na osnovu prethodno iznetog, Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD treba da razmoti ovo pitanje i da predloži rešenje kojim bi se onemogućilo drakonsko kažnjavanje zastupnika NVO ako ne podnese izveštaj o neaktivnosti. Simbolična kazna da - drakonska ne. Ranije smo predložili da NVO koje imaju prihod do izvesne sume ( dinarska protivrednost
500-1.000 evra) ne mogu biti kažnjene ili da budu simbolično kažnjene, ali nikako iznad godišnjeg prihoda.
Ekološkom pokretu Odžaka dva puta su stizale zabrane za pristup sajtu APR-a. Ko je APR ovlastio da daje ovakve zabrane? Stvar svakog udruženja ili pojedinca je da li će sajt APR-a posetiti jednom ili milion puta. Ako su podaci javni, kako tvrdi APR, postavlja se pitanje ko im je dao pravo da nekome stavljaju zabranu za pristup sajtu i proveri podataka o registrovanim NVO? I o ovome bi Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD trebala da se izjasni.
Iz iznetog se vidi da je odnos države prema NVO , dato kroz primer Agencije za privredne registre , jednostran, odnosno da NVO imaju obaveze prema APR-u (državi), dok obaveza u suprotnom smeru praktično nema. Zalažemo se i predlažemo da pri registraciji NVO uz rešenje o registraciji svaka NVO dobije obaveštenje ili malu brošuru o pravima i obavezama NVO, da se ne bi desilo da NVO praktično nemaju nikakva prava , već da moraju bespogovorno da izvršavaju sve veće zahteve koje im nameće država.
Sve su ovo problemi na kojima bi trebalo da porade Kancelarija Vlade Republike Srbije za sadnju sa OCD, APR, pa i sama Vlada Republike Srbije, odnosno resorno ministarstvo. Smatram da je nekorektno da APR nevladin sektor koristi za poboljšanje svog materijalnog položaja. Za to je odgovorna država. Država jedno priča - drugo radi.

Ovo otvoreno pismo upućujem imenovanim, prozvanim, sredstvima informisanja i NVO čije imejl adrese imamo i bilo bi dobro da i oni iznesu svoje mišljenje o iznetim tvrdnjama i daju svoje komentare, zamerke i predloge.

Pre tri nedelje Ekološki pokret Odžaka objavio je fotografije o stočnom groblju u Bačkom Brestovcu ( mrcinjaku – kako kažu Brestovčani). Digla se velika „prašina“ i nadali smo se da će to delovati otrežnjujuće na sve odgovorne u našoj opštini.

Da bi proverili da li se nešto promenilo, članovi Ekološkog pokreta Odžaka su danas, 11.11.2017. godine, obišli stočno groblje u Bačkom Brestovcu i konstatovali da mrcinjaku nema promena: sve je po starom. Uginula stoka se dalje baca van iskopane rupe i kao da niko o tome nije rekao ni reč, mada su o tome pisali Kurir, Večernje novosti, prilog objavila Radio-televizija Vojvodine, portali , društvene mreže.

Video o vezanom psu za crknutu kravu imao je u jednom trenutku preko 40.000 pregleda i preko 600 deljenja. Sve ovo nije bilo dovoljno da stanovnici Bačkog Brestovca promene svoje ponašanje. Današnim obilazakom smo videli tele ispred nekadašnje zgrade hladnjače i kravu na desetak metara od jame za bacanje uginulih životinja. Konstatovali smo da je onaj ko je radio na uklanjanju leševa ( verovatno JKP „Brestkom“ ) traljavo obavio svoj posao. Umesto da se angažuje mehanizacija i jama za bacanje uginulih životinja iskopa tako da kerovima i divljim životinjama onemogući pristup crknutim životinjama, samo je formalno urađen posao koji su naredili inspekcijski organi. Crknute životinje su samo gurnute u rupu tek toliko da se kaže da nisu van rupe i do njih vrlo lako mogu da dođu i kerovi i divlje životinje. Jama treba da ima vertikalne zidove i da bude dovoljno duboka da onemogući pristup leševima uginulih životinja. Sadašnja jama je verovatno ostatak jame iskopane pre nekoliko godina. Vremenske prilike i neprilike su učinile svoje , tako da su se zidovi jame urušili i jama izgubila svoju funkciju – pa je, izgleda, sasvim svejedno da li su leševi životinja u jami ili van nje - kada kerovi i divlje životinje mogu slobodno da im priđu .

Mislimo da opštinski organi treba ozbiljno da se pozabave ovim problemom i da se konačno utvrdi nečija odgovornost.

Neposredan povod za pisanje ovog teksta su neki od komentara na Fejsbuk strani Bački Brestovac i tekst u poslednjem broju „Naših novina“.

Dobar deo srpske javnosti obavešten je o brestovačkoj sramoti – razbacanim leševima krava, svinja i drugih životinja na „mrcinjaku“ – kako Brestovčani nazivaju stočno groblje. Umesto da se leševi ubacuju u poprilično veliku i duboku jamu – što bi raznim lešinarima onemogućilo pristup leševima uginulih životinja, leševe je bacao ko je gde stigao.
Po komentarima na Fejsbuku , u nekim tekstovima, za ovu bruku se drvlje i kamenje baca na Tihomira Katića, predsednika Mesne podružnice Bački Brestovac i potpredsednika Ekološkog pokreta Odžaka. Čovek je po prijavi građana otišao do stočnog groblja, snimio ono što je video, fotografije dostavio Ekološkom pokretu Odžaka i sve fotografije, bez ikakvog komentara, dostavljene su na oko 270 adresa sredstava informisanja širom Srbije. Munjevito je reagovao Kurir, zatim Večernje novosti, Radio-televizija Vojvodine,neki portali i društvene mreže. Poseban odjek imao je video Udruženja za zaštitu životinja „Ruka šapi“iz Odžaka o vezanom keru za leš krave , koji je snimila Anica Stojković. Video je imao u jednom trenutku preko 40.000 pregleda i preko 600 deljenja – tako da je informacija o brestovačkom „lepom selu“ i užasu stigla do velikog broja ljudi u Srbiji.

U tekstu u „Našim novinama“ direktor JKP „Brestkom“ se nevešto brani i maltene svaljuje odgovornost na građane koji „u noćnim časovima , a neretko i usred dana, odlažu i po kilometar i po daleko od te rupe“. Ako to građani rade noću, postavlja se pitanje šta radi „Brestkom“ danju ? Uz to, čini mi se da od poslednjih kuća do stočnog groblja nema kilometar i po. Ispada da građani ostavljju leševe po selu. Da se radi o leševima starim dan, dva, tri – ni po jada. Iz objavljenih fotografija i po stepenu raspadnutosti leševa vidi se da su leševi stari nekoliko meseci, a možda i više od godinu dana. Ako je tako, postavljam pitanje direktoru Ivaniševiću, sekretaru Mesne zajednice Bački Brestovac Slavku Beljanskom, raznim inspekcijama (veterinarskoj, sanitarnoj, komunalnoj, inspekciji za zaštitu životne sredine,...) šta su radili i gde su bili godinu dana? Postavlja se pitanje odgovornosti šefa Odeljenja za inspekcijske poslove Teodore Jakovljević. Važno je da je za inspekciju kupljen auto - da mogu da se vozikaju. Mogli bi u svoje planove rada da ubace i redovan obilazak deponija i stočnih grobalja.

Po izjavama datim sredstvima informisanja svi su bežali od ogovornosti i sve svaljivali na nesavesne građane. Građani koji su razbacivali leševa na sve strane su za svaku osudu, ali ništa manje nisu krivi ni nabrojani. Izgleda da će sve proći po onoj staroj: „Tresla se gora – rodio se miš“. Pod ingerencijom opštine su i Mesna zajednica Bački Brestovac ,i JKP „Brestkom“, i inspekcijske službe i za nastalu bruku neko je morao da snosi posledice. Umesto ovoga, „pametnjakovići“ predlažu uvođenje video nadzora. Video nadzor će proći kao i izgrađena hladnjača. Ako je JKP „Brestkom“ osnovan od strane JLS, finansijske troškove odnošenja leševa do iskopane rupe treba da podnese JLS i da odvoz leševa za građane i ostale bude potpuno besplatan. Sve dok se nastoji da se od ovoga pravi biznis i zarađuje na odvozu leševa – stanje se neće promeniti. Video kamere su samo izgovor za izbegavanje odgovornosti onih koji ovo nisu smeli da dozvole da se desi. Izjava Ivaniševića da su „voljni da dođu sa mehanizacijom na adresu njihovog stanovanja i da uginulu životinju deportujemo (valjda : transportujemo ) do rupe koja je iskopana za te namena“ je samo pokušaj „zamazivanja očiju“ javnosti. Zašto to nisu radili do sada? Da li o ovom problemu direktor Ivanišević zvanično obavestio JLS? Da li je JLS dao konkretan predlog kako se problem može rešiti, a ne da za televiziju daje izjavu kako nema ko da plati odvoženje leševa. Treba odlukom JLS rešiti problem finansiranja i sličnog problema neće biti. Ako građani za odvoz leša moraju da plate 5.000 , 10.000 ili 15.000 , oni to, bez prisustva inspekcijskog nadzora i kontrole i rigoroznog kažnjavanja, već shvataju kao kaznu i radije pribegavaju izvozu leševa u svojoj režiji. Rezultat takvog izvoženja je godinama vidljiv.

Umesto da budu kažnjeni odgovorni, krivica se svaljuje na Tihomira Katića. Zaista je tužno da njegovi sugrađani na Fejsbuku pišu da „tura njušku tamo gde mu nije mesto“ i „da nije normalan“. Umesto da budu zahvalni Tihomiru Katiću što je problem bar na kratko rešen podizanjem „medijske prašine“, njegovi Brestovčani ga preko društvene mreže vređaju.
Jagoda Krsmanović Belić i Vladimire Maliniću, ja se u vaše ime stidim onoga što ste napisali na Fejsbuku za Tihomira Katića i trebali bi dobro da razmislite ko je „nula za Brestovac“. Tihomir sigurno nije. Tihomir nije ružio „lepo selo“. Da nije bilo Tihomira, leševi bi dalje ležali tamo gde su bili do fotografisanja.

Pošto predsednica opštine nikoga nije kaznila, nikoga nije smenila sa položaja, mislim da bi nju trebalo egzemplarno kazniti po „komandnoj odgovornosti“. Ne zato što je kriva za ovaj incident – već zato što nikoga nije kaznila zbog velikog blama, velike neogovornosti, izazivanja opšte opasnosti za zdravlje ljudi i zagađivanja životne sredine.
Dušan R. Mirković, sekretar EPO-a

U protekla dva dana , šira javnost u Srbiji bila je zasuta slikama uginulih životinja na neuređenoj deponiji na izlazu iz Bačkog Brestovca. Slike su odvratne i izazivaju gađenje dok ih gledate, a oni malobrojni koji su bili na licu mesta bili su izloženi nesnosnom smradu koji su izazivale odavno uginule životinje u raspadanju. I ovog puta , kao i u prethodna dva slučaja , alarmirana je javnost preko elektronskih i štampanih medija i društvenih mreža , koji su nam skrenuli pažnju, na ružne slike koje izazivaju i spontane reakcije nezadovoljstva, što nam se sve ovo po ko zna koji put događa.

Prosto je neverovatno da nije došlo do velike zaraze , jer se deponija nalazi blizu sela i na samo stotinak metara od puta !?!


Kako je tako nešto moglo i smelo da se dogodi- ključno je pitanje na koje javnost mora dobiti što pre odgovor. Zbog toga sve ovo mora do tančina biti ispitano, KAKO BI SE MOGLA UTVRDITI POJEDINAČNA I GRUPNA ODGOVORNOST. Preko ovoga se ne sme nikako olako preći.

Zašto?!

Zato što ovo nije prvi put, moglo se čuti i u prilogu RT Vojvodina. I pre ove sramote , ova Televizija je u kratkom vremenskom intervalu napravila dva priloga iste sadržine. Sve to upućuje na zaključak, DA JE NA DELU NESHVATLJIVO PONAŠANJE KRAJNJE NESAVESNIH GRAĐANA , KOJI CRKOTINE OSTVALJAJU NEZAKOPANIM I TIME STVARAJU USLOVE ZA ŠIRENJE EPIDEMIJE SA MOGUĆIM POSLEDICAMA PO ZDRAVLJE LJUDI.

Ko snosi odgovornost za ovo što se desilo?

Iz medija koji su grunuli sa ovom pričom u javnost , jasno je da su pored nesavesnih građana zatajili i oni kojima je to prva obaveza , da brinu o čistoći svoga sela.Na prvom mestu odgovornost snosi lokalno Komunalno predsuzeće „Brestkom“ i njegov direktor Dragan Ivanišević.

Zašto?

Zbog jednostavne činjenice , da im je u opisu posla , između ostalog i rešavanje ovakvih neprijatnih problema. U izjavi direkotora za RTV, on kaže da se nisu mogli izboriti sa ovim problemom. Ako je to tako kao što on kaže t, ONDA JE MORAO OBAVESTITI TZV. „VIŠE INSTANCE“. To bi u ovom slučaju bila Mesna kancelarija, sanitarni inspektori, pa ako i oni ne bi mogli učiniti ništa , onda su morali zakucati na vrata i same predsednice Opštine Latinke Vasiljković. Morao je direktor , pre nego što se ovo dogodilo, tražiti i podršku medija , kako bi se ovaj , zaista veliki problem , ZAJEDNIČKI POKUŠAO REŠITI. Ako je pomenuti direktor to učinio i obavestio sve one koji bi mogli rešiti problem sanacije terena punog crkotina , onda bi možda mogao skinuti- samo deo odgovornosti sa sebe i svojih zaposlenih .

Ovde moramo imati u vidu subjektivnu i objektivnu odgovornost. Subjektivna odgovornost pripada njegovom ličnom (ne)delovanju i ponašanju, dok objektivna odgovornost proizilazi iz njegovog položaja koji zauzima pošto je na rukovodećem mestu.

Rukovodioci u Mesnoj kancelariji , takođe su morali znati za ovaj problem, pa su i oni morali, (ako već nije direktor) , preduzimati konkretne korake da se ovo ne događa. (Podsećam da je o tome RTV pre poslednjeg slučaja, dva puta izveštavala). Isto tako su i sanitarni inspektori morali biti u toku i hvatati na delu nesavesne građane i primerno ih kažnjavati. Izgleda se drugačje ne može . Da bi se prihvatala pravila ponašanja i stvari dovele u normalno stanje, moraju se primenjivati oštre sankcije , kako bi se slala jasna poruka: DA SE TO NEĆE VIŠE TOLERISATI!

Po svemu sudeći , sve ovo što je rečeno je izostalo.Kao da su svi okretali glavu da ne bi videli ovakvo ponašanje neodgovornih građana . Zbog toga su došli u situaciju da im se isti problem TRI PUTA PONAVLJA U VRLO KRATKOM VREMENSKOM ROKU.

Pošto težimo ulasku u Evropsku uniju gde vladaju stroga pravila javnog ponašanja, ispričaću su samo jedan slučaj koji se desio u Nemačkoj. Na terasi jednog stana , vlasnica je raširila oprani veš. Na poziv jednog komšije, u roku od desetak minuta došla je policija i naredila vlasnici veša, da ga ukloni sa terase. Pri tom joj je napisana i prijava zbog kršenja javnog reda . Novčanu kaznu je po hitnom postupku morala da plati. Takvih i sličnih primera ima , ali tamo postoji drugačiji odnos prema prekršiocima pravila društvenog života. Nažalost takvog odgovornog odnosa prema sredini u kojoj živimo kod nas nema i zato nam se sve ovo dešava i ponavlja.

Da ne bude zabune , nije ovo karakteristika samo Bačkog Brestovca, bilo je takvih slučajeva i u drugim opštinskim mestima, što je samo još jedna povrda , da se ta loša PRAKSA NEZAMERANJA MORA PREKINUTI POD HITNO.

Zbog toga treba dobro analizirati sve što se desilo ovog puta , kako bi se izvukle prave pouke za ubuduće.Ovo je slučaj koji bi morao doneti prekretnicu u smislu drugačijeg ponašanja svih : prvo onih koji su spremni da „seju“ crkotine gde im je zgodno, a potom i ostalih u lancu onih koji to trebaju da sprečavaju
Dakle, mora se poslati jasna i precizna poruka:da svi oni koji ne poštuju osnovna ljudska pravila u zajednici u kojoj žive, moraju snositi posledice svojih loših postupaka. Ovog puta Brestovčani su prošli bez zarazne epidemije, što ne znači da će neki sledeći put imati sreće i da se nećemo zaraziti !!
Na potezu su čelnici Opštine Odžaci koji nikako ne bi smeli olako preći preko ovog „slučaja“ , pošto nam je kao sredini doneo zasluženu bruku u javnosti Srbije! Mediji koji su pokrenuli ovu temu zaslužuju svaku pohvalu.

25.10.2017. god. Radoslav Medić
Foto: Tihomir Katić, predsednik Mesne podružnice Bački Brestovac Ekološkog pokreta Odžaka i potpredsednik Ekološkog pokreta Odžaka

Stočno groblje u Bačkom Brestovcu

Ekološki pokret Odžaka raspisao je tradicionalni opštinski likovni konkurs“ Naša ekološka sramota“, te ovim putem podsećamo PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteku igračaka „Zlatna barka“ da je do kraja roka za dostavu radova ostalo nešto više od mesec dana.
Tema ovogodišnjeg konkursa ZAGAĐIVAČI je dosta teška za crtanje, pa sugerišemo da se vaspitno osoblje i roditelji što više uključe i pomognu deci da izrade što kvalitetnije vradove .

Podsećamo da su format crteža i tehnika rada slobodni. Na poleđini rada dostaviti podatke o autoru (prezime i ime, razred i odeljenje, škola, mentor). Konkurs traje do 15.11.2017. godine Izložba se planira za kraj prvog polugodišta ove školske godine. Konkurs se finansira budžetskim sredstvima i zbog obaveze slanja izveštaja o utrošku sredstava do 31.12.2017. godine, molimo učesnike da se radovi dostave striktno do datog roka. Radovi koji stignu posle naznačenog roka neće se uzimati u obzir za žiriranje i izlaganje.

Kategorije takmičenja: Predškolski uzrast, Školski uzrast I, II, III razred, Školski uzrast IV, V, VI razred ; Školski uzrast VII, VIII razred , Srednjoškolski uzrast , Biblioteka igračaka „Zlatna barka“. Za svaku kategoriju proglasiće se pobednik ( DIPLOMA) i II i III mesto ( POHVALE).

O otvaranju izložbe prispelih radova i proglašenju pobednika javnost i učesnici

takmičenja biće pravovremeno obavešteni. Žiri za ocenu radova određuje EPO. Na odluku žirija ne mogu se ulagati žalbe. Poželjno je da PU „Poletarac“, osnovne i srednje škole i Biblioteka igračaka predlože članove žirija.

Radovi prispeli sa teritorija drugih opština neće se žirirati i izlagati.

Informacije i dogovori o preuzimanju radova : Ivica Ćirić 063/ 459 179, Dušan Mirković 065/8 743 456 .

Radove se mogu dostaviti lično na osnovu prethodnog dogovora ili putem pošte na adresu: Ekološki pokret Odžaka, 25250 Odžaci, Bačka 36.

Pre dva meseca (sahranjen 9. avgusta ove ove godine)zauvek nas je napustio Milivoje Mijo Bojović, čovek bogatog i sadržajnog života . Nema sumnje da bi ova osebujna ličnost mogla biti uzor svima onima koji bi želeli da svoj život učine smislenijim. Kako vreme prolazi sve više njegovi ekolozi shvataju koliko im nedostaje njegova blaga priroda, uvek spremna da priskoči u pomoć svojim delom i promišljenim savetima koji vode ka rešenju problema. Reč je o čoveku koga su krasile mnoge lepe osobine , što mu je tokom životnog bitisanja stvorilo mnogo iskrenih prijatelja i poštovalaca koji su umeli da cene ono što je radio i pružao mnogima koji su dolazili s njim u kontakt.

Radni vek je proveo u Minhenu, gde se vrlo lepo uklopio u novu sredinu. Verujemo da mu to nije bilo teško , jer je u sebi nosio raznorodna znanja i interesovanja, radnu energiju i iskonsko poštenje, što su njegovi poslodavci, saradnici na poslu i drugovi s kojima se svakodnevno sretao – umeli da cene . Na poslu je uvek bio ozbiljan , odgovoran i pedantan – što mu je donosilo nepodeljeni ugled u firmama u kojima je radio. To nije zadovoljavalo njegove ambicije, pa je to poglavlje Mijinog života proteklo i u njegovoj aktivnoj želji i naporu , da svugde i na svakom mestu treba svoju okolinu i ljude u njoj činiti boljim i plemenitijim.Polazio je uvek prvo od sebe, dajući primere kako bi to trebalo činiti.

Zbog toga su u takvoj atmosferi koju je stvarao, njegove vrline su često dolazile od punog izražaja. Cenila se ta Mijina iskrena želja, da u svakom čoveku čoveku pokuša probuditi želju da poradi na svom samousavršavanju. U tom njegovom nastojanju da ljude čini boljim i humanijim, bilo je njegove iskrene želje koja je imala uspeha.

Humanizacija odnosa, obzirnost, pitomost i dobronamernost još nije atmosfera našeg društva u kome bi se lakše disalo i pored svih materijalnih nevolja koje nas pritiskaju, ali moramo težiti tim ciljevima - rekao je u jednom razgovoru Mijo Bojović, član Ekološkog pokreta Odžaka.

Otkrio je Mijo time svoju životnu filozofiju , koju je nastojao promovisati povratkom u svoje Ratkovo. Iako je bio materijalno obezbeđen nije mu padalo na pamet , da se u penzionerskim danima prepusti ličnim uživanjima.

Zbog toga je on u svom Ratkovu, razvio čitav niz aktivnosti , gde osniva ogranak Ekološkog pokreta i zajedno sa svojim članovima kreće u rešavanje ekoloških problema. Oplemenio je seosku deponiju tako što je založio svoju obradivu površinu od 5 hektara za 9,5 hektara deponije. Sa deponije je izvezao oko 130 prikolica smeđa , uložio je 13.000 nemačkih maraka za kopanje jezera, što je posadio preko 3.000 raznih sadnica, što je ogradio prostor , što je to svoje imanje nesebično ustupao deci za zabavu, pecanje i edukovanje. Uvek je bio prvi u svakoj akciji pošumljavanja Ratkova i okoline, bio je učesnik u izgradnji kanalizacije i pošumljavanju Mokrog polja. Bio je Mijo i glavni sakupljač PET ambalaže u svom mestu. Sve su to , kao i niz drugih aktivnosti bili razlozi što mu je EKOLOŠKI POKRETA ODŽAKA dodelio svoje najviše „POSEBNO PRIZNANJE“ koje je prvi više nego zasluženo poneo Mijo Bojović.

Takav čovek kao što je Bojović se retko rađa. Zbog toga smo MI EKOLOZI mišljenja : DA SMRT OVOG ČOVEKA TREBA DA BUDE USTVARI POČETAK NJEGOVE BESMRTNOSTI. Da bi se to ostvarilo trebala bi se sačuvati uspomena na ovog čoveka - za generacije koje slede. Za početak , trebala bi Mesna zajednica Ratkovo doneti odluku da jedna ulica u ovom mestu dobije ime po ovom nesvakidašnjem čoveku Miji Bojoviću.

Članovi Ekološkog pokreta Odžaka bi trebali sačuvati uspomenu na svog istaknutog člana, tako što bi jedna od nagrada trebala nositi ime po Miji Bojoviću. To bi bio samo mali znak pažnje za ono što je učinio za ekologiju!

U sve ovo trebala bi se uključiti i lokalna samouprava i posthumno dodeliti Miji Bojoviću OKTOBARSKU NAGRADU! Time bi se poslala jasna poruka svima koji su svoje lične interese podredili OPŠTIM da neće biti zaboravljeni.

Pisanjem ovog teksta Ekološki pokret Odžaka želi da na skroman način posthumno još jednom oda priznanje svom zaslužnom članu.

11.10.2017. god. Radoslav Medić

Predavanjem u OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ u Ratkovu, 9.10.2017. godine , Ekološki pokret Odžaka održao je poslednje u seriji predavanja o Arhuskoj konvenciji za učenike osmih razreda osnovnih škola u odžačkoj opštini u okviru ostvarivanja CSOnnect projekta . Predavanje je održano za učenike dva odeljenja ove škole. Predavanju su prisustvovala 22 učenika.

Predavači su bili Marko Zlatković, diplomirani ekolog, i Ivica Ćirić, predsednik EPO-a.

Kao i u prethodnim predavanjima, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji pod nazivom
„ Šta bi trebalo znati o Arhuskoj konvenciji“, u kome su učenici upoznati sa osnovnim pojmovima i znanjima o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja i evaluacioni list .

Projekat CSOnnect sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu
( REC ). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA ), a realizator je Ekološki pokret Odžaka u okviru konzorcijuma nevladinih organizacija na čelu sa Centrom za evropske politike (CEP-om) iz Beograda.

Ekološki centar “Stanište” i Centar za evropske politike (CEP), organizovali su dva konsultativna sastanka sa predstavnicima državnih institucija i nevladinih udruženja, u Novom Sadu, u četvrtak 28. septembra i u Beogradu, u petak 29. septembra 2017. godine.

Na sastancima su predstavljeni rezultati istraživanja o stanju sistema finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji, koje sprovodi stručni tim EC “Stanište” i CEP-a. Istraživanje je sprovedeno u periodu novembar 2016 – juni 2017 godine, metodom analize dokumenata. Od svih 145 opština i gradova u Srbiji traženi su završni račun budžeta, program budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, saglasnost Ministarstva na program fonda i izveštaj o korišćenju sredstava fonda.

Na osnovu nalaza, stručni tim je napisao nacrt preporuka državnim organima, za poboljšanje stanja u sistemu finansiranja. Poseban deo sastanka posvećen je dijalogu, razmeni mišljenja i komentarima učesnika, kako bi ove preporuke bile što bolje i efikasnije. Jedna od ključnih preporuka, sa kojom su se složili svi učesnici, jeste potreba da se usvoji izmena Zakona o budžetskom sistemu, kojom bi se ponovo propisao namenski karakter prihodima od naknada za zaštitu životne sredine.

Dosta dobrih komentara za poboljšanje preporuka dali su predstavnici lokalnih samouprava (Novi Sad, Žitište, Pančevo, Užice), Državne revizorske institucije, Ministarstva zaštite životne sredine, Privredne komore Srbije, kao i dvadesetak nevladinih organizacija iz različitih krajeva Srbije. U ime stručnog tima, rezultate istraživanja su predstavili Dejan Maksimović (Stanište) i Stefan Šipka (CEP).

Pogledajte prezentaciju sa konsultativnih sastanaka.
Više detalja o do sada objavljenim rezultatima istraživanja, možete pogledati u sledećim analizama:
1) Odnos prihoda i rashoda.
2) Planiranje budžetskih fondova.

Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Izvor: Ekološki centar Stanište, Vršac
http://staniste.org.rs/obavestenja/preporuke-za-bolje-finansiranje-zastite-zivotne-sredine-na-lokalu/

Konsultativnom sastanku u Novom Sadu, u ime Ekološkog pokreta Odžaka, prisustvovao je diplomirani ekolog Marko Zlatković, predsednik Mesne podružnice Srpski Miletić Ekološkog pokreta Odžaka

Ekološki pokret Odžaka se pre više od mesec dana elektronskom poštom obratio Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Građanskim inicijativama - koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD , odnosno Dejani Stevkovski - poslavši tri dokumenta, a nekoliko dana kasnije svim Arhus centrima ( Kragujevac, Subotica, Novi Sad, Niš, Novi Beograd i Prijepolje u osnivanju) - poslavši 13 dokumenata sa molbom da pomognu Ekološkom pokretu Odžaka u rešavanju pitanja koje se tiče, koliko mi se čini, svih nevladinih organizacija u zemlji.
Ovo otvoreno pismo pišem zato što se niko od njih nije oglasio. Niko od njih nije napisao nijedno slovo, nijednu reč, niko nije telefonirao niti poslao imejl. Apsolutna tišina. Kao da ne postoje. Kao da im se uopšte nismo obratili. Nije bitno da li su navedeni kompetentni ili ne za rešavanje ovog pitanja. Bilo je bitno da se oglase.
Kada su u pitanju konkursi za dobijanje novca, nabrojanim NVO su puna usta borbe za prava OCD, za stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, za učešće OCD u procesima evropskih integracija, za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, redovno konkurišu za dobijanje novca i u većini slučajeva njihovi projekti (ili „projekti“) budu finansirani,... . Prosto je milina da ih čovek sluša ili čita tekstove u kojima se oni ponose svojim doprinosom razvoju civilnog društva i ostvarivanjem saradnje sa vladinim sektorom. Da se čovek istopi od sreće. Gde god da se organizuje neki sastanak većina njih je prisutna. Međutim, izgleda da je to samo do granice za dobijanje para.
Kada im se, kao mala i provincijska NVO, obratite sa konkretnim problemom i zatražite
pomoć - kao da ne postoje. Kao da propadnu u zemlju. Zavuku se u mišju rupu i ćute kao zaliveni. Ili se proglašavaju nenadležnim.
Da pojasnim o čemu se radi.
Ekološki pokret Odžaka često koristi pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) i od organa javne vlasti traži određene informacije. Organi javne vlasti su toliko silni da često sebi daju za pravo da uopšte ne odgovaraju na zahteve ili šalju odgovore pro forme i u tim dopisima šalju informacije koje su daleko od onoga što tražite - pišu sve i svašta samo ne daju traženu informaciju ili šalju nepotpune i neistinite informacije. Idu na metodu iscrpljivanja, odnosno izmišljaju razne besmislice da bi vas naterali da se umorite, da dignete ruke i odustanete od onoga što ste tržili. Misle da sve može da prođe. U najvećem broju slučajeva to im i uspeva. Na njihovu žalost, postoje pojedinci ili udruženja koji koriste prava koje im pomenuti zakon pruža. Doduše, ovakvi su jako retki, ali postoje.
Obezbeđivanje transparentnog rada organa javne vlasti, u smislu dobijanja informacija od javnog značaja, nažalost, bar za sada, može da se ostvari samo korišćenjem dva instrumenta: izjavljivanjem žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti.
Ekološki pokret Odžaka je u ranijem periodu koristio samo mogućnost podnošenja žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Po svemu sudeći, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je jedan od retkih ili jedini reprezent pravne države i institucija kojoj se može verovati. Oni rade po principu „ni po babu ni po stričevima“. Međutim, zbog velikog broja predmeta i verovatno nedovoljnog broja službenika, kao i zbog temeljnog rada na svakom predmetu, na donošenje rešenja čeka se nekada i po godinu i po dana - tako da nekada i zaboravimo da smo poslali žalbu, a ako se organ javne vlasti natera da traženu informaciju dostavi, obično ta informacija više nama vrednost koju je imala u trenutku traženja.
U poslednje vreme Ekološki pokret Odžaka je, po preporuci Ekološkog udruženja „ Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, počeo da „ide kraćim putem“ i podnosi prekršajne prijave na osnovu člana 46 stava 1 tačke 8 ZSPIJZ-a. Čim istekne zakonski rok od 15 dana i ne dostavi se tražena informacija od javnog značaja ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija na osnovu pomenutog člana i članova 179 i 180 Zakona o prekršajima (ZOP-a) podnosimo prekršajnu prijavu - na osnovu koje je za odgovorna lica za informacije od javnog značaja u pravnom licu prpisana kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Novčana kazna je od manjeg značaja. Mnogo je bitnije da „eliti“ pokažemo da se i na njih odnose doneti zakoni.
Kada tražimo informacije od javnog značaja od Vlade Republike Srbije, ministarstava , tužilaštava, sudova iz Beograda,... a ne dobijemo ih ili dobijemo nepotpune ili neistinite informacije, prekršajne prijave podnosimo nadležnom Prekršajnom sudu u Beogradu. I tu nastaja problem. Za rešavanje problema zajednički treba da deluju Kancelarija i navedene NVO.
Na desetine sudija radi u Prekršajnom sudu u Beogradu i kada neko od njih dobije na rešavanje zahteve udruženja građana za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora Upravnog inspektorata, direktora raznih agencija, javnih tužilaca, predsednika sudova, načelnika policijskih uprava,... , koliko mi se čini , sudije ovog suda dogovorno serijski odbacuju podnete zahteve uvek se pozivajući na član 184 stav 2 tačku 5 ZOP-a - pravdajući se da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnelo neovlašćeno lice. Uvek se daju objašnjenja da to pravo pripada samo fizičkom licu ( pojedincu), koje ima lično pravo. To i takvo pravo se osporava udruženjima - pa čak i njihovim ovlašćenim zastupnicima koji nesumnjivo jesu fizička lica. Žalili smo se i Prekršajnom apelacionom sudu koji je potvrdio ispravnost odluke koje je doneo Prekršajni sud u Beogradu .
Smatrajući da se član 184 stav 2 tačka 5 ZOP-a namerno pogrešno tumači, obratili smo se za pomoć Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Građanskim inicijativama i Arhus centrima sa nadom da će nam oni pomoći da se reši dilema oko prava udruženja da preko prekršajnih sudova, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, indirektno dođu do traženih informacija od javnog značaja.
Zašto smatram da sudije Prekršajnog suda u Beogradu dogovorno donose rešenja o odbacivanju prijava na osnovu člana 184 stavu 2 tački 5 ZOP-a ?
Zato što imamo primere da prekršajni sudovi u drugim mestima, na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji podnosi UDRUŽENJE (ovlašćeni zastupnik udruženja), izriču novčane kazne predsedniku opštine, načelniku opštinske uprave, javnom tužiocu, višem javnom tužiocu, ... pa se pitam da li za predsednika Vlade Republike Srbije, ministre i ostale koji su locirani u Beogradu ZSPIJZ ne važi ili se radi o tome da sudije Prekršajnog suda u Beogradu ne smeju da donesu rešenje o pokretanju prekršajnog postupka? Izgleda da im je mnogo lakše da donesu rešenje o odbacivanju prekršajne prijave - smatrajući da će time rešiti problem. Predsednik Vlade Republike Srbije, ministri, direktori raznih agencija,... su građani ove države i za njih apsolutno isto važe doneti zakoni kao što važe za sve ostale. Oni su kruna vlasti i morali bi striktno da se pridržavaju svakog člana donetih zakona - da primerom pokažu građanima kako se treba ponašati.
Zbog toga što sudije Prekršajnog suda u Beogradu imaju suprotan stav od prekršajnih sudija u Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Somboru, i zbog toga što smatram da se udruženjima , serijskim donošenjem rešenja o odbacivanju prekršajnih prijava, uskraćuje mogućnost da kroz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ostvare svoja prava, obratili smo se imenovanima za pomoć. Nije nam jasno da pojedinac ima pravo da podnosi prekršajnu prijavu, a ako se troje (trojica,tri građanke) građana udruže , oforme i registruju udruženje to pravo izgube. Po Zakonu o udruženjima, u članu 2., definisano je
„ udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom“. Ako je toj grupi građana zajednički cilj i interes da sazna neku informaciju, a to pravo po ZSPIJZ imaju, i na osnovu nedobijene informacije ili dobijene nepotpune ili neistinite informacije podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pitam se da li sudije prekršajnih sudova to pravo mogu da ospore ako prekršajnu prijavu u njihovo ime podnese ovlašćeni zastupnik udruženja? Ako nema, postavlja se pitanje svrhe osnivanja udruženja.
Arhus centrima smo poslali trinaest dokumenata o jednom predmetu gde se vidi da, iako tražena informacija NIJE DOBIJENA - što je apsolutno kažnjivo po članu 46 stavu1 tački 8 ZOP-a - ispada da, iako smo po definiciji iz ZSPIJZ oštećeni, a po članu 179 i 180 ZOP-a imamo pravo kao oštećeni da podnesemo prekršajnu prijavu, prijava se odbacuje zato što je podnosi ovlašćeni zastupnik udruženja. U poslatom predmetu se ne radi o informaciji vezanoj za stanje životne sredine. Međutim, bitan je princip da li se na zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja mora ili ne mora dobiti odgovor i da li ovlašćeni zastupnik udruženja ima ili nema pravo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako se tražena informacija ne dostavi ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija.
Možda Ekološki pokret Odžaka i EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ nisu u pravu, možda pogrešno definišu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali je bitno da je uočen problem, bitno je da je problem principijelno značajan za sve nevladine organizacije i da bi trebalo svi zajednički da ga rešavamo. Smatram da Kancelarija, GI i Arhus centri u tome treba da budu vodeći, da od NVO preuzimaju takve predmete i u saradnji sa organima javne vlasti raščiste situaciju i zauzmu jasan stav: NVO jeste ili nije u pravu, i o tome obaveste javnost.
Arhus centri deluju već nekoliko godina i trebalo bi da budu vidljive promene kao posledica njihovog delovanja. Arhuska konvencija ratifikovana je u Republici Srbiji pre više od osam godina i delovanjem Arhus centara trebalo je do sada da u svih 145 opština i gradova u Srbiji budu usvojene odluke kojima će se na lokalnom nivou institucionalno građanima i udruženjima priznati prava iz Arhuske konvencije. U koliko opština i gradova su Arhus centri izdejstvovali ovakve odluke? Koliko mi je poznato - ni u jednoj. U petnaestak opština takve odluke su donete, ali ne zahvaljujući Arhus centrima , već nekim drugim faktorima. Umesto da se bore za ovaj opšti cilj, Arhus centri se bave sami sobom. Za osam godina od kada je ratifikovana Arhuska konvencija i za pet-šest godina kako postoje Arhus centri , ovaj posao je trebao da bude završen u svih 145 opština i gradova. Da ih to ne interesije pokazuje i činjenica da ni u jednom od sedišta Arhus centara nisu donete odluke o institucionalnom priznavanju prava iz Arhuske konvencije. Ako nisu ovaj problem rešili u svojoj kući, kako da očekujemo da reše drugima? Njima je bitno da organizuju proslave za obeležavanje godišnjice osnivanja. Opšti i značajni problemi za rad ili opstrukciju rada NVO ih ne dotiču. Smatraju da je to problem tih organizacija.
Arhus centri se stalno bave organizovanjem nekakvih sastanaka i akcija od kojih korist imaju uglavnom rukovodeći ljudi Arhus centara. Tu se u bezbroj varijanti prepričava i tumači Arhuska konvencija, umesto da se iznađu mehanizmi pomoću kojih bi OCD mogle značajno da utiču na efikasniji i transparentniji rad organa javne vlasti . Da li je bilo koja ekološka organizacija od Arhus centara dobila obaveštenje : mi smo za ekološke NVO izdejstvovali to i to ( premera radi: da sve skupštine opština i gradova moraju da donesu odluke za priznavanje prava iz Arhuske konvencije) , mi smo predložili promene tog i tog zakona ili propisa da bi ekološkim NVO stvorili mehanizme kojima mogu da utiču na vođenje javnih politika (ili je na naš predlog izmenjen taj i taj zakon), mi smo stvorili mehanizme pomoću kojih ekološke NVO mogu da kontrolišu politiku zaštite životne sredine, mi smo osnovali mrežu za informisanja ekoloških NVO o ekološkim problemima, uspesima, primerima dobre i loše prakse, mi smo osnovali tim pravnika koji će pomoći ili preuzimati rešavanje pravnih problema u pitanjima zaštite životne sredine, mi smo stvorili centar kome možete da se obratite za bilo koju vrstu pomoći, mi smo stvorili mehanizme za kontrolu trošenja budžetskih sredstava namenjenih zaštiti i unapređenju zaštite životne sredine, mi smo stvorili mehanizme za sprečavanje zloupotrebe budžetskih sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine za obavljanje komunalnih i drugih delatnosti, ... . U sklopu raznih projekata Arhus centri izdaju razne publikacije ( flajere, biltene, vodiče, brošure, priručnike, praktikume,...) i taj materijal bi trebali redovno da distribuiraju ekološkim NVO - kako bi ekološke NVO podizanjem nivoa svog znanja podigle svoj kapacitet. Da li je Ekološki pokret Odžaka bilo kada i od bilo koga, a pogotovo od Arhus centara, poštom dobio ovakve materijale? Nije nikada. Da li Arhus centri dobijaju novac za štampanje publikacija i da štampani materijal praktično zadržavaju samo za sebe? Da li je to u redu? Nije. Zato bi pri pisanju projekata trebali da planiraju sredstva za distribuciju štampanog materijala i izvrše distribuciju. Adrese za slanje štampanog materijala mogu da nađu u bazi podataka REC-a ili Ekološkog pokreta Odžaka. Tamo postoje poštanske adrese ekoloških NVO ili NVO koje se , između ostalog, bave zaštitom i unapređenjem životne sredine. Umesto da mreži Arhus centara ovi i slični problemi i zadaci budu prioritetna delatnost, umesto da ove poslove rade za ekološke NVO, umesto da stvore mrežu ekoloških NVO za zajedničko i sinhronizovanje delovanje, umesto da mreža ekoloških NVO na čelu sa Arhus centrima bude snažan korektivni faktor državi - čini mi se da Arhus centri isključivo rade za svoj interes i da učestvovanjem na sastancima sa državnim organima samo stvaraju privid saradnje države i OCD . Svakodnevno se u sredstvima informisanja javnost obaveštava o ekološkim akcidentima. Nisam primetio da su Arhus centri povodom tih akcidenata izdali saopštenje da su podneli prekršajnu ili krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, da su nekom sudu podneli tužbu protiv zagađivača, da su ekološkim NVO o svemu tome poslali izveštaje i obaveštenja.
Ekološki pokret Odžaka se obratio povodom konkretnog problema Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD Građanskih inicijativa i Arhus centrima . Ekološki pokret Odžaka nema u svojim redovima pravnika - pa da se ravnopravno nosi sa prekršajnim sudijama i tužilaštvima. U konkretnom slučaju prva koja je trebalo da se oglasi je Darija Šajin. Ona je, koliko znam, diplomirana pravnica. Ona, kao pojedinac, i Arhus centar Novi Sad su trebali da prouče predmet, da se konsultuje sa ostalim Arhus centrima ili NVO koje se bave pravnom problematikom i reše dilemu da li postoji pravni osnov da sudovi donose rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje udruženja građana , zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, preko ovlašćenog zastupnika, podnose protiv odgovornih lica u organima javne vlasti.
Ovim otvorenim pismom želim da izrazim duboko razočaranje ćutanjem Žarka Stepanovića , Srđana Matovića, Snježane Mitrović, Darije Šajin, Tanje Petrović ( Marijane Petrović), Sonje Popović i Dejane Stevkovski. Svestan sam da su Arhus centri i Građanske inicijative nevladin sektor kao i mi, ali ako imaju aspiraciju da se predstavaljju kao vodeće organizacije za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije i stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, onda tu svoju ulogu treba i da opravdaju.

Zbog svega navedenog smatram da imenovani ( Kancelarija, GI i Arhus centri) rade samo za svoj lični interes, da su samo ukras i da korpus nevladinih organizacija od njih nema praktično nikavu korist .

Dušan R. Mirković,

Strana 1 od 36

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška