Odštampajte ovu stranicu

PREDMET: INICIJATIVA

 

Na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelaciong suda, održanoj 01.07.2019. godine, usvojeno je pravno shvatanje po kome su udruženja građana, odnosno pravna lica kao tražioci informacija uvek ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

Usvojenim pravnim shvatanjem udruženja građana dovedena su u ravnopravan položaj u odnosu na fizička lica u pogledu svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

 Međutim, ravnopravnost je postignuta samo u odnosu na član 126. Zakona o prekršajima. Pravnim shvatanjem od 01.07.2019. pravna i fizička lica su izjednačena u pogledu ravnopravnog ovlašćenja za podnošenje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno postignuta je ravnopravnost fizičkog i pravnog lica u pogledu aktivne legitimacije tražioca informacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali nije postignuta ravnopravnost udruženja građana u odnosu na fizička lica u odnosu na član 181. stav 1. tačka 3) i stav 5. i 6. Zakona o prekršajima.

Po članu 181. stav 1. tačka 3) za odgovorno lice se u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka navodi lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica.

Po stavu 5. i 6. istog člana ZOP-a fizičko lice NE MORA da navede JMBG, mesto i adresu stanovanja , državljanstvo, dok ta obaveza za udruženja ( pravna lica) postoji, mada to nigde izičito ne piše već se podrazumeva, tako da su udruženja u odnosu na fizička lica neravnopravna u odnosu na član 181. ZOP-a.

Kako je donetim pravnim shvatanjem 1.7.2019. godine ravnopravno priznata aktivna legitimacija udruženjima za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, postavlja se pitanje da li se sada članom 181. ZOP-a vrši diskriminacija udruženja u odnosu na fizička lica?

Naime, dok fizičko lice nije obavezno da navede JMBG odgovornog lica u organu javne vlasti i druge lične podatke, dotle je za udruženja građana (pravna lica) TO OBAVEZA, te se dešava da sudije odbacuju zahteve za pokretanje prekršajnog postupka baš zbog toga što u zahtevu nisu navedeni lični podaci odgovornog lica u organu javne vlasti. Kako su JMBG i ostali lični podaci ZAŠTIĆENI PO ZAKONU O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI, postavljamo pitanje kako udruženja građana mogu i smeju prikupljati lične podatke kada je prikupljanje tih podatka kažnjivo?
Čitav problem je nastao verovatno tako što je zakonodavac prevideo da prekršajne prijave podnosi nadležni organ i oštećeni , pri tom ceneći da nadležni organi lične podatke mogu pribaviti službenim putem. Pod pojmom „oštećeni“ podrazumevao se verovatno samo pojedinac, odnosno fizičko lice. Previdelo se da se kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno kao oštećeni, može pojaviti i udruženje građana ( pravno lice), zbog čega sada imamo situaciju da su udruženja građana diskriminisana u odnosu na fizička lica.

Podsećamo:

Članom 21. Ustava Republike Srbije (Zabrana diskriminacije ) regulisano je:
„Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

U Zakonu o zabrani diskriminacije , u članu 2. stavu 1. tački 1) navedeno je:
„1) izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);“

Za ekološka udruženja u obzir treba uzeti i član 4. stav 1. tačku 6) Zakona o zaštiti životne sredine, gde su kao ravnopravni subjekti sistema zaštite životne sredine navedeni i:
„6) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.“

Fizičko lice nije u obavezi da u zahtevu za pokretanju prekršajnog postupka navede JMBG i ostale lične podatke, te tražimo da se od ove obaveze izuzmu i udruženje građana ( pravna lica) , a da sud lične podatke pribavlja službenim putem.

Kako je bilo koji oblik i po po bilo kom osnovu diskriminacije zabranjen, ovu diskriminatornu meru što pre treba otkloniti. Da li će se to otkloniti izmenom zakona, zauzimanjem pravnog shvatanja ili na bilo koji drugi način, mi u to ne ulazimo, ali apelujemo da se reaguje neodložno.

PRILOG: Rešenje Prekršajnog apelacionog suda 201-Prž. broj 16627-17 od 24.8.2017. godine

DOSTAVLJENO : - imenovanim ( papirna verzija sa prilogom);
i
- Prekršajnom apelacionom sudu ( svim odeljenjima), Povereniku, Zaštitniku građana, Misiji OEBS-a, Delegaciji EU, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ministarstvu pravde, Ministarstvu zaštite životne sredine, Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, NVO, stručnim udruženjima, sredstvima informisanja ( elektronska verzija).

Share this article