Usvojena pravna shvatanja na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,

Beograd, 01.07.2019. godine

Pitanje:

Da li je udruženje građana i, upošte, pravno lice kao tražilac informacija uvek ovlašćeno da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili je potrebno da se dostavljanjem dokaza da mu je neko imovinsko pravo povređeno ili ugroženo legitimiše kao oštećeni u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima?

Pravno shvatanje:

Udruženje građana i, upošte, pravno lice kao tražilac informacija uvek su ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je oštećeni, u smislu ovog zakona, lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem. Polazeći od činjenice da se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređuje način ostvarivanja prava koje je zajemčeno članom 51. stav 2. Ustava, prema kojem svako ima pravo na pristup podacima koja su u posedu državnih organa, to povreda Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predstavlja povredu ustavom zajemčenog ljudskog prava. Odredbama člana 5. stav 1. i stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna i da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom pri čemu je odredbama člana 2. istog zakona propisano da je informacija od javnog značaja ona koja se odnosi na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Iz navedenog proizlazi da tražioci informacije nisu samo fizička lica, koja nesporno imaju lična prava, već i drugi oblici udruživanja građana ili pravnih lica koji su osnovani u skladu sa Ustavom i zakonima a deluju u cilju pribavljanja informacija koje se odnose na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Kako je Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 06.12.2016. godine već zauzeo pravni stav da je uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena povreda ličnog prava, a da je tražilac informacija oštećeni i uvek ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, bez uslovljavanja prethodnim dokazivanjem povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava, to u skladu sa tim pravno lice ili udruženje građana kao tražilac informacije automatski po samom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stiče ovlašćenje da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. stav 1. Zakona o prekršajima kao oštećeni.

U prilog ovakvom zaključku idu i stavovi izraženi u presudama Evropskog suda za ljudska prava u kojima je utvrđena povreda člana 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu treba imati u vidu da je članom 34. Konvencije, propisano da taj sud može primati predstavke od svakog lica, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke države ugovornice, odnosno da aktivnu legitimaciju u postupku pred Sudom ima lice, grupa lica ili nevladina organizacija koja tvrdi da je žrtva povrede prava zajemčenih Konvencijom čiji smo mi potpisnici. Upravo na taj način je presudom Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 48135/06 - Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 60/2013, utvrđeno da je došlo do povrede čl. 10 Konvencije, sa obrazloženjem da "sloboda dobijanja informacija" obuhvata pravo na pristup informacijama a da je podnosilac predstavke nevladina organizacija osnovana 2003. godine sa sedištem u Beogradu, koja prati primenu tranzicionih zakona radi obezbeđenja poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Takođe iz obrazloženja navedene odluke proizlazi da je naša država u tom postupku isticala prigovor nedostatka aktivne legitimacije (nespojivost ratione personae) pošto tražene informacije nisu bile potrebne podnosiocu predstavke. Međutim ovakva primedba po stavu Suda je neosnovana jer je utvrđeno da kada je nevladina organizacija umešana u pitanja od javnog interesa, kao što je ovaj podnosilac predstavke, ona igra ulogu “javnog čuvara” slične važnosti kao što je štampa, usled čega aktivnosti podnosioca predstavke stoga zahtevaju sličnu zaštitu prema Konvenciji kao ona koja se pruža štampi. Isti stav zauzet je i u presudi Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske, broj predstavke 37374/05, od 14. aprila 2009. godine, gde je takođe utvrđena povreda čl. 10 Konvencije, a podnosilac predstavke je Mađarski savez za građanske slobode odnosno mađarsko udruženje građana.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napred navedeno možete proveritina linku:

http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-pravni-stavovi-po-oblastima-obrazovanje.html

 

Share this article

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška