Kancelarija za saradnju sa OCD, Građanske inicijative i Arhus centri služe samo za ukras?

Ekološki pokret Odžaka se pre više od mesec dana elektronskom poštom obratio Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD i Građanskim inicijativama - koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD , odnosno Dejani Stevkovski - poslavši tri dokumenta, a nekoliko dana kasnije svim Arhus centrima ( Kragujevac, Subotica, Novi Sad, Niš, Novi Beograd i Prijepolje u osnivanju) - poslavši 13 dokumenata sa molbom da pomognu Ekološkom pokretu Odžaka u rešavanju pitanja koje se tiče, koliko mi se čini, svih nevladinih organizacija u zemlji.
Ovo otvoreno pismo pišem zato što se niko od njih nije oglasio. Niko od njih nije napisao nijedno slovo, nijednu reč, niko nije telefonirao niti poslao imejl. Apsolutna tišina. Kao da ne postoje. Kao da im se uopšte nismo obratili. Nije bitno da li su navedeni kompetentni ili ne za rešavanje ovog pitanja. Bilo je bitno da se oglase.
Kada su u pitanju konkursi za dobijanje novca, nabrojanim NVO su puna usta borbe za prava OCD, za stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, za učešće OCD u procesima evropskih integracija, za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije, redovno konkurišu za dobijanje novca i u većini slučajeva njihovi projekti (ili „projekti“) budu finansirani,... . Prosto je milina da ih čovek sluša ili čita tekstove u kojima se oni ponose svojim doprinosom razvoju civilnog društva i ostvarivanjem saradnje sa vladinim sektorom. Da se čovek istopi od sreće. Gde god da se organizuje neki sastanak većina njih je prisutna. Međutim, izgleda da je to samo do granice za dobijanje para.
Kada im se, kao mala i provincijska NVO, obratite sa konkretnim problemom i zatražite
pomoć - kao da ne postoje. Kao da propadnu u zemlju. Zavuku se u mišju rupu i ćute kao zaliveni. Ili se proglašavaju nenadležnim.
Da pojasnim o čemu se radi.
Ekološki pokret Odžaka često koristi pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) i od organa javne vlasti traži određene informacije. Organi javne vlasti su toliko silni da često sebi daju za pravo da uopšte ne odgovaraju na zahteve ili šalju odgovore pro forme i u tim dopisima šalju informacije koje su daleko od onoga što tražite - pišu sve i svašta samo ne daju traženu informaciju ili šalju nepotpune i neistinite informacije. Idu na metodu iscrpljivanja, odnosno izmišljaju razne besmislice da bi vas naterali da se umorite, da dignete ruke i odustanete od onoga što ste tržili. Misle da sve može da prođe. U najvećem broju slučajeva to im i uspeva. Na njihovu žalost, postoje pojedinci ili udruženja koji koriste prava koje im pomenuti zakon pruža. Doduše, ovakvi su jako retki, ali postoje.
Obezbeđivanje transparentnog rada organa javne vlasti, u smislu dobijanja informacija od javnog značaja, nažalost, bar za sada, može da se ostvari samo korišćenjem dva instrumenta: izjavljivanjem žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti.
Ekološki pokret Odžaka je u ranijem periodu koristio samo mogućnost podnošenja žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Po svemu sudeći, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je jedan od retkih ili jedini reprezent pravne države i institucija kojoj se može verovati. Oni rade po principu „ni po babu ni po stričevima“. Međutim, zbog velikog broja predmeta i verovatno nedovoljnog broja službenika, kao i zbog temeljnog rada na svakom predmetu, na donošenje rešenja čeka se nekada i po godinu i po dana - tako da nekada i zaboravimo da smo poslali žalbu, a ako se organ javne vlasti natera da traženu informaciju dostavi, obično ta informacija više nama vrednost koju je imala u trenutku traženja.
U poslednje vreme Ekološki pokret Odžaka je, po preporuci Ekološkog udruženja „ Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa, počeo da „ide kraćim putem“ i podnosi prekršajne prijave na osnovu člana 46 stava 1 tačke 8 ZSPIJZ-a. Čim istekne zakonski rok od 15 dana i ne dostavi se tražena informacija od javnog značaja ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija na osnovu pomenutog člana i članova 179 i 180 Zakona o prekršajima (ZOP-a) podnosimo prekršajnu prijavu - na osnovu koje je za odgovorna lica za informacije od javnog značaja u pravnom licu prpisana kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Novčana kazna je od manjeg značaja. Mnogo je bitnije da „eliti“ pokažemo da se i na njih odnose doneti zakoni.
Kada tražimo informacije od javnog značaja od Vlade Republike Srbije, ministarstava , tužilaštava, sudova iz Beograda,... a ne dobijemo ih ili dobijemo nepotpune ili neistinite informacije, prekršajne prijave podnosimo nadležnom Prekršajnom sudu u Beogradu. I tu nastaja problem. Za rešavanje problema zajednički treba da deluju Kancelarija i navedene NVO.
Na desetine sudija radi u Prekršajnom sudu u Beogradu i kada neko od njih dobije na rešavanje zahteve udruženja građana za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika Vlade Republike Srbije, ministara, direktora Upravnog inspektorata, direktora raznih agencija, javnih tužilaca, predsednika sudova, načelnika policijskih uprava,... , koliko mi se čini , sudije ovog suda dogovorno serijski odbacuju podnete zahteve uvek se pozivajući na član 184 stav 2 tačku 5 ZOP-a - pravdajući se da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnelo neovlašćeno lice. Uvek se daju objašnjenja da to pravo pripada samo fizičkom licu ( pojedincu), koje ima lično pravo. To i takvo pravo se osporava udruženjima - pa čak i njihovim ovlašćenim zastupnicima koji nesumnjivo jesu fizička lica. Žalili smo se i Prekršajnom apelacionom sudu koji je potvrdio ispravnost odluke koje je doneo Prekršajni sud u Beogradu .
Smatrajući da se član 184 stav 2 tačka 5 ZOP-a namerno pogrešno tumači, obratili smo se za pomoć Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, Građanskim inicijativama i Arhus centrima sa nadom da će nam oni pomoći da se reši dilema oko prava udruženja da preko prekršajnih sudova, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, indirektno dođu do traženih informacija od javnog značaja.
Zašto smatram da sudije Prekršajnog suda u Beogradu dogovorno donose rešenja o odbacivanju prijava na osnovu člana 184 stavu 2 tački 5 ZOP-a ?
Zato što imamo primere da prekršajni sudovi u drugim mestima, na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji podnosi UDRUŽENJE (ovlašćeni zastupnik udruženja), izriču novčane kazne predsedniku opštine, načelniku opštinske uprave, javnom tužiocu, višem javnom tužiocu, ... pa se pitam da li za predsednika Vlade Republike Srbije, ministre i ostale koji su locirani u Beogradu ZSPIJZ ne važi ili se radi o tome da sudije Prekršajnog suda u Beogradu ne smeju da donesu rešenje o pokretanju prekršajnog postupka? Izgleda da im je mnogo lakše da donesu rešenje o odbacivanju prekršajne prijave - smatrajući da će time rešiti problem. Predsednik Vlade Republike Srbije, ministri, direktori raznih agencija,... su građani ove države i za njih apsolutno isto važe doneti zakoni kao što važe za sve ostale. Oni su kruna vlasti i morali bi striktno da se pridržavaju svakog člana donetih zakona - da primerom pokažu građanima kako se treba ponašati.
Zbog toga što sudije Prekršajnog suda u Beogradu imaju suprotan stav od prekršajnih sudija u Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Somboru, i zbog toga što smatram da se udruženjima , serijskim donošenjem rešenja o odbacivanju prekršajnih prijava, uskraćuje mogućnost da kroz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ostvare svoja prava, obratili smo se imenovanima za pomoć. Nije nam jasno da pojedinac ima pravo da podnosi prekršajnu prijavu, a ako se troje (trojica,tri građanke) građana udruže , oforme i registruju udruženje to pravo izgube. Po Zakonu o udruženjima, u članu 2., definisano je
„ udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom“. Ako je toj grupi građana zajednički cilj i interes da sazna neku informaciju, a to pravo po ZSPIJZ imaju, i na osnovu nedobijene informacije ili dobijene nepotpune ili neistinite informacije podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pitam se da li sudije prekršajnih sudova to pravo mogu da ospore ako prekršajnu prijavu u njihovo ime podnese ovlašćeni zastupnik udruženja? Ako nema, postavlja se pitanje svrhe osnivanja udruženja.
Arhus centrima smo poslali trinaest dokumenata o jednom predmetu gde se vidi da, iako tražena informacija NIJE DOBIJENA - što je apsolutno kažnjivo po članu 46 stavu1 tački 8 ZOP-a - ispada da, iako smo po definiciji iz ZSPIJZ oštećeni, a po članu 179 i 180 ZOP-a imamo pravo kao oštećeni da podnesemo prekršajnu prijavu, prijava se odbacuje zato što je podnosi ovlašćeni zastupnik udruženja. U poslatom predmetu se ne radi o informaciji vezanoj za stanje životne sredine. Međutim, bitan je princip da li se na zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja mora ili ne mora dobiti odgovor i da li ovlašćeni zastupnik udruženja ima ili nema pravo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako se tražena informacija ne dostavi ili se dostavi nepotpuna ili neistinita informacija.
Možda Ekološki pokret Odžaka i EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ nisu u pravu, možda pogrešno definišu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali je bitno da je uočen problem, bitno je da je problem principijelno značajan za sve nevladine organizacije i da bi trebalo svi zajednički da ga rešavamo. Smatram da Kancelarija, GI i Arhus centri u tome treba da budu vodeći, da od NVO preuzimaju takve predmete i u saradnji sa organima javne vlasti raščiste situaciju i zauzmu jasan stav: NVO jeste ili nije u pravu, i o tome obaveste javnost.
Arhus centri deluju već nekoliko godina i trebalo bi da budu vidljive promene kao posledica njihovog delovanja. Arhuska konvencija ratifikovana je u Republici Srbiji pre više od osam godina i delovanjem Arhus centara trebalo je do sada da u svih 145 opština i gradova u Srbiji budu usvojene odluke kojima će se na lokalnom nivou institucionalno građanima i udruženjima priznati prava iz Arhuske konvencije. U koliko opština i gradova su Arhus centri izdejstvovali ovakve odluke? Koliko mi je poznato - ni u jednoj. U petnaestak opština takve odluke su donete, ali ne zahvaljujući Arhus centrima , već nekim drugim faktorima. Umesto da se bore za ovaj opšti cilj, Arhus centri se bave sami sobom. Za osam godina od kada je ratifikovana Arhuska konvencija i za pet-šest godina kako postoje Arhus centri , ovaj posao je trebao da bude završen u svih 145 opština i gradova. Da ih to ne interesije pokazuje i činjenica da ni u jednom od sedišta Arhus centara nisu donete odluke o institucionalnom priznavanju prava iz Arhuske konvencije. Ako nisu ovaj problem rešili u svojoj kući, kako da očekujemo da reše drugima? Njima je bitno da organizuju proslave za obeležavanje godišnjice osnivanja. Opšti i značajni problemi za rad ili opstrukciju rada NVO ih ne dotiču. Smatraju da je to problem tih organizacija.
Arhus centri se stalno bave organizovanjem nekakvih sastanaka i akcija od kojih korist imaju uglavnom rukovodeći ljudi Arhus centara. Tu se u bezbroj varijanti prepričava i tumači Arhuska konvencija, umesto da se iznađu mehanizmi pomoću kojih bi OCD mogle značajno da utiču na efikasniji i transparentniji rad organa javne vlasti . Da li je bilo koja ekološka organizacija od Arhus centara dobila obaveštenje : mi smo za ekološke NVO izdejstvovali to i to ( premera radi: da sve skupštine opština i gradova moraju da donesu odluke za priznavanje prava iz Arhuske konvencije) , mi smo predložili promene tog i tog zakona ili propisa da bi ekološkim NVO stvorili mehanizme kojima mogu da utiču na vođenje javnih politika (ili je na naš predlog izmenjen taj i taj zakon), mi smo stvorili mehanizme pomoću kojih ekološke NVO mogu da kontrolišu politiku zaštite životne sredine, mi smo osnovali mrežu za informisanja ekoloških NVO o ekološkim problemima, uspesima, primerima dobre i loše prakse, mi smo osnovali tim pravnika koji će pomoći ili preuzimati rešavanje pravnih problema u pitanjima zaštite životne sredine, mi smo stvorili centar kome možete da se obratite za bilo koju vrstu pomoći, mi smo stvorili mehanizme za kontrolu trošenja budžetskih sredstava namenjenih zaštiti i unapređenju zaštite životne sredine, mi smo stvorili mehanizme za sprečavanje zloupotrebe budžetskih sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine za obavljanje komunalnih i drugih delatnosti, ... . U sklopu raznih projekata Arhus centri izdaju razne publikacije ( flajere, biltene, vodiče, brošure, priručnike, praktikume,...) i taj materijal bi trebali redovno da distribuiraju ekološkim NVO - kako bi ekološke NVO podizanjem nivoa svog znanja podigle svoj kapacitet. Da li je Ekološki pokret Odžaka bilo kada i od bilo koga, a pogotovo od Arhus centara, poštom dobio ovakve materijale? Nije nikada. Da li Arhus centri dobijaju novac za štampanje publikacija i da štampani materijal praktično zadržavaju samo za sebe? Da li je to u redu? Nije. Zato bi pri pisanju projekata trebali da planiraju sredstva za distribuciju štampanog materijala i izvrše distribuciju. Adrese za slanje štampanog materijala mogu da nađu u bazi podataka REC-a ili Ekološkog pokreta Odžaka. Tamo postoje poštanske adrese ekoloških NVO ili NVO koje se , između ostalog, bave zaštitom i unapređenjem životne sredine. Umesto da mreži Arhus centara ovi i slični problemi i zadaci budu prioritetna delatnost, umesto da ove poslove rade za ekološke NVO, umesto da stvore mrežu ekoloških NVO za zajedničko i sinhronizovanje delovanje, umesto da mreža ekoloških NVO na čelu sa Arhus centrima bude snažan korektivni faktor državi - čini mi se da Arhus centri isključivo rade za svoj interes i da učestvovanjem na sastancima sa državnim organima samo stvaraju privid saradnje države i OCD . Svakodnevno se u sredstvima informisanja javnost obaveštava o ekološkim akcidentima. Nisam primetio da su Arhus centri povodom tih akcidenata izdali saopštenje da su podneli prekršajnu ili krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, da su nekom sudu podneli tužbu protiv zagađivača, da su ekološkim NVO o svemu tome poslali izveštaje i obaveštenja.
Ekološki pokret Odžaka se obratio povodom konkretnog problema Kancelariji Vlade Republike Srbije za saradnju sa OCD, koordinatorki projekata za kreiranje podsticajnog okruženja za OCD Građanskih inicijativa i Arhus centrima . Ekološki pokret Odžaka nema u svojim redovima pravnika - pa da se ravnopravno nosi sa prekršajnim sudijama i tužilaštvima. U konkretnom slučaju prva koja je trebalo da se oglasi je Darija Šajin. Ona je, koliko znam, diplomirana pravnica. Ona, kao pojedinac, i Arhus centar Novi Sad su trebali da prouče predmet, da se konsultuje sa ostalim Arhus centrima ili NVO koje se bave pravnom problematikom i reše dilemu da li postoji pravni osnov da sudovi donose rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje udruženja građana , zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, preko ovlašćenog zastupnika, podnose protiv odgovornih lica u organima javne vlasti.
Ovim otvorenim pismom želim da izrazim duboko razočaranje ćutanjem Žarka Stepanovića , Srđana Matovića, Snježane Mitrović, Darije Šajin, Tanje Petrović ( Marijane Petrović), Sonje Popović i Dejane Stevkovski. Svestan sam da su Arhus centri i Građanske inicijative nevladin sektor kao i mi, ali ako imaju aspiraciju da se predstavaljju kao vodeće organizacije za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije i stvaranje podsticajnog okruženja za rad OCD, onda tu svoju ulogu treba i da opravdaju.

Zbog svega navedenog smatram da imenovani ( Kancelarija, GI i Arhus centri) rade samo za svoj lični interes, da su samo ukras i da korpus nevladinih organizacija od njih nema praktično nikavu korist .

Dušan R. Mirković,

Share this article

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška