Bolje planirati sredstva za civilno društvo

2013 04 18 maja cirkovicIntervju sa Ivanom Ćirković, direktorkom Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom 

Država u proteklih nekoliko godina i pored krize izdvaja značajna sredstva za civilno društvo, ali je potrebno da ta sredstva budu bolje planirana i usklađena sa nacionalnim prioritetima. U Srbiji ima 19.907 udruženja, a najviše ih je u oblasti sporta, dok je udeo organizacija koje se bave javnim zastupanjem, zakonima i politikama 9%. U pripremi je novi zbirni izveštaj o utrošku sredstava iz budžeta namenjenih civilnom društvu za 2012. koji će pružiti celovit uvid u trošenje sredstava, jer će, osim republičkog obuhvatiti i lokalni nivo. Vlada Srbije je nedavno u najvećem delu usvojila predlog izmene i dopune Poslovnika Vlade kojim se detaljno definišu obaveze državnih organa na planu javnih rasprava. U planu Kancelarije su tokom ove godine definisanje standarda komunikacije, saradnje i učešća civilnog društva u procesu donošenja odluka i osnivanje Saveta za saradnju sa civilnim društvom koji će okupljati resorne institucije i organizacije civilnog društva.

Razgovarala Maja Poznatov

Kakva je struktura civilnog društva u Srbiji po vrsti organizacija i delatnosti i kakav je trend razvoja? Da li se ono proteklih godina drastično menja?

Prema podacima iz Agencija za privredne registre, udruženja ima 19.907, a zadužbina i fondacija 440, pri čemu čak 10.250 čine udruženja, društva i savezi u oblasti sporta. Prema istraživanju koje smo 2011. sproveli sa Građanskim inicijativama pod pokroviteljstvom USAID-a, oko 46% organizacija se bavi kulturom, medijima i rekreacijom, uključujući sport, 42% organizacija se bave obrazovanjem i istraživanjem, oko 40% socijalnim uslugama, životnom sredinom 28%, a 9% su organizacije koje se bave javnim zastupanjem, zakonima i politikama. Istraživanje je pokazalo da je civilni sektor uglavnom mlad i da se broj organizacija povećava nakon 2000. a naročito nakon 2010. Samo od našeg istraživanja koje je bilo 2011. taj broj je sa 16.000 narastao na više od 19.000. Mali broj organizacija, oko četvrtine, osnovan je pre 1990. godine i to su uglavnom tradicionalne organizacije, uključujući i vatrogasna društva, lovačka udruženja, kao i većinu organizacija koje rade u oblastima socijalnih usluga
U oblasti zaštite životne sredine organizacije su doživele ekspanziju nakon 2010. što prati trendove usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom i možemo očekivati da se taj trend nastavi i u narednim godinama. Međutim, pokazalo se da su to uglavnom male i aktivističke organizacije koje okupljaju do 5 aktivnih ljudi za razliku od onih u tradicionalnim oblastima poput socijalnih usluga koje čak imaju od 11 do 20 aktivnih ljudi, bilo da su zaposleni ili da volontiraju. Što se tiče finansiranja, tradicionalne, starije i organizacije koje se bave sportom imaju utemeljenje u budžetu, dok od organizacija koje se bave javnim zastupanjem 95% se finasiraju iz donatorskih sredstava i spadaju u one koje imaju najveće budžete.Najveći broj organizacija civilnog društva je u Vojvodini, zatim u Beogradu, s tim što su organizacije koje se bave politikama najzastupljenije u Beogradu, a ostale su ravnomerno raspoređene po regionima.

Kolika su izdvajanja za civilno društvo u ovogodišnjem budžetu? Kakav je trend na tom planu u proteklih nekoliko godina i kakav je uticaj krize?

Kancelarija je u prvoj godini osnivanja, 2011, preuzimajući dobar model hrvatskog Ureda za udruge, učestvovala u kreiranju Zbirnog izveštaja o utrošku sredstva kоја su kао pоdrškа prоgrаmskim аktivnоstimа оbеzbеđеnа i isplаćеnа udružеnjimа i drugim оrgаnizаciјаmа civilnоg društvа iz srеdstаvа budžеtа Rеpublikе Srbiје. Zbog zahtevnosti procesa i naših tadašnjih kapaciteta fokusirali smo se isključivo na republički nivo.Prema tom izveštaju, sredstva koja su bila utrošena na ekonomskoj klasifikaciji 481, iznosila su oko 5 milijardi dinara. Važno je napomenuti da sva sredstva nisu išla organizacijama civilnog društva, pošto se u našem sistemu i političke partije i Srpska pravoslavna crkva (SPC) i verske zajednice finansiraju iz iste budžetske klasifikacije.Prema našim procenama, jedna trećina tih sredstava otišla je udruženjima građana, što i dalje državu čini najvećim donatorom.Od tih sredstava, prema našem izveštaju, preko 60% je otišlo na oblast sporta, 17,2% na usluge socijalne zaštite, 6,4% na omladinu i studente i 6,3% sredstava na oblast životne sredine. Sve ostale teme - kultura, obrazovanje, zdravlje, borba protiv korupcije, ljudska i manjinska prava sa vrlo malim procentom, 4% i niže, učestvuju u tom budžetu.Zakonom o budžetu za 2012. planirano je čak 7,8 milijardi dinara. Mi ćemo uskoro dobiti informaciju o tome koliko je sredstava utrošeno, a za 2012. imaćemo podatke koji će pokriti obe autonomne pokrajine i opšitne u Srbiji.Ja se radujem tom podatku kako bismo videli da li će se naši podaci poklopiti sa podacima nevladinih organizacija koje prate javna izdvajanja i već dugi niz godina o tome izveštavaju. Prema podacima Transparentnosti Srbija i Centra za razvoj neprofitnog sektora, nakon rastućeg trenda od 2003. dolazi do izvesnog smanjenja u budžetu u vreme krize 2008, 2009. i 2010, ali otprilike te cifre se kreću od 5 do 8 milijardi dinara godišnje, što je i dalje impozantna suma.Na liniji 481 - dotacije nevladinim organizacijama ove godine je u budžetu planirano 6.660.125.000. dinara. Moramo i da se pobrinemo da Vlada Republike Srbije, odnosno vladine institucije razumeju poruku koju ćemo poslati po objavljivanju izveštaja za 2012. da izdvajanja iz budžeta moraju mnogo bolje da budu planirana i više usklađena sa nacionalnim prioritetima i prioritetima u procesu pristupanja EU. Ako imamo prioritete na kojima država svakodnevno radi, poput reforme pravosuđa, antidiskriminacije, borbe protiv korupcije, ljudskih i manjinskih prava, onda ove teme moraju da korespondiraju sa izdvojenim sredstvima iz budžeta, što sada nikako nije slučaj.

Kako se sada određuju prioriteti i koji su kriterijumi pri dodeli sredstava, a koji su mehanizmi kontrole trošenja sredstava, s obzirom da se iz nekih nevladnih organizacija mogu čuti zamerke zbog načina na koji se troši novac?

Vrlo je važno reći da mi nismo revizorska institucija i da mi na taj način ne sprovodimo monitoring. Naša namera je da uspostavimo sistem u kome će organi samostalno izveštavati ne samo o tome koliko je sredstava otišlo već će se i kroz nekih 40 pitanja koje postavljamo sada skoro celoj upravi u Srbiji, dobiti jasan uvid u procedure i regulativu koja obavezuje organe sprovode konkurs, što nije uvek slučaj.Zbirni izveštaj pružiće uvid u to ko i kako planira, kako opredeljuje sredstva, u kolikom procentu ministri koriste diskreciona prava da opredeljuju sredstva. Moramo da kažem da to nije veliki procenat, minimalan je, ali smo još 2011. preporučili da ih treba minimizovati.Što se tiče kriterijuma, u poređenju sa zemljama regiona i dobrim evorpskim praksama, dobro je to što je sistem finansiranja u Srbiji decentralizovan. Nema centralnog tela koje bi raspisivalo konkurse i definisalo prioritete, već svako resorno ministarstvo, kada planira budžet za narednu godinu, opredeljuje sredstva za liniju 481.Najveći broj organa pri raspodeli sredstava raspisuje konkurse, u skladu sa zakonima koji se sprovode u određenim resorima i strateškim priroitetima, a sredstva raspodeljuju u odnosu na svoje prioritete.Nema uvek te vrste transparentnosti, koja za sada nije obavezujuća, i uključivanje članova van državne uprave u komisije predstavlja dodatni posao za upravu. Na tome se mora raditi kako bi se podigla svest da bi bilo dobro da komisije koje biraju projekte budu sačinjene od različitih aktera.Pitanje je organa koji raspisuje konkurs na koji način će pratiti sredstva. Bitno je da su organizacije civilnog društva u obavezi da uvek dostavljaju narativni i finansijski izveštaj, a to su u obavezi i organi u odnosu na revizore.Ja bih rekla da se priča o tome kako se raspodeljuju sredstva više odnosi na raniji period. Naravno da ima mesta za unapređenja i u pogledu transparentnosti. Mi upravo počinjemo rad sa nekim organima koji do sada nisu raspisivali konkurse - nisu ih čak bili ni svesni ali su raspoloženi da s njima na tome radimo.

Kakva su buduća rešenja za finasiranje civlnog društva s obzirom da se međunarodni donatori povlače? Da li se razmatra mogućnost osnivanja nekog fonda po ugledu na Hrvatsku?

Dobra praksa iz regiona, pre svega iz Hrvatske, i primeri novih zemalja članica EU, pokazuju da se treba fokusirati na budžetska izdvajanja. To je način i da država uči da treba da ulaže u civilno društvo, prepoznajući njegovu stručnost i kao partnera i budućeg pružaoca usluga. Ujedno, na taj način i institucije podižu kapacitete za buduće korišćenje evropskih fondova.Sada imamo trend izlaska donatora kako Srbija napreduje u procesu evropskih integracija i reformiše institucije. Mi ćemo pratiti te trendove. Evropske prakse nas uče da je civilno društvo od počekta pregovora do članstva u EU pretpelo teške poraze, kao i ostali elementi sistema u tranziciji. Sve veća tema je i ulaganje privatnog sektora, odnosno pitanje dobročinstva, ili individualne i korporativne filantropije i ulaganja u civilno društvo. Time ćemo se baviti u godinama koje dolaze kako bismo skrenuli pažnju na značaj civilnog društva kao medijatorskog mehanizma, odnosno lakše i brže veze sa građanima.Mislim da je sada još uvek rano u našem sistemu za potencijalni fond za razvoj civilnog društvo i da za tako nešto moramo da imamo mnogo više argumentacije, imajući u vidu da se iz budžeta izdvajaju već pozamašna sredstva. Pitanje fonda bi eventualno bilo ili centralizovanje tih linija 481 ili dodatni budžetski ili drugi fond u koji bi se ulivala neka dodatna sredstva.

Koji je značaj evropskih pretpristupnih fondova IPA za finansiranje organizacija civilnog društva?

Značajan je, a postaće tek značajan u narednom periodu jer se civilno društvo još uvek dosta oslanja na postojeću bilateralu i multilateralu. Od prvog poziva IPA 2007/08 povećao se broj organizacija koje imaju kapacitete da apliciraju - ovaj sada koji se otvara je četvrti za organizacije civilnog društva u okviru IPA. Sada se prijavi po 300- 400 organizacija.I mi smo dobitnik IPA granta od 1,2 miliona evra kao institucionalne podrške Kancelariji za period 2011-2013. Podrška je počela sa primenom 2012, završiće se do kraja 2015. a tri glavna cilja su: podrška uspostavljanju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, podizanje kapaciteta Kancelarije i grant šeme - kako se pripremaju uputstva za poziv, kako teče monitoring i drugo.

Uloga Kancelarije je i unapređenje komunikacije između državnih insititucija i civilnog društva i veće uključivanje civilnog sektora u proces donošenja odluka. Koliko se do sada odmaklo u tome, koje su konkretne mere preduzete i šta je dalje u planu? Najavili ste i osnivanje Saveta za saradnju sa civilnim društvom.
U prethodne dve godine smo dosta radili na medijaciji i sebe smo videli zaista kao telo za ulaz civilnog društva u sistem stvarajući prostor ka sistemu, ali i kao branu, jer nemaju sve ogranizacije kapacitete za tu vrstu razgovora. U pripremi je veliki broj sastanaka za naredni period. Civilno društvo na to veoma dobro odgovara jer prvi put mogu da donosiocima odluka kažu koji su to problemi, ne samo što se tiče prioriteta u odnosu na finansiranje, već i komunikacije.Ima institucija koja fenomenalno rade i koje ceo svoj posao prebacuju na nevladine organizacije, poput Ministarstva omladine i sporta i Kancelarije za ljudska i manjinska prava pri izradi strategija.Po formiranju nove vlade uputili smo predlog izmene i dopune člana 41 Poslovnika Vlade Republike Srbije, koji govori o javnim raspravima. One su bile obavezujuće za organe, ali u predlogu koji smo uputili Vladi, a koji je nedavno u najvećem delu usvojen, detaljno se definiše obaveza organa u pogledu načina izveštavanja, rokova, dostupnosti nacrta ili predloga zakona i podzakonskih akata na njihovom sajtu, formata za prikupljanje komentara građana i organizacija civilnog društva, tačnog broja održanih okruglih stolova i ostalo.Mislim da je to ogroman korak za ovu Vladu i za ceo okvir javne komunikacije, za dijalog institucija i civilnog društva. Praktično sada i civilno društvo ima jak argument u nečemu što je Vlada usvojila, da pritiska, osvešćuje i podseća da ovo postaje obaveza Vlade.To nam je direktno polazište ili baza za ono što nam stoji u Planu rada Vlade za ovu godinu. To je definisanje standarda komunikacije, saradnje i učešća u procesu donošenja odluka. Cilj nam je da u neko dogledno vreme resorno ministarstvo, a kasnije i opštine, budu neko kome se civilno društvo obraća. Savet za saradnju sa nevladinim sektorom biće veliki korak. U Planu rada Vlade Republike Srbije i Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije iz 2012. predviđeno je osnivanje takvog Saveta. Videćemo kako će se zvati - da li za saradnju ili razvoj civilnog društva. Najvažnije za Savet jeste da će sve kasnije odluke prolaziti kroz taj Savet.Savet će biti savetodavno telo koje će okupljati resorne institucije na nacionalnom nivou, ali i organizacije civilnog društva, koje bi u razgovoru i konsenzusom utvrđivale prioritete. Treba da se postaramo da procedura za odabir organizacija civilnog društva bude sprovedena transparentno i da savet suštinski predstavlja civilno društvo izabrano od organizacija civilnog društva.To će biti najveće umeće u narednom periodu. Mi se još uvek bavimo ispitivanjem metodologije, ali su nama rokovi negde do leta, tako da ćemo uskoro verovatno izaći s tim na koji način bismo voleli da izgleda taj okvir, zatim konsultovati se sa civilnim društvom i onda nam predstoje konsultacije sa Vladom Republike Srbije do usvajanja odluke o Savetu.

Koji su priroteti Kancelarije u 2013?

Planirali smo da bude usvojena odluka o kreiranju saveta za saradnju ili razvoj civilnog društva, nakon toga bi u Savetu trebalo da bude doneta odluka o metodologiji i pristupu izrade nacionalne strategije o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva uz širok konsutlativni proces.U planu su nam za ovu i početak sledeće godine definisanje standarda za komunikaciju, saradnju i učešće civilnog društva u procesu donošenja odluka kako bi ministarstva, a naredne godine i lokalne samouprave, imale jasan putokaz za saradnju sa civilnim društvom.Planiramo da u niz gradova u Srbiji organizujemo info-sesije u vezi sa programom Evropa za građane i građanke, odnosno pozivima koji se objavljuju u junu i septembru.

Share this article

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška